Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Црква се овога дана сећа чудесног проналаска главе највећег пророка међу рођенима од жена, онога који је био глас покајања и припремио пут Господу. После мученичке смрти коју је наредио тетрарх Herod Antipas, глава Светог Јована била је сакривена и затим више пута чудесно пронађена. Баш та обретења сведоче, да истина не може бити сакривена ни уништена, јер оно што је освећено Божијом благодаћу, увек поново излази на светлост. Глава пророка је била сакривена, али је Божијим промислом поново пронађена, као сведочанство да се правда не може закопати у земљу ни затворити у тишину.

Јован Крститељ није био човек власти, ни богатства, ни дворске мудрости. Био је подвижник пустиње и пророк истине. 

Цене нафте су у недељу скочиле преко 100 долара по барелу, први пут од руске инвазије на Украјину 2022. године, јер су инвеститори забринути да би рат у Ирану могао значити продужена ограничења протока нафте са Блиског истока.

Фјучерси америчке сирове нафте порасли су за 14,7%. Фјучерси Брента, глобалне референтне нафте, порасли су за 12,63% на 104 долара по барелу од 18:06 часова по источном времену.

У међувремену, фјучерси на Дау Џонс пали су за 851,6 поена, или 2%. Фјучерси на С&П 500 и Насдак пали су за 1,73% и 1,65%, респективно, јер је и даље постојала забринутост да ће шокови на енергетском тржишту подстаћи инфлацију у САД.

На гробљу Вудлон у Њујорку одржан је помен поводом годишњице смрти великог српског научника, проналазача, патриоте и добротвора Михајла Пупина.

Помен и молитву служили су протојереј-ставрофор Живојин Јаковљевић, старешина Саборне цркве Светог Саве у Њујорку, и протојереј-ставрофор Ђокан Мајсторовић, старешина Српске православне цркве Светог Јована Крститеља у Патерсону, као и отац Милан Драговић из Саборне цркве Светог Саве у Њујорку, у присуству представника Генералног конзулата Републике Србије у Њујорку и припадника српске заједнице, наводи се у саопштењу Конзулата Србије у Њујорку.

Поводом отказивања концерта Тонија Цетинског у Новом Саду због тврђења бранитеља да је 'Спенс' био логор, градоначелник Новог Сада Жарко Мићин саопштио је да певач шири неистине и обмањује јавност. Како је навео у објави на 'Фејсбук'-у, у 'Спенс'-у никад није било никаквог концентрационог логора за Хрвате, него је истина потпуно другачија. 

"У 'Спенс'-у је постојао прихватни центар за избеглице, у највећем броју Србе који су на почетку ратног сукоба побегли из Хрватске. У 'Спенс'-у су свој привремени дом нашле хиљаде српских породица које су бежале из Хрватске", навео је Мићин. 

Како је додао, "то није било тешко проверити, вести о томе постоје у новинским архивама".

Поводом Међународног дана жена

Протестна шетња "Храброст је женског рода" у којој су данас, поводом Међународног дана жена, 8. марта, грађани учествовали на позив студената, завршена је на Тргу републике.

Учесници су се окупили у кампусу Универзитета, а затим ишли кејом до Трга републике.

Студенткиња је у говору на Тргу републике навела да су њене колегинице и она увек у првим редовима, јер знају зашто су ту.

"Не желимо само пад једног трулог, криминалног режима. Желимо суштинску промену начина на који се у овом друштву гледа на жене у побуни, у политици, али и у свакодневном животу. Жене нису позадина, ми смо студенткиње, раднице, сестре, кћерке које имају право на глас, право на достојанство и на место у првим редовима", казала је она.

Данас се обележава Међународни дан жена, као део борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.

Тај празник обележава се у знак сећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. године и њујоршки марш више од 15.000 жена које су тражиле краће радно време, боље плате и право гласа.

Иницијативу за тај празник дала је немачка феминисткиња и чланица социјалистичке странке Клара Цеткин, а прво обележавање Дана жена је било 1911. у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској. 

Датум 8. март је 1917. године прихваћен као међународни дан жена. 

Уједињене нације су од 1975. године, која је проглашена за Међународну годину жена и службено почеле да обележавају Међународни дан жена.

Већина становника Сједињених Америчких Држава данас је померила своје сатове један сат унапред, чиме је дан практично скраћен на 23 сата. Овај прелазак на летње рачунање времена редовно изазива милионе притужби због поремећаја сна и раних јутарњих активности које се сада обављају у мраку, пише АП.

Иако анкете показују да тек један од десет одраслих Американаца подржава садашњи систем промене сата два пута годишње, политичко решење је и даље на чекању. Мишљења су дубоко подељена: трајно летње рачунање времена би зими у Детроиту одложило излазак сунца до 9 сати ујутру, док би трајно стандардно време у Сијетлу значило да сунце излази већ у 4:11 ујутру у јуну.

У најави је да ће ускоро доћи до затварања готово половине програма у организацијама за услуге имигрантима у региону Торонто, због смањења финансија из федералног буџета за преко 300 милиона долара, које је почело пре две године.

Џесика Квик, директорка Peel Newcomer Strategy Group, каже да ће бити погођене језичке обуке виших нивоа, без којих новодошли могу имати потешкоће у проналажењу посла. То аутоматски повлачи за собом недовољно финансија за смештај и живот, како појединаца, тако и њихових породица и деце.

По подацима федералне владе, од априла 2023. године Онтарио сваког месеца бележи највећи број захтева за азил, мада Квебек повремено прими и више.

У Грбавици код Брчког данас су, парастосом и полагањем венаца на спомен-обележју, обележене 33 године од масакра над 13 припадника Војске Републике Српске из тог места.

Осмог марта 1993. године 13 српских борца из Грбавице заробљено је у Бодеришту код Брчког. Упркос договореној размени, Срби из Грбавице су измасакрирани, а затим убијени.

Масакр над припадницима Војске Републике Српске из овог краја починили су припадници такозване Армије БиХ.

Обележавању је присуствовао и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић, преноси РТРС.

Политика онлајн

У Грбавици код Брчког обиљежене 33 година од масакра над 13 припадника Војске Српске (ФОТО)

Прича о једном од најстаријих и некада највећих ледених брегова на свету, познатом под ознаком А23а, ближи се свом крају после невероватног путовања које је трајало пуне четири деценије, пише BBC. Овај ледени колос, који је некада био двоструко већи од Лондона, одбројава последње тренутке и очекује се да ће потпуно нестати у наредних неколико недеља.

Све је почело давне 1986. године, када се А23а одвојио од ледене плоче Филхнер на Антарктику. Убрзо после тога, остао је заглављен у муљу Веделовог мора, где је мировао више од 30 година. Тек 2020. године примећено је да је поново у покрету. Научници, као професоа Мајк Мередит из Британског антарктичког истраживања у Кембриџу и доктор Кристофер Шуман, са одушевљењем су пратили његову дуговечност, поредећи то са ТВ драмом пуном обрта.