Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Дешавања

Страница: 1 2 3 ... 117

Катастрофалне последице до краја века

Циркулација Атлантског океана која одржава Голфску струју, због које многи делови западне Европе и источне Северне Америке имају топлију и умеренију климу, на најслабијем је нивоу у последњих хиљаду година, и због тога постоји могућност да се клима овог дела света потпуно промени.

Даље слабљење Атлантске меридијалне циркулације (АМОЦ - Atlantic Meridional Overturning Circulation) могло би да резултира јачим олујама и оштријим зимама, као и интензивнијим летима са смртоносним топлотним таласима широм Европе. 

Научници предвиђају да ће AMOC додатно ослабити уколико се загревање планете настави, а њен интензитет би могао до краја века да ослаби од 34 до 45 одсто, што би било довољно да се дође до тачке после које би читав климатски систем тог дела света постао непоправљиво нестабилан.

Ослабљена Голфска струја би такође довела до подизања нивоа мора на атлантској обали САД.

Стефан Рамсторф са Института за истраживање климатског утицаја у Потсдаму, који је један од аутора нове студије објављене у Nature Geoscience, рекао је за Гардијан да би слабија атлантска циркулација довела до драматичне промене времена.

Наставак...

На хитној седници Кризног штаба одржаној у петак одлучено је да се од 1. јуна затворе сва скијалишта у Србији. Епидемиолог и члан Кризног штаба Предраг Кон, објаснио је да је ова одлука донета јер су скијалишта дефинисана као највећа места заражавања. 
- Сат времена је трајала дискусија на ову тему, али је медицински део Кризног штаба заузео чврст став, тако да од 1. јуна ниједно скијалиште неће радити. Ова одлука ће важити најмање до почетка новембра када ћемо одлучити о даљим корацима. Размишљало се да се ова мера примени већ од априла, али је одлучено да се скијалиштима остави мало времена да се прилагоде новим мерама - изјавио је Кон.

Наставак...

Како су странци преузели тржиште у Србији 

Основно образовање у Србији је обавезно и бесплатно. Међутим, четворочлана породица, са двоје основаца, годишње само на уџбенике мора да издвоји бар 15 хиљада, а у зависности од узраста деце чак и више од 30 хиљада динара. Зашто је то тако?

Одговор на ово питање даје наш успешни редитељ, Борис Малагурски, у кратком документарном филму "Уџбенички картел", у којем је објаснио како је тржиште уџбеника у Србији дошло под контролу странаца, поготово немачке издавачке куће "Клет".

Наставак...

Нисам од оних који плачу гледајући филмове и читајући књиге. Наговештај сузе понекад ми измами песма или нека тешка успомена. Научила сам да не плачем, да се скаменим кад је тешко и кажем себи - не смеш! Спремала сам се тако, као за тежак испит, да одгледам "Дару из Јасеновца". Говорила сам себи-мораш, дугујеш то свом стрицу, тетки, презимену које је готово затрто усташким злочином. Мораш, говорила сам, да хладне главе одгледаш филм који коначно прича причу твог живота.

Не смеју сузе да ти замагле ни један његов део. И успела сам! Једва, али задржала сам сузу слушајући песму Дарине мајке, свих српских мајки које су песмом плакале, наслућујући зло!

Наставак...

Легендарни кантаутор Ђорђе Балашевић преминуо је у 68. години током лечења од ковида 19 у Клиничком центру Војводине. Остаће упамћен као један од најплоднијих уметника на овим просторима, музици која је спајала генерације и неким од најлепших балада, као „Јесен стиже, дуњо моја“, „Не волим јануар“, „Не ломите ми багрење“, „Д-мол“, „Прича о Васи Ладачком“ и многим другим.

Пре неколико дана примљен је на Инфективну клинику где је лечен од упале плућа. Пре тога се лечио код куће, али му се стање погоршало па је пребачен у болницу.

Ђорђе Балашевић рођен је 11. маја 1953. године у Новом Саду. Каријеру је започео 1977. године са групом „Жетва“, која је први успех забележила исте године песмом 'У раздељак те љубим'.

Наредне године напушта групу и са Верицом Тодоровић формира „Рани мраз“. Убрзо избацује неколико хитова којима је остварио пуну уметничку афирмацију.

Наставак...

Прота Атанасије Антонијевић, или Атанасије Буковички, био је једна од централних личности скупова који су претходили Првом српском устанку. Имао је велики утицај на Карађорђа и благосиљао је устанике пред почетак борби. Прича о организовању отпора Турцима непотпуна је без његовог имена.

Наставак...

На дан Сретења господњег, 1804. год. у Орашцу, Карађорђе је изабран за вођу I српског устанка.

 

Стефан Немања, један од најзначајнијих српских владара и родоначелник династије Немањића, умро је 13. фебруара 1199. или 1200. године у манастиру Хиландар на Светој гори.

Немања је рођен у периоду од 1109. до 1113. године у Рибници (данашњој Подгорици), као четврти син српског властелина Завиде који је припадао династији Вукановића. 

Наставак...

Бела куга је већ дуго српска црна реалност. Из године у годину нас је све мање, а у протеклој 2020. и корона је узела свој данак, па подаци још више забрињавају. Према саопштењу Републичког завода за статистику, у периоду од јануара до децембра 2020. године било је 13.9 одсто више умрлих него у истом периоду 2019. године. 

Наставак...

"Дара из Јасеновца", први играни филм о геноциду над Србима у усташким логорима Независне државе Хрватске, премијерно ће данас бити приказан у Сједињеним Америчким Државама. Приказивање је заказано на 12 локација, а наредне седмице биће повећан број биоскопа у којем ће овај филм бити на репертоару.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 117