Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Прилози

Страница: 1 2 3 ... 251

Мора да нешто у друштву дебело није у реду када се у Хрватској не крију симпатије за троструког убицу, а у Србији за продавачицу која је нокаутирала припадницу комуналне полиције. Поједини правници понудили су ухапшеној бесплатну одбрану, уз објашњење: „када неправда постане закон, побуна постаје дужност“, док је фејсбук-група „Правда за Филипа“ ангажовала адвоката да брани Филипа Завадлава, који је убио тројицу Сплићана „из наркоманског миљеа, који су изнуђивали, претили и физички нападали“ 25-годишњег младића и његовог брата.

Како смо дошли до тога да је друштвено оправдано бранити починиоце кривичних дела? Да ли је стварно млади Сплићанин „херој, а не злочинац, јер је спасио брата и узео правду у своје руке, кад већ то нису хтели правосуђе и полиција, а да су они одрадили свој посао три насилника би били живи у затвору“? Или је у праву твитерашица Нервиоса, која пише: „погрешно је продавати ствари на улици, погрешно је устројена комунална полиција, погрешно је ударити службено лице, погрешно је друштво у ком људи немају избор сем да раде на црно, све је погрешно, нико ту није херој“?

Када уђеш у погрешан воз, никад нећеш стићи до циља, јер је свака следећа станица погрешна. Срећа само па немамо возове који јуре 210 на сат. Да имамо, сваког минута били бисмо три и по километра даље од циља. 

Када смо већ код возова, због чега је вест о хапшењу Мирољуба Јевтића, в. д. директора 'Инфраструктуре железнице Србије' због мита од 10.000 евра за провладине таблоиде била идеална прилика да рафално нападну и потпредседницу Владе и министарку саобраћаја Зорану Михајловић? 

Наставак...

а Србија сада увози чак и хлеб!

Србија је у последњих годину дана више него удвостручила увоз хлеба и пекарских производа. Тако је у 2019. на тржиште допремљено око 6.000 тона „свежег” хлеба, пецива и тоста у вредности од 6,8 милиона евра. Годину дана раније увоз је вредео 3,1 милина евра.

Како „Политика” незванично сазнаје, векне су највише стизале из Румуније, Немачке, Бугарске, па чак и Хрватске, где је пре неколико дана објављен податак да је од уласка ове земље у Европску унију увоз хлеба драстично повећан. Свака пета векна на тржиште ове суседне земље стигла је из увоза.

Звучи невероватно јер већини потрошача није познато да им трговци и пекари увелико продају врућ хлеб и пециво који су на наше тржиште стигли у шлеперима – претходно припремљени и замрзнути некада и хиљадама километара далеко. Овде се пред очима купаца само „допеку”, углавном у трговинским и пекарским ланцима, и продају као свеже.

Економија се у пекарству већ годинама мења и хлеб више није намирница која се производи искључиво на локалном тржишту. Напротив, наше истраживање показује да се хлебом, као и сваком другом намирницом, тргује глобално. Тако се на сајту „Алибабе” могу наћи десетине огласа за продају смрзнутог хлеба и пецива од различитих врста брашна. Предњаче Кинези, који осим полуготових производа нуде замесе, опрему и већ припремљене мешавине брашна и адитива за било коју врсту хлеба. Цене варирају, рецимо багет из Перуа кошта око два долара по килограму. Услов је да наруџбина не буде мања од једног бродског контејнера - дневно. Произвођач, који послује још од 1998, наводи да је рок трајања овог смрзнутог хлеба чак годину дана.

Наставак...

Централна свечаност, којом Република Српска данас обележава свој Дан, 9. јануар - свечани дефиле под слоганом „За сва времена” одржан је на Тргу Крајине у Бањалуци.  У дефилеу, који је пратио велики број грађана на бањалучком тргу, учествовало је више од 2.350 припадника полиције у ешалонима, као и представника цивилног сектора, спортиста РС...

Грађани су имали прилику да виде најсавременију војну, полицијску и службену опрему, као и опрему ванредне ситуације, представљено је и најмодерније возило Деспот, произведено у Братунцу, намењено широком спектру мисија. Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, честитао је Дан РС „нашем народу и свима који славе”.

„Ово је наш дан, Дан РС. Дан који прослављамо 28. пут. Дан који смо одабрали тада, 9. јануара 1992. године, одабрали да у миру створимо РС, као израз трајног захтева нашег народа. Створена у миру, брањена у рату, РС је данас на понос свих нас, стабилна, посвећена миру, будућности и слободи свих нас”, рекао је Додик. Према његовим речима, сви они који су остали изван РС и Србије знају да нема слободе за српски народ ако нема државу - а они, каже, данас имају две државе Србије и Републику Српску.

„И ми живимо своју државу, без обзира на оне који тако не мисле. РС је синоним наше слободе”, рекао је Додик и посетио да се Срби никада нису борили само за своју слободу. Српска је, како је додао, слободна за друге припаднике који живе у њој и за Бошњаке и Хрвате који упражњавају своју веру, део су институција и скупштине и владе.

Председница РС Жељка Цвијановић поручила је да је оно што мисле и желе Српској саткано у слогану обележавања овог Дана - „За сва времена” - да РС траје за сва времена, јер није прављена да траје коју годину или неко време, већ да буде стални оквир за животе људи који у њој живе.

Наставак...

Чији су манастири и други верски објекти, питање је које је поделило Црну Гору а добрим делом ујединило њене грађане. Одговор доносиоци спорног Закона о слободи вероисповести траже баш у прописима. А у прописима проблем виде они који закон оспоравају. Управа за имовину у наредних годину дана покретаће управне поступке против СПЦ, која ће морати да докаже шта јој припада.

Посланик Демократског фронта Милан Кнежевић каже да су се за цркве које се у Црној Гори налазе и по осам векова сада тражи доказ да припадају СПЦ.

"Наша црква, која је осам векова у Црној Гори, треба да докаже да су манастри Морача, Пива, Бока которска власништво СПЦ, да доставља неке изводе, печате и тапије", каже Кнежевић.

Посланик ДПС-а Предраг Секулић објашњава да је свеједно да ли ћете то да радите у парничном или управном поступку, јер се зна шта је терет доказивања.

"У коначном, после управног поступка постоје неке друге инстанце, па ако хоћете и Суд у Стразбуру", наглашава Секулић.

Како би могла да изгледа служба 

А пре Стразбура, противници закона упозоравају како би, према новим прописима, могла да изгледа служба у верским објектима.

"Да би у нашим храмовима и манастирима наше свештенство и верујући народ могли да буду од 8.00 до 12.00, онда би се отворио простор за ову секту ЦПЦ од 12.00 до 14.00, а онда би држава тамо организовала неке туристичко-услужне делатности као што су то најављивали неки режимски адвокати", каже Кнежевић. Секулић пак пита шта је спорно да још неко врши службу у верском објекту.

"Уосталом, те објекте су градили доминантно грађани Црне Горе својим новцем, ако имамо вернике једне и друге цркве не знам зашто би неком сметало да ти други верници такође користе те верске објекте", пита Секулић.

Наставак...

Држава креће у приватизацију наменске

Посланица и потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић навела је да је недељама упозоравала на уредбу Владе Србије којом ће почети приватизација наменске индустрије.

Влада Србије основала је групацију "Одбрамбена индустрија Србије" коју чине произвођачи наоружања и војне опреме чији је већински основни капитал државни или друштвени, а Тепић је оценила да ће та групација бити штетна. 

"И ево је! Недељама сам упозоравала на ову уредбу Владе којом креће приватизација наменске. Алармирала сам да све фабрике стављају под своју шапу. До сада су државне тате радиле на штету наменске. Сада ће 'легално' и Влада. Спаковали су уредбу испод жита 31. децембра", навела је Тепић на "Твитеру".

Влада Србије основала је групацију која почиње да ради у року од 15 дана од дана ступања на снагу Уредбе о групацији Одбрамбена индустрија Србије, а циљ њеног формирања је остваривање стратешких интереса Републике Србије у производњи наоружања и војне опреме. 

Уредба је објављена у Службеном гласнику 31. децембра 2019. године, а ступа на снагу осмог дана од објављивања. 

Укупан удео државног или друштвеног капитала код произвођача не може бити мањи од 51 одсто, а групацију чине правна лица која су носиоци одбрамбених и базичних технологија и који имају статус произвођача наоружања и војне опреме. 

Наведено је да је државни капитал, у складу са Законом о производњи и промету наоружања и војне опреме, капитал Србије, органа и организација и јавних предузећа које је основала Србија. 

Правна лица, носиоци одбрамбених технологија, чланови групације су: компанија "Прва искра - наменска производња" а.д. Барич, предузеће "Милан Благојевић - Наменска" а.д. Лучани, "Први партизан" а.д. Ужице, "Застава оружје" а.д. Крагујевац, компанија "Слобода" а.д. Чачак, холдинг корпорација "Крушик" а.д. Ваљево. 

Наставак...

Годину за нама обележиле су афере - Крушик, Јовањица, као и докторат Синише Малог који је проглашен плагијатом. Део опозиције одлучио је да бојкотује парламент и предстојеће изборе, а у години за нама почели су и поступци против појединих представника локалних власти.
Део опозиције окупљен око Савеза за Србију почео је бојкот парламента, а најављују и да неће учествовати на изборима следеће године. Управо су изборни услови за исти сто довели, бар на кратко, власт и целу опозицију, а у посредовање су се затим укључили и представници Европске уније.
За политичког аналитичара Цвијетина Миливојевића годину за нама обележио је однос власти према делу опозиције.
"За мене је политички утисак године чињеница да смо ми у Србији, барем тако тврди председник републике и Влада Србије, заправо добили фашизам. Они тврде да је опозиција фашистичка. Ми то у Србији нисмо имали 23 године. Ми ту реторику нисмо имали до ове године. Опозиција је од стране режима прозвана и то се сматра закованим у свести већег дела грађана Србије фашистичком", рекао је Миливојевић.
За дневни лист "Данас" годину у Србији обележиле су четири особе: Марија Лукић која води судски поступак против бившег председника општине Брус Милутина Јеличића, због полног узнемиравања, узбуњивач из Крушика Александар Обрадовић који је указао на везе ове фабрике са предузећем ГИМ са којим се доводи у вези отац министра у утрашњих послова, Милан Јовановић новинар из Гроцке коме је запаљена кућа и Милован Миливојевић отац радника страдалог у несрећи у фабрици Милан Благојевић из Лучана због чега се против директора води судски поступак.

Наставак...

пред Европским судом за људска права

Јутрос су из притвора пуштена тројица посланика Демократског фронта, а после синоћњег саслушања и одлуке тужиоца о задржавању до 72 сата. У знак протеста, најављена су окупљања у Требињу и недалеко од граничног прелаза Клобук, између Босне и Херцеговине и Црне Горе. Митрополија црногорско-приморска најавила је до Бадњег дана стратегију одбране храмова СПЦ-а.

Иако су се позивали на посланички имунитет, тројица посланика Демократског фронта су синоћ осумњичени – Милун Зоговић за напад, а Андрија Мандић и Милан Кнежевић за спречавање службеног лица у вршењу службене дужности током инцидента у скупштини Црне Горе. После саслушања у Основном државном тужилаштву, одређено им је задржавање до 72 сата.

Јутрос су пуштени на слободу и, како је Мандић поручио, за њих су то само огреботине, јер су спремни да дају и живот за Српску православну цркву.

Митрополија црногорско-приморска је саопштила да ће до Божића на свим храмовима, свака два сата, звонити заупокојена звона, а биће предузете све правне могућности како би црква и њене светиње биле сачуване. Митрополија најављује и да ће до Бадњег дана саставити стратегију одбране храмова СПЦ.

"Пред самим Европским судом за људска права, ми ћемо наравно, напасти овај закон у оном смислу у ком он изазива јасно и призива дискриминацију између верских заједница, односно цркава, и по другим правним основама. Дакле, чека нас правна и свака друга борба која сигурно неће стати када је у питању наша црква", поручује Владимир Лепосавић, члан правног савета Митрополије црногорско-приморске.

"Закон лишава манастир Острог идентитета" 

Међу светињама Српске православне цркве је и манастир Острог, посвећен Св. Василију Острошком, један од најчувенијих манастира југоисточне Европе.

Наставак...

Стефановићеве изјаве о његовој непрестаној борби против корупције и тврдње да нико није заштићен политичком функцијом звуче као изјаве канибала који тврди да је борац за заштиту људских права - каже за Данас Бојан Пајтић, професор права и бивши председник ДС, коментаришући последње изјаве министра унутрашњих послова.
Стефановић је, наиме, рекао да борба против корупције мора да буде стална и неселективна, као да и „не постоји нико ко је заштићен било каквом политичком функцијом или било чим слично“.
Изјава министра делује помало цинично, с обзиром на то да је баш он под лупом јавности због трговине утицајем, јер је његов отац Бранко Стефановић радио за интересе приватне компаније која тргује наоружањем, науштрб Крушика, домаће фирме која производи оружје.
Зато се намеће питање коме је министар упутио поруку о „неселективној“ борби против корупције.
- Стефановић покушава да се у јавности опере од силних корупционашких афера у које је умешан. Уосталом, свако највише говори баш о ономе што му недостаје. Што би рекао наш народ - војник о скраћењу, др Небојша о борби против корупције - истиче Пајтић.
Потпредседник Народне странке Никола Јовановић каже за Данас да се залаже за нулту толеранцију према криминалу и корупцији. 

Наставак...

За развој производње батерија за возила

Огромну помоћ од 3,2 милијарде евра ради развоја европске индустрије електричних возила, Брисел је одобрио за успостављање сарадње у производњи батерија. Биће примењен моделе мултинационалног учешћа у фирми за произвиодњу авиона "Ербас", чиме би у борби за чистији транспорт ЕУ требало да постане конкуренција произвођачима батерија из Азије.

Европска комисија је одобрила исплату новца конзорцијуму од 17 компанија у седам држава чланица, укључујући Немачку и Француску. Та помоћ мора да привуче "додатних пет милијарди евра приватних инвестиција", што ће Европљанима, нада се Брисел, омогућити да се суоче с кинеским произвођачима батерија који су одмакли у том сектору. Брисел је одобрио Немачкој да уложи 1,25 милијарди евра, Француској 960 милиона, Италији 570 милиона, Пољској 240 милиона, Белгији 80 милиона, Шведској 50 милиона и Финској 30 милиона евра.

Тај "важан пројекат од заједничког европског интереса" (ПИИЕЦ) имаће 17 директних учесника из разних сектора, међу којима произвођач аутомобила БМW и хемијске индустрије БАСФ и Солваи - из Белгије, као и мала и средња предузећа.

Те компаније ће "тесно сарађивати међусобно и с више од 70 спољних партнера" и с "јавним истраживачким организацијама из целе Европе", наводи се у саопштењу из Брисела.

Данас "одобрена помоћ обезбедиће да овај важан пројекат напредује без конкуренције" међу учесницима, већ уз њихову сарадњу, рекла је комесарка ЕУ за конкуренцију Маргрет Вестагер.

Наставак...

Када је Слободан Тешић у марту ове године поклонио нове тракторе двојици пољопривредника са Косова и Метохије, јавности је представљен као привредник, донатор из Београда. Али прећутан је детаљ да је његов посао - трговина оружјем.

Влада Сједињених Америчких Држава више од две деценије активно прати Тешићеве активности. САД су га у децембру 2017. ставиле на црну листу на основу Магницки закона, којим Америка санкционише оне који су коруптивни и озбиљно нарушавају људска права. Прошле недеље ова црна листа је проширена. На њој се налазе и људи и фирме које се повезују с Тешићевим бизнисом. У очима Американаца Тешић је један од највећих дилера оружја и муниције на Балкану и био је, због кршења санкција на извоз оружја у Либију, готово деценију на листи забране путовања Уједињених нација.

У документима Стејт департмента се наводи да је Тешић потенцијалним клијентима плаћао скупе одморе, школовање њиховој деци у западним школама или универзитетима и давао велики мито како би осигурао послове. Четири компаније су истовремено биле или у његовом власништву или под његовом контролом. Ипак, и пошто је означен на црној листи, Тешић је наставио да се бави трговином оружјем и да ради као „тихи партнер” у компанијама којима је некад руководио, пише у америчким документима. Додаје се да и сада контролише многе, ако не и све аспекте дневних операција тих компанија, укључујући посредовање и налажење нових пословних могућности и да се ослања на своје сараднике од поверења.

Многи сматрају да је Америка последња земља која било коме треба да држи придике у вези с продајом оружја. Свеједно, високи званичници САД су протеклих година упорно од Србије тражили истрагу о Слободану Тешићу и његовом пословању са Ираком и Либијом. Међутим, у Србији истрага о Тешићевим пословним активностима никад није покренута.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 251