Правилна примена је чудо
Зачини који се користе у дијеталној исхрани су љути, кисели, слатки, слани и горки. А, њихова правилна примена заиста може да помогне у лечењу неких болести. Ево који су то зачини и како делују.
- побољшавају циркулацију на оштећеној слузокожи (љути зачини)
- растварају масти и побољшавају њихово варење (љути, мушкатни орашчић)
- делују на рад пљувачних жлезда (паприка)
- поспешују производњу (анис, црни лук)
- појачавају моторику жучне кесе (рузмарин, оригано)
- делују на перисталтику (рад) црева (анис, паприка)
- разбијају крвне угрушке (бибер, чили)
- побољшавају рад панкреаса (цимет, ловор)
- растварају слузи и помажу њихово избацивање из тела (цимет)
- смањују болове код запаљенских порцеса на зглобовима (цимет, ђумбир, љуте папричице)
- побољшавају дијурезу (лист першуна и целера)
Свежи зачини и они богати етеричним уљима имају:
- антибактерисјко дејство (црни лук, бели лук, цимет, мајчина душица, лист першуна и целера)
- антисептично (морски орашчић, ловор, босиљак, рен, бели лук)
- делују против цревних паразита (бели лук, босиљак)
Поред тога многи састојци из зачина су снажни антиоксиданси (ђумбир, цимет, нана), а треба истаћи да сви зачини делују антиканцерогено.
Свежи или суви, разлика постоји
Што се примене зачина тиче, увек треба користити свеже или суве зачине, а тек на крају њихове концентрате. Да би дејство зачина било активно, зачине треба комбиновати, али тако да један буде главни, а други зачини да буду надопуна. У ствари добро зачињеним јелом подразумева се добро одабрана мешавина већег броја зачина у малим количинама. При том јело треба да буде пријатног укуса и мириса, а да ниједан зачин не превладава.
Када се зачини додају
Такође је веома битно и то када се који зачин ставља у јело. Па тако:
На почетку кувања треба додати ким, алеву паприку, ловоров лист, бибер анис (јер садрже доста целулозе)
Пред крај кувања треба додати босиљак, нану, мајчину душицу
Пред служење додати целер, першун мирођију, коприву
Иако су ово уопштена правила за додавање зачина јелима, најбоље би било да зачине ипак додајете уколико се они стављају при крају кувања или пред само служење.
Чување
Зачине треба чувати у малим количинама и држати их у добро затвореним кутијама или тамним теглицама и то на сувом проветреном месту. Рок употребе треба поштовати јер могу да изазову микробиотичко кварење хране .
Першун – универзални зачин
Уколико патите од анемије или једноставно желите да ојачате имунитет стављајте першун у свако јело. Овај зачин обилује гвожђем, нема високо-калоричну вредност али је зато изузетно богат минералима и витаминима. Богат је провитамином А, витаминима групе Б, ретким витамином Б12 (који је значајан за стварање црвених крвних зрнаца) и витамином Ц. Ништа мање није важно ни богатство першуна минералним састојцима. У 100 грама першуновог листа има око 1630 милиграма минерала, од чега половину заузима високовредан калијум. Томе треба додати и значајно присуство калцијума, мангана, магнезијума и бакра. Першунов лист је изузетно делотворан као средство које подстиче излучивање штетних материја из организма, а повољно утиче на циркулацију и уопште срчане сметње.
Биљана Тасић