Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

„Чињеница је да смо ми један конзервативан народ који се тешко мења”.

Гостујући у подкасту „Велике приче”, Драган Бјелогрлић је измежу осталог рекао дa судбина Србије зависи искључиво од тога коме се власт обраћа.

„Ако власт игра на конзервативне, примитивне, неписмене, полуписмене... онда ће таква бити и Србија. Ако власт покушава да игра са професорима, научницима, уметницима, са неком елитом, са писменима... онда ће таква бити Србија”, поручио је Бјелогрлић.

„Ми очигледно имамо власт која, пошто је очигледно ових првих више, се просто опредељује за те и прави један популизам, подилази им под кожу”, нагласио је он.

Погледајте видео ОВДЕ

Железничкој станици у Новом Саду

Грађани Новог Сада окупио се код Железничке станице како би обележили 18 месеци од трагедије и одали почаст за 16 настрадалих.

Данас се навршава годину и по дана од пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, због чега је живот изгубило 16 особа, док је једина преживела Теодора Мартинко из Кисача, тешко повређена.

Део грађана Новог Сада окупио се код Железничке станице како би обележили 18 месеци од трагедије и одали почаст за 16 настрадалих.

Симболично, у 11.52, почела је шеснаестоминутна ћутња.

Група грађана испред раскрснице држала је 16 великих срца на којима су исписана имена настрадалих, а након сваког минута прочитано је по једно име.

Међународни празник рада - Први мај биће обележен данас широм света, као и у Србији, у знак сећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време. Празник подсећа на 1. мај 1886, када је више десетина хиљада радника у Чикагу изашло на улице захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време. Организатори протеста су захтеве претходно упутили послодавцима и властима тражећи да их испуне до тог датума. Као одговор, уследила је репресија, а у сукобима са полицијом било је жртава и рањених на обе стране. Исход је био да су седморица синдикалних активиста осуђени на смрт.

И данас су, као и свих претходних година родбина, пријатељи и школски другови погинулих одали почаст и пoклонили се сенима страдалих 1. маја 1999. године у гранатирању аутобуса „Ниш експреса” код Подујева. У незапамћеној трагедији коју су изазвали авиони НАТО-а који су разорном ракетом погодили аутобус на мосту код Подујева погинуло је свих 50 путника, Албанаца и Срба, који су из Ниша преко Прокупља, Куршумлије, Подујева и Приштине тог ратног пролећа кренули за Грачаницу. Међу погинулима било је петнаесторо деце, а животе су изгубили и брат и сестра Марија (15) и Никола (17), који су са баком Смиљаном из Куршумлије кренули до својих родитеља у Грачаници.

Данас се навршава 31 година од почетка офанзиве хрватских снага на подручје западне Славоније које је до тада било у саставу самопрокламоване Републике Српске Крајине (РСК). Током дводневне операције „Бљесак”, започете 1. маја 1995. године око пет сати ујутру артиљеријским нападом на Пакрац, хрватска војска је преузела контролу над западном Славонијом. У акцији „Бљесак” страдао је велики број српских цивила, а око 15.000 њих напустило је то подручје.

Према подацима Документационо информационог центра Веритас, у тој акцији је убијено или нестало 283 Срба из западне Славоније.

Веритас наводи да су до сада пронађени посмртни остаци 162 особе, а да се 121 и даље води као нестала.

Авалски торањ срушен је у НАТО бомбардовању СР Југославије у ноћи између 29. и 30. априла. Био је висок 202,87 метара, а прорадио је, после петогодишње изградње, 1965. године.

Једини торањ на свету, који је за пресек имао једнакостранични троугао као симбол српског троношца за седење, пројектовали су Угљеша Богуновић и Слободан Јањић, као и конструктор, академик Милан Крстић. Наизглед „мршав“, на три ноге, које су се ослањале на темељне блокове укопане 1,4 метра у стену, торањ је одолевао зубу времена и налетима кошаве „шетајући“ у пречнику и од једног метра.

Срушен је 37. дана бомбардовања, сa више авионских бомби у више покушаја током НАТО агресије на СРЈ.

Због правосудног система

ЕУ је обуставила финансијску подршку Србији због политике Београда према правосудном систему, изјавила је комесар ЕУ за проширење Марта Кос.

- У овом тренутку обуставили смо сва плаћања /Србији/ у оквиру плана развоја, јер поново видимо назадовање у правосудном систему. Док се ово не исправи, земља неће моћи да добије финансијску подршку ЕУ -  рекла је Косова на конференцији за новинаре.

"Политико" је раније овог месеца објавио, позивајући се на Косову, да ЕУ разматра прекидање финансирање Србије са 1,5 милијарди евра због блиских веза Београда са Русијом.

СРНА

EU suspends funding for Serbia due to judicial system policy

Банка Канаде задржала је кључну каматну стопу на 2,25% четврти пут заредом, упозоравајући на вишу инфлацију у кратком року. У свом првом извештају о монетарној политици (MPR) од јануара, централна банка предвиђа да ће инфлација достићи врхунац од око три процента у априлу, пре него што падне на циљана два процента почетком следеће године.

Тај пад инфлације заснива се на претпоставци да ће америчке царине да остану на тренутној стопи и да ће цене нафте да падну са 90 америчких долара у другом кварталу 2026. године, на 75 америчких долара по барелу до средине 2027. године. То је повећање од 15 долара по барелу од претходног MPR-а банке.

Банка Канаде ће донети следећу одлуку о каматној стопи 10. јуна.

Много више информација ОВДЕ

CTV News, Annie Bergeron-Oliver

Bank of Canada holds key interest rate at 2.25%, warning future decisions are clouded by uncertainty

Из Пентагона је први пут стигла процена колико кошта рат притив Ирана, а који је покренут 28. фебруара.

Током састанка Одбора уа одбрану у Представничком дому Конгреса САД демократски високорангирани члан одбора Адам Смит питао је Пита Хегсета, секретара за одбрану, колико је рат у Ирану до сада коштао САД и могу ли законодавци ускоро добити пуну процену трошкова од Пентагона.

Током саслушања у одбору Представничког дома Конгреса САД умешао високи финанцсјски званичник Пентагона Џулс Харст, који се такође налази на саслушању, рекавши "око 25 милијарди долара", при чему муниција чини већину тог трошка.

Навршава се 27 година од НАТО бомбардовања моста у месту Мурино, смештеном између Андријевице и Плава, на северу Црне Горе, када је погинуло шест цивила, међу којима троје деце, док је осам особа било повређено. Пошту жртвама, између осталих, одали су председник црногорског парламента Андрија Мандић и потпредседник црногорске владе Момо Копривица.

У бомбардовању црногорске варошице Мурина пре 27 година погинули су 14-годишњи Мирослав Кнежевић, 13-годишња Оливера Максимовић, 10-годишња Јулија Брудар, Вукић Вулетић (1953), Милка Коцановић (1930) и Манојло Коматина (1927).

Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић положио је у Мурину венац на спомен-обележје посвећено жртвама НАТО бомбардовања, одајући почаст страдалим цивилима који су остали у трајном сећању Црне Горе... ДАЉЕ

РТС, Танјуг