Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Нишки студенти у блокади организовали су протест под називом "Не ломите нам багрење"због издвајања три департмана са Филозофског факултета у Нишу и оснивања Факултета српских студија на коме ће, уместо на Филозофском као до сада, бити департмани за српски језик и књижевност, за историју и за руски језик.

Поручили су да неће допустити цепање Филозофског факултета и упозорили да је то један од начина на који се уништава образовање и аутономија универзитета.

Протест "Не ломите нам багрење" против цепања нишког Филозофског факултета. На Тргу краља Милана, где су просторије новооснованог Факултета српских студија, одата је и пошта 17-минутном тишином - за 16 погинулих у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду и минутом ћутања за преминулу студенткињу чије је тело нађено испред Филозофског факултета у Београду.

Ученица трећег разреда Пете београдске гимназије Тара Колџић освојила је златну медаљу, ученици другог разреда Пете београдске гимназије Наталија Арсић и Никола Јовић освојили су бронзане медаље, а ученица трећег разреда Гимназије "Душан Васиљев" из Кикинде Хелена Грујић освојила је специјалну награду и прво место за постер презентацију у области физике на Интернационалној конференцији младих научника природних наука која је одржана у Индији.

Министар просвете Дејан Вук Станковић честитао је ученицима који су постигли изузетне резултате на Интернационалној конференцији младих научника природних наука која је одржана у Њу Делхију.

Европском парламент

У Европском парламенту у Стразбуру, 27. априла биће отворена изложба "Јасеновац, сећање и опомена" на којој ће бити представљено 17 паноа са документима из историјских архива, фотографијама и сведочењима преживелих из овог концентрационог логора. Ово је први пут да се оваква изложба организује у ЕП, а иницијатори објашњавају да је циљ подсећање европосланика на важност историјског сећања на страдања током Другог светског рата као темеља европског пројекта.

Изложбу организује посланик Европског парламента из редова француске странке Национално окупљање, Александар Николић, у сарадњи са Федерацијом младих Срба Европе.

На данашњи дан 1893. године рођен је Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у Отаџбини (четнички покрет). У Други светски рат ушао је као пуковник а избегличка влада му је доделила чин генерала, као и место министра војног. Учествовао је у ослободилачким ратовима 1912-1918. године.

У међуратном периоду извесно време био је војни аташе у Прагу и Софији. После капитулације 1941. одлучио се на отпор окупатору, што је започео половином маја 1941. Одмазде које је спроводио окупатор временом су га приморале на тактизирање, што ће имати за последицу да су се Британци и Американци одлучили да подрже ефикаснији Партизански покрет (Народноослободилачка војска) који је предводио Јосип Броз Тито.

Стручњаци упозоравају да се налазимо усред најгоре кризе што се тиче авионског саобраћаја и да би могле проћи године пре него што се поправи све што је нарушено због рата у Ирану.

Шта значи затварање Ормуског мореуза најбоље се види кроз податак да је ту донедавно сваког пролазило 400 хиљада барела млазног горива, односно четвртина укупне светске потрошње. Рачуна се да су се светске залихе керозина смањиле за невероватних 60 одсто.

Поједине канадске авиокомпаније су већ објавиле планове за повећање цена карата или увођење доплате како би покушале да надокнаде растуће цене горива.

Основни суд у Приштини осудио је првостепено Благоја Спасојевића и Владимира Толића на доживотне затворске казне, а Душана Максимовића на 30 година затвора, због наводног тероризма и напада на уставни поредак, током оружаног сукоба групе Срба и полиције у Бањској код Звечана, 24. септембра 2023. године. Адвокати осуђених најављују жалбе, док Канцеларија за КиМ истиче да је пресуда донета под политичким притиском. Српска листа тражи реакцију међународне заједнице.

Изрицању пресуде присуствовао је једино Душан Максимовић.

У Бањској код Звечана, на северу КиМ, у ноћи између 23. и 24. септембра 2023. године дошло је до оружаног сукоба групе Срба и полиције, у којем су убијени полицајац и тројица Срба. Током акције у Бањској полиција је ухапсила Душана Максимовића, Благоја Спасојевића и Владимира Толића и од тада су у притвору.

Оптужница против њих и још 40 Срба, подигнута је у Приштини у септембру 2024. године. Суд у Приштини одбио је захтев да се осталима тужи у одсуству... ДАЉЕ

Низ замерки и препоруке за отклањање 

Венецијанска комисија објавила је мишљење о тзв. "Мрдићевим законима" у којим је изразила жаљење због изостанка јавне расправе, и указала на низ озбиљних недостатака у изменама који, како се наводи, појединачно и кумулативно уклањају раније постојеће механизме заштите самосталности јавног тужилаштва. Комисија је, у том смислу, Србији дала девет кључних препорука за унапређење правосудних закона.

Венецијанска комисија је на захтев председнице Скупштине Србије оценила тзв. "Мрдићеве законе", односно измене Закона о јавном тужилаштву, Закона о Високом савету тужилаштва, Закона о организацији и надлежности државних органа у борби против високотехнолошког криминала, Закона о судијама и Закона о седиштима и територијалној надлежности судова и јавних тужилаштава, које је Народна скупштина усвојила 28. јануара 2026. године... ДАЉЕ

Н1 Београд, Никола Радишић

Венецијанска комисија пепоручује суштинску исправку „Мрдићевих закона“

Уместо најављиваног јединства, на политичкој сцени је видљиве несугласице, што су потврдили и Чедомир Чупић и Зоран Ђајић, указујући на то да иза паравана борбе за грађанска права стоје искључиво материјални интереси и партијске калкулације...

Чедомир Чупић је гостујући у емисији „Пробуди се“ објаснио да је подршка студентима само декларативна и да се користи као политички алат... 

Сличне, али још директније оптужбе изнео је Зоран Ђајић у емисији „Без пардона“, тврдећи да опозициони политичари активно опструирају грађанске иницијативе. Према његовим речима, опозициони прваци не само да не помажу, већ свесно „подмећу клипове студентској листи“, и то чине „наравно, из личног интереса“... Много више у видеу ОВДЕ 

Медији

Пре 211 година, од избијања Другог српског устанка, који је означио почетак краја турске владавине у Србији. Милош Обреновић је после празничног богослужења у цркви брвнари у Такову код Горњег Милановца на празник Цвети, позвао угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу за слободу коју је 1804. године током Првог српског устанка започео Карађорђе Петровић.

После двомесечних борби које су започеле 23. априла 1815. године, Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова. Вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. закључио усмени мир са Марашли Али-пашом, према коме је признат за врховног српског кнеза.

Обележили годишњицу устанка

Велика група студената је данас пешачила од Горњег Милановца до Такова, где су обележили годишњицу Другог српског устанка.

Студенти су положили венце на споменик „Таковски устанак“.

Професор Учитељског факултета у Београду Немања Каровић рекао је да је Таково место где је српски народ одлучио да пред смртном опасношћу не обара поглед, него да јој погледа директно у очи.

„Знајући да се снага огледа у мери унутрашњег јединства, да продорност зависи од осећања заједничког циља и да без чврсте дисциплине нема великих подвига, Милошев услов на сабору није био само да га сви слушају, него и да се сви међусобно пазе“, рекао је Каровић.