Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Основни суд у Приштини осудио је првостепено Благоја Спасојевића и Владимира Толића на доживотне затворске казне, а Душана Максимовића на 30 година затвора, због наводног тероризма и напада на уставни поредак, током оружаног сукоба групе Срба и полиције у Бањској код Звечана, 24. септембра 2023. године. Адвокати осуђених најављују жалбе, док Канцеларија за КиМ истиче да је пресуда донета под политичким притиском. Српска листа тражи реакцију међународне заједнице.

Изрицању пресуде присуствовао је једино Душан Максимовић.

У Бањској код Звечана, на северу КиМ, у ноћи између 23. и 24. септембра 2023. године дошло је до оружаног сукоба групе Срба и полиције, у којем су убијени полицајац и тројица Срба. Током акције у Бањској полиција је ухапсила Душана Максимовића, Благоја Спасојевића и Владимира Толића и од тада су у притвору.

Оптужница против њих и још 40 Срба, подигнута је у Приштини у септембру 2024. године. Суд у Приштини одбио је захтев да се осталима тужи у одсуству... ДАЉЕ

Низ замерки и препоруке за отклањање 

Венецијанска комисија објавила је мишљење о тзв. "Мрдићевим законима" у којим је изразила жаљење због изостанка јавне расправе, и указала на низ озбиљних недостатака у изменама који, како се наводи, појединачно и кумулативно уклањају раније постојеће механизме заштите самосталности јавног тужилаштва. Комисија је, у том смислу, Србији дала девет кључних препорука за унапређење правосудних закона.

Венецијанска комисија је на захтев председнице Скупштине Србије оценила тзв. "Мрдићеве законе", односно измене Закона о јавном тужилаштву, Закона о Високом савету тужилаштва, Закона о организацији и надлежности државних органа у борби против високотехнолошког криминала, Закона о судијама и Закона о седиштима и територијалној надлежности судова и јавних тужилаштава, које је Народна скупштина усвојила 28. јануара 2026. године... ДАЉЕ

Н1 Београд, Никола Радишић

Венецијанска комисија пепоручује суштинску исправку „Мрдићевих закона“

Уместо најављиваног јединства, на политичкој сцени је видљиве несугласице, што су потврдили и Чедомир Чупић и Зоран Ђајић, указујући на то да иза паравана борбе за грађанска права стоје искључиво материјални интереси и партијске калкулације...

Чедомир Чупић је гостујући у емисији „Пробуди се“ објаснио да је подршка студентима само декларативна и да се користи као политички алат... 

Сличне, али још директније оптужбе изнео је Зоран Ђајић у емисији „Без пардона“, тврдећи да опозициони политичари активно опструирају грађанске иницијативе. Према његовим речима, опозициони прваци не само да не помажу, већ свесно „подмећу клипове студентској листи“, и то чине „наравно, из личног интереса“... Много више у видеу ОВДЕ 

Медији

Пре 211 година, од избијања Другог српског устанка, који је означио почетак краја турске владавине у Србији. Милош Обреновић је после празничног богослужења у цркви брвнари у Такову код Горњег Милановца на празник Цвети, позвао угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу за слободу коју је 1804. године током Првог српског устанка започео Карађорђе Петровић.

После двомесечних борби које су започеле 23. априла 1815. године, Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова. Вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. закључио усмени мир са Марашли Али-пашом, према коме је признат за врховног српског кнеза.

Обележили годишњицу устанка

Велика група студената је данас пешачила од Горњег Милановца до Такова, где су обележили годишњицу Другог српског устанка.

Студенти су положили венце на споменик „Таковски устанак“.

Професор Учитељског факултета у Београду Немања Каровић рекао је да је Таково место где је српски народ одлучио да пред смртном опасношћу не обара поглед, него да јој погледа директно у очи.

„Знајући да се снага огледа у мери унутрашњег јединства, да продорност зависи од осећања заједничког циља и да без чврсте дисциплине нема великих подвига, Милошев услов на сабору није био само да га сви слушају, него и да се сви међусобно пазе“, рекао је Каровић.

Фотографија уплакане мигрантске породице коју је раздвојила Америчка служба за имиграцију и царину (ICЕ) освојила је у четвртак прву награду на конкурсу World Press Photo за 2026. годину. Слика коју је за 'Miami Herald' забележила америчка фотографкиња Керол Гузи из новинске агенције ZUМА и института iWitness приказује потресан тренутак у којем је Луис, мигрант из Еквадора, ухапшен и раздвојен од своје супруге Коче и њихове деце после саслушања на имиграционом суду у Њујорку 26. августа 2025. године.

У Загребу је током ноћи гађана и уништавана православна црква Преображења Господњег, која се налази на Цветном тргу у хрватском главном граду. Починилац је бацајући столице и друге предмете на врата цркве, капију и у двориште разбио витраж стар сто година. Осумњичени за вандализам је ухапшен. Милорад Пуповац каже да га не чуди овакав инцидент јер поједини десни медији организују кампању против СПЦ.

Загребачка полиција потврдила је за хрватски портал 'Дневник' да је један мушкарац ухапшен због вандализма над православном црквом на Цветном тргу.

Потпредседник хрватске Владе и министар полиције Давор Божиновић изјавио је да је против особe која је ухапшена покренута истрага с циљем да се утврди мотив ноћашњег вандализма.

Aли и јаз између богатих и сиромашних

Број милијардера у свету могао би да се приближи цифри од 4.000 до 2031. године, показују подаци консултантске куће за некретнине „Најт Франк”, док најбогатији убрзано увећавају своје богатство. Према анализи „Најт Франка”, тренутно у свету има 3.110 милијардера, а очекује се да ће њихов број порасти за 25 одсто у наредних пет година, на 3.915, преноси 'Гардијан'.

Истовремено, брзо расте и број мултимилионера, особа чија имовина вреди најмање 30 милиона долара. Њихов број порастао је са 162.191 у 2021. години на 713.626 данас, што је повећање од више од 300 одсто, наводи консултантска кућа.

Авиосаобраћај наставља да се мења. Док се, са једне стране, уз смањење цена, нуде у потпуности редуковане услуге, са друге се појављују и другачије понуде, које су намењене путницима са дубљим џеповима и већим прохтевима.

На сајму ентеријера авиона у Хамбургу, Air Canada је представила значајно редизајниране кабине. Промене су присутне у свим класама, тако да су виђени већи екрани за забаву, редизајнирана седишта, па све до премијум апартмана који путовања дижу на виши ниво.

Ербас А3321XЛР, који улази у употребу овог лета, постаће први авион са једним пролазом који нуди и седишта за лежање и тиме побољшати премијум услугу на дужим северноамеричким летовима и на новим трансатланским рутама.

У ноћи између 22. и 23. априла 1999. године, НАТО је бомбардовао зграду РТС-а, када је погинуло 16 запослених у тој медијској кући. То је био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем. Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч” 2000. године је саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије.

Удружење новинара Србије (УНС), Струковни синдикат Радио-телевизије Србије и Синдикат новинара Србије (СИНОС), уочи обележавања 27 година од убиства 16 медијских радника у НАТО бомбардовању РТС-a, саопштили су да је крајње време да за тај ратни злочин одговарају налогодавци и извршитељи. Истакли су да је НАТО тим злочином увео праксу напада на медије у међународним сукобима, али да упркос томе, нико из НАТО структура није одговарао.