Здрав живот

Истрага лондонског дневника Гардијан открила је да електронске цигарете, тзв. вејп, које се продају преко платформе Амазон као „безникотинске” садрже ту супстанцу која изазива велику зависност.

Тестирано је седам производа са интернет тржишта на којима је на страницама продаваца стајало да не садрже никотин, али је за шест производа утврђено да садрже ову супстанцу, пише лист.

У Великој Британији је незаконито продавати електронске цигарете које садрже никотин као производе „без никотина”.

Потрошачи су у јулу и у августу преко корисничког сервиса Амазон изразили забринутост да вејп електронске цигарете које се на тој платформи рекламирају као безникотинске заправо садрже ту супстанцу, али из Амазона су добили одговор да директно контактирају продавце.

Поред тога, установљено је и да су неке вејп електронске цигарете имале резервоар за е-течност преко законске границе од 2 мл. Раније овог месеца француске власти су најавиле да ће вејп електронске цигарете за једнократну употребу бити забрањене у Француској у оквиру националног плана за борбу против пушења.

Премијерка Француске Елизабет Борн изјавила је за РТЛ да ће њена влада „ускоро представити нови национални план за борбу против пушења”, посебно са забраном електронских цигарета за једнократну употребу, које су популарне међу млађом популацијом.

Танјуг

Does vaping without nicotine have any side effects?

Пошто је ТикТокерка Андреа Едер објавила видео у којем тврди да је излечила мигрену за само четири минута, њен трик је постао виралан. Наиме, она је потопила стопала у врућу воду и, како каже, решила се јаког пулсирајућег бола у глави.

„Пре четири минута нисам могла да видим на очи. Захвална сам људима који су ово поделили јер су ми спасили живот“, додала је у видеу.

Др Кунар Суд погледао је видео и потврдио да трик заиста делује. Појаснио је да стављање стопала у топлу воду може да помогне у ослобађању од болова без икаквих нуспојава које могу да имају лекови.

„Врућа вода помаже да се прошире крвни судови у вашим стопалима, што тера крв из главе према стопалима. То ублажава притисак у глави“, појаснио је.

И његов видео је постао виралан са преко 3 милиона прегледа и поново су се нанизали коментари корисника који тврде да делује.

„Мигрена је нестала за отприлике 10-15 минута без икаквих неугодних осећаја“, коментарисао је један ТикТокер и многи су се сложили са њим.

Погледајте видео ОВДЕ 

Данас

Животни век је у просеку око 72 године. То наравно значи да ће неки људи у свету статистички имати већи животни век од других.

Пет места, посебно, спада у категорију дуговечности. Ове земље имају надимак “плаве зоне” и људи који имају срећу да тамо бораве често доживе и 100 година. Зоне захватају регионе Јапана, Костарике, Италије, Грчке и Калифорније. Међу њима су Лома Линда у Калифорнији; Икариа - Грчка; Окинава - Јапан; Сардинија - Италија; Никоја у Костарики.

Према аутору Дан Буетнеру, који је био пионир идеје о Плавим зонама, становници тих подручја имају пет заједничких основних животних особина.

1. Једу мање меса и више угљених хидрата

Људи у овим подручјима једу врло мало меса. Уместо тога, они живе од исхране испуњене угљеним хидратима и поврћем, укључујући пасуљ, орашасте плодове и поврће као броколи и купус.

Исхрана у плавој зони врло је слична здравој медитеранској прехрани, која је последњих година од стране нутрициониста рекламирана као најздравија исхрана.

Медитеранска исхрана садржи много намирница које су добре за вас, а мало хране као оне са високим садржајем шећера. Ова дијета је доказано корисна за срце, чак помаже у смањењу ризика од срчаних болести.

Дијабетес типа 1 је обољење код кога тело не производи довољно инсулина. Дијабетичари су због тога зависни од спољних залиха овог хормона помоћу ињекција или пумпи. Истраживачи које је предводио Мартин Фусенгер са Одељења за биосистемске науке и инжењерство на ЕТH Цирих у Базелу, желе да животе пацијената учине лакшим, па траже начин да се инсулин производи и даје директно у телу.

Једно решење које научници истражују је стварање дизајнираних ћелија које могу да производе инсулин и њихово смештање у капсуле које би могле да буду имплантиране у тело. Да би контролисали када и колико инсулина ће те ћелије ослободити у крв, истраживачи су проучавали различите окидаче - светлост, температуру и електричне импулсе.

Фусенгер и његове колеге развиле су нови начин стимулације: користе музику за покретање отпуштања инсулина у року од неколико минута. И то им је посебно добро ишло са хитом британског бенда The Queen "We Will Rock You", пише ScienceDaily.

Да би довели до тога да ћелије које производе инсулин реагују на звучне таласе, научници су користили протеин из бактерије ешерихије коли. Такви протеини реагују на механичке стимулусе и чести су код животиња и бактерија.

Протеин се налази у мембрани бактерије и регулише отпуштање јона калцијума у ћелије. Истраживачи су искористили овај канал и уградили га у ћелије које производе инсулин.

Aли је прави биљни лек

Босиљак је биљка из породице менте. Осим што даје специфичан укус јелима, његове хранљиве материје могу да пружие здравствене бенефиције, као што је смањење оксидативног стреса и подржавање кардиоваскуларног здравља.

Босиљак (ocimum basilicum) саставни је се део бројних, а посебно медитеранске кухиње. Даје препознатљив укус салатама, тестенинама, пици и другим јелима. Индонежанска, тајландска и вијетнамска кухиња такође често користе ову биљку.

У исхрани, слатки босиљак може да обезбеди витамине, минерале и низ антиоксиданата. Његово есенцијално уље такође може да има медицинске користи.

Слатки босиљак је доступан у многим продавницама, док постоје и друге сорте које имају различите укусе и мирисе.

Друга врста босиљка је тулси, или свети босиљак (ocimum santum). Ова биљка игра терапеутску улогу у тамилским и ајурведским лековима, који се претежно практикују у југоисточној Азији.

Босиљак може да пружи здравствене предности у исхрани, као биљни лек и као есенцијално уље.

Традиционално се користи код прехлада и упала грла за инхалацију.

Босиљак такође обезбеђује и неке макронутријенте, као што су калцијум и витамин К, као и низ антиоксиданата.

Слатки босиљак, на пример, има високу концентрацију хемијског агенса еугенола. Ово једињење му даје мирис као каранфилић. Еугенол има антиоксидативна својства, а антиоксиданси су неопходни за елиминацију слободних радикала из тела.

После напорног, врелог дана пријатно туширање или дуго опуштајуће купање у кади увек добро дође. Али, пре него што заспите, косу треба добро осушити из неколико разлога.

Због одласка на спавање са мокром косом нећете се разболети, што је уобичајено веровање, али тиме се повећавају шансе за добијање гљивичне инфекције на кожи главе.

- Одлазак у кревет с мокром или влажном косом може да нанесе много више штете коси и корену него што мислите. Ако вам то пређе у навику, коса ће постати искрзана и оштећена - навела је за портал „Хелти”  Рејчел Илден, стручњак за негу косе и стилиста.

Осим овог проблема, који спада у естетске, мокра коса ствара на јастуку, постељини, кревету влажну средину погодну за развој бактерија и гљивица, које онда лако захвате теме главе.

Гљивична инфекција захвата лако фоликул длаке, изазива свраб, на кожи главе настају печати, опада коса. Осим овога, плесан која се обично ствара на јастуцима због влажне средине и накупљања бактерија може да изазове и респираторне проблеме.Иако је лето сезона када је коса често мокра, ни везивање косе у реп, ако није добро осушена, није добра навика. Пунђа ће тако деловати уредније и елегантније, али то оштећује крајеве длаке и ствара исту врсту проблема као када се спава с неосушеном косом. У овом случају чешће долази до појава перути и свраба, до сувоће и иритације коже главе, што је узрок настанка себореичног дерматитиса. То ће тешко проћи без лечења код дерматолога или стручњака за негу косе.

Загађење ваздуха повећава отпорност на антибиотике која представља значајну претњу по здравље људи широм света, показала је најновија светска студија објављена у часопису „Lancet Planetari Health”. Научници су, користећи податке из 100 земаља, у распону од две деценије, утврдили да је повећано загађење ваздуха повезано са растућом резистенцијом на антибиотике у свим земљама и континентима, пише „Гардијан”, а преноси Танјуг. Истраживање је показало и да је веза између две појаве временом ојачала.

Отпорност на антибиотике је једна од најбржих растућих претњи глобалном здрављу јер може да утиче на људе било ког узраста у било којој земљи и према ценама већ убија 1,3 милиона људи годишње. Главни узроци пораста те отпорности су злоупотреба и прекомерна употреба антибиотика. Mеђутим, студија сугерише да се проблем погоршава са повећањем нивоа загађења ваздуха. Како се наводи, студија се није бавила тиме на који начин су повезане те две појаве, али докази сугеришу да честице ПМ 2,5 могу да садрже бактерије отпорне на антибиотике и отпорност гена, које се могу преносити или директно удисати.

Како за „Политику” истиче професор др Зорана Јовановић Андерсен, епидемиолог за загађење ваздуха Универзитета у Копенхагену, подаци овог истраживања су нешто потпуно ново и за стручњаке који се баве овом облашћу и представљају велики аларм и позив да се још више пажње усмери ка смањењу загађења ваздуха јер је очигледно да наноси много штете здрављу. 

Коприва (Urtica dioica L.) је једна од најлековитијих биљака и у народној медицини примењује се од древних времена. Ипак, у званичној медицини још је увек недовољно заступљена. Реч је о биљци комплексног биохемијског састава, са веома израженим актиоксидативним својствима. У кулинарству представља лиснато поврће мултивитаминске и мултиминералне вредности, од кога се припремају врло укусна јела. За разлику од спанаћа и зеља, не садржи токсичну оксалну киселину, стога је боље ове намирнице заменити копривом.

О широкој распрострањености сведочи и мноштво народних назива: велика, обична, жара, пасја купина, итд.

Ризница витамина и минерала

Према ботаничкој класификацији припада породици Urticaceae, која обухвата преко 1.000 врста. У флори нашег поднебља расте шест врста. Ова вишегодишња биљка са жарним длакама, нарасте и преко једног метра. Цвета од јуна до октобра.

У народној медицини за израду лековитих препарата користи се лист, корен и семе. Лист је прави рудник биолошки вредних материја, садржи доста хлорофила, витамина (К, Ц, Б, Б6, ПП, Е), каротеноида (бета-каротен и ксантофил), минералних материја (гвожђе, манган, бакар), флавоноида, тритерпена, стерола, етарског уља, итд. Плод је богат масним уљем са високим садржајем линолне киселине, садржи и протеине, каротеноиде, витамин Е, итд.

Препати на бази коприве користе се за лечење слабокрвности, болести органа за варење, простате, реуме, за регулацију крвног притиска, за ублажавање болних менструација, снижење нивоа холестерола и шећера у крви. 

Ево зашто су урме најздравије воће на планети!

Урме имају широк спектар здравствених и нутритивних вриједности, због којег се сматрају најздравијим воћем на земљи. Оне су одличан извор природних влакана који су организму неопходни за добар рад црева. Природни шећер који се налази у урмама је савршена алтернатива обичном шећеру. Лако се варе и смањују осећај глади. По свом саставу урме су права природна мултивитаминска "таблета", коју могу да користе деца и одрасли. Од анемије, преко високог крвног притиска, холестерола, па све до рака… готово да нема болести која се не може лијечити са урмама.

- Одличан извор гвожђа,

- Витамини за очи,

- Зауставља дијареју,

- Лек за тврду столицу,

- Олакшава порођај,

- Регулише телесну тежину,

- Снижава холестерол,

- Јачање срца,

- Смањују крвни притисак,

- Штити од можданог удара,

- Храна за мозак,

- Енергетски стимуланс,

- Повећава сексуалну издржљивост,

- Храна за бебе, 

- Идеална храна за оне који посте,

- Јачају зубну глеђ...

Зова (Sambucus nigra L.) је европска биљка и распрострањена је од Грчке до Холандије и северне Украјине. Лековита је, а народ јој приписује и магијске моћи верујући да је настањују виле. Према неким легендама Христ је разапет на крсту од дрвета зове, а о гране истог дрвета обесио се Јуда. Према данској митологији у гранама зове живи Мајка Зове и људи морају да траже њено одобрење пре него што дрво посеку или запале. Бенедиктински и фрањевачки фратри правили су лековити сируп од бобица зове, који су користили против инфекција и упала органа за варење. 

Црна базга

Најчешћа народна имена су: абзов, апта, багза, баз, база, базговина, баздов, базовика, базовина, безговина, белика, црна базга, црна зова, зовика, црни безок, црна зовика, зовљика, зофа, зоха, итд.

У Србији готово да нема региона у коме зова не расте. Има је по селима, уз живе ограде, међе, ободе шума, шикаре око насеља, канала, потока и путева, а настањује светла, топла, влажна станишта богата хумусом. Често се среће у заједницама с лужњаком, јасеном и буквом.

Листа у рано пролеће (понекад и у фебруару), а цвета до јуна. Цветови су јаког, карактеристичног мириса. Плод је округла, тамнољубичаста (кад сазри сјајноцрна) бобичаста коштуница са 3-4 смеђе семенке и као крв црвеним соком. Плодови сазревају крајем августа или у септембру.

Миришљави цветови садрже малу количину етеричног уља и нешто сапонина, гликозида и слузи. Осушен цвет садржи гликозид самбунигрин, флавонски хетерозид, танине, етарско уље, смоле, шећер, органске киселине.