Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Прилози

Страница: 1 2 3 ... 246

Србији је потребан нови почетак. Током протеклих 30 година три пута смо почињали изнова: 1990, 2000. и 2012. године и мада је 2000. успостављен некакав систем који и данас некако функционише, очигледно је да су неуспеси већи од успеха - каже за „Вести“, председник Напредног клуба, историчар Чедомир Антић.

Он је у јавност изашао са Предлогом од пет тачака око којих опозиција треба да се уједини, а подразумева нови устав, независно судство по румунском моделу, прогресивни порез, јефтинију државу и ограничење мандата носилаца власти.

Шта би донео нови устав у односу на постојећи?

- Кључни проблем није устав, већ начин на који би се до њега дошло. Устав донесен 1990. усвојила је једнопартијска скупштина, без дебате, по вољи и мери интереса Слободана Милошевића. Тада је посебним референдумом режим оправдан, па смо устав за демократску Србију донели недемократски наводно „због суверенитета над АП Косовом и Метохијом“. Други је донет 2006. у споразуму четири најзначајније странке, а посланици су текст највишег законодавног акта видели на дан кад су о њему гласали и није било расправе,

Али, грађани су 2006. на референдуму већински били за постојећи Устав.

- Референдум је био заснован на непотпуним бирачким списковима из којих је искључено око 17 одсто становништва, трајао је два дана, а током процеса изјашњавања злоупотребљена је СПЦ и питање је да ли је заиста успео. На таквим темељима се не гради слободна држава. Наши су кнежеви и краљеви, у већој мери, на демократски начин доносили уставе.

Верујете ли да опозиција, ако би дошла на власт, могла да се сложи око текста устава?

- Нови устав био би плод рада Уставотворне скупштине. Погрешно је очекивати да се неке странке или већина око нечега прво сагласе. Важно је да се Уставотворна скупштина легитимно и демократски о свему изјасни: од статуса и постојања покрајина, преко става о КиМ, моделу решења, до питања регионализације, економске и социјалне природе државе, облика владавине… 

Наставак...

„Ауторски текст Александра Вучића је једна бесрамна, подла и озбиљно опасна оргија радикалског популизма. Као и увек, Вучић се не обазире на право питање, а оно гласи: да ли је лажна елита и инфериоран онај ко поштено одбрани и објави докторат, а права елита и супериоран онај ко фалсификује диплому и докторат украде?

То са протетиком и поготово еугенетиком нема никакве везе“, истиче за 'Данас' књижевник и професор Владета Јанковић, коментаришући ауторски текст председника Србије под називом „Елита и плебс“ објављен јуче у 'Политици'.

У тексту председник Вучић, између осталог, наводи да за све време којим се бави политиком није видео да неко толико презире и своју земљу и људе који у њој живе као „политички квазиелитисти“ који су прешли „сваку границу политичке пристојности“, па методом која би могла да се назове и фашистичком, деле људе на супериорне и инфериорне. „Запитајте се какве су то громаде када их предводе интелектуалне величине као Трифуновић, Обрадовић, Ђилас, јер несумњиво је да ова тројица, приде и Јеремић, имају највеће знање, непоколебљиво поштење и божански морал“, поручује Вучић и додаје и да „ова група“ преко својих истомишљеника - еугениста, као Велика инквизиција организује прогон и спаљивање на ломачи тобож глупака који им се супротстављају у било чему.

„Нарочито, и што су неписменији и необразованији, то снажније нападају, а посебно сладострашће показују када се обрачунавају са дипломама и њиховим носиоцима, јер, кога брига за знање, диплома је све, форма је најважнија, зато су они елита, а ми остали крезуба стока“, констатује Вучић.

Жарко Требјешанин, професор и психолог, коментаришући Вучићеве наводе, поставља питање: ко прави поделе, ко производи простаклук - власт или „елита“. 

Наставак...

Речник који је председник Александар Вучић употребио у тексу "Плебс и елита" објављеном у Политици, не доликује ни том листу, ни носиоцима јавних функција, а камоли председнику, рекла је у 'Новом дану' новинарка Даница Вученић. Она додаје да када чујете такав речник можете само да се стидите.

Коментаришући наслове и писање штампе, Вученић подсетила на генезу флоскуле "непријатељ народа" у периоду власти Александра Вучића - од противника борбе против корупције 2012. године, преко противника мучних и болних реформи, непријатеља напретка, до 2015. године када је писао о олош и жутој елити, да би данас стигли до презрене елите.

Гошћа 'Новог дана' пита коме се председник Србије обраћа и кога осећа као елиту. Да ли професора Огњена Радоњића који га је, како каже, увредио јер је рекао да у Србјии има сиромашних? Или се обраћа професору Милојку Арсићу, који каже да раст и није такав као што се представља? Или се на крају, обраћа опозицији и њеним лидерима? Даница Вученић верује да је суштина Вучићевог текста на његовом самом крају, у реченици у којој каже да ће народ знати за кога да гласа.

"Тај текст је написан речником који не приличи Политици као листу, али је написан како би се цитирао на медијима које његови гласачи гледају. Преко цитата Макса Вебера и Зорана Ђинђића покушавао је да се удвара грађанској елити, па је преко споменику Бориславу Пекићу и Ђинђићу такође покушавао, па је схватио да од елите не можете да правите поданике и поштену интелигенцију. Онда је тражио потписе своје елите", подсећа гошћа Новог дана и додаје да председник државе нема подршку елитног дела друштва ни на грађанској ни на националној страни.

Наставак...

Oни праве СРЕБРЕНИЧКИ, јер нема озбиљног народа без мита

Ако се у Сребреници догодио геноцид, нема разумног човека који не би пристао на ту квалификацију, изјавио је председавајући Председништва БиХ, Милорад Додик, и истиче да је у питању читава једна концепција сa циљем да буде исфаворизована прича о страдању Бошњака на том простору, од тога да се говори да је то геноцид, а да се потпуно минимизирају српске жртве.

У том извештају, подсећа, нема ниједног страдалог Србина.

„Направили су мит о Сребреници око ког се гради национални идентитет Бошњака. Као што Срби имају косовски мит, они праве сребренички јер нема озбиљног народа без мита. То могу да разумем. Ево сада и Европа тражи забрану негирања геноцида. Зашто траже? Па зато што нису сигурни у ту причу. Зашто би се доносио закон о томе? Зато што нису сигурни да чињеницама то могу да покрију”, истиче Додик у интервјуу за Глас Српске.

Указује да, ако је био геноцид, нема разумног човека који не би пристао на ту квалификацију.

„Сада се покушава одлукама суда, политичким притисцима, наметнути та квалификација. Као што су Британци покушали да прогласе Србе геноцидним народом, а Срби изгубили пола популације у прошлом веку. Страшан злочин се десио од неких Срба, али ни Хашки суд, осим квалификације која се протеже по систему већ пресуђеног дела, није никад био тачан у броју страдалих. И сад нама говоре да морамо нешто да признамо. Ето нећемо”, поручио председавајући Председништва БиХ.

На питање може ли прича о заједничким амбасадама самопроглашеног Косова и Албаније да покрене истоветну причу када су у питању Српска и Србија, Додик каже да када оде у иностранство, чешће се виђа са амбасадорима Србије него са овима из БиХ.

Наставак...

Филм "Дневник Диане Будисављевић" о жени која је у усташкој Независној Држави Хрватској спасила десет хиљада српских малишана изазвао је двојаке емоције у Хрватској - десничарски портали тврде да се ради о "српској пропаганди", док други медији пишу о хероини.

Хрватски филмски редитељ и продуцент Дана Будисављевић годинама је истраживала хуманитарни рад Дијане Будисављевић, како сама наводи за портал Новости. Затим је направила филм о жени која је после успостављања фашистичке усташке државе помагала српској деци и мајкама заточеним у концентрационим логорима.

Пре и после премијере у Хрватској, филм је нападнут у крајњем десном листу "Хрватски тједник". Под насловом "Скандалозно" портал наводи да ће филм бити приказан у Пулској арени у програму филмскога фестивала. Филм је у чланку назван "великосрпским пропагандним остварењем". Цитирано је и саопштење "Грађанске иницијативе Иво Пилар": Сјећање на Диану Будисављевић - идеологија и наметнуто колективно сјећање против историјске науке".

"Прича о Диани Будисављевић још један је доказ како се идеологијом, искривљавањем чињеница и наметањем лажног колективног сећања фалсификује историја. Циљ је изокренути истину и жртву приказати као злочиначки народ", наводи овај институт, сугеришући да су, у свари, усташе биле жртве. 
У негирању истинитости филма портал, чији текст преносе сви десни медији у Хрватској, тврди да "релевантних сведока нема", па је наводно и цела прича о акцији Диане Будиосављевић - измишљотина.

Наставак...

Професор др Гидеон Грајф, главни истраживач израелског Института за Холокауст „Шем Олам”, и његови сарадници представили су јуче патријарху српском Иринеју иницијативу да у Јерусалиму буде подигнута меморијална плоча у част првог ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 1229. године.

Тиме би било обележено 790 година од овог важног догађаја којим је, како су образложили предлагачи који су јуче били на пријему у Патријаршији у Београду, Свети Сава заувек повезао историју српског народа са синовима Израела. Идеја ће бити представљена и јерусалимском патријарху Теофилу, а жеља је да спомен-плоча, чије је идејно решење већ урађено, буде постављена у Јерусалиму управо ове године, када се обележава осам векова аутокефалности Српске православне цркве – значајан догађај за који је такође непосредно везано име Светог Саве, првог српског архиепископа, творца самосталности српске цркве.

„Оставио је свој траг у азуру неба изнад Свете земље пре 790 година, па ова меморијална плоча остаје поколењима да се сећају његове очинске љубави која је уистину подједнако обухватала све његове мисије‚ светосавског пацифизма у години када се обележава осам векова аутокефалности Српске православне цркве”, наводи се у образложењу иницијативе.

Подсећа се да је Свети Сава подигао неколико задужбина у Светој земљи и да је откупио кућу Јована Богослова (Сионску Горницу) у којој се налазила соба где је одржана последња вечера, а која је изграђена изнад гроба краља Давида, јеврејског светог места. На свом првом ходочашћу у Јерусалим Свети Сава је посетио бројна света места, пре свега Христов гроб, и служио у њима, а између осталог ишао је и у манастир Светог Саве Освећеног. Монаси овог манастира даровали су му жезло светитеља и иконе Богородице Млекопитатељнице и Богородице Тројеручице, која је била власништво Светог Јована Дамаскина. 

Наставак...

Пред нама се сада уздиже нова, монументална фигура Вучића заштитника народа. И не брани он само свој народ од „зле опозиције“ и „паразитске елите коју презире“. Он га брани чак и од своје власти! Хеј, па ко је то пре њега икада урадио? Тријумф демагогије! 

Наизглед парадоксално, упркос вртоглавим рејтинзима којимa истраживачи јавног мњења мере подршку председнику Србије и владајућој СНС и без обзира на осетно мање људи на улицама у протестима опозиције, Александар Вучић, у последње време, делује врло неспокојно и нервозно. Има много знакова који показују да нешто озбиљно срећу квари председнику. И то баш у тренуцима када је славодобитно прогласио улазак Србије у златно доба о коме ће, како је узвратио малициозним критичарима, писати будући уџбеници. Велику је енергију председников тим за специјалне задатке уложио да се угуше протести. Делегитимисањем опозиционих лидера и њиховом дискредитацијом постигнуто је извесно деморалисање грађана за масовно исказивање револта. У томе им је, руку на срце, од помоћи била и хетерогеност опозиције, суревњивост, недостатак стратегије и лутање око циљева и средстава да се они постигну. Али је жар побуне, који је много шири него што опозиционе партије покривају, остао да тиња и прети да ће се у првим јесењим данима разбуктати. И председник то добро зна.

Једна од важних полуга у инжењерингу Вучићеве власти је производња обожавања. И то не само због таштине великог вође који се нада да ће ући у вечност, него и као моћно средство владања. Требало је постићи такав степен обожавања да и највећи српски националиста и русофил верује како је врхунски патриотски чин фактичко признавање Косова. 

Наставак...

У Осаки је завршен састанак Групе 20 најразвијенијих држава света. На маргинама самита, највећу пажњу је изазвао састанак председника САД и Кине - Доналда Трампа и Си Ђинпинга.

Вашингтон и Пекинг су се договорили да обнове трговинске преговоре. Шеф Беле куће је најавио и да ће америчке компаније наставити да сарађују са кинеским технолошким гигантом "Хуавејом", али да ће се питање продаје производа те фирме решавати на крају преговора.

Председник Си је изразио наду да ће Америка праведно третирати кинеске компаније. Разговор је имао за циљ смањење тензија због трговинског рата две најјаче привреде на свету.

Трамп је нагласио да је имао сјајан састанак са председником Сијем и да ће наставити трговинске преговоре. "Као што знате имамо одличне односе, али желимо нешто да урадимо како бисмо уједначили трговинску размену. То је заправо веома лако урадити и мислим да смо близу тога. Била би историјска ствар ако бисмо постигли фер трговински споразум", сматра Трамп.

Амерички председник је рекао да у овом тренутку може да обећа да САД неће укидати тарифе на кинеску робу, али и да неће уводити нове. "Радићемо са Кином како бисмо постигли фер трговински споразум. Корист ће имати и наши фармери са Средњег Запада који ће продавати робу Кини'', рекао је Трамп.

Си Ђинпинг је истакао да Кина и Америка имају корист од сарадње, а да губе када су у сукобу. "Сарадња и дијалог су увек бољи него трвења и конфронтације. Спремни смо за разговор о суштинским питањима која се тичу развоја односа наше две земље. Желимо да утврдимо правац наше будуће сарадње, засноване на координацији и стабилности'', поручио је Трамп.

Наставак...

Према холивудским сценаријима, свет је нестајао пред најездом ванземаљаца, терориста, природних катастрофа. Нико се није досетио да апокалипса може да почне, на пример, нестанком чоколаде. Оваква измишљена ситуација не би имала жртве, али какав је живот без слатких коцкица?

Да би се произвео један килограм чоколаде, потребно је од око 300 до 600 зрна какаоа, у зависности од жељеног процента у слатком залогају. Тамна, црна чоколада садржи више од 50 процената какаоа, док је у млечној испод 30.

Суочени са климатским променама и проблемом крчења шума, највећи произвођачи ове биљке на свету, Обала Слоноваче и Гана, у државне приоритете постављају заштиту плантажа и пољопривредника који живе од бербе плода тропског дрвета.

Да би какао могао да рађа, неопходна му је хладовина. Суочени са потребом обезбеђења земљишта за сетву других култура крче се висока стабла, чиме се директно угрожавају плантаже нижег какаоа. Пољопривредници ових држава приморани су да селе засаде на веће надморске висине или одустану. Све више гаје кукуруз и врсте палме од којих се прави уље. Последњих година јављају се чешће и болести које нападају какао. Тако је, на пример, 2018. само на ове две светске адресе уништено више стотина хиљада хектара заражених плантажа.

Према подацима ФАО (Светске организације за храну) у 2017. укупна производња какаових зрна износила је 5,2 милиона тона. Пре само тридесетак година, била је тек нешто изнад милион тона.

Разлог је једноставан - све је већа потражња. Највећи прерађивачи какаоа су у Европи: Холандија и Русија, онда следе САД.

Наставак...

Пошто му је листа „Самоопредељење – др Сулејман Угљанин” забранила улазак у просторије Бошњачког националног већа (БНВ) и затражила оставку, председник БНВ-а Есад Џуџо сазвао је седницу већа са свог имејла за понедељак, 24. јун. Будући да 27. јуна истиче шест месеци од последњег заседања, овом седницом би се избегао законски основ за увођење привремених мера у БНВ-у. Али и Џуџова смена – јер верује да може да дође до прекомпоновања већине у БНВ-у, коју сада чине Угљаниново „Самоопредељење”, на чијој листи је био и сам Џуџо, и листа „Вакат је”, блиска Расиму Љајићу и СДП-у.

У међувремену је и СДА Санџака саопштила да тражи од свог члана Есада Џуџа да без одлагања мандат већника у БНВ-у врати листи „Самоопредељење”. „Иступи и деловање Есада Џуџа од ступања на функцију председника БНВ-а у супротности је са статутом и одлукама органа странке”, саопштило је Председништво СДА Санџака.

Уместо иницијативе Извршног одбора БНВ-а о специјалном статус Санџака, коју је одбио да потпише, Џуџо сматра да око текста резолуције из марта 2012. године може да окупи већину из све три листе у већу, две владајуће и опозиционе „Матице бошњачке” Муамера Зукорлића. Ова „Резолуције БНВ-а о правима и слободама бошњачког народа у Републици Србији” је знатно блажа од „државотворног” захтева за специјални статус Санџака. Њоме се тражи више права Бошњака у свим областима, али и нека врста регионалне самоуправе за санџачке општине у Србији, уз право на прекограничну сарадњу са црногорским делом Санџака, без угрожавања територијалног интегритета две државе. „Договор о спровођењу бошњачке резолуције може бити добра платформа да се сачува и ојача бошњачко јединство у целом Санџаку”, написао је Џуџо на свом фејсбук профилу.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 246