Прилози

Канадски суд је одбацио петицију за референдум о независности у Алберти. Утврђено је да 'Први народи' нису консултовани, што је задало ударац сепаратистичким надама у западној покрајини земље.

Судија Шајна Леонард из Краљевског суда обуставила је покушај сепаратистичке групе да одржи референдум о сецесији од Канаде. Она је рекла да је покрајинска влада Алберте имала обавезу да се консултује са 'Првим народима' пре него што дозволи организаторима да прикупљају потписе.

У канадском закону, постоји обавеза консултација са староседелачким народима када влада разматра акције које би могле да угрозе њихова абориџинска или уговорна права. Закони такође захтевају да консултације буду смислене и да се обављају у доброј вери, пише BBC.

Две групе 'Првих народа' тврде да би сваки референдум кршио њихове уговоре са Круном, који претходе стварању Алберте.

„Са логиком и здравим разумом, нема сумње да ће сецесија Алберте од Канаде имати утицај на Уговоре 7 и 8“, потписана у 19. веку са 'Првим народима' и 'Круном', написала је судија у својој одлуци.

Одлука је такође разматрала закон који је усвојила Влада Алберте, а којим се уклања захтев да референдумска питања буду уставна и право главног изборног службеника да упућује предлоге судовима на преиспитивање.

Леонард је указала да сепаратистима није требало дозволити да поново поднесу захтев јер је главни изборни службеник одбио њихов први предлог.

Пре две недеље, сепаратисти су тријумфално доставили кутије са више од 300.000 потписа у корист предложеног референдума. Али неколико дана касније, откривено је да је група повезана са сепаратистима илегално добила приступ приватним подацима о изборима, што је довело до истрага изборних званичника и полиције.

Ко би рекао да најобичније налепнице могу да изазову толико проблема и нервозе? Јесте тих налепница, додуше, подељено на милионе, али опет, то су само мааале налепнице на којима пише „Студенти побеђују!“, један медиј и вид комуникације који је помало и заборављен, али се сада, ето, вратио на баш велика врата.

Проблем са тим проклетим налепницама је што се, иако су мале, добро виде, а са друге стране тешко се скидају баш зато што су мале. И сад, пошаљи ти лојалисте да скидају то, ко нема нокте, надрљао је, а ко их има исто је надрљао, само још више јер ће их сигурно подерати и уништити. У сваком случају, ових дана је по напредњачким вајбер групама сигурно кружило наређење „Пуштај нокте хитно. Налепница мора пасти!“

Деградација батинаша

А све то је мало деградирајуће. Замисли да од становника Ћациленда, батинаша под фантомком који је тукао децу, новинаре и опозицију, дођеш до тога да идеш около и гребуцкаш налепнице са бандера. Па и за то ти треба фантомка на глави, али због блама, да те нико не препозна кад види шта радиш. 

Нису се лојалисти овоме надали када су се ономад по црквама крвљу заклињали на верност почасном члану странке Александру Вучићу. Било би чудно да је тада заклетва гласила: „Заклињем се својој крвљу и животом да ћу до последњег даха скидати налепнице које сметају нашем врховном вођи, тако ми овог ацетона!“

Да су знали да ће неко да дође и да им уместо бејзболки и топовских удара подели флашице са ацетоном и вештачке нокте пред полазак у акцију, двапут би размислили да ли је уопште све вредно тога. А сличице само искачу и искачу и никад краја, прелепљена је Србија, а батинаша је мало и сад чак више не могу ни да се зову батинаши него одлепаши или, у најбољем случају, прелепаши, ако имају среће да добију СНС налепнице, па да не морају да скидају студентске, већ само да прелепљују напредне преко њих.

Гласају на изборима?

Имајући у виду предстојећу сезону одмора и могућност расписивања нових избора на лето, бројни грађани постављају исто питање: како се уписати у бирачки списак за гласање у иностранству и које рокове не смеју да пропусте?

Важно је напоменути да се законски оквир не мења без обзира на то да ли живите у иностранству или само боравите у другој држави на одмору.

Да би држављанин Србије гласао у иностранству, морају бити испуњени основни правни услови: лице мора да буде пунолетно, пословно способно и држављанин Републике Србије.

За разлику од гласања у земљи, где је бирач аутоматски уписан на бирачко место према адреси пребивалишта, за гласање у иностранству је неопходна активна регистрација. Закон предвиђа да се бирачко место у иностранству отвара само ако се за гласање на том месту пријави најмање 100 бирача.

Гласање из иностранства у Србији примарно је регулисано Законом о избору народних посланика и пратећим упутствима Републичке изборне комисије (РИК). Иако је законски оквир постављен да омогући остваривање бирачког права дијаспори, међутим у пракси постоје специфични услови и логистичке препреке које битно утичу на изборни процес.

С обзиром на предстојеће изборе планиране за летњи период, Павле Димитријевић истиче да је важно да грађани који планирају боравак у иностранству, као и они који тамо стално живе, буду упознати са процедуром гласања ван земље.

Према његовим речима, кључно је пратити датуме расписивања избора и тачан изборни дан како би се на време ускладили лични планови са законским роковима.

Како грађани Србије могу да гласају на изборима из иностранства - са одмора? - Грађани који ће се на изборни дан налазити ван земље морају поднети захтев за гласање у иностранству најкасније пет дана пре закључења бирачког списка, што је оквирно 20 дана пре самог одржавања избора. Захтев се подноси дипломатско-конзуларном представништву (амбасади или конзулату) Републике Србије у земљи у којој ће бирач боравити на дан избора.

Бирачи у Алберти можда ће касније ове године гласати на референдуму на којем ће бити упитани да ли желе да се покрајина одвоји од Канаде.

Сепаратисти из Алберте су у понедељак објавили да су званично предали више од 300.000 потписа у знак подршке стављању референдума на гласачки листић, чиме су премашили отприлике 178.000 потребних за петицију коју покрећу грађани. Потписе још нису верификовали изборни званичници, а тај процес би могао да уследи после судијске одлуке о предложеној мери.

Сепаратистички покрет у Алберти постоји деценијама, али је добио на замаху у протеклој години, пошто је Либерална партија, предвођена премијером Марком Карнијем, победила на савезним изборима у Канади.

Ево шта треба знати о предложеном референдуму.

Које питање би могло да буде на референдуму

Ако предлог буде стављен на гласачки листић у Алберти, бирачима би било постављено следеће питање:
"Да ли се слажете да покрајина Алберта престане да буде део Канаде и постане независна држава?"

Зашто сепаратисти желе да референдум буде на гласачком листићу

Пројекат просперитета Алберте, који подржава независност покрајине, навео је на свом сајту да "суверенитет за Алберту обећава економски просперитет, политичко оснаживање, очување културе, зеленије енергије и јаче позиције на глобалној сцени".

- Преузимањем контроле над својим ресурсима, законима и политикама, Алберта може трасирати пут ка будућности која је у складу са тежњама и добробити њеног народа, обезбеђујући наслеђе просперитета за будуће генерације - навела је група.

Конзервативна партија има значајну предност међу регистрованим бирачима у Алберти, а многи становници покрајине изразили су противљење савезној либералној влади, која води Канаду већ око деценију. Пошто је Либерална партија победила на савезним изборима 2025. године, стотине демонстраната окупиле су се испред законодавне скупштине Алберте и изразиле жељу за одвајањем од Канаде.

Торонта помогао болесној деци

Главни тренер Торонто репторса, српски стручњак Дарко Рајаковић, заједно са својом породицом наставио је хвале вредну хуманитарну акцију, донирајући значајна средства дечјим болницама у Канади, Сједињеним Америчким Државама и Србији.

По завршетку сезоне у НБА лиги, породица Рајаковић је донирала укупно 79.761 долар, чиме је заокружена трећа узастопна година њихове иницијативе "Асистенција за осмех".

Целокупан износ прикупљен је на основу учинка кошаркаша Торонта, пошто је за сваку од 2.417 асистенција тима издвојено по 33 долара. Тих 2.417 проигравања су рекорд франшизе.

Новац ће, као и претходних година, бити равномерно распоређен на три установе које имају посебан значај за живот и каријеру српског тренера: Дечју болницу "Сик кидс" у Торонту, Дечју истраживачку болницу "Сент Џуд" у Мемфису, где је Рајаковић радио као помоћни тренер, и Универзитетску дечју клинику "Тиршова" у Београду.

Ова акција је постала традиција откако је Рајаковић преузео Репторсе. Иницијатива је почела скромније, са 20 долара по асистенцији у првој сезони (2023/24). Наредне сезоне, поводом 30. годишњице клуба, улог је повећан на 30 долара, да би у тек завршеној сезони достигао 33 долара по успешном додавању за поене саиграча.

Захваљујући одличној тимској игри Репторса, који су се редовно налазили у врху НБА лиге по броју асистенција, укупан износ донација за три сезоне достигао је импресивних 196.661 долар. За сада нема информација да су се други донатори прикључили овој специфичној акцији коју организује искључиво породица Рајаковић.

"Сазнање да смо направили малу промену за породице које пролазе кроз тежак период даје нам самопоуздање да наставимо са подршком", изјавио је Рајаковић у саопштењу.

А не падом надстрешнице

„За пад надстрешнице је лакше упрети прстом и тражити кривца у власти, а у случају 'Рибникар' све се свело на патологију једне породице“, сматра Нинела Радичевић, мајка једне од жртава масовног убиства у Основној школи „Владислав Рибникар“

Нинела Радичевић, мајка девојчице Ане Божовић жртве масовног убиства у београдској Основној школи „Владислав Рибникар“, оценила је током обележавања треће годишњице трагедије у тој школи да је суноврат српског друштва почео тог 3. маја 2023. године, а не 1. новембра 2024. падом надстрешнице у Новом Саду.

„Завладала је опседнутост режимом и једним човеком. Став да све остало није битно кошта нас. Не можемо да чекамо да ова власт оде да бисмо постали бољи људи“, констатовала је Нинела Радичевић у изјави 'ФоНет'-у на трећу годишњицу злочина.

Радичевић је упутила и оштру критику медијима који, како је оценила, не придају довољан значај и више нису заинтересовани да се баве темом „Рибникар“.

„За пад надстрешнице је лакше упрети прстом и тражити кривца у власти, а у случају ‘Рибникар’ све се свело на патологију једне породице“, сматра Нинела Радичевић.

Шта је с правима жртава?

Она оцењује да то не сме да буде епилог и да је недопустиво да се заврши на томе да је отац несавесно држао оружје, а мајка занемарила своје дете - потребна је кривична одговорност за масовно убиство.

„Испада да нико није крив за само кривично дело, за масовно убиство које се десило у основној школи у центру престонице. Тај случај мора да има свој закључак, да се не би десило поново“, поручила је Нинела Радичевић. Она сматра да случајеви као што је „Рибникар“ треба да мењају правну праксу, а то се у Србији није десило.

А не падом надстрешнице

„За пад надстрешнице је лакше упрети прстом и тражити кривца у власти, а у случају 'Рибникар' све се свело на патологију једне породице“, сматра Нинела Радичевић, мајка једне од жртава масовног убиства у Основној школи „Владислав Рибникар“

Нинела Радичевић, мајка девојчице Ане Божовић жртве масовног убиства у београдској Основној школи „Владислав Рибникар“, оценила је током обележавања треће годишњице трагедије у тој школи да је суноврат српског друштва почео тог 3. маја 2023. године, а не 1. новембра 2024. падом надстрешнице у Новом Саду.

„Завладала је опседнутост режимом и једним човеком. Став да све остало није битно кошта нас. Не можемо да чекамо да ова власт оде да бисмо постали бољи људи“, констатовала је Нинела Радичевић у изјави 'ФоНет'-у на трећу годишњицу злочина.

Радичевић је упутила и оштру критику медијима који, како је оценила, не придају довољан значај и више нису заинтересовани да се баве темом „Рибникар“.

„За пад надстрешнице је лакше упрети прстом и тражити кривца у власти, а у случају ‘Рибникар’ све се свело на патологију једне породице“, сматра Нинела Радичевић.

Шта је с правима жртава?

Она оцењује да то не сме да буде епилог и да је недопустиво да се заврши на томе да је отац несавесно држао оружје, а мајка занемарила своје дете - потребна је кривична одговорност за масовно убиство.

„Испада да нико није крив за само кривично дело, за масовно убиство које се десило у основној школи у центру престонице. Тај случај мора да има свој закључак, да се не би десило поново“, поручила је Нинела Радичевић. Она сматра да случајеви као што је „Рибникар“ треба да мењају правну праксу, а то се у Србији није десило.

Зато им се често понављају

Саво Штрбац из Документационо-информационог центра "Веритас" каже за РТС да је сећање на страдања од кључног значаја како се историја не би поновила.

Обележава се 31 година од погрома 15.000 Срба из Западне Славоније. У хрватској акцији "Бљесак" убијено је 283 Срба, међу којима и 12 деце. Иако су познате све чињенице, пресуде за починиоце и даље нема.

Саво Штрбац из Документационо-информационог центра "Веритас" поручио је у Дневнику РТС-а да је сећање на страдања од кључног значаја како се историја не би поновила.

"Срби су имали пуно погрома и трагедија у својој историји, посебно у двадесетом веку, а брзо су заборављали оне претходне трагедије и зато су им се врло често и понављале", указао је Штрбац. Додао је да је баш недостатак колективног памћења један од разлога понављања страдања, наглашавајући значај учења из историје.

"Ми Срби томе нисмо довољно полагали пажње и још увек не полажемо", истиче он.

Говорећи о терминима који се користе у јавности, Штрбац указује да је исправније говорити о култури памћења него о култури сећања, јер, како објашњава, памћење подразумева колективни однос према прошлости кроз институције и културу.

На питање да ли су исцрпљене све могућности да се дође до правде, наглашава да ратни злочини не застаревају и да правни пут и даље постоји.

"Могуће је, дакле, још увек и по нашим законима у Србији и по законима у Хрватској, па и свим међународним законима, то је у свари Женевска конвенција, које су инкорпориране у домаће законодавство свих држава које су признале те Женевске конвенције. Могуће је. Ми још имамо мало-мало па се отвори некакав кривични поступак против неког злочинца из Другог светског рата, иако је прошло осамдесет и једна година од завршетка тог рата. Овде је тридесет и једна година", закључује Штрбац.

Погледајте разговор ОВДЕ

РТС

Владини приоритети показују зашто

Владини буџети обликују како живимо - и како се осећамо. Ако желите да видите последице владиних политичких избора, погледајте како Канађани сада оцењују своје задовољство животом.

Скоро две деценије, Извештај о светској срећи тражи од људи широм света да процене своју срећу на скали од нуле до десет. Најновији докази за Канаду су застрашујући.

Истраживање три канадска академика показује да је просечно задовољство животом млађих Канађана - оних млађих од 30 година - пало са 7,6 крајем 2000-их на 6,4 последњих година. Овај стрми пад, извештавају они, „ставља Канаду одмах изнад Венецуеле, Либана и Авганистана на листи земаља које доживљавају највећи пад“.

А вести су све горе. Прошлог месеца, Извештај о светској срећи објавио је нове податке за људе млађе од 25 година. Канада је сада на 72. месту у свету - испод Сједињених Држава, Аустралије, Новог Зеланда и Уједињеног Краљевства.

Све време, бејби бумери остају релативно срећни. Најновији међународни подаци доступни за особе старије од 60 година, из 2024. године, показују да су Канађани у овој групи осми од 143 земље - 50 места више од оних млађих од 30 година. Тако велика разлика требало би да покрене узбуну у сваком законодавном телу у земљи.

Многи од основних фактора су добро схваћени. Млађи Канађани су стегнути између нижих зарада и виших трошкова становања. Миленијалци и генерација З дуже уче и узимају више студентских дугова, само да би заостали за генерацијом X, а посебно бејби бумерима, у истим годинама.

Владе нису надокнадиле пораст потрошње на бејби бумере новим приходима од те генерације, што оставља премало за улагање у приступачно становање, образовање, обуку и породичну подршку за њихово потомство.

Опозиција бојкотовала свечану седницу

Годишњицу Другог српског устанка у Горњем Милановцу обележили су данас и власт - полагањем венаца и свечаном седницом локалне Скупштине и студенти „устаничким маршем“.

Опозиција у Горњем Милановцу бојкотовала је свечану седницу локалне Скупштине.

Више стотина студената из Горњег Милановца и других градова, одржали су данас у поподневним и вечерњим сатима марш, под слоганом „Грм од корена, Србија од Такова“, у коме су од центра те општине до меморијалног комплекса у Такову препешачили 11 километара.

Њих је у Такову дочекало неколико стотина грађана узвикујући „пумпај, пумпај“, а на травњацима комплекса били су развијени велики транспаренти са натписом „Студенти побеђују“.

Подршку студентима пружила је и неформална група тркача „Трчим за студенте“, која је организовала трку од Горњег Милановца до Такова.

Окупљеним студентима и грађанима у Такову се обратио студент Педагошког факултета из Горњег Милановца Огњен Леонтијевић, кога је водитељка програма најавила као „представника генерације која одбија да ћути“. Он је рекао да је Таковски устанак донео слободу и државност и да су се пре 211 година преци изборили за Устав који је још тада прописивао независну судску, законодавну и извршну власт.

„Данас, али и у претходних 30 и више година, оваква власт стоји само на папиру. Од Устава остала су само уста, понизна и мутава, а глава народа уснула, а изнад ње тоне и тоне бетона на милионе и милионе евра“, рекао је студент Леонтијевић. Он је додао да су младе људе у у Србији покушавали да убеде да ова земља није њихова, „док су хектаре плодних ораница предавали у туђе руке, а своје џепове пунили“.

„Зато, ево студената, ту смо да подсетимо да огањ борбе још увек тиња у нашим венама, то је борба која се не води мачем, већ знањем“, рекао је студент Огњен Леонтијевић.

Окупљенима су се обратили и и професори београдског Универзитета Немања Каровић и Радомир Сајчић.