Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Дешавања

Страница: 1 2 3 ... 77

Два лука Жежељевог моста, који се гради у Новом Саду, спојени су данас пошто је њихово навлачење и коначно постављање почело крајем августа.

Лукови су постављени на централни речни стуб, мањи је дугачак 177 метара, а распон другог лука је 219 метара.

Пешаци ће од средине новембра моћи да прошетају мостом, а железнички саобраћај требало би да буде пуштен у јануару 2018. године, раније је најавило Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и компанија Азви која гради мост.

Нови Жежељев мост је реплика старог, изграђеног 1961. године по пројекту архитекте Бранка Жежеља. Тај мост је срушен у НАТО бомбардовању Србије 1999. године.

Разлика између старог и новог моста је у томе да ће лукови на ободима моста, уместо од бетона, сада бити од челика, а он ће такође бити друмско-железнички.

Наставак...

Покренула ме је велика неправда која је погађала Србе и није ме поколебало што је медијска машинерија свакодневно сатанизовала један европски народ, јер сам убрзо увидео да је реч о заблуди и зато сам одлучио да помогнем - истиче у разговору за „Политику” француски хуманитарац са српским пасошем Арно Гујон (31), објашњавајући зашто од погрома косовских Срба 2004. помаже нашем народу у енклавама на Косову и Метохији. Када му је било тек 19 година основао је невладину организацију „Солидарност за Косово” која је српском народу у покрајини за протеклих 13 година организовала више од 40 конвоја помоћи. Новчано је помогао изградњу и опремање школа, обнову пољопривредних домаћинстава, изградњу просторија за ометене у развоју, даровао народним кухињама.

Када сте први пут дошли на Косово и Метохију?

Мој први сусрет са Србијом био је у Косовској Митровици у зиму 2005. године, када смо довезли камион пун одеће, играчака и школског прибора. То је био пут у неизвесност, јер сам се с братом Бертраном и нашим пријатељима Андрејом и Гајетоном смењивао за воланом, а прошли смо укупно 4.000 километара у оба правца.

Шта је на вас тада оставило најјачи утисак?

Наставак...

Астероид величине куће, који је у петак прошао поред Земље на раздаљини од око 42.000 километара, није алармирао научнике НАСА, јер није сматран као потенцијално опасан за нашу планету. Ипак, како се претпоставља да ће се вратити, постоји могућност да његова последња станица ипак буде Земља.

Астероид 2012 ТЦ4, како је означен, прошао је поред Земље дупло ближе него пре пет година када је први пут примећен.

Најновији прикази путање астероида, који би поред Земље требало да прође 2050. године, показују да не постоји могућност да његов пролазак, иако знатно ближи Земљи, на било који начин утиче на нашу планету.

Међутим, исто то се не може рећи за наредну "посету" која се предвиђа за 2079. годину.

"Данас знамо да астероид 2050. неће погодити Земљу, али би тај ближи пролазак могао да утиче на онај 2079. године, када би могао да погоди Земљу“, истиче Рудиген Јен из Европске свемирске агенције.

Шансе да до судара дође за 62 године су ипак мале. Све и да дође до судара последице би биле мање него када је метеор изнад Чељабинска експлодирао 2013. године, пише Си-Би-Ес.

Наставак...

После бројних критика на рачун резолуција које америчка администрација сматра антиизраелским, САД су најавиле да ће се у децембру повући из Унеска, организације Уједињених нација за културу, науку и образовање, пренеле су агенције. Стејт департмент је о томе обавестио генералну директорку ове организације, наводећи као разлог „нарасла дуговања за чланство, потребу за суштинским реформама организације и дугогодишњу пристрасност организације на штету Израела”, пренео је Ројтерс.

У саопштењу америчког министарства додаје се  ће САД настојати да остану ангажоване као самостални посматрач.

Генерална директорка Ирина Бокова је изразила жаљење због одлуке САД, истичући да је то губитак за мултилатерализам и УН.

Бројни амерички званичници, укључујући амбасадорку у Уједињеним нацијама Ники Хејли, много пута су критиковали Унеско.

Сједињене Државе су престале да дају новац за Унеско када је организација 2011. примила Палестинску управу као пуноправног члана, али је Стејт департмент задржао канцеларију у седишту агенције у Паризу како би задржао утицај из позадине.

Наставак...

Технологија за информисање и забаву - „инфотејнмент”, које је све више на инструмент-таблама нових возила, доводи до тога да возачи све мање пазе на пут пред собом и да опасно дуго склањају руке сa волана, сведочи студија Америчке асоцијације аутомобилиста.

Професор Универзитета у Јути Дејвид Стрејер је аутор студије о утицају система „инфотејнмента” на сигурност од 2013. године. Претходне такве студије су утврдиле исте проблеме, али Стрејер каже да је „експлозија технологије” погоршала стање.

Произвођачи у аутомобиле сада укључују све више опција – да би возачи могли да користе друштвене медије, е-пошту и текст. Уз то, нова уграђена технологија је све компликованија за руковање.

Наставак...

Годинама круже приче зашто Србија, односно бивша Југославија, има само једног Нобеловца, Иву Андрића и да ли је још неки српски научник, књижевник или државник заслужио ово признање. Поред кулоарских прича, многи су се и писци и научници бавили у својим делима управо овом полемиком.

Тако је др Марк Сајфер, у својој књизи "Чаробњак: живот и време Николе Тесле - биографија једног генија", обрађивао баш питање - зашто величанствени ум као Тесле никада није добио Нобелову награду, иако је био номинован. Сајфер је изворе нашао у докторској дисертацији на исту тему.

Наставак...

Професор Рударско геолошког факултета у Србији Владимир Симић каже да је источна Србија богата златом и бакром.

Како је рекао, према слободној процени, има руде још колико је до сада ископано од почетка 20. века.

- Има јако интересантних лежиста у источној Србији - рекао је Симћ на седмој Међународној конфернецији о минералним ресурсима у Србији "Покретачка снага за економски развој", издвојивши Чукару Пеки. Он је навео да је то једно релативно мало лежисте код Бора, али са врло богато рудом на око 500 метара испод земље.

- Испод тога се налази на један до 1,5 км порфирска минерализација, а то је оно што сада откопавамо у Мајданпеку и Бору. Тако да треба сићи у ствари на око два км испод земље у Чукару Пеки. Моја слободна процена је да сигурно у источној Србији има још оволико колико је ископано од почетка 20. века па до данас. Али, ће бити потребно још много времена и новца да се уложи у истразизвнаја да би се дошло до економски оправданих пројеката - рекао је он.

Пројекат Чукару Пеки један је од најзначајнијих скорије објављених геолошких открића у свету, у питању је порфирска минерализација са високим садржајима бакра и злата, а налази се у непосредној близини стогодишњег рудника бакра РТБ Бор. 

Наставак...

Каталонија као ни Косово неће моћи да правно постане независно, као што то није постало ни Косово, које је независно само политички, пише Дојче веле (ДВ) и истиче да право на сепаратизам не постоји.

Дојче веле, наиме, пише да каталонска регионална влада, после референдума планира да ускоро прогласи независност, али неће моћи да се позове ни на међународно, ни на европско право као што ни Косово није „постало независно правно, већ политички”.

„Не постоји право на сепаратизам”, објашњава ДВ право народа на самоопредељење је важан принцип међународног права, али је то и заштита територијалног интегритета једне земље - на први принцип позива се каталонски покрет за независност, на други шпанска влада.

Наставак...

Министарство спољних и европских послова Хрватске саопштило је да је упутило оштар протест Амбасади Србије у Загребу поводом откривања споменика ратном хероју мајору Милану Тепићу, 29. септембра ове године, у Београду.

Протест је, како се наводи, на сајту овог ресора упућени амбасадорки Србије у Загребу Мири Николић.

Откривање споменика народном хероју ослободилачког рата мајору Тепићу, уз високе државне почасти, „потврђује да Република Србија и даље није спремна суочити се са прошлошћу и својом улогом у крвавом распаду бивше СФРЈ”, наводи Министарство у саопштењу.

Наставак...

Чланови куршумлијског удружења „Коста Пећанац” које се бави неговањем и очувањем српске традиције и сродно удружење „Кајмакчалан” из Београда боравили су недељу дана у Македонији, где су на 2.521 метар надморске висине, на Кајмакчалану, чистили и сређивали запуштена српска гробља погинулих војника у Првом светском рату. Иако нема званичних података колико тачно има гробаља, Миле Копривица, председник куршумлијског удружења и један од иницијатора акције, тврди да су српска гробља на Кајмакчалану расута на преко 90 локација, а да се на овом простору још увек могу пронаћи неоткривени гробови зарасли у трње и коров.

- Гробови су зарасли у траву, често су прекривени шибљем, а неретко су и потпуно урушени - започиње причу Копривица, који је и сам потомак славних предака. У прилог тој чињеници наглашава да је на највећем гробљу настрадалих Срба у селу Скочивир пронашао претка Тодора Р. Копривицу пореклом из села Вукојевац у куршумлијској општини. 

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 77