Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
После најновијих студија о поређењу хранљивости органске хране (одређених хранљивих супстанци) са конвенционално гајеном храном, дошло се до закључка да органска храна ипак није хранљивија.
Циљ је био да се утврди да ли је органска храна супериорнија од хране која се гаји на конвенционалан начин, наводи главни аутор истраживања, Алан Д. Дангур, нутрициониста на Лондонском институту за хигијену и тропску медицину. Заједно са својим колегама, истраживач Дангур открио је да је одговор на ово питање негативан.
Закључак истраживања наишао је, међутим, на негодовање америчких истраживача и контролора хране. Вредност глобалног тржишта органске хране процењена је, на годишњем нивоу, на 48 билиона долара - наводе истраживачи из Лондона.
Дангур и његове колеге укључили су у своју студију сва истраживања (од 1958. па све до 2008. године) која су се бавила упоредном анализом добробити органске и конвенционалне хране. Опште критеријуме валидности задовољило је 55 истраживања, а део тих истраживања било је и проучавање неколико категорија хранљивих супстанци:
азот
витамин C
магнезијум
калцијум
фосфор
калијум
цинк
кисела једињења
Откривено је да конвенционално произведена храна садржи веће количине азота, док органски произведена храна садржи веће количине фосфора и киселина. Када је реч о другим категоријама хранљивих супстанци, није откривена никаква значајнија разлика, као ни када је у питању храна животињског порекла - нису пронађене разлике у хранљивости једне у односу на другу врсту хране.
Званичници америчке индустрије органске хране, заједно са још неким експертима широм света, одбацили су, као што се и очекивало, ову студију. Они заступају становиште да је изван сваке научно доказане сумње, органска храна сама по себи много богатија витаминима и битним минералима, као и да садржи много мање хемикалија и остатака хемијских супстанци које се користе приликом узгајања. "Управо је ово главни разлог због којег милиони Американаца без размишљања дају брдо новца на органску храну", истиче Рони Каминс, директор Националног удружења органских потрошача. Како се даље наводи, једна од већих мана ове студије јесте чињеница да су у њу била укључена и истраживања обављена пре много година, нека од њих далеке 1985. године. "Истраживања новијег датума јасно су показала постојање битних разлика између органске и неорганске хране, када је реч о хранљивости", наводи Р. Каминс.
Недоумице
Међу критикама осталих експерата из ове области, такође се налази и чињеница да поменута студија оскудева у усредсређивању на проучавање полифенола и антиоксиданата, за које се тврди да су за чак 25% заступљенији у органски узгајаној храни.
Намеће се питање лаика: да ли има мање или више неких других, али штетних састојака у органској или неорганској храни?
Драган Цветковић