Здрав живот

Због своје енергетске, хранљиве и лековите вредности, парадaјз је постао редовна салата, храна и прелив. Поред тога, парадајз помаже у спречавању и лечењу многих болести.
Парадајз је пореклом из Средње Америке, а у Европу је донет после колонизације Америке. У почетку се користио као украсно биље и на њега се гледало са сумњом, јер се мислило да је отрован. Од 18. века користи се у земљама Европе, а највише га у исхрани користе Италијани и медитерански народи.
Разликујемо следеће врсте парадајза: говеђе срце, крушкасти пардајз, парадајз без семенки, ситан парадајз (у грозду), жути парадајз, зелени парадајз, "јабукар"...
Парадајз је сезонско поврће (мај - октобар), али се на пијацама и у пиљарама може наћи током целе године, пре свега захваљујући пластеницима и стакленицима. У новије време доста се и увози из приморских земаља.
Састав

Која је прва ствар коју већина мајки уради када у њихов дом стигне увек незгодна прехлада?
Прихвати се онога што је и њена мајка радила, као и њена бака и генерације уназад - скува лепу топлу пилећу супу. Нису наше мајке и њихове мајке једине и прве које су се овога сетиле. Забележено је да је још у 12. веку јеврејски филозоф и лекар Маимонидес препоручивао управо супу као најбољи лек у борби против болести. Постоје докази да су чак и Грци, у античком периоду, за сваки мањи знак прехладе као лек користили супу.
Како би сазнао колико истине има у свему овоме, доктор Стивен Ренард је решио да уради својеврсни тест. Резултати овог експеримента још једном су потврдили вековима стар савет: увек послушајте своју мајку и јeдите пилећу супу.
Пилећа супа појачава имуни систем
Господин Ренард није прва особа којој је пало на памет да тестира лековите ефекте супе. Забележено је да су научници потврдили како сркањем вруће пилеће супе долази до отварања запушених носних канала. Открили су и да се исти ефекат постиже топлом водом, па такође долази до отварања запушеног носа. То указује на то да чак има користи и само од удисања топле воде кроз нос, тј. од инхалирања. И поред тога, пилећа супа се ипак показала као много ефикаснија од топле воде, чак и у овом експерименту.

Нестабилне временске прилике овог лета код многих имају за последицу проблеме са крвотоком. Бечки професор Хадемар Банкофер издваја неколико савета за исхрану, који помажу кад услед промене времена крвоток не фукционише како треба.
Најважније правило исхране када је време променљиво гласи: јести мало и лагану храну.
На врху листе треба да стоји свеже воће, на пример лубеница и лагано динстано поврће.
Променљиво време често нас чини уморним и малаксалим.
Бечки професор Хадемар Банкофер саветује да се код исцрпљености конзумира једна шоља супе од поврћа или меса, "то даје више снаге, него шоља кафе", каже Банкхофер.
За крвоток је при наглим променама времена потребан и микроелемент хром, који се налази у печуркама, јагодастим плодовима, сувом грожђу и орашастим подовима.

Бобице зове (Sambucus nigra) пуне витамина Це, флавоноида и беланчевина, које се боре против вируса, представљају врло ефикасну превентиву. Клиничким истраживањима у Израелу показано је да зова, не само да смањује ризик од прехладе и грипа, већ умањује њихову тежину и скраћује трајање.
Истраживачи одељења за вирологију на Хебрејском универзитету у Јерусалиму открили су да су се пацијенти који су оболели од грипа који су узимали зову опоравили два пута брже од оних који су узимали плацебо пилулу и закључили да активна материја у њој може да скрати грип за четири дана.
Узмите екстракт бобица или цвет зове. Уколико користите екстракт, нека то буде између једне кашичице и једне кашике два пута дневно. Ако се појаве симптоми прехладе или грипа, повећајте на четири дозе дневно. И добро познати чај од зове од велике је користи.
Чај за знојење припрема се тако што се 10 г зовиног цвета прелије литром кључале воде, поклопи и после пола сата процеди и заслади кашиком меда.

Једење рибе бар једном недељно је изузетно корисно за мозак, оно успорава за најмање четири до пет година обољења која долазе са старошћу, посебно чува менталну свежину - закључак је изнет у једној америчкој студији.
Најновије истраживање само је додало нове доказе да конзумирање рибе чува и одржава менталну свежину, а нека претходна истраживања показала су да особе које једу рибу бар два пута недељно значајно смањују ризик да оболе од Алцхајмерове болести или да доживе мождани удар.
Рибе као што су лосос и туна али и такозване "плаве рибе" (скуша, сардела, харинга) богате су омега-3 масним киселинама за које је доказано да спречавају срчана оболења.
У најновијем истраживању научници су испитивали с колико успеха је 3.718 добровољаца у стању да прођу најједноставнији тест попут, на пример, да се сете детаља неке приче.

Латински назив: tilia platyphyllos
Енглески назив: Linden
Данас ћу вам представити још једну биљку или боље речено дрво, кога можете да наћете и овде код нас у Канади, а то је ЛИПА. Ових дана би требало да процвета, па је то један од разлога да вам кажем неколико врло важних и корисних информација везаних за ово листопадно дрво које може да нарасте висине до 25 до 30 метара и са великом густом крошњом старост преко 300 година.
На свим словенским језицима се ово лепо дрво једнако назива – липа.
Чврста укорењеност у говору недвосмислено нам указује не само да је од најдавнијих времена липа била позната свим Словенима, већ и да је уживала посебно поштовање и да јој је придавана нарочита важност у свим заједницама словенског порекла. Стари Словени су били вешти пчелари, а липа је у њихово време и у њиховој постојбини била најмедоносније дрво и најважнија пчелиња паша. Будући да је старим Словенима мед служио као врхунска и најзначајнија посластица и да су од њега правили медовину, веома укусно и веома јако, па зато и веома омамљујуће пиће, наши далеки преци нису могли да остану равнодушни према правом извору толике сласти, радости и уживања, па су јој и због тога придавали божанска својства и моћ.
Још се верује да је добро имати липу у дворишту и спавати под њом, јер помаже дисајним органима. Извесно је да је липа раније уживала далеко веће поштовање него што је то, у скоријој прослости, био случај са шљивом.

Латински назив: lavandula officinalis.
Опис биљке: Лаванда биљка која, расте на сувим и топлим обронцима. Она се, иначе, гаји као украсно биље у вртовирна и парковима. Лаванда је полугрм, нарасте до 60 цм. При дну је гранаста. Гране су четвороугласте и надигнуте. Листови су налик рузмарину. Сиво-зелене су боје са жлездама на наличју, уназад мало савијени. Цветови чине модре пршљенасте класове. Лаванда има јак ароматичан мирис, укус горак и љут. Цвета у јулу и августу, а за лековите потребе беру се листови и цветови пре него што се отворе.  Најчешће се користе за припрему чајева, биљних капи, етеричног уља, купки или инхалација...,
Станиште: Биљка расте у глинастој земљи, не треба је пуно заливати, а ни ђубрити. Рате на ливадама, на сувим, топлим и кршевитим падинама Медитерана.
Лековити део биљке: Вршци стабљике са цвећем скупљају се у хладу на прозрачном месту. Као и друго лековито биље и лаванда постиже боље дејство када се помеша са камилицом, рузмарином или жалфијом, јер наведене биљке појачавају њено деловање.

Лековити напитак
Са 2дл кључале воде прелити 7-8 листића зове и кувати на тихој ватри осам минута. После тога процедити, засладити кашичицом меда и пити. Чај је инзваредан за чишћење крви, осипа, те против болести јетре, бубрега, плућа, желуца и црева.
За искашљавање
Направити мешавину од по 30 г цвета зове, подбела, од 20 г цвета белог слеза и коморача. Три супене кашике мешавине попарити са 400 г кључале воде, затим поклопити и оставити да стоји два сата. Процедити и пити топло, на свака два сата по једну кашику.
Сок од зове:
45 цветова зове,
5 л воде,
3 кг шећера,
3 лимонтуса.
Скувати воду са шећером. Охладити и додати цветове зове. Оставити да одстоји 24 сата. Онда процедити и умешати лимонтус. Сок разлити у боце и оставити на хладном и мрачном местом. Ако сте у могућности да наберете и цвет багрема, било би идеално додати 2-3 у ову смесу.

Данас ћу вам представити још једну биљку из нашег окружења, а то је зова. Ових дана би требала да процвета, па је и то разлог да вам кажем неколико врло важних и корисних информација везаних за ову самониклу биљку која расте као грм или мање дрво, висине до пет метара. Цветови зове су ситни, млечнобели, јаког и веома пријатног мириса који је блажи кад су цветови суви. Укус цветова је горак и ароматичан. Плодови су ситни, а кад сазру, добијају тамнољубичасте бобице са црвеноплавим соком. Сирове бобице имају непријатан и помало горак укус, али је компот веома укусан.
Лишће, кора и корен зове се сакупљају у пролеће, цвет у јуну, док се још сасвим не расцвета, а бобице се беру када потпуно сазру, пред крај лета. После брања, цветови зове се нижу на конопац или се стављају на папир и чувају на топлом месту да би се што пре осушили и сачували жуто-белу боју. Ако цвет промени боју, потамни и постане смеђ, треба да се баци.

У развијеним земљама око 20 % становништва има проблема са високим крвним притиском, а у нашој земљи је тај проценат знатно већи. Ако узмемо у обзир и друге болести срца и крвних судова, наше срце је под сталним повећаним оптерећењем.
Поред наследних фактора, на настанак болести срца утичу савремени начин живота и нередовна исхрана.
Узроци
Најчешћи узроци повећаног крвног притиска и болести срца јесу прекомерна тежина, слана храна, пушење, превише алкохолних пића, недовољна физичка активност, нередовно спавање, превише стресних ситуација, превише засићених масти...
Како помоћи срцу и како га сачувати?
Стрес је постао храоничан пратилац нашег живота. Поред многих других разлога, стрес је проузрокован проблемима у породици, дугогодишњим неповољним стањем у земљи, проблемима на послу, кратким роковима, сталном неизвесношћу, динамичним животом, сталном журбом... Канадски научници су установили да хронични срес може довести до повећаног притиска.