Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Прилози

Страница: 1 2 3 ... 262

"Признајем да нисам способан да употребим благу реч, некад из мене избије Динарац и човек, али знам која је мера људског понашања", рекао је једном приликом митрополит Амфилохије.

Рођен је на Божић 1938. као Ристо Радовић у Барама Радовића у близини Манастира Мораче. Потомак је војводе Мине Радовића који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године. Амфилохије је често говорио - васпитаван сам уз гусле и приповедања о чојству и јунаштву.

Важио је за једног од најобразованијих владика у Српској православној цркви, а написао је и превео више од 20 књига. Говорио је грчки, руски, италијански, немачки и француски, а у научном раду користио се старогрчким, латинским и црквенословенским.

Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године, упоредо је студирао и на Филозофском. Постдипломске студије наставља у Берну и Риму, где је магистрирао, а у Атини је докторирао. Професор на Богословском факултету у Београду постао је седамдесетих година, а у два наврата ће бити и декан. 

Епископ Банатски постаје 1985. и у Банату ће бити до 1990. када се враћа у Црну Гору. Kада је дошао на Цетиње причао је - тада је мало ко овде знао ко је Свети Петар Цетињски, али сви су у кућама имали слике Јосипа Броза. Често је говорио да људи на овим просторима болују од најопакије болести која се зове брозомора.

Критике за бављење политиком 

Његови следбеници говорили су да је за последњих 30 година, колико је  митрополит, у Црној Гори обновљено или саграђено више православних храмова него у време Немањића.

Наставак...

Са два гласа против и једним уздржаним чланови Председништва Српске напредне странке прихватили су јуче предлоге кандидата за састав нове владе.

Међутим, овим се сага о влади није завршила јер нису позната сва имена министара. О кандидату за министра просвете из редова Социјалистичке партије Србије социјалисти би требало да разговарају данас, а очекује се још једно име неког од напредњака за место министра без портфеља, као и имена потпредседника владе.

Влада би требало да има 21 ресор и у њој ће готово половину чинити жене, а половина чланова су они који до сада нису били министри.

Објављена имена министара углавном нису изненађење, јер су медији данима уназад спекулисали о томе ко ће преузети који ресор. Али се може рећи да је потврда да ће досадашњи министри унутрашњих послова и одбране Небојша Стефановић и Александар Вулин ротирати функције изазвала највећу пажњу јавности, као и то да ће министарка у напредњачкој влади бити Гордана Чомић, некадашња чланица ДС која је на изборе изашла на листи УДС.

Док из Странке слободе и правде поручују да их влада и њен састав не занимају, лидер Двери Бошко Обрадовић за наш лист каже да је за њега највеће изненађење у саставу владе то што заслужена места у њој нису добили Шешељ, Чанак и Чедомир Јовановић.

- Али очекујем да ће и у њихово име говорити Гордана Ћомић. Ипак, бирам да је највећа срамота избор Вулина за министра полиције, а Небојше Стефановића за министра одбране. Часни професионалци у српским службама никада нису били овако понижени - сматра Обрадовић.

Наставак...

Удружење композитора Србије доделило је Награду „Дарко Краљић" за музичко стваралаштво/животно дело у домену популарне музике за 2019. годину, композитору Момчилу Бајагићу.

Стручни жири у саставу Радослав Граић, председник и композитори Војкан Борисављевић, Зоран Лесендрић, Срђан Марјановић и Александра Милутиновић једногласно је донео одлуку о додели награде Бајаги. 

У Образложењу се наводи да је Момчило Бајагић, српски рок музичар, композитор, текстописац, гитариста, вокални солиста и фронтмен групе „Бајага и инструктори", рођен 1960.године у Бјеловару, неко иза кога стоји „богата дискографија и велики број хитова који га смештају у врх рок сцене у Србији и екс Југославији. И данас његови концерти окупљају бројну публику, како у Србији тако и у региону".

„Посебно успешна била је серија концерата са Симфонијским оркестром и хором РТС-а, децембра 2019. године у Сава центру, којима је обележио 35 година свог уметничког рада.

Његови највећи хитови су песме: Са друге стране јастука, Плави сафир, Зажмури, Тамара, Моји су другови, Музика на струју, 442 до Београда, Добро јутро џезери, Што не може нико можеш ти, Двадесети век...

Каријеру је започео као средњошколац у групи ТНТ, а 1978.године придружује се групи „Рибља чорба", са којом је свирао до 1984.године.

Тада су настале и прве Бајагине композиције, од којих је најуспешнија била „Кад ходаш", а упоредо је писао и песме за друге певаче, Здравка Чолића, Слађану Милошевић и друге.

Наставак...

Владимир Гајић, бранилац Александра Обрадовића, упутио је Фондацији Клуни свеобухватан извештај о истрази која се води против узбуњивача из фабрике оружја Крушик, пише БИРН.

"Фондацију Клуни данас сам информисао о свим најважнијим стварима у вези са случајем Александра Обрадовића, узбуњивача из Крушика, од хапшења до најновијих проблема које имамо у поступку", каже за БИРН Обрадовићев бранилац Владимир Гајић.

Гајића је 14. октобра контактирала Фондација Клуни са жељом да помогне Александру Обрадовићу. Фондација Клуни је специјализиована за међународно право и заштиту људских права, а воде је адвокатица Амал Клуни и њен супруг, глумац Џорџ Клуни. Гајић за БИРН каже да је фондацији доставио и информације о правосудном оквиру у Србији и објаснио најважније чињенице за примену процесног закона и материјалног права, како би они могли да анализирају случај.

Међу најпознатијим клијентима Фондације Клуни су Џулијан Асанж, оснивач Викиликса, бивша премијерка Украјине Јулија Тимошенко, египатско-канадски новинар Мухамед Фахми, један од новинара Ал Џазире који је више од годину дана провео у затворима у Египту и Надиа Мурат, ирачка активисткиња за људска права и добитница Нобелове награде за мир.

Гајић објашњава да Фондација Клуни не учествује у поступцима у фази истраге, већ тек уколико у конкретном случају дође до подизања оптужнице. "Тада они, на органима Фондације, доносе одлуку о мониторингу судског поступка током ког, из неутралне позиције, утврђују да ли је током процеса дошло до било какве врсте незаконитости", објашњава Гајић. 

Наставак...

Да се у Обреновцу тешко дише, житељима ове београдске општине не треба доказ јер знају како им је и без „званичне потврде”. Ипак, многи документи указују на то да Обреновчани удишу прилично нездрав ваздух, а познато је да томе увелико „кумују” Термоелектране „Никола Тесла”. У најновијем извештају Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха (CREA) и организације „Гринпис” ово постројење заузима девето место на листи највећих загађивача сумпор-диоксидом на свету!

Две прилично утицајне међународне еколошке организације објавиле су извештај у коме се Србија на листи земаља које су у току протекле године емитовале највише сумпор-диоксида нашла на осамнаестом, а Термоелектране „Никола Тесла” (ТЕНТ) на деветом месту на планети. У извештају се наводи и да електране у којима се спаљује угаљ да би се добила струја највише загађења изазивају у Индији, Кини, Јужној Африци, Турској, Сједињеним Америчким Државама, Казахстану, Украјини, Аустралији, Русији, Србији и Бугарској. Ниједна држава Европске уније није изнад Србије, а од земаља чланица међу „првопласираних” 25 једино се појављује Бугарска. Осам постројења која су, према овом извештају, жешћи загађивачи од ТЕНТ-а налазе се у свега три светске државе - у Јужној Африци, Индији и Турској.

Мирко Поповић, програмски директор Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ), невладине организације основане ради реализације циљева у области заштите, очувања и унапређења животне средине и одрживог коришћења природних ресурса, каже да овакви резултати кад је реч о ТЕНТ-у нису изненађујући.

Наставак...

Више од 50 милиона креативаца ради на Јутјубу, Инстаграму, Твичу, Тиктоку и другим платформама. Два милиона њих ради пуно радно време и зарађују шестоцифрене плате стварањем садржаја на дневном или недељном нивоу. То значи да 90 одсто видео, аудио, фото и текстуалног садржаја коју генерација З свакодневно гута - стварају појединци, а не корпорације.

По процени магазина Форбс то је огромна културна промена. Ово су само неке од цртица које је у извештају о “економији креатора” поменула Јуанлинг Јуан, сарадник инвестиционе фирме СигналФајер.

“Број тих инфлуенсера/твораца аматера ће експлодирати. Наши подаци показују да ће та цифра скочити са 50 на 100 милиона, а можда и више. А највећи део тог раста покренуће генерација З”, рекла је Јуан.

Захваљујући генерацији З (они који су рођени од средине 90-их до 2010), која је екстремно индивидуалистичка и више брине о себи него о уклапању у друштво, цео екосистем брзо расте, каже Јуан.

“У последњих 10 година, са отварањем платформи попут Јутјуба, Снепчета, Инстаграма… сведоци смо рађања новог става ‘ја контролишем сопствену судбину и радим за себе. И не желим да седим у канцеларији'”, каже Јуан.

Са таквим ставом аматери са неколико хиљада пратилаца постају професионалци, а резултат су милионске суме за прављење спотова, игара, песама, лајвстримова…

С обзиром на брзину којом се развијају друштвене платформе, то може да се догоди јако брзо. Добар пример је ТикТок звезда Чарли, 16-годишњакиња која има 90 милиона пратилаца које забавља смешним плесом.

Друштвене платформе су израсле у толико велико тржиште, да су покренуле нов талас софтера и алата, па је ту осам милијарди долара обрта.

Наставак...

Свакога дана роди се само 176 беба, а умре чак 278 особа, због чега годишње „изгубимо” град од 35.000 људи. - Свака трећа тридесетогодишњакиња у Београду и свака четврта жена у Србији која се налази на прагу четврте деценије нема дете

Када завирите у историјске уџбенике, врло брзо се суочите са суморним закључком да у Србији никада није живело мање људи него данас. Из породилишта широм наше земље сваке године изнесе се хиљаду беба мање него претходне – више деце рађало се за време балканских ратова, оба светска рата, па чак и за време бомбардовања. Свакога дана роди се само 176 беба, а умре чак 278 особа, због чега годишње „изгубимо” град од 35.000 људи. И док се љуљашке у дечјим парковима све чешће њишу празне, листе чекања за старачке домове све су дуже - сваки пети становник Србије старији је од 65 година, а тек свако седмо дете није одувало 15 свећица на торти. Највећи број малишана у Србији нема ни брата ни сестру јер се маме и тате најчешће одлучују на једно дете. Сваки трећи брачни пар у нашој земљи уопште нема наследнике. Свака трећа тридесетогодишњакиња у Београду и свака четврта жена у Србији која се налази на прагу четврте деценије нема дете.

Све ређе изговарамо судбоносно „да”, а све чешће се одлучујемо за развод него за прославу сребрне или златне свадбе. За само годину дана матичари су склопили чак 700 бракова мање, док су бракоразводни адвокати све заузетији - разведено је чак 1.000 бракова више. Сваки трећи пар у Београду и Војводини ставља тачку на брачну заједницу, а у бракоразводној статистици заврши и сваки четврти брачни пар у Србији. Сваки трећи мушкарац у Србији не носи бурму, а венчаницу никада није обукла свака четврта жена. Национални емотивни графикони сведоче да 1.719.959 особа никада није стало на луди камен, а судбоносно „да” изговорило је 3.396.240 особа. Свако четврто дете у Србији роди се ван брака.

Наставак...

'Београдски синдикат' јуче је објавио спот за нову песму "Извини, Србијо", чије речи погађају тачно у центар. Многи нису могли да остану равнодушни на стихове ове групе, у прилог чему говори то што је за нешто више од два сата овај спот имао скоро 60.000 прегледа.

'Београдски синдикат' је одлучио да у песми опева све оно што се дешава у Србији, у којој је ситуација далеко од идеалне. Тако је кроз стихове верно приказано ко данас напредује, да је за све потребна партијска књижица, да многи одлазе из Србије, а да они који остају, морају да се супротставе свим ненормалностима.

Ово није први пут да 'Београдски синдикат' ствара друштвено ангажоване песме, остаће упамћено да су песмом "Свиће зора" дали ветар у леђа народу у Црној Гори и подршку на литијама, док је 2018. године "Догодине у Призрену" био хит.

Пред вама су стихови песме "Извини, Србијо":


Београд, машта грехом везана за асфалт

Овде срања су страшна, улица видела је свашта

Десет дина, клинац, ћале кући се враћа

"Пази, готов је, сине! Овај сигурно пада!"

У истој улици сада. И даље краде нас банда

И даље битна је чланска. И даље хапси нас значка.

Нисам пао с Марса. Знам све ово је фарса

Ал, ако нећу преко, за мене нема назад

Пар ортака с факса одавно су запалили

Добро су се снашли, ал Србија фали им

Ако овако се настави, овде нико неће остати

Сем: лопови, керови, ботови... Гаси светло последњи

Наставак...

Један од најближих људи Слободана Милошевића ушао је панично у црни „мерцедес”, док се дим надвијао над Скупштином и државном телевизијом. Запалио је томпус на задњем седишту, али то није био почетак вечерњег хедонизма, као ранијих година, када је одлазио код Слободана Милошевића и Мире Марковић.

Две године раније, истом брзином, али у потпуно другачијим околностима, држао је боцу „чиваса” у крилу, као да љуља бебу, пошто су га Слоба и Ричард Холбрук позвали да донесе још једну боцу. Тада је од њих тројице само Ричард Холбрук, док су наздрављали, знао да је то последња партија покера коју ће одиграти. Како карташка, тако и дипломатска.

У предвечерје 5. октобра 2000. године путник на задњем седишту знао је, као један од некадашњих господара српских судбина, да више не господари ни својом сопственом. Утрчао је у кабинет министра полиције Влајка Стојиљковића, не схватајући зашто полиција не интервенише. Некадашњи пожаревачки полицајац, уочи избора 24. септембра, на дедињском двору уперио је пиштољ у главу једном од виђенијих Слобиних људи који се усудио да тихо пита - „Каква нам је опција ако изгубимо изборе?”

„Та опција не постоји”, викнуо је Влајко. У сумрак, две недеље касније, пиштољ је био уперен у његову главу. Двојица полицијских генерала нису се обазирала на то што им је стигао познати гост. Специјални телефон, веза са Слободаном Милошевићем, звонио је без престанка, али Влајко није подизао слушалицу.

И тадашњи начелник Генералштаба Небојша Павковић ставио је вату у уши. Неколико месеци раније генерали полиције већ су ступили у контакт сa лидерима ДОС-а и добили чврста обећања да ће бити поштеђени како у револуционарном преврату, тако и после њега. Два пиштоља била су уперена у слепоочнице Влајка Стојиљковића.

Наставак...

Ближи се период у години који популарно зовемо сезона слава, време за породицу и пријатеље, за молитву и сећање на претке, прилика да угостимо и будемо гошћени.

Од оних који славску свећу пред иконом истог светитеља пале генерацијама уназад до оних који праве гламурозне гозбе, нешто између свадбе и покушаја холивудске журке, где баш и нема места за породичне иконе, сви су део „корона стварности” и требало би да томе прилагоде и своје славље.

Домаћи епидемиолози већ су упозорили да треба избегавати велика кућна славља, као и сва већа окупљања у затвореном простору. Суштина обележавања крсне славе, уосталом, и није у томе да угостимо што више људи.

Баш због тога, презвитер Глигорије Марковић, свештеник у вождовачкој 'Цркви Светог цара Константина и царице Јелене', каже да корона није изменила ниједан суштински елемент прослављања крсног имена, али да свакако треба бити опрезан и свестан стварности у којој тренутно живимо. Вера је темељ на коме можемо себе да чврсто изградимо да нас ништа од онога што се догађа око нас не поремети у сопственом доживљају и виђењу и пуноћи живота који је у нама самима, напомиње наш саговорник.

- У временима изазова и несигурности у којима чак не можемо да препознамо све сопствене страхове, да ли су заиста наши или су негде споља уметнути у нас, а свакако је то ово време, вера је пресудна за стабилно и добро и ментално и духовно стање. Слава, као прослављање заштите божје кроз његове свете, стварно је потврда да нас у свему што се догађа око нас Бог не напушта и да брине о нама. Ова вера није просто догађај срца и појединца, већ читавих поколења која су претходила и свих који су око нас самих, и треба да буде прослављена како је и предата и примљена, са славским колачем, свећом и житом и молитвом читаве цркве. 

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 262