Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Прилози

Страница: 1 2 3 ... 259

Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја" обележава се вечерас у Сремској Рачи, а на мосту преко којег су избеглице 1995. ушле у Србију је откривена спомен-плоча у знак сећања на жртве. Плочу су открили председник Србије Александар Вучић и члан Председништва БиХ Милорад Додик. Они су после тога положили венце, уз минут ћутања.
Током "Олује" из Хрватске протерано је више од 200.000, а убијено и нестало више од 2.000 Срба.
Комеморација се одржава у присуству председника Србије Александра Вучића, премијерке Ане Брнабић, председнице РС Жељке Цвијановић, српског члана Председништва БиХ Милорада Додика и патријарха СПЦ Иринеја.
Обележавање почело сусретом представника Србије и Републике Србије на мосту, после чега је почео помен за страдале који је служио патријарх српски Иринеј.
Патријарх је изјавио да једина кривца протераног и убијеног српског становништва током грађанског рата у Хрватској била то што су етнички Срби и православне вере.
"(Олују) обележавамо као највећу трагедију, а наша браћа Хрвати славе као највећи тријумф у својој историји", казао је Иринеј након парастоса на државној церемонији у Сремској Рачи, на тромеђи Србије, Хрватске и БИХ. Данас се обележава "тужан и трагичан догађај који је доживео српски, невини народ", рекао је о "Олуји. Тај догађај за српски народ "није дошао од неког далеког и непознатог народа, већ од народа са којим говори исти језик и са готово истом вером, а са којим је живео вековима и делио добро и зло", рекао је Иринеј.
Оценио је да протеривање Срба које је у Хрватској почело 1941, у време фашистичке Независне Државе Хрватске, траје до "данас".

Наставак...

Бујановац, Прешево и Медвеђа су и сада изузетно осетљиве средине, са крхким балансом у међуетничким односима.
Зато и даље потребан активан приступ свих државних институција, али и међународне заједнице, пре свега ОЕБС, да се тај баланс не угрози, изјавио је за ФоНет први председник Координационог тела за те три општине Небојша Човић.
“После деценија напора да локална власт буде мултиетничка и потпуно инклузивна, после деценија тужакања представницима дипломатског кора и међународних организација од дела албанских политичких странака из овог дела Србије, које су се непрестано жалиле да овај процес није онолико брз колико би они желели да буде, разочаравајуће је да се још једном испоставило да ни 20 година није било довољно да албански политичари на југу централне Србије до краја разумеју и прихвате суштину мултиетничког и инклузивног демократског друштва”, рекао је Човић. Он сматра да “формирање етнички чисте локалне власти у Бујановцу, у општини у којој етнички Албанци чине свега нешто изнад 50% укупног становништва”, није добро за ову општину и регион.
“Иако се већ 15 година не бавим активно овим питањем, изгубљени животи припадника наших служби безбедности и недужних грађана током ове кризе и година великог напора и енергије коју сам са свим сарадницима уложио да оружје утихне и све заједнице препознају значај и снагу мултиетничког друштва, дају ми за право да не останем нем на неподношљиву лакоћу немешања у свој посао свих оних чија је дужност била да сачувају овај крхки баланс”, додао је Човић. Он каже како “нема никакве сумње да је добро што су сви политички представници албанске заједнице коначно одлучили да се потпуно укључе у демократске процесе у земљи и апсолутно подржавам тезу да у демократском систему политички чиниоци сами доносе одлуку о евентуалним коалицијама и формирању извршне власти”, али упозорава да се “ради о још увек изузетно осетљивој средини, са крхким балансом у међуетничким односима“.

Наставак...

Потпредседник хрватске владе из редова Самосталне демократске српске странке Борис Милошевић објавио је Фејсбуку пост у којем објашњава зашто иде на прославу „Олује” - наводи да му није било лако да донесе ту одлуку, али да у Книн иде „отворена срца”, са надом да актуелна влада може направити важан корак ка будућности и друштву разумевања и толеранције.

„У Книн долазим као потпредседник Владе Хрватске задужен за људска права. Као члан Владе, Србин из Хрватске, свестан оптерећења ратног наслеђа у друштву које осећају Срби у Хрватској, али не само они, него и сви грађани Хрватске, морам размишљати рационално и одговорно те покушати допринети бољем друштву и грађењу културе мира”, написао је Милошевић у посту под називом „Прича једног Србина из Хрватске”.

Каже да му није било лако да донесе ову одлуку како због приватне породичне трагедије, тако због свих оних Срба који су у Олуји неког изгубили, оних који су у избеглиштву као и оних који су се вратили иако им је процес повратка опструиран, преноси Индеx.

„Судбину тих људи добро знам јер скоро цели професионални и политички стаж, протеклих 18 година, помажем у решавању њихових проблема”, навео је он. Присетио се и свог доживљаја Олује коју је, прича, дочекао у родном Шибенику, бринући тих дана за оца који је био мобилизован као хрватски војник, за своје пријатеље који су били у Хрватској војсци, као и за родбину која је била на другој страни.

После очеве демобилизације, прича он, одлазили су на село Брибирске Мостине где је био сведок пљачки напуштених српских кућа где је остала да живи његова баба која није хтела да напусти своју кућу.

Наставак...

Бивши и садашњи студенти Универзитета у Кембриџу су отвореним писмом које су објавили на друштвеном мрежи Фејсбук дали подршку потписницима петиције "Уједињени против Ковида" и осудили "притиске и нападе којима су они изложени". Студенти и истраживачи с Кембриџа позвали су и на транспарентност при извештавању и објављивању информација од јавног значаја.

Писмо више од 30 потписника преносимо у целости: 
Ми, долепотписани студенти, алумни и истраживачи са Универзитета у Кембриџу, обраћамо се јавности услед низа немилих догађаја који су погодили нашу земљу. Не можемо да останемо неми на однос државе према својим грађанима, пре свега као грађани Србије, али и као синови, ћерке, сестре, браћа, рођаци, пријатељи и колеге многих који непосредно трпе последице таквог односа.

1. Изражавамо солидарност и пуну подршку потписницима петиције „Уједињени против Ковида”, и осуђујемо притиске и нападе којима су изложени. Згрожени смо атмосфером медијског линча према лекарима који се месецима несебично жртвују за све нас.

2. Осуђујемо излагање становништва ризику услед неконзистентних мера заштите током епидемије. Придружујемо се сумњи великог дела јавности око поузданости базе података КОВИД-19 и званичних података о броју заражених и умрлих. Позивамо на транспарентност при извештавању и објављивању информација од јавног значаја.

3. Најоштрије осуђујемо прекомерну употребу силе припадника полицијских јединица над учесницима протеста, као и привођења демонстраната без икаквог правног основа. Сматрамо неприхватљивим изрицање затворских казни у процесима по скраћеном поступку, а без могућности остваривања основног права на адекватну одбрану оптужених.

Наставак...

Проблем са председниковим дечачким сновима је у томе што је прва лекција у сваком спорту фер-плеј, а он је показао да за ту витешку дисциплину нема ни афинитет ни предиспозиције

Усред експлозије грађанског незадовољства, продужене репресије система због седмодневних протеста широм Србије, док још љубичасте маснице од пендрека нису избледеле, а прекршајни судови штанцују пресуде о тридесетодневном притвору младим демонстрантима почетницима, председник Србије се огласио на Инстаграму: „По други пут у животу сам постао студент, овога пута - Високе спортске школе струковних студија @sportskaizdravstvena, у жељи да постанем кошаркашки тренер за клинце. Не бисте веровали колико сам срећан што после много година крећем у остварење дечачких снова.“ Истина, најавио је председник тај куриозитет још пре извесног времена, али нема сумње да је прецизно изабрао тајминг објаве - после пристиглих најновијих резултата истраживања јавног мњења који му снове могу учинити спокојним и после повлачења са улица куљајућег беса грађана у распону од Не дамо Кошутњак до Не дамо Косово. Као да се њима обратио: Стрпите се, брзо ћу се ја повући. Али и првацима политичких странака: Ви ми не можете ништа, сам ћу да одлучим кад ћу да се повучем. А његови партијски другови, након ове објаве, нашли су се на појачаном посматрању - коме ће се насмешити брк. 

И док друштвене мреже горе од коментара, док грађани заједљиво закључују како се председник изгледа враћа на почетно подешавање, па можда из другог покушаја успе да изађе на прави пут а да не иде преко Карловца, Карлобага и Вировитице - једна од функција ове објаве је испуњена - померање пажње и пражњење беса је у току. Али прави цинизам лежи у пројекцији његових дечачких снова, у томе чиме би у будућности да се бави председник, који је Србији, како сам каже, изградио све путеве, аеродроме, болнице и фабрике које има, јер је пре њега била у цивилизацијском каменом добу. 

Наставак...

Чак ће и Кина пасти испод милијарде

За разлику од УН, научници прогнозирају да ће светска популација до 2100. знатно да се смањи. Прекретница ће бити 2064. године. Због ниског наталитета у неким регионима, слика света ће се променити.

Међународни тим научника објавио је у стручном магазину The Lancet да ће до краја овог века на Земљи највероватније бити 8,8 милијарди становника - две милијарде мање него што прогнозирају Уједињене нације.

Према ово прогнози, највише људи на свету ће бити 2064. године - око 9,7 милијарди. После тога, истраживачи очекују пад наталитета: у 183 од 195 земаља света наталитет ће толико опасти да без усељавања неће моћи да одрже број становништва.

Према студији, више од 20 земаља, међу којима су Јапан, Шпанија, Италија и Пољска изгубиће до 2100. године више од половине становништва. Чак и тренутно најмногољуднија Кина, која има 1,4 милијарде становника, до краја века ће имати само 730 милиона.

Одлучујући фактори: Образовање и контрола рађања

Према прогнозама, број становника ће порасти у афричким земљама јужно од Сахаре. За 80 година, Нигерија би могла да има 800 милиона становника и тако буде друга по броју стновника на свету, после Индије.

„Када жене имају већи приступ образовању и када могу да контролишу рађање, у просеку се одлучују за мање од 1,5 деце“, објашњава вођа студије Кристофер Мареј, са Института за здравствена мерења и процене (IHME) вашингтонског универзитета у Сијетлу, којег подржавају Бил и Мелинда Гејтс.

Наставак...

Уколико влада не донесе посебну меру

По најавама Хуфпоста Канада, могло би се догодити да сви који су током претходних месеци добили помоћ из федералног пакета, буду у обавези да наредне године на то плате порез.

Наиме, на уплату из Фонда за хитно реаговање, Canada Emergency Response Benefit (CERB), порез тек треба да се обрачуна. Оно што се уобичајено скине са износа за исплату, овде није одузето. Како објашњава Даг Хојс, стручњак за дуговања из фирме Хојс, Мишалос и сарадници, они који нормално имају повраћај пореза од хиљаду долара, сада би могли по тој основи чак да дугују и 1.400 или слично.

Због тога је могуће, неки кажу и вероватно, да ће држава донети неку меру за ублажавање тог пореског намета.

У сваком случају, порески дуг ће зависити од зараде у овој години. Они који су остварили приход испод граничног износа од 13.229 долара, неће морати да плате федерални порез.

Појављују се и разлике међу провинцијама. Ако је уплата из ЦЕРБ-а била једини приход, и уколико је износила 12 хиљада долара, у Алберти, Квебеку и Саскачуану нећете ништа морати да платите, али ће другде провинцијски порез бити од 46 долара у Новој Скотији, до 234 у Манитоби. Све изнад овог основног износа се додатно опорезује.

У тексту се напомиње да свако може да израчуна износ свог пореског дуга на основу обавеза по укупном износу прихода пре добијања помоћи, добијене помоћи  и очекиваних прихода после тога.

Наставак...

Колумнисткиња Недељника Љиљана Смајловић указала је на проблем олако изговорених оптужби и бруталног говора политичких противника у Србији и упитала да ли сада треба да се изненадимо што је једна маса гневних људи у то поверовала. Љиљана Смајловић је, гостујући у Дневнику РТС-а, коментарисала демонстрације у Србији и оценила да насиље изазива група бесних младих људи који су поверовали у неколико ствари.

"Једно је да суманути лудак влада Србијом, друга је да држава не брине о грађанима и да је организовала изборе због избора иако је постојала опасност од короне", наводи Смајловићева.

Са друге стране, како је додала, то су истовремено људи који изгледа не верују ни у корону, људи који су против вакцинације и који су "поверовали да ће председник издати Косово и Метохију".

"Ми смо до сада имали, ја сам то звала хладним грађанским ратом. Говоримо о овим олако изговореним оптужбама, о бруталном говору политичких противника, где се они оптужују за најгоре могуће ствари, за убиство, крађе. И да ли сада треба да се изненадимо што сада имамо једну масу гневних људи који су у то поверовали", упитала је Смајловићева.

Сматра да у Београду има јако много забринутих и уплашених људи, који се питају - "је ли ово почетак правог грађанског рата и шта ће се даље дешавати".

Стално се, како је навела, говори да лекари и Кризни штаб лажу и да су то преваранти. "То у неком моменту дође на наплату", указује Смајловићева.

Наставак...

Кабинет патријарха српског Иринеја, саопштио је да је дневни лист 'Данас' објавио тендециозни текст са изјавом владике Григорија и да их „не изненађује писање овог антисрпског листа“.'

„На празник Рођења светога Јована Претече и Крститеља, дневни лист 'Данас' објавио је тенденциозни текст под насловом 'Владика Григорије: Усмерити новац у болнице, а не у цркве'. Не изненађује нас писање овог антисрпског листа, као што нас не изненађује ни изјава реченог владике, али смо згрожени над чињеницом да се тешка епидемиолошка ситуација у Србији и несрећа свих нас заједно користи за политичке обрачуне и напад на СПЦ. Жалости нас и чињеница што се један од епископа СПЦ сврстао на страну оних који су до сада јасно показали ко су и шта су и да не желе добро СПЦ, а самим тим ни српском народу“, наводи се у саопштењу кабинета патријарха објављеном на порталу СПЦ

Како се додаје, „због чега је, или, боље рећи, коме је потребно да међусобно супротстави изградњу 'Спомен-храма Светог Саве' на Врачару, као црквени и национални пројекат, и епидемију корона вируса, као и проблеме наше државе и народа у тешкој борби за живот свакога човека?“

„Зар владика Григорије и његови пријатељи, истомишљеници и саговорници из 'Данас'-а мисле да Црква изградњом Спомен-храма на било који начин одмаже овој борби или тврде да би ситуација била боља да се изградња потпуно обустави, као у време Јосипа Броза? Одговор не треба чекати јер је свима унапред познат. На њихову жалост, пројекат изградње Спомен-храма је црквено-државни пројекат од изузетног значаја, започет пре више од сто година, и актуелна одлука Владе Србије је само једна у низу раније договорених мера његове реализације, у чему свој велики допринос дају и Руска Православна Црква и руска држава. Свако довођење у везу ове одлуке Владе Србије са било чиме осим са изградњом Спомен-храма је злонамерно и неистинито“, истичу представници СПЦ.

Наставак...

За разлику од неколико претходних, нова влада Хрватске, биће изгледа формирана врло брзо кад се сада зна колико је ко добио заступника у Сабору. ХДЗ већ има најављену подршку 78, а већина у Сабору је 76 заступника.

Председник Самосталне демократске српске странке за РТС објашњава какве би српска мањина имала користи од партнерства са најјачом странком.

"Наставићемо са повратком развоја повратничких средина, са развојем комуналне инфраструктуре, прије свега водовода и путева. Наставићемо са остваривањем права у сфери образовања, језика и службене употребе писма и наставићемо о решавању статуса мањинских институција Срба у Хрватској", каже Пуповац.

Многи су прижељкивали да ХДЗ направи чврсту Владу са Мирославом Шкором, нескривеним десничарем који је тражио укидања појединих права мањина, а који у својој партији има бивше популарне ХДЗ-овце попут Златка Хасанбеговића, релативизатора усташког покрета кога је баш Пленковић испратио из странке.

Политиколог Гордана Виловић каже да не постоји бојазан да то за следеће изборе ојача Домовински покрет. И да ће се они као интересна групација врло вероватно распасти.

"Сматрам да има тамо пуно људи који напросто не пашу једни другима, да је то једна хетерогена скупина и да ће се то полако осипати", истиче Виловић.

Велики проблем који се понавља каже, је све мања и мања излазност.

"Једноставно, чини ми се да не налазе смисла више из оног што сам чула и разговарала с људима. То је једна велика скупина шутљивих људи који одбацују сваку могућност да судјелују у томе", наглашава политиколог Гордана Виловић.

Следеће године у Хрватској се одржавају локални избори који су посебно важни за мањине. Српска, која је на овим изборима имала 30.000 гласова, могла би то чак да упетостручи ако буде обавила пријаве на време или дошла у Хрватску да гласа.

РТС, Владмир Банић

Страница: 1 2 3 ... 259