Прилози

На Балкану

Простор Балкана постаје једно од најузбудљивијих и најбрже растућих туристичких тржишта у Европи. Простирући се кроз југоисточну Европу и обухватајући разноврсне пејзаже, културе и историју, Балкан нуди јединствену комбинацију планина, река, обале, историјских градова и традиционалних села. Земље које чине овај предео - Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска, Северна Македонија и Албанија - привлаче све већи број међународних туриста који траже аутентична искуства и просторе који су другачији од типичних европских дестинација. Пошто многе области још увек развијају своју туристичку инфраструктуру, регион нуди бројне прилике за предузетнике који желе да улажу у креативне и профитабилне туристичке идеје, а ако и ви тражите занимљиве идеје за туристичке авантуре на Балкану, ево неколико корисних предлога.

Културни и историјски туризам

Балкан је простор који је богат историјским и културним знаменитостима, што културни туризам чини веома профитабилном идејом. Градови као што су Дубровник, Мостар и Београд привлаче посетиоце који су заинтересовани за средњовековну архитектуру, наслеђе османског доба и живописну урбану културу. Историјски споменици као што су Стари мост или Диоклецијанова палата, представљају велике туристичке атракције.

Предузетници могу да искористе ово интересовање и организују пешачке тура са водичем, радионице о локалној историји или интерактивна туристичка искуства која оживљавају прошлост региона. Културни туризам такође подстиче сарадњу са музејима, локалним уметницима и занатлијама. Данашњи туристи све чешће траже аутентичне културне доживљаје, што отвара простор за активности попут часова кувања, фолклорних вечери или историјских предавања.

Авантуристички туризам и активности на отвореном

Један од најпрофитабилнијих сегмената туризма на Балкану јесте авантуристички туризам. Драматични пејзажи региона пружају идеалне услове за активности попут рафтинга, планинарења и вожње планинског бицикла. Кањон реке Таре, на пример, један је од најдубљих кањона у Европи и сваке године привлачи хиљаде посетилаца који желе да искусе рафтинг на брзим водама. 

Канађани наводе широк спектар циљева за пензионисање, зависно од локације, а подаци нове анкете нуде идеју о томе колико новца, верују да требају уштедети како би се пензионисали.

Према годишњем истраживању о пензионисању које проводи Банка Монтреала, или БМО, Канађани процењују да им је у просеку потребно 1,7 милиона долара за лагодну пензију - што је знатно више у односу на око 1,54 милиона долара прошле године. Међутим, перципирани циљ се увелико разликује од регије до регије.

Британска Колумбија је на врху листе, где становници кажу да им је потребно око 2,2 милиона долара за пензију - што је највећа процена у земљи. Онтарио следи са отприлике 1,9 милиона долара, док становници Алберте постављају свој циљ за пензију на око 1,66 милиона долара.

Насупрот томе, Канађани у преријским провинцијама као Saskatchewana и Manitobe извештавају да им је потребно око 1,28 милиона долара, док становници Quebeca процењују да ће им требати око 1,24 милиона долара. Атлантска Канада има најнижи перципирани праг за пензионисање, отприлике 928.000 долара - мање од половине онога што људи у Британској Колумбији верују да им је потребно.

Истраживање сугерише да су ове регионалне разлике углавном повезане са варијацијама у трошковима становања и укупним трошковима живота, што може да утиче на то колико људи сматрају да морају да уштеде како би одржали свој начин живота пошто напусте радно доба.

Упркос постављању виших циљева за пензију, многи Канађани су и даље несигурни да ли ће их остварити. Више од једне трећине испитаника (36 посто) каже да је мало вероватно да ће остварити своје циљеве штедње, што је раст у односу на 29 посто годину раније.

Понашање у погледу штедње такође се увелико разликује. Док финансијски планери често препоручују издвајање око 10 посто прихода за пензију, истраживање је показало да 28 посто Канађана штеди мање од пет посто, а додатних 38 посто штеди између пет и десет посто.

Ерупција насиља нарко-картела у Мексику која је почела пре два дана, могла би да угрози позицију ове земље као једног од три домаћина предстојећег Светског првенства у фудбалу, рекли су стручњаци за BBC Спорт.

Нарко-картел Халиско нова генерација (CJNG), једна од најмоћнијих и најбруталнијих криминалних организација у земљи, упустио се у пуцњаву са мексичком војском, блокирао путеве и палио возила. Био је то одговор на убиство његовог вође Немесија Осегере Сервантеса, познатијег као „Ел Менчо“, у војној операцији уз помоћ америчке обавештајне службe.

Насиље је почело у централно-западној држави Халиско у којој је проглашен највиши степен опасности, и сада се проширило на најмање десетак региона.

На снимцима на интернету виде се наоружани људе како патролирају улицама и дим који се уздиже изнад градова.

Најмање 25 припадника Националне гарде убијено је у року од 24 сата.

Гвадалахара, главни град Халиска у којем живи више од милион људи, требало би да буде домаћин четири утакмице на овогодишњем Светском првенству. Још пет утакмица биће одиграно у Мексико Ситију, а четири у Монтереју.

„Када притискате картеле, наилазите на отпор - опасност је у томе што може да буде веома тешко управљати безбедносном ситуацијом која измиче контроли“, каже Хавијер Ескауриаца, ванредни професор кривичног права на Универзитету у Нотингему.

Вакуум моћи који је створило убиство Ел Менча могао би да доведе до периода нестабилности и даљих сукоба док се кандидати боре да га замене.

„Генерално, картели имају економски интерес да осигурају мирно одржавање Светског првенства“, додаје Ескауриаца.

„Да, они плаћају политичаре и локалне полицијске снаге, али купују и ресторане и поседују хотеле.

„Они су део економског система.

„За њих је исплативо да им дођу Британци, Американци и други, потроше новац и добро се проведу.“

BBC Спорт је контактирао Светску фудбалску федерацију (FIFA) за коментар.

Ако неко не користи слова српске азбуке неверодостојно је да каже како припада српском језику и култури. Звучи као - самообмана, грешка у размишљању, рупа у знању и образовању

Стубови српске језичке и опште културе су Народно позориште, Народни музеј, Народна библиотека, бројна друга позоришта, музеји, галерије, библиотеке и разни домови (културе, штампе, војске и други), српски споменици и натписи на гробљима, свеукупна СПЦ, САНУ, Матица српска, бројне задужбине, писано народно стваралаштво, српска држава са свим својим системима (просвета, универзитет, војска, полиција, судство, здравство и други), наслеђена издања, публикације, документи и рукописи - сем оних из доба комунизма, лична документа, матичне књиге, регистри, катастри, национална телевизија са сва три програма … СВЕ то је, практично, на српској азбуци.

Онај ко не користи језик/писмо који су у миленијум чврстом темељу свега тога има потпуно право на различит избор, друго писмо и језик. Али, зашто би тврдио да припада српској језичкој култури, ако је у тако очигледном несагласју са свим оним у чему, практично, нема ниједног слова писаног језика који он користи? Сасвим је у реду да каже да припада југословенској, српскохрватској, комунистичкој, или некој другој варијанти унесрећеног српског језика и културе, нема ничег лошег у томе.

Али, некако, неверодостојно је ако каже да припада српском језику и култури. Звучи као - самообмана, грешка у размишљању, рупа у знању и образовању. Поређења ради - ја имам пуну слободу и право да у Националном позоришту у Лондону уживам у некој представи на енглеском језику, али - не припадам том језику и култури.

Новак Ђоковић, херој нације, дочекао је да његове речи буду игнорисане од стране јавности Србији.

У једном од својих монолога, није причао о својим победама, није био духовит као што обично јесте, није говорио о атмосфери у Њујорку… Говорио је о преозбиљној теми. Причао је дуго и паметно. Споменуо је кладионице и државу. Довољно да његове речи не буду пренесене.

- Жао ми је што је спорт постао бизнис кроз кладионице. Код нас су кладионице на сваком ћошку, као некада пекаре. Постале су део живота, много људи се клади на спорт, стављају себе и финансијску сигурност своје породице у ризик кладећи се на тениски меч или кошаркашку или фудбалску утакмицу, рекао је Ђоковић, преноси 'Спорт клуб'.

- Ако се отвори ова тема, вероватно ће ми рећи „Шта ти имаш да причаш, ти си мултимилионер“? Вероватно ћу добити критику, што као богаташ причам о томе. Кладионице су на свакој телевизији, доминантне су, најбржи начин да се заради новац. Или се не види проблем, или се заташкава, игнорише. Држава не ради на томе да то регулише, да се нађе прихватљив модел за друштво, омладину и спорт. Морамо да се запитамо у каквој околини ће наша деца расти. Треба да се прича о томе. Да не буде табу тема, закључио је Ђоковић.

Спорт клуб

Историчар Момчило Павловић рекао је за РТС да је Сретењски устав усадио кључне вредности које су остале у српском политичком идентитету до данас.

Србија обележава Дан државности у знак сећања на два догађаја - 15. фебруар 1804. године, када је у Орашцу подигнут Први српски устанак под вођством вожда Карађорђа, и када је 1835. године, донет Сретењски устав - први модерни устав Србије.

Историчар Момчило Павловић рекао је за РТС да ни први ни други догађај нису довршени.

"Први српски устанак је трајао девет година, трагично је окончан. Није васкрсла српска држава као што су се надали устаници, али је васкрсла идеја о слободи, па чак и о уједињењу српства", рекао је Павловић.

Са друге стране каже да Сретењски устав, иако није трајао дуго, усадио је кључне вредности које су остале у српском политичком идентитету до данас.

"Сретењски устав био је на снази месец и по дана, али су остале идеје о Народној скупштини, о демократији, о подели власти, о умереном порезу, о неприкосновености имовине и тако редом. Све те идеје су актуелне и дан-данас. Зато су важни и устанак 1804. и устав 31 годину касније", рекао је Павловић.

Устав је, како каже, истицао важност закона и устава изнад владара, чиме је поставио темеље за уставно уређење Србије.

Такође, промовисао је идеју о народним правима и улогу Народне скупштине у доношењу кључних одлука. 

"Две кључне традиције"

Када данас подвучемо црту и осврнемо се на Сретење 1804. и 1835. године, најважнија историјска лекција коју можемо извући је та да ови догађаји у себи садрже најмање две кључне традиције и једну важну намеру, сматра историчар Павловић.

Према његовим речима, те традиције су ослободилачка  и уставотворна.

А стопа незапослености пала на 6,5%

Канадски завод за статистику саопштио је у петак да је ситуација са запосленошћу у јануару била мешовита, при чему је економија изгубила 25.000 радних места, али је стопа незапослености пала на 6,5 посто.

Стопа незапослености - најнижа од септембра 2024. - резултат је мањег броја људи који активно траже посао, према подацима агенције.

Стопа учешћа радне снаге пала је на 65 посто. Међутим, у јануару је забележен и међугодишњи пораст броја људи, који нису били ни запослени, a нe траже посао.

Производња је узроковала највећи губитак радних места, што је још један ударац сектору који је у последњих 10 месеци погођен америчким тарифама. Образовне услуге и јавна управа такође су забележиле пад запослености.

„Јесу ли ово лоше вести (пад запослености, са значајном слабошћу у производњи) или добре вести (већи пад стопе незапослености и раст броја радних сати)? Јасно је да је одговор ‘обојен’, иако је на неки начин лош“, написао је Douglas Porter, главни економиста у BМО-у, у поруци клијентима.

Извештај одражава економију која се истовремено прилагођава трима великим променама, објаснио је Porter: америчким тарифама, које су ослабиле канадски производни сектор; “наглом успоравању” раста становништва; и порасту броја становника старијих од 65 година.

„С обзиром на ове две последње силе, равнотежна, или природна, стопа незапослености вероватно се снижава, тако да би основно смањење броја радних места и радних сати нормално сугерисало да би Банка требала бити пристрасна у ублажавању политике“, написао је.

Али гувернер Банке Канаде, Tiff Macklem, јасно је ставио до знања да ће бити потребно много да се централна банка одврати од задржавања кључне каматне стопе, “и да овај мешовити и временским приликама погођен извештај неће утицати”, рекао је Портер.

У Онтарију се граде велики мега пројекти који ће променити начин на који ће се становници кретати широм провинције.

Једини проблем? Многим од ових пројеката треба вечност да направе тај последњи корак преко циљне линије, укључујући три значајна рада за која се очекивало да ће бити отворена 2025 године, али нису. Ево три трансформативна мега пројекта која су требало да преобликују Онтарио прошле године, али ће нас натерати да чекамо још мало.

Eglinton Crosstown LRT

Eglinton Crosstown LRTје у изградњи скоро деценију и по, а неки почињу да се питају да ли ће линија 5 Еглинтон икада заиста да се отворити. Изградња прве фазе линије почела је 2011. године са пројектованим отварањем 2020. године. Међутим, пет година и бројна одлагања касније, Метролинкс и даље одбија да објави званични датум отварања почетне деонице линије између Маунт Дениса и Кенедија. Чинило се да ће линија бити отворена ове јесени, све док судар током тестирања није поново уназадио пројекат.

Крајем 2025. године, коначно је виђено светло на крају тунела када је објављено да ће линија ући у рад почетком 2026. године. Деби у јануару или фебруару сада изгледа највероватнији за линију, али на основу прошлих искустава, вероваћемо када га видимо.

Gordie Howe International Bridge


Овај колосални мост од 6,4 милијарде долара који повезује Канаду и САД је у изградњи од 2018. године, а очекивало се да ће дочекати туристе 2025. године. Раније планиран да уђе у рад 2024. године, рекордни прелаз који повезује Онтарио и Мичиген преко реке Детроит - сада званично најдужи распон моста са косим кабловима у Северној Америци - претрпео је изазове и кашњења на том путу.

Администрација америчког председника Доналда Трампа одржала је неколико тајних састанака са представницима канадске групе "Alberta Prosperity Project" (APP), сепаратистичког покрета који се залаже за независност покрајине Алберта, извештава "Фајненшел тајмс" позивајући се на изворе. Ова група ће, ако до 2. маја прикупи потребних 178.000 потписа, организовати референдум за отцепљење од Канаде.

Према доступним подацима, лидери APP-а су се од априла 2025. године три пута састали са званичницима америчког Стејт департмента у Вашингтону. Нови састанак је планиран за фебруар, на којем представници АPP-а желе да затраже зајам од 500 милијарди долара за финансирање потреба покрајине у случају референдума о независности.

Ово је индиректно потврдио и правни саветник APP-а Џеф Рат, који је присуствовао састанцима и који је открио да су САД "изузетно узбуђене због идеје о слободној и независној Алберти". Успут, Рат се хвалио да има много јачи однос са Трамповом администрацијом него канадски премијер Марк Карни.

Зашто је Алберта толико значајна

Канађани Алберту називају "канадским Тексасом". Алберта је све само не безначајна. Са 660.000 квадратних километара, већа је од, рецимо, Украјине (али са популацијом од само 4,3 милиона), и највећи је произвођач нафте и гаса у Канади, извозећи 75 процената своје производње у Сједињене Државе. Два највећа произвођача петрохемикалија у Северној Америци налазе се у централној и северно-централној Алберти, одакле се производи од полиетилена и винила продају широм света.

Због своје економије, Алберта има ближе односе са САД него са сопственом државом, а фраза "канадски Тексас" не односи се само на економију већ и на конзервативне политичке ставове већине становништва. Поред тога, становници овог региона су деценијама огорчени оним што виде као неправедну расподелу прихода и бенефиција између канадских провинција.

Геноцида над Србима у НДХ

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поручио је да је од националног значаја да се покрене правна и политичка борба за међународно признање геноцида над српским народом у НДХ.

Поводом Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, 27. јануара, Линта је навео да Србија треба да донесе резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ и оснује меморијални центар у знак сећања на жртве. Линта напомиње да то у пракси претпоставља да државе потписнице Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида и међународне организације у парламентима донесу резолуције којима се масовно и систематско уништење Срба од усташког режима признаје као геноцид.

Он је оценио да данас у окружењу, Европи и свету постоје смишљена настојања да се умањују, релативизују и негирају злочини геноцида нациста и њихових савезника, па посебно указао да се у Хрватској одвија добро осмишљена кампања ревизије историје.

Линта оцењује да је ситуација у Хрватској везано за фашизацију хрватског друштва сада драстично гора него пре седам година.

Док је трајало уништавање јеврејског народа у Европи, српски народ је, напомиње Линта, доживио геноцид у НДХ, односно на подручју данашње Хрватске, БиХ и Срема све до Земуна, што Хрватска не признаје, али је давно признала да је НДХ извршила геноцид над Јеврејима и Ромима.

- Наша је обавеза да његујемо успомену на невине жртве Холокауста и геноцида и преносимо сећање на младе генерације, да се заштите места страдања и врше темељна истраживања тог стравичног периода у људској историји. У питању је један од основних предуслова да се створи друштво засновано на поштовању човека и његових права и слобода - рекао је Линта. Он је указао да је бивши заштитник грађана у Хрватској Лора Видовић у свом извештају из 2018. године јасно је рекла да су усташки симболи постали све видљивији, и да политичари и медији умањују злочине усташког режима, саопштено је из Савеза Срба из региона.