Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Дешавања

Страница: 1 2 3 ... 79

Ни пет дана после вечитог дербија не престају медијске спекулације о томе ко стоји иза инцидента на јужној трибини Партизановог стадиона у којем су учествовали и страни држављани. Истовремено се поставља и питање да ли су нереди могли бити спречени, односно да ли је полиција знала да су осумњичени за изазивање сукоба повезани с подземљем?

Готово сви страни држављани који су током дербија учествовали у нередима на јужној трибини Партизановог стадиона имају и криминалне досије. Медији спекулишу да су у Београд стигли дан пре утакмице, а да су још у Загребу сковали план о изазивању нереда. Међутим, ко су ти људи, према речима председника државе Александра Вучића, српска полиција није знала све док није почела туча на јужној трибини.

Наставак...

У јулу 2010. године један биткоин вредео је пет динара. Данас вреди 17.800 долара.

Све до ове године, прецизније до ове јесени, вредност биткоина је наизменично расла и опадала да би у 2017. ушла на нивоу од 985 долара за један виртуелни новчић и затим расла све до астрономских нивоа које постиже ових дана. Овај балон, како многи називају невероватан раст вредности биткоина, превазишао је чак и до сада највећи балон, цену лала из 17. века чија је цена за три године увећана за 50 пута. Иначе, захваљујући овом буму холандска источноиндијска компанија је имала вредност прерачунато у данашње доларе од 7,9 билиона долара, односно као збир вредности 20 највећих данашњих компанија листираних на берзи.

Када се оволики раст цене виртуелне валуте има на уму, не чуди и златна грозница која је захватила цео свет, па и Србију.

Пре неколико дана амерички лист Њујоркер објавио је процену да чак 500 милиона људи рудари криптовалуте, од којих је најпознатија биткоин. И у Србији је слична ситуација. Огласи су пуни специјалних машина са огромном процесорском снагом графичких картица које се користе у решавању алгоритама, на основу чега се добијају биткоини. Цене иду од скромних 1.500 евра до 30.000 евра, па и више. Све то је довело до тога да већ годину дана влада несташица графичких картица на нашем, али и другим тржиштима.

Наставак...

Данас славимо празник који се зове Милена. Нема много шта да се дода том имену. Милена је појам за себе. Она је нешто светло, она је радост, рекао је редитељ Дејан Мијач на уручењу „Добричиног прстена” глумици Милени Дравић на свечаности у Звездара театру.

Милена Дравић је 30. добитница овог престижног признања које Удружење драмских уметника додељује за животно дело, а свечаност доделе уприличена је у присуству бројних званица из културног живота - Здравка Шотре, Бранке Петрић, Секе Саблић, Пурише Ђорђевића, Бојане Андрић, Милана Влајчића, Бранке Криловић....

Душан Ковачевић је истакао да је јучерашња додела награде Милени Дравић најзначајнији тренутак за Звездара театар, али и за српски филм, телевизију и позориште.

Говорећи о феномену глуме Милене Дравић, редитељ Јагош Марковић је у свом говору упитао: „Како неко може у свим жанровима да буде врхунски. Како неко може да траје и да на врху остане толико дуго. Како остати неупрљан овим нашим вечно тешким околностима. Како остати скроман, а бити и те како звезда. Како бити јавна личност, а сачувати приватност. Како остати величина у свим режимима, а бити сам и апсолутно свој”.

Наставак...

У Храму Светог Саве у Београду завршени су радови на изради мозаика на куполи, у организацији компаније "Гаспром њефт".

Пројекат уређења куполе Храма реализовао је уметнички колектив под руководством академика Руске академије уметности Николаја Мухина.

Специјална комисија, у чијем саставу су представници Министарства културе Руске Федерације, федералне агенције "Росотрудничество", Руске и Српске православне цркве, као и Друштва за подизање Храма, високо је оценила квалитет и уметничко остварење мозаичког платна.

Уређење куполе Храма Светог Саве на Врачару представља један од највећих пројеката мозаичког декорисања криволинијског простора у свету, укупна површина платна износи 1.248 квадратних метара.

На изради централне композиције "Вазнесење Христово", која украшава куполу Храма, радило је 70 руских и српских уметника.

Наставак...

Кина годинама улаже знатна средства у развој домаћих суперрачунара, што је довело и до великог научног пробоја у овој области. У новембру се попела на прво место, на коме су доскоро суверено владале САД.

Листа од 500 топ-суперрачунара објављује се два пута годишње - у јуну и новембру. На њој се суперрачунари рангирају по томе колико брзо могу да обаве математичке прорачуне.

Први пут Кина од 500 светских најбржих рачунара поседује чак 202, док је пре пола године имала свега 159. Сједињене Америчке државе су са 169 пале на 144 најбржа рачунара. Када се узме у обзир укупна брзина суперрачунара, Кина је у потпуности премашила САД.

Новим успесима најмногољуднија земља веома брзо је напредовала и знатно променила светски баланс у поседовању „компјутерске моћи”  која је уско везана за индустријске, академске и војне способности.

Суперрачунари, огромне машине које често заузимају простор велике зграде и користе на хиљаде процесора у свом раду, корисни су за задатке као што је симулирање експлозије нуклеарног наоружања, предвиђање времена... Користе се и за дизајнирање летелица, али и за истраживање свемира реконструисањем милионе година старе историје космоса.

Наставак...

После настанка прве теорије о ексцитонијуму пре скоро 50 година, физичари су коначно успели да пронађу доказе о постојању овог облика материје, преноси Дејли мејл.

Ексцитонијум чине честице зване ексцитони, које се састоје од одбеглих електрона и празнине коју они остављају за собом.

Термин „ексцитонијум” успоставио је 1960. године теоријски физичар Берт Халперин са Харварда, а физичари од тада покушавају да докажу његово постојање.

У најновијим експериментима, истраживачи су имали прилику да посматрају овај вид материје и његову фазу прекусора, што се сматра непобитним доказом о његовом постојању.

Када електрон одскочи и за собом остави празнину, она се понаша попут честице јер има позитиван набој. Из тог разлога привлачи друге електроне, спарујући их у композитне честице, познате као бозони или ексцитони.

Тим Инжењерског факултета Универзитета у Илиноису проучавао је кристале без примеса у прелазном металу дихалкогенид титанијум диселениду (1Т-ТиСе2).

Истраживачи су успели да добију исте резултате током проучавања пет типова кристала са различитом калавошћу (обрасцем ломљења).

Како се наводи, да би пронашли нови облик материје, научници су развили нову технику, звану ЕЕЛ спекстоскопија, која је осетљивија на ексцитацију од других научних метода.

Наставак...

Српска традиционална народна игра коло уписана је данас на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Одлуку о упису кола донео је 7. децембра 2017. године Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на 12. редовном заседању које се одржава на острву Чеџу, у Јужној Кореји, објавио је Етнографски музеј у Београду.

Како се наводи у саопштењу објављеном на сајту музеја, процедура за упис традиционалне народне игре коло на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства започета је на основу одлуке Националног комитета за нематеријално културно наслеђе у децембру 2015. године .

Наставак...

...а дипломе студената?

Дипломе око 2.000 професора, доцената и асистената на приватним универзитетима доведене су у питање.

То свакако баца сенку и на дипломе студената које су оцењивали, као и на квалитет студијских програма на којима предају.

- Вечито ће ови са државних факултета сматрати да људи са приватних факултета нису у њиховом рангу знања, каже један студент са Мегатренда.

Једна студенткиња додаје да би искрено волела да није тако, јер “пропадају и године и новац“.

- Па то ће бити још већи проблем него што је тренутно. Када неко ко дође са приватних факултета дође код послодавца, увек имају предрасуде према њима, мисле да мање вреде, додаје студент.

- Министар је дао пре 15 дана изјаву за новине, мислим да је било у Вечерњим новостима, да је 400 професора државних факултета и високих школа запослено на пет и више факултета и то значи да су примали пет и више плата. Е, да се не би сад говорило о томе, да се не би покретала одговорност, они окренули ово и хоће да све приватне факултете представе као спорне, ми са тим немамо ништа, каже Милован Станишић, председник Универзитета Сингидунум.

Из Комисије међутим тврде да све раде по закону и да су утврдили да постоје приватни факултети који већ 20 година незаконито издају докторске дипломе.

Наставак...

Цео музички архив Нила Јанга на интернету

Легендарни канадски рокер Нил Јанг на интернет је ставио свој богати музички архив који је скупљао током своје каријере дуге пола века.

То је досад невиђен потез за музичара његовог калибра. Такође је објавио нови албум, снажно обележен активизмом против Трампа.

Нил Јанг (72) ставио је онлајн у петак све своје албуме који се могу стримовати, попраћени текстовима песама, видео-снимцима, обавештењима турнејама, али и библиографским референцама и другим стварима.

Како би обележио тај догађај, Нил Јанг је у петак приредио соло концерт емитован уживо из дворане са 225 места у Омемееу, руралном градићу у Онтарију где је провео део детињства.

Н1

Хуманитарна организација „Мали свет“ из Торонта скупља новчане прилоге како би помогла деци у Србији и Републици Српској. Прикупљена средства намењена су за набавку књига и школске опреме, плаћање смештаја и исхране у домовима, покривање трошкова школских екскурзија. Пријаве за помоћ се налазе на њиховом веб-сајту, а средства шаљу директно установама.

Предраг Стојковић, председник организације „Мали је свет" у Торонту, био је укључен у рад истоимене, сестринске организације у Дубаију. Дошавши у највећи град Онтарија, окупио је око себе колеге и пријатеље, углавном техничку интелигенцију, али и сликаре, редитеље, стручњаке за маркетинг, са идејом да се помоћ уложи у образовање. Одржана је оснивачка скупштина, изабран седмочлани управни одбор, дефинисани су критеријуми и одређени повереници у Србији. 
Помоћ је намењена образовању добрих ђака из материјално угрожених породица, и то за набавку књига, школског материјала и опреме за физичко васпитање, као и за плаћање смештаја, исхране у домовима и школске екскурзије.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 79