Здрав живот

У већини случајева инфицирани грипом H1N1 (нови грип или мексички грип) и не примете да су имали грип, јер је клиничка слика веома блага и пацијенти грип преболе на ногама. Код једног броја пацијената клиничка слика буде слична другим врстама грипа, са мањим здравственим проблемима и без посебних компликација. Међутим, специфичност овог грипа јесте у томе да се код мањег броја оболелих јављају значајни здравствени проблеми, а у тим случајевима су могуће веома озбиљне комплкације.
Врло је важно консултовати се што пре са лекаром (најбоље телефоном), уз стално одмарање (мировање) и узимање топлих напитака, витамина и преписане терапије.
Износимо укратко најчешће симптоме грипа H1N1:
Благи симптоми грипа
Благи симптоми грипа H1N1 слични су симптомима других врста грипа и сличних акутних респираторних инфекција, па се у почетној фази тешко разликују од њих.
Најчешћи симптоми:

У нашем народу пасуљ је веома цењено и значајно јело, а у неким крајевима важи изрека "пасуљ јунака храни". Због хранљивих али и лековитих састојака, за пасуљ би се сасвим оправдано могло рећи да "јунака храни и лечи".
Пасуљ је пореклом из Америке, али се користи у исхрани скоро у свим земљама света. Пасуљ (Phaseoli legument) је једногодишња биљка, спада у махунарке и све више се препоручује за исхрану због својих лековитих састојака.
Сорте
Постоји преко сто врста пасуља, а неке од најпознатијих су: азуки пасуљ, бостонски ситан пасуљ, црни пасуљ, црвени пасуљ, шарени пасуљ, јужноамерички пасуљ, пасуљ тетовац, пасуљ градиштанац, пасуљица, кинески мунг пасуљ, пегасти пасуљ, велики северњачки пасуљ...
Састав
Зрна пасуља у себи садрже следеће хранљиве (лековите) састојке:

Нови грип А Х1Н1 грип је нова инфлуенца вируса која изазива болест код људи. Вирус инфлуенце Х1Н1 настао је мутацијом хуманог, птичјег и свињског вируса.
Вирус се шири са човека на човека баш као што је случај и са обичним грипом. Докази тренутно указују на то да је главни начин преноса новог вируса АХ1Н1 са човека на човека путем респираторних капљица које се избацују током говора, кијања или кашљања.
Преноси се и индиректно, преко руку или када се капљице из секрета носа и грла нађу на предметима које свакодневно користимо.
Заразност је највећа одмах по настанку симптома и најчешће траје 5 дана (код деце до 7 дана), док инкубација траје од три до пет дана, а први симптоми су кашаљ, цурење из носа, кијање и повишена температура.
Највећа брига око овог вируса потиче од чињенице да је у питању нови вирус на који људи немају или имају минимално развијен имуни одговор.
Сваки пети човек који буде добио нови грип неће имати никакве симптоме, али преносиће вирус другима. То практично значи да ће између 15 и 20 одсто људи бити заражено новим грипом Х1Н1, а да уопште неће знати да је болесно, због чега је и повећан ризик ширења заразе у једној сезони.

С обзиром на то да H1N1 вирус грипа припада новом таласу вируса, још увек не постоји довољно поузданих информација о начину његовог деловања и о последицама које изазива.
С тим је у директној вези и ефикасност саме вакцине која је направљена за лечење овог опансог вируса. Због саме недовољно јасне природе свињског грипа, свакодневно све више људи поставља питања о безбедности вакцине против свињског грипа.
Колико је вакцина против свињског грипа, произведена 2009. године, стварно безбедна?
Чињеница је да ниједна вакцина није 100% безбедна за све људе, јер свака особа реагује на вирус и вакцину другачије.
Особе које су алергичне на јаја не могу да приме вакцину против грипа зато што се неки састојци из јаја употребљавају и у процесу производње вакцине.
И иначе, све вакцине против грипа, било које врсте, изазивају благе реакције које су заједничке. Отпилике свакој трећој особи утрне рука од вакцине, а код неких је то и озбиљније и доводи до отока.

Неправедно занемарена бундева је одличан извор витамина, минерала и других важних материја. Сиромашна је калоријама и лако се вари. А сва лековита својства семенки и уља бундеве још нису откривена.
- Бундева се може наћи на пијацама током целе јесени и зиме - каже Бранка Мирковић, нутрициониста. - Доскора се није претерано ценила у исхрани и углавном се користила за пите или печена у рерни. У народној медицини је увек високо вреднована, а данас је тако вреднује и званична медицина. У кулинарству, али и у козметици све се више користи - објашњава она.
Јестиви делови
Као намирница је веома корисна. Јестиво је њено наранџасто месо, затим семенке, које су одличан додатак исхрани. А уље од бундеве спада међу најквалитетнија уља.
Хранљиви састојци
Бундева има мању количину беланчевина, угљених хидрата и масти, али и витамина каротина или провитамина А, Ц, Е и К витамина из групе Б, и то Б1, Б2 и Б6 затим нацина, фолне киселина, минерала калијума, фосфора, калцијума и гвожђа. Треба поменути и пектин, целулозу, као и друга биљна влакна. Њена енергетска вредност се препоручује у дијететским режимима исхране јер месо бундеве има само 26 кцал на 100 гр, семенке 467 цал на 100 гр, а уље од бундеве 879 цал на 100 г.

Уколико их власници лоше негују, мачке, пси, па чак и хрчци, постају расадник микроба. Од око 1.400 познатих патогених бактерија, чак 61 одсто изазива зоонозе, болести које могу да прелазе са животиња на људе и обрнуто. Погледајте која заразна обољења кућни љубимци најчешће преносе.
Болест мачје огреботине - болест ЦСД изазивају бактерије које мачка преноси људима путем огреботина, уједа или инфицираних бува. Чешће обољевају деца него одрасли. Симптоми су грозница, задебљање лимфних чворова и оштећења виталних ограна
Токсоплазмоза - опасна је за жене у другом стању - може да изазове побачај или општећења плода - а изазива је паразит (протозоа) који може да се унесе у организам ако се једе недовољно печено месо или ако се дође у контакт са зараженим мачјим фекалијама старијим од једног дана
Тровање - салмонела и кампилобактериоза, бактерије у инфицираном измету паса, мачака, птица, стоке и рептила, могу да изазову дијареју, поврћање и грчеве
Ваљкасте глисте - ови цревни паразити изазивају запаљења која се манифестује проливима, температуром, мучнинама и гађењем.

Грашак (Pisum sativum) је поврће које се због својих хранљивих особина веома често користи у исхрани у скоро целом свету. Води порекло од дивљег грашка, а укрштањем су добијене сорте које су доброг квалитета и дају високе приносе.
Грашак је пореклом из централне Азије и Европе, али се користи у исхрани у скоро свим земљама света. Једногодишња је биљка, зрна су округлог облика жуте или зелене боје, спада у махунарке и због лековитих састојака све више се препоручује за исхрану.
Сорте
Постоји више врста грашка, сорте са глатким зрном и сорте са набораним зрном, а неке од најпознатијих сорти су шећерац и крунац. Поред грашка за људску исхрану, гајe се и посебне сорте за исхрану стоке.
Зеленог грашка на тржишту има током лета, док је смрзнут, конзервиран и сув доступан целе године.
Корисна материје
Зрна грашка садрже следеће биолошке и лековите састојке:

Хладнији дани који су пред нама уједно су и сигнал да спремање зимнице још увек није завршено: на ред долази кисељење купуса.
Купус за кисељење треба да буде чврст, а главице средње величине. Буре са купусом држи се у подруму, где је температура ваздуха током зиме уједначена. Буре треба најпре добро опрати, заврнути и добро затегнути славину која служи за претакање купуса. Буре би требало сместити на место у подруму где ће да стоји и током зиме, али га треба мало подићи од пода ради лакшег претакања.
Купус најпре треба очистити од спољњих листова, зарезати корен главица, па стављати у буре тако да корен буде окренут надоле, као што је купус и растао. Главице треба што је могуће снажније гурати једну уз другу и при том одабрати комаде прикладне величине како би се остварило најгушће паковање.

Једно од до сада најсвеобухватнијих испитивањаљудске изложености опасној хемикалији полибромовани дифенилетри (PBDE) показује да, веома дуго коришћена у свему, од рачунара до врећа за спавање, она улази у човечји организам и кроз исхрану а не само преко производа од пластике који се користе у домаћинству.
„Што више меса једете, више га имате у свом серуму”, каже Алиша Фрејжер, која се бави животном средином на Факултету за јавно здравље Бостонског универзитета (САД), а предводила је најновије истраживање.
Полибромовани дифенилетри (PBDE) су, иначе, хемијски сродници полихлорованих бифенила (PCB), за које се зна да су узрок рађањадеце с разним манама и неуролошким поремећајима. До средине седамдесетих потоњи су забрањени широм света, када су први почели све чешће да се користе као средствоза гашење пожара. Полибромовани дифенилетри су се могли наћи у већини производа за кућу који садрже пластику.
До краја деведесетих трагови ове материје пронађени су у људима широм света, а највиши ниво измерен је код становникаСАД. Истраживачи су се унервозили: мале количине изазвале су неуролошкепоремећајекод лабораторијских животиња, а највишинивои откривени су у мајчином млеку.

Иако се о хранљивим и лековитим својствима грожђа доста зна, навешћемо још неке корисне информације. Грожђе човечанство користи већ неколико хиљада година за исхрану (Египћани, Феничани, Кинези...), а од Старе Грчке и Рима помиње се и вино.
Врсте грожђа
Грожђе је веома распрострањено у свету и сматра се да има неколико хиљада врста. Постоје врсте које су погодне и за јело и за справљање вина, а постоје врсте само за јело или само за вино. За гајање винове лозе и добијање квалитетног грожђа потребно је посебно поднебље, клима, земљиште, али и доста стручног рада.
Грожђе се разликује по боји, укусу, величини и облику зрна.
Неке од најпознатијих сорти црног грожђа су: совињон, мерлот, пинот и шираз, а белог - шардоне, семион, ризлинг и траминер.
Корисни састојци
Грожђе је погодно за дијеталну исхрану, а богато је минералима, витаминима и другим корисним састојцима. Интересантно је да семенке грожђа имају јако андиоксидационо дејство на организам.
Зрело грожђе садржи многе корисне састојке: