Него кад то Србији највише одговара
Председник Србије Александар Вућић изјавио је данас да се избори не расписују у складу с тим "кад се неко брчка", него кад је то за државу најлакше и кад јој то највише одговара.
Додао је да о томе у овом тренутку не може да размишља због ситуације која се дешава у свету и њеним последицама.
"Да ли ће бити тада - не искључујем ту могућност, као што не искључујем да то буде до краја новембра. Избори нам долазе, њихов ударни тандем Ђокић - Бодирога има велику шансу да победи, али то зависи од грађана Србије", рекао је Вучић у телефонском укључењу за 'ТВ Информер', на питање да ли ће избори бити 12. јула, када ће многи грађани бити на летовању.
По доласку у Канаду, многима значи да свој статус што пре регулишу. Стицање сталне дозволе боравка, Permanent Resident, PR, је значајно јер доноси сигурност, стабилност и могућности које немају особе са привременим статусом, а уз то је и корак на путу ка добијању држављанства.
Али, како се добија, тако може и да се изгуби стална дозвола боравка, уколико се не поштују успостављена правила.
Пре свега, ту је услов боравка у Канади. Особа са сталним боравком мора овде да проведе најмање две године, односно 730 дана, током сваког периода од пет година. То не мора да буде у континуитету, али је кључни услов. Постоје изузеци, уколико особа борави у иностранству пословно, као радник канадске компаније, или је у пратњи канадског супружника на раду у иностранству.
Љубитељи астрономије моћи ће да посматрају ретку појаву названу „плави месец”, метеорски пљусак Ета Акварида и удаљавање Венере од Сунца у мају.
„Мај ће почети пуним месецом првог. С обзиром на то да мај има 31 дан, а интервал између пуних месеца је 29 и по дана, следећи пун месец пада 31. маја. Ова појава се назива „плави месец“, од енглеског израза „Једном у плавом месецу“, што значи изузетно редак догађај. Штавише, месец ће бити своје нормалне боје и 1. и 31. маја”, рекао је за РИА Новости Александар Алексејев, научни сарадник у Одељењу за физику и астрономију Државног музеја ликовних уметности Циолковски
Према његовим речима, метеорски пљусак Ета Акварида ће достићи врхунац 5-6. маја.
У свим школама у Србији
У оквиру Недеља сећања и заједништва биће реализоване планиране активности и исказано сећање и поштовање жртвама злочина у Огледној основној школи "Владислав Рибникар" у Београду, као и жртвама у Дубони и Малом Орашју и Нишкој Бањи 2023. године. Према Календару образовно-васпитног рада у основним и средњим школама у Србији од 4. до 8. маја 2026. године обележава се Недеља сећања и заједништва, саопштило је Министарство просвете.
Током тог периода биће реализоване планиране активности и исказано сећање и поштовање жртвама злочина у Огледној основној школи "Владислав Рибникар" у Београду, као и жртвама у Дубони и Малом Орашју и Нишкој Бањи 2023. године.
„Чињеница је да смо ми један конзервативан народ који се тешко мења”.
Гостујући у подкасту „Велике приче”, Драган Бјелогрлић је измежу осталог рекао дa судбина Србије зависи искључиво од тога коме се власт обраћа.
„Ако власт игра на конзервативне, примитивне, неписмене, полуписмене... онда ће таква бити и Србија. Ако власт покушава да игра са професорима, научницима, уметницима, са неком елитом, са писменима... онда ће таква бити Србија”, поручио је Бјелогрлић.
„Ми очигледно имамо власт која, пошто је очигледно ових првих више, се просто опредељује за те и прави један популизам, подилази им под кожу”, нагласио је он.
Погледајте видео ОВДЕ
Железничкој станици у Новом Саду
Грађани Новог Сада окупио се код Железничке станице како би обележили 18 месеци од трагедије и одали почаст за 16 настрадалих.
Данас се навршава годину и по дана од пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, због чега је живот изгубило 16 особа, док је једина преживела Теодора Мартинко из Кисача, тешко повређена.
Део грађана Новог Сада окупио се код Железничке станице како би обележили 18 месеци од трагедије и одали почаст за 16 настрадалих.
Симболично, у 11.52, почела је шеснаестоминутна ћутња.
Група грађана испред раскрснице држала је 16 великих срца на којима су исписана имена настрадалих, а након сваког минута прочитано је по једно име.
Међународни празник рада - Први мај биће обележен данас широм света, као и у Србији, у знак сећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време. Празник подсећа на 1. мај 1886, када је више десетина хиљада радника у Чикагу изашло на улице захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време. Организатори протеста су захтеве претходно упутили послодавцима и властима тражећи да их испуне до тог датума. Као одговор, уследила је репресија, а у сукобима са полицијом било је жртава и рањених на обе стране. Исход је био да су седморица синдикалних активиста осуђени на смрт.
И данас су, као и свих претходних година родбина, пријатељи и школски другови погинулих одали почаст и пoклонили се сенима страдалих 1. маја 1999. године у гранатирању аутобуса „Ниш експреса” код Подујева. У незапамћеној трагедији коју су изазвали авиони НАТО-а који су разорном ракетом погодили аутобус на мосту код Подујева погинуло је свих 50 путника, Албанаца и Срба, који су из Ниша преко Прокупља, Куршумлије, Подујева и Приштине тог ратног пролећа кренули за Грачаницу. Међу погинулима било је петнаесторо деце, а животе су изгубили и брат и сестра Марија (15) и Никола (17), који су са баком Смиљаном из Куршумлије кренули до својих родитеља у Грачаници.
Данас се навршава 31 година од почетка офанзиве хрватских снага на подручје западне Славоније које је до тада било у саставу самопрокламоване Републике Српске Крајине (РСК). Током дводневне операције „Бљесак”, започете 1. маја 1995. године око пет сати ујутру артиљеријским нападом на Пакрац, хрватска војска је преузела контролу над западном Славонијом. У акцији „Бљесак” страдао је велики број српских цивила, а око 15.000 њих напустило је то подручје.
Према подацима Документационо информационог центра Веритас, у тој акцији је убијено или нестало 283 Срба из западне Славоније.
Веритас наводи да су до сада пронађени посмртни остаци 162 особе, а да се 121 и даље води као нестала.
Авалски торањ срушен је у НАТО бомбардовању СР Југославије у ноћи између 29. и 30. априла. Био је висок 202,87 метара, а прорадио је, после петогодишње изградње, 1965. године.
Једини торањ на свету, који је за пресек имао једнакостранични троугао као симбол српског троношца за седење, пројектовали су Угљеша Богуновић и Слободан Јањић, као и конструктор, академик Милан Крстић. Наизглед „мршав“, на три ноге, које су се ослањале на темељне блокове укопане 1,4 метра у стену, торањ је одолевао зубу времена и налетима кошаве „шетајући“ у пречнику и од једног метра.
Срушен је 37. дана бомбардовања, сa више авионских бомби у више покушаја током НАТО агресије на СРЈ.
Ауторска права Радио Оаза 2026