Здрав живот

Јаја су дуго била на лошем гласу, пре свега због холестерина, а данас се проглашавају суперхраном. Шта кажу стручњаци?

Жуманце је чудо

Жуманце чини јаје посебним. У њему се налази већина витамина, међу њима и Б12, који постоји само у намирницама животињског порекла. Жуманце је пуно и минерала, као гвожђа и цинк. И највећи део протеина налази се баш у жуманцету - око 60 одсто више него у беланцету. Протеини из јаја су нарочито високог квалитета, што значи да организам може да их искористи готово у потпуности.

Једно јаје садржи и масноће - између 180 и 220 милиграма холестерина. Наш организам сам производи чак четири пута више. Холестерин је у основи животно важна масноћа у крви и важан градивни елемент ћелија и витамина.

Постоје две врсте холестерина. ХДЛ - преноси вишак холестерина из крвних судова у јетру, и често се назива добар холестерин.

ЛДЛ - може да се таложи у артеријама и повећа ризик од болести срца и крвних судова.

„Знамо да је ЛДЛ холестерол у крви фактор ризика за одређене облике кардиоваскуларних болести, на пример за такозвану атеросклерозу, односно закречење крвних судова“, каже професор Стефан Лорковски са Универзитета Фридрих Шилер у Јени.

„Препоруке кажу да се дневно не би требало унети више од 300 милиграма холестерина“, каже нутриционисткиња Жанин Хенкел-Оберлендер, професорка биохемије исхране на Универзитету у Бајројту.

Три технике су тотални погодак

Пред Васкрс многи траже нове идеје како да фарбају јаја, а новинарка сајта The Kitchn, En Tejlor Pitmen, одлучила је да испроба седам различитих техника и подели своје утиске. Она је фарбала јаја на седам различитих начина и њено искуство показује да чак и традиционалне методе могу да добију потпуно нови сјај, а неке од метода су толико ефектне да ће их дефинитивно користити поново.

„Када сам била дете, Васкршња јаја смо фарбали само уз помоћ готових комплета из продавнице. Сада, са сопственом децом, желела сам да експериментишем са различитим методама - неке дају посебне ефекте, а неке јаја у једнобојним нијансама. Свака метода има свој шарм, али три су ми се посебно допале и дефинитивно ћу поново да их користим“, пише Ен.

„Фарбање јаја треба да буде породична активност. Деца могу мешати боје, стављати јаја у пиринач или со, користити Cool Whip или четкицу. Најлепша јаја се постижу када се комбинују класична метода са прехрамбеним бојама, Cool Whip и со за најсветлије нијансе. Било која од ових метода може бити незаборавно искуство за целу породицу“, закључује новинарка 

The Kitchn.

Класичне боје: Једноставно и ефектно

Ен оцењује класичну методу са прехрамбеним бојама десетком. Комбинација топле воде, сирћета и неколико капи боје даје јаја у интензивним и равномерним нијансама.

„Била сам изненађена колико добро функционише - јаја су испала светла, богата и постојана, а метода је брза и једноставна“, каже Ен.

Научници су први пут установили да два лека која појачавају наш глимфатични систем, који чисти отпад из нашег мозга, такође побољшавају уклањање протеина повезаних са појавом Алцхајмерове болести.

Комбинација терапије која се обично користи као седатив са леком који спречава опасно низак крвни притисак изгледа да безбедно и ефикасно уклања протеине повезане са болешћу, што би могло да одложи њен почетак за седам година.

„Ово је значајан корак напред“, наводи Шиџу Гу са Универзитета Харвард, који није био укључен у истраживање. „Могло би да користи људима са неуродегенеративним болестима, али чак и здравим људима, можда би се могло користити за максимизирање функције мозга.“

Како мозак природно „чисти“ отпад

Наш мозак уклања метаболички отпад путем глимпатичког система, мреже канала који окружују крвне судове и пумпају отпадну течност у лимфни систем, одакле се она преноси у крв ради одлагања.

Глимпатички систем је најактивнији током дубљих фаза сна, када спори мождани таласи помажу у померању отпадне течности након што је ослобођена из можданих ћелија. Али његово функционисање постаје оштећено са годинама, а посебно током Алцхајмерове болести.

Седатив који појачава мождане таласе

Истраживачи су раније открили да дексмедетомидин, лек који се често користи као седатив током медицинских процедура, појачава ове мождане таласе код мишева. Такође је побољшао способност мозга да очисти отпадну течност и успорио когнитивни пад код модела Алцхајмерове болести код мишева.

Како је спроведено истраживање на људима

Да би истражили ефекте дексмедетомидина на људе, Пол Дагум из фармацеутске компаније Applied Cognition у Редвуд Ситију, Калифорнија, и његове колеге регрутовали су 19 одраслих особа - просечне старости 60 година - провели су бесану ноћ у лабораторији. Следећег јутра, учесници - који нису имали хроничних медицинских стања или проблема специфичних за мозак - дали су узорке крви као почетне вредности.

Стручњаци упозоравају на ризик

Салате у кесама, које долазе већ опране, исечене и спремне за конзумацију, често се представљају као практично решење за брз оброк. Због тога их многи само истресу у чинију и одмах поједу. Ипак, иако на паковању често стоји ознака „спремно за јело“, стручњаци упозоравају да ситуација није баш тако једноставна.

Шта може остати на листовима

Салата у кесама се индустријски пере, али то не значи да је потпуно стерилна. Током гајења, транспорта и паковања може доћи до контаминације бактеријама као што су салмонела, ешерихија коли или листерија.

Проблем је што се листови секу и мешају у великим количинама, па ако је само једна биљка контаминирана, постоји могућност да се бактерије прошире на целу серију. Влажна унутрашњост кесе додатно да погоде њиховом расту, посебно ако се производ не складишти на одговарајућој температури.

Већина здравих људи можда неће одмах да осети ефекте, али деца, старије особе и особе са ослабљеним имунолошким системом су у већем ризику од проблема са варењем и тровања храном.

Зашто додатно прање и даље има смисла

Иако произвођачи тврде да је зелена салата опрана, ово прање често није довољно да уклони све нечистоће. Остаци земље, мали инсекти или микроорганизми могу и даље да буду присутни - посебно у наборима листова.

Додатно испирање под хладном млазом воде може да смањи количину потенцијално штетних бактерија и физичких нечистоћа. То није савршена заштита, али је једноставан корак који може да смањи ризик.

Риба се већ дуго сматра једном од најздравијих намирница, али је многи и даље не једу довољно често - најчешће је на трпези само повремено или у време поста.

Ипак, стручњаци за исхрану истичу да би риба требало да буде редован део јеловника јер је богата квалитетним протеинима, витамином Д, јодом и омега-3 масним киселинама, које су важне за здравље срца и правилно функционисање мозга. У пракси, то значи да рибу не треба штедети само за посебне прилике или викенд ручкове. Баш супротно - стручњаци препоручују да се риба једе редовно током недеље, а избор може бити много шири и приступачнији него што многи мисле.

Колико пута недељно треба јести рибу

Препоруке већине нутрициониста и здравствених организација су прилично јасне: рибу треба јести најмање два пута недељно. Идеално би било да барем један од ових оброка садржи такозвану масну рибу, као што су скуша, сардине или лосос.

Масна риба је посебно вредна због високог садржаја омега-3 масних киселина, које су повезане са мањим ризиком од кардиоваскуларних болести, бољим здрављем мозга и смањеним упалама у телу. Редовна конзумација рибе је такође повезана са бољом контролом холестерола и генерално бољом исхраном.

Порција рибе за одраслу особу је обично између 120 и 150 грама. То значи да два оброка рибе недељно већ могу да имају значајан позитиван ефекат на здравље.

(Aли стално то радимо)

Правилна комбинација хране кључ је за здраво варење и ефикасно мршављење.

У жељи да смршају, изгубе који килограм и постигну равнији стомак, многи мисле да су кључне количине унетих калорија. Међутим, и погрешна комбинација одређених врста намирница може озбиљно отежати варење и успорити мршављење.

Правилна комбинација хране кључ је за здраво варење и ефикасно мршављење. Неке намирнице заиста нису добре у комбинацији, могу створити велике проблеме у стомаку и успорити метаболизам.

Ово су три најпроблематичније комбинације:

Млечни производи и воће

Млеко, сир, јогурт и други млечни производи садрже протеине (попут казеина и сурутке) и масти који се спорије варе у желуцу.

Сa друге стране, воће је богато природним шећерима и водом, који се варе много брже. Када се једу заједно, организам је додатно оптерећен. Тешко је истовремено варити спорије протеине и брже шећере, што може довести до ферментације.

Могуће последице:

- Надутост и гасови

- Осећај тежине или тромости у стомаку

- Надраженост црева

Савет:

- Једите воће на празан стомак или између оброка. Млечне производе комбинујте са лаганим поврћем или интегралним житарицама, а не с воћем с високим садржајем шећера.

Протеини и скробни угљени хидрати

Ова комбинација је класична и најчешћа: месо, риба или јаја с хлебом, кромпиром или тестенином.

За доручак, ручак или вечеру?

Авокадо је хранљиво и заситно воће, богато влакнима и мастима које су добре за срце, па је чест додатак разним јеловницима. Ако га једете уз оброк, може појачати осећај ситости и смањити потребу за грицкањем.

Стручњаци углавном кажу да не постоји једно „идеално“ време за једење авокада, али нека истраживања указују на то да вам тај избор може помоћи ако циљате нешто конкретно – на пример дужу ситост, стабилнији шећер у крви или бољи липидни профил, пише Health.com.

Авокадо ујутру за дужи осећај ситости

Студија из 2019. показала је да замена дела угљених хидрата у доручку авокадом може повећати ситост и продужити осећај пуноће. Показало се и да су особе које су јеле авокадо за доручак имале виши ниво пептида YY (PYY), хормона повезаног са ситошћу.

Истраживачи су приметили и бољи проток крви и бољу регулацију шећера у крви после таквог доручка, у поређењу са доручком без авокада.

Авокадо за ручак против поподневног грицкања

Друго истраживање показало је да конзумација авокада за ручак може да помогне особама са вишком килограма да се после оброка осећају задовољније. Због тога су ређе посезали за грицкалицама и до пет сати касније.

Учесници су такође имали стабилнији ниво шећера у крви после ручка. Зато авокадо у сендвичу, супи или салати може да буде добар трик ако вас између оброка често „ухвати“ жеља за грицкањем.

Пре него што проговори

„Да ли размишљаш пре него што проговориш?“ То је питање које је једна новинарка недавно поставила олимпијској шампионки Ајлин Гу и снимак је постао виралан.

Ајлинг Гу (22), најтрофејнија фристајл скијашица у историји Зимских олимпијских игара, постала је позната по ватреним, брзим одговорима на новинарска питања.

„Ја сам веома интроспективна млада жена“, одговорила је Гу. „Проводим много времена у сопственим мислима.“

Затим је поделила нешто изузетно.

„Можете да контролишете оно о чему размишљате“, наставила је. „Можете да контролишете начин на који размишљате, а самим тим можете да контролишете и то ко сте. А посебно када сте млади… Уз неуропластичност на својој страни, буквално могу да постанем тачно оно што желим да будем.“

Као тренер емоционалне интелигенције који више од деценије проучава најуспешније људе у спорту и бизнису, могу да потврдим да је оно на шта Гу указује - способност мозга да се прилагођава и мења - једна од кључних лекција за постизање успеха, како у послу тако и у животу, рекао је експерт Џастин Баризо за Inc.com.

Шта је стварно неуропластичност? И још важније, како можете да је искористите да остварите своје циљеве? Хајде да то разложимо.

Неуролошка основа контроле мисли

Гуина изјава ме је подсетила на још један познати цитат стар неколико деценија, америчког предузетника Frank Outlaw:

Деца све мање активна, а све гојазнија

Све је више деце са прекомерном тежином и гојазношћу, што повећава ризик од озбиљних здравствених проблема попут дијабетеса и високог притиска. Стручњаци упозоравају и на негативне емоционалне последице савременог начина живота, укључујући усамљеност и мањак социјалне интеракције. Као кључна решења истичу се већа физичка активност, улога породице, психолошка подршка и доследно спровођење физичког васпитања у школама.

Физичка активност. 2018. године још 28% деце било физички активно свакодневно, 2022. је тај проценат пао на свега 13%, према истраживању Института Батут, које се ради сваке четири године по јединственој међународној методологији.

Док физичка активност пада, време пред екранима расте. Викендом, чак 85% деце проводило је више од два сата на друштвеним мрежама. Четири године пре тога, 2018. било их је 60%.

Проценат деце са прекомерном тежином и гојазношћу порастао је са 21 на 26%. Ово није само естетски проблем, то је ризик за дијабетес, повишен притисак и озбиљне здравствене проблеме у одраслом добу.

„Ово је тенденција савременог друштва, времена у ком живимо у глобалног поретка. Подаци прикупљени на националном нивоу уклапају се и у европске и светске тенденције“, каже Оливера Нинковић са Института за јавно здравље „Батут“.

Са њом се слаже и Снежана Рсовац са Универзитетске дечје клинике у Тиршовој која наводи податак да једном до три пута недељно се сусрећу са појавом дијабетеса код деце млађе од седам година.

Али постоји цака

Узимање суплемената витамина Д могло би да помогне да се заштите делови наших хромозома који успоравају старење, што буди наду да би нас „витамин сунца“ могао одржати здравијима дуже, показују резултати недавне студије.

Истраживачи су открили да узимање 2.000 јединица витамина Д (стандардне мерне јединице за витамине) дневно помаже у одржавању теломера - ситних структура које делују као пластични капци на пертлама, штитећи нашу ДНК од оштећења сваки пут када се ћелије деле.

Теломере се налазе на крају сваког од наших 46 хромозома и сваки пут када се ћелија реплицира, они се скраћују. Када постану прекратки, ћелије више не могу да се деле и на крају умиру. Научници су довели у везу краће теломере са неким од најстрашнијих болести које се код човека јављају у старости укључујући рак, срчана обољења и остеоартритис. Пушење, хронични стрес и депресија изгледа да убрзавају скраћивање теломера, док упални процеси у телу такође узимају свој данак.

Више од јаких костију

Добро је познато да је витамин Д неопходан за здравље костију, а на тај начин помаже нашем телу да апсорбује калцијум. Деци, тинејџерима и људима са тамнијом кожом или онима који се слабије излажу сунцу потребне су дидатне количине за изградњу и одржавање јаких костију. Такође, витамин Д јача и наш имуни систем. Анализом доказа стручњаци су утврдили да суплементи витамина Д могу учинити да се прореде респираторне инфекције, посебно код људи који имају дефицит овог витамина. Прва истраживања чак сугеришу да би могао помоћи у спречавању аутоимуних болести као реуматоидни артритис, лупус и мултипле склерозе, иако су потребна додатна испитивања.