Здрав живот

После најновијих студија о поређењу хранљивости органске хране (одређених хранљивих супстанци) са конвенционално гајеном храном, дошло се до закључка да органска храна ипак није хранљивија.
Циљ је био да се утврди да ли је органска храна супериорнија од хране која се гаји на конвенционалан начин, наводи главни аутор истраживања, Алан Д. Дангур, нутрициониста на Лондонском институту за хигијену и тропску медицину. Заједно са својим колегама, истраживач Дангур открио је да је одговор на ово питање негативан.
Закључак истраживања наишао је, међутим, на негодовање америчких истраживача и контролора хране. Вредност глобалног тржишта органске хране процењена је, на годишњем нивоу, на 48 билиона долара - наводе истраживачи из Лондона.
Дангур и његове колеге укључили су у своју студију сва истраживања (од 1958. па све до 2008. године) која су се бавила упоредном анализом добробити органске и конвенционалне хране. Опште критеријуме валидности задовољило је 55 истраживања, а део тих истраживања било је и проучавање неколико категорија хранљивих супстанци:

Плашите се масне хране, вештачких боја и адитива, помно пазите шта, када и како једете? Проверите, можда претерујете? Урадите тест др Братмана и сазнаћете да ли сте склони орторексији.
Свим познатим поремећајима у исхрани научници су недавно додали један потпуно нов – орторексију, односно опседнутост здравом исхраном. То је психолошки поремећај који имају људи који се толико труде да се правилно хране да им све друго у животу постаје мање битно.
Док анорексичари и булимичари брину због количине конзумиране хране, орторексичари пазе на њен квалитет.
Орторексичне особе се држе свог ригидног јеловника и избегавају намирнице које сматрају нездравим, што најчешће води у изгладњивање. Услед страха од масноћа, хемикалија или било чега другога што би могло бити предмет њихове фобије, орторексичне особе не могу јести храну која је лако доступна.
– Орторексија је често само извор узнемирености и стреса, а не физичка опасност – каже др Стивен Братман, који је први објаснио орторексију и направио тест који открива склоност застрањивању.

Игрице би могле бити корисне у охрабривању деце да једу „паметно”
Компјутерске игрице могле би допринети здравијој исхрани деце, али би их уместо тога могле подстакнути и да уместо за сочном воћком посегну за хрскавим, масним чипсом. Наиме, многи произвођачи хране користе се интернет игрицама за рекламу својих производа, што може да утиче на дечји избор намирница – набоље или нагоре.
Фабрике често употребљавају „онлајн” видео игре да би повећале посећеност веб-страница и побољшале продају својих производа. Неки здравствени стручњаци изразили су забринутост да би те игрице могле да охрабре дечаке и девојчице да једу више брзе хране.
Са друге стране, у најновијој студији, истраживачи са Џорџтаун универзитета у Вашингтону открили су да су игрице заиста утицале на дечји избор хране после играња. Резултати, пак, нису једнообразни.
Кад су истраживачи деци „пуштали” игрице усмерене на колачиће, чипс и газиране сокове, она су углавном тражила ту врсту хране после играња. Али када је игрица била усмерена на воће и сок од поморанџе, деца су после играња желела да баш то једу.

Од давнина је воће имало заначајну улогу у људској исхрани, а у новије време постаје веома важан фактор у превенцији многих болести.
У савременој исхрани, воће и производи од воћа препоручују се не само као десерт већ и као део оброка, или чак као целовит оброк. Воће је веома значајно у исхрани, јер држи ситост, садржи мало калорија, а има много корисних састојака потребних људском организму. Одавно се зна да је воће пуно витамина и минерала, али је у новије време установљено да воће садржи и друге састојке који су еома лековити и повољно делују против многих болести.
Врсте воћа
На основу изгледа плода, грађе плода и биолошких састојака, воће се дели у шест основних група:
   1. Јабучасто воће: јабука, крушка, дуња, мушмула...
   2. У јагодасто и бобичаво воће спада: грожђе, јагода, домаћа купина, домаћа малина, рибизла, боровница, брусница...
   3. Шумско воће чине: шумска јагода, шумска малина, купина, боровница, дрењина, трњина, шипак ...
   4. Воће са коштицама: шљива, бресква, кајсија, трешња, вишња, маслина...
   5. Језграсто или коштуњаво воће: орах, бадем, лешник, кестен, пистаћи...
   6. Јужно воће (тропско воће или агруми): лимун, наранџа, грејпфрут, мандарина, смоква, банана, киви, ананас, авокадо, манго, папаја, папаја, кокосов орах.

Најновија клиничка студија потврдила је да прекомерно опијање изазива озбиљне поремећаје можданих функција, остављајући последице на памћење.
Научници су испитивали групу студената прве године студија на Универзитету у Шпанији и пратили утицај опијања на њихову пажњу и визуелну меморију.
Испитивани су мушкарци који су попили пет или више алкохолних пића (под једним алкохолним пићем подразумева се флаша пива, једна чаша вина или једна чашица жестоког пића) у току два сата, као и жене које су попиле четири или више алкохолних пића под истим условима. Испитано је укупно 95 студената, старости од 18 до 20 година, са Унверзитета Сантјаго де Компостела у Галицији.
Четрдесет двоје студената попило је количину алкохола која их је сврстала у групу која се опила, док су 53 студента били "контролна" група и нису попили већу количину алкохола. Студенти из групе која се напила захтевали су много више труда и напора да ураде задати задатак.

Уколико у организму ниво холестерола у крви није уравнотежен, то може бити узрок настанка неких болести срца и крвних судова.
Није повољно за организам да ниво ХДЛ (такозваног доброг холестерола) буде нижи од нивоа ЛДЛ-а (такозваног лошег холестерола).
Шта не треба да радите?
На ниво холестерола негативно утичу: пушење, алкохолизам, физичка неактивност, нередовна исхрана, превелика напетост, прекомена тежина, превише излагања хладноћи, инфекције, стрес, психофизички замор, хронични умор, хормонски поремећаји...
Шта не треба да једете?
Наводимо намирнице које утичу на повећање нивоа такозваног лошег холестерола. Треба их избегавати у исхрани или њихово коришћење треба свести на најмању меру:

Банана је тропско (јужно) воће, али доступно за исхрану у целом свету скоро у свако доба године.
О хранљивим и лековитим својствима банане углавном се доста зна, али навешћемо још неке корисне податке.
Банане су високе углавном једногодишње биљке које расту у тропским кајевима. Интересантно је да су то зељасте биљке, иако веома подсећају на дрвеће. Банане су пореклом из Азије, али се у Европу плодови највише довозе из земаља Африке и Јужне Америке. Процењује се да има око 50 сорти банана.
Корисни састојци
Банана је због својих особина погодна за дијеталну исхрану, али је зато богата минералима, витаминима и другим корисним састојцима. Плод има енергетску вредност од око 100 килокалорија.
Банана у себи садржи следеће састојке:

Узрок оваквом понашању може да буде кућно васпитање. Ако су вас одгајали говорећи вам да је боље да увек све прећутите јер бисте могли да изгубите посао, углед, пријатеље или брак и да увек будете пристојни, ви верујете да љутња не може да се контролише и да се изрази смирено. Међутим, примарна функција љутње и јесте да сигнализира да нешто није у реду и подстакне на проналажење решења. Игнорисање оваквих ситуација није здраво и може да изазове много психичке промене у понашању, па чак и депресију. А честе последице су и преједање које води ка нездравој гојазности. Ово захтева промену уверења. Када осетите да вам нешто смета, обратите пажњу на то какву реакцију то изазива код вас. Да ли је то бес, туга или беспомоћност. Ако уз ово успете да препознате и у којим ситуацијама попуштате, то је већ велики корак ка промени.
Пасивна агресија
Људи прибегавају пасивној агресији након што сами себе увере да њихове речи немају више никакав учинак, па пажњу и неку врсту освете постижу таквим понашањем. Ипак, таква агресија се с временом открије и почне да фрустрира друге јер верујете да је подметање начин решавања проблема. Ипак, имајте на уму да се уз такву „стратегију“ ништа не решава и нико није на добитку.

Многе људе може изненадити чињеница да већина великих градова има најнезагађенију и најквалитетнију воду, почевши од светских метропола па све до већих градова у свим земљама света.
Примера ради, становници Њуjорка знају са сигурношћу да се у свакоме тренутку могу освежити чистом водом са својих кућних славина, без икаког страха од тровања. "Вода са славина у САД-у је највећим делом безбедна и мало је вероватно да вам од њe може позлити, дешава се, али веома ретко", речи су Џима Кара, доскорашњег главног контролора компаније за флаширање воде.
Када је реч о европским градовима, Беч предњачи у односу на остале по квалитету своје воде и заузима прво место. Слична је ситуација, када је вода у питању, и у нашој земљи. Па ипак, то не значи да не постоје проблеми када је реч о води и њеном квалитету.

Нана или мента (Mentha piperita) је једна од најпознатијих лековитих биљака која се користи од давнина у народној медицини. У савременој медицини се нана користи против многих болова, тегоба, упала и инфекција, за справљање чајева, припремање етеричних уља, лекова и козметичких препарата.
Интересантно је да у нашим крајевима за нану има доста имена: бела нана, љута нана, метва, метвица, папрена метва, попова мета, црна нана...
Врсте
Поред основне врсте нане, разликујемо: дивљу нану, питому нану, енглеску нану...
Састав
Нана садржи много корисних састојака који се користе за справљање етеричних уља или чајева (ментол, лимнопен, пинен, феландрен, гвожђе...)
Коришћење
Нана се најчешће користи у сушеном стању, и то највише стабло, цвет и лист. Користи се као додатак јелима, за спремање чајева, за инхалацију, за приправљање етеричних уља, за купке, справљање облога и као додатак козметичким препаратима. Не препоручује се кување нане, већ само преливање врелом водом.
Чај од нане може да се пије и као освежавајући напитак, како зими тако и лети.