Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Прилози

Страница: 1 2 3 ... 275

Никад није касно да се крене путем нове уносне каријере, а за становнике Онтарија никада није било бољег времена за то него сада, док покрајинска влада помаже финансирање таквих амбиција кроз свој програм под називом "Друга каријера". Они који испуњавају услове за програм, могу да добију до 28.000 долара од Онтарија да плате своје образовање и трошкове живота, уз додатну подршку за бригу о деци, трошкове везане за инвалидитет и смештај, док иду на обуку за почетак нове каријере.

Раније, у оквиру верзије програма "Друга каријера" која је дебитовала у децембру 2020. усред блокада КОВИД-а, ови грантови су били доступни само онима који су отпуштени и нису радили, или су били отпуштени и радили су „привремени посао само да би покривање трошкова“.

Сада се програм проширује како би укључио већи број људи у очигледном (и неопходном) напору да се изгради квалификована радна снага Онтарија. 

„Обзиром да се све више отварају нове  компаније самим тим и радна места у Онтариу, желимо да осигурамо да су наши радници обучени да имају вештине потребне за све ове послове у будућности“, рекао је премијер Даг Форд када је најавио проширење програма и предложено проширење пореза на обуку за запошљавање у Онтарију.

„Улажемо у наше раднике док градимо Онтарио који никога не оставља иза себе.

Премијерка је у саопштењу навела да ће програм бити проширен како би „омогућио већем броју људи, који примају социјалну помоћ, оних који су селф-еммплоyед, музичарима, младима, новодошлима као и другима којима је потребна помоћ“.

Наставак...

Право на достојан испраћај и сахрану покојника, као и на гроб, у свим цивилизованим друштвима одувек је било основно људско право. Сахранити покојника, макар он био доказани злочинац, без обзира на различита осећања које можда изазива тај чин, не би смело да се доводи у питање. Шта, међутим, кад појединци или удружења, по сопственом тумачењу историје, помисле да поред натписа с именом и презименом, годином рођења и смрти, на нечијем почивалишту треба да стоји и „пригодна” реч хвале? И то реч која не само да превазилази одмереност девизе „о покојницима све најбоље”, већ се коси са свим цивилизацијским принципима. Шта кад неко пожели да обележи и велича усташку војску? У Хрватској се, рецимо, његов предлог онда нађе на дневном реду парламента...

Тако се на седници Одбора за ратне ветеране Хрватског сабора, одржаној пре два дана, на дневном реду нашао и Закључак о уређењу „гробља хрватских војника 1941–1945.” на централном загребачком гробљу Мирогој. Реч је о пројекту којим се омогућава обнова меморијалног усташког гробља, вредном нешто више од триста хиљада евра. Предлог су послала удружења „Хрватско жртвословно друштво”, „Хрватски домобран” и „Хрватски обредни здруг Јазовка”. Сва три су отворено декларисана као усташка удружења и често истичу да је Фрањо Туђман имао став да је НДХ „била и израз тежњи хрватског народа за властитом државом”. У закључку одбора наведено је и да на би предњој страни средишњег споменика стајао натпис „Вечни спомен и слава погинулим и умрлим овде сахрањеним припадницима хрватске војске 1941-1945. уз незаборавно сећање, јер с нама су!”.

Наставак...

„За мене патриотизам никада није изгубио цену, нити ће. Патриотизам је нешто што се носи у себи, нешто што ти даје породица кроз васпитање. Играћу за Србију док сам јој потребан и док ме зове селектор. Нисам никада бројао дане, недеље и месеце у дресу Србије, али кад се осврнем, могла би да се сабере читава година припрема и такмичења у том периоду”, рекао је капитен кошаркаша Србије Милош Теодосић (34) у интервјуу за „Политику” пре пет година, што је својим примером потврдио и ових дана, када се прикључио националном тиму уочи квалификација за Светско првенство 2023. у Јапану, Индонезији и на Филипинима.

У најосетљивијем тренутку, кад селектор Светислав Пешић нема превише избора - имајући у виду преклапање календара клубова и репрезентација - Теодосић му се ставио на располагање. Тренери најбоље знају колико је важно добро започети једно такмичење, а сутрашња утакмица против непријатне Летоније у дворани „Александар Николић” изузетно је значајна за нашу репрезентацију.

- Сви који су позвани су на тренингу, сем оних који играју Евролигу - рекао је Пешић прексиноћ на тренингу, када је и саопштио добру вест да капитен стиже из Виртуса из Болоње. - Сви раде, свима дајемо шансу, да видимо колико могу да помогну екипи. Теодосић је у путу, долази. Имао је здравствени проблем у породици, али на велико задовољство свих нас, то је превазиђено.

Не треба посебно објашњавати колико је Теодосић важан у овом тренутку (али и иначе), кад репрезентација не може да рачуна на играче из НБА и Евролиге. Један податак у вези с њим ће многе изненадити, а то је да је он кошаркаш који је најдуже провео у дресу репрезентације у њеној историји! 

Наставак...

Скоро 20 мегатона златне руде

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ставило је на рани јавни увид радну верзију просторног плана подручја посебне намене за експлоатацију злата на истражном простору Потај чука-Тисница. План, који је израдио Институт за архитектуру и урбанизам Србије, наручила је фирма Avala Resources doo Beograd, која послује у саставу канадске компаније Dundee Precious Metals из Торонта.

Лежишта злата будућег рудника "Потај чука-Тисница" налазе се у југоисточном делу општине Жагубица, а истражни простор обухвата и југозападни део општине Мајданпек, наводи се у плану, пише Екапија. Конкретно, просторни план обухвата делове жагубичке катастарске општине Лазница село, Лазница Селиште и Жагубица, а у Мајданпеку Јасиково и Лесково). Укупна површина обухваћена планом износи око 292 км2.

Експлоатација лежишта ће трајати седам година. Предвиђено је да се руда злата експлоатише путем површинских копова, а прерада оксидне руде, ради добијања злата вршиће се методом лужења.

После истека седмогодишњег периода експлоатације, годину дана ће трајати затварање рудника и рекултивација.

Комплекс рудника ће садржати, поред копова и постројења за лужење на гомили, постројења за дробљење и агломерацију, АДР постројење, одлагалишта јаловине из копова, интерну и јавну инфраструктуру и друге пратеће објекте. 
Како се подсећа у плану, Авала Ресоурцес има одобрење за геолошка истраживања на истражном простору Потај чука–Тисница, на основу кога су у периоду од 2010. до 2017. године обављена обимна геолошка истраживања овог простора.

Наставак...

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је да данашња "Колона сећања" у Вуковару у суштини представља величање усташтва, а не истинско сјећање на жртве. Линта је у саопштењу за јавност истакао да се у "Колони сјећања" годинама носе црне заставе са натписом "За дом спремни", барјаци са усташким грбом са првим пољем беле боје, као и они на којима поред усташког поздрава пише и Јасеновац.

- У тој колони шетају људи у црним униформама и сличном усташком иконографијом. Потпуно је јасно да су идоли велике већине учесника у "Колони сећања" поглавник Анте Павелић, командант по злу чувене "Црне легије" Јуре Францетић, командант фабрике смрти Јасеновац Макс Лубурић и њихови наследници из деведесетих Фрањо Туђман, Анте Готовина и други ратни злочници - навео је Линта. Он је нагласио да хрватски државни врх, на челу са председником Зораном Милановићем, председником Хрватског сабора Горданом Јандроковићем и премијером Андрејом Пленковићем, ни ове године није осудио промоцију усташког режима, који је починио геноцид над српским народом у злогласној НДХ.

- Да се Хрватска није суочила са својом усташком прошлошћу доказује "Колона сећања". Трагична је чињеница да је овој манифестацији усташтва и ове године учествовао потпредсједник Владе Хрватске из Самосталне демократске српске странке Борис Милошевић - оценио је Линта. Он је истакао да је током лета и јесени 1991. године у Вуковару, само пре почетка ратних сукоба, убијено или нестало више од 120 Срба.

- Хрватска умањује и негира српске жртве да се не би демаскирала најбезочнија измишљотина да су рат у Вуковару тобоже започели Срби и ЈНА. Хрватска зато одбија сваку помисао да подигне споменик убијеним српским цивилима у Вуковару и да се суочи са својом злочиначком прошлошћу - тврди Линта. 

Наставак...

Градоначелница Сарајева Бењамина Карић данас је на Казанима, јами подно Требевића, заједно са (не)легитимним високим представником Кристијаном Шмитом и потпредседником Федерације БиХ Миланом Думовићем, открила спомен-обележје „посвећено грађанима Сарајева убијеним на том локалитету током 1992. и 1993 године”. Тиме је реализовала своју замисао да на једном од највећих стратишта сарајевских Срба подигне споменик који неће сведочити о томе ко су стварне жртве, а ко џелати.

„Заувек ћемо се са тугом и поштовањем сећати наших убијених суграђана”, уклесано је на спомен-обележју, постављеном на месту на које су током рата припадници муслиманске Армије БиХ доводили Србе, убијали их, а затим бацали у јаму. Иако никада није званично утврђено колико их је на тај начин завршило живот, Карићева је одлучила да на споменику, од 29 до сада идентификованих, буду наведена имена само 17 жртава, углавном Срба.

У намери да и на овакав начин сакрије истину и представи Сарајево као „мултиетнички” град који „поштује све жртве”, Карићеву нису омеле ни негативне реакције српске стране, а још мање поруке потомака убијених Срба да је споменик по њеној замисли „омаловажавање њихових сродника”, који су брутално убијени само зато што су били припадници једног народа.

Историчар и декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић сматра да је подизање споменика на Казанима у таквом облику, са једне стране покушај прања савести за злочине почињене над Србима, а са друге жеља да се јавности представи како Сарајево води рачуна о жртвама свих националности.

Наставак...

Дана примирја у Првом светском рату

Као што су Британци и све земље Комонвелта, укључујући и Канаду, усвојиле цвет црвеног Мака или ‘Pоppy Flower’, као симбол победничке савезничке војске и почаст ветеранима 1. и касније додатог 2. светског рата, али и потоњих свих ратова које су Запaдне силе водиле по свету,  као што је Французи усвојила  цвет Различак или ‘Bleuet de France’, као симбол опстанка после страдања француске и савезничке војске и такође, почаст ветеранима и члановима породица жртава Првог светског рата, тако је Србија усвојила свој сопствени знак којим указује част и поштовање славној победничкој српској војсци у Првом светском рату - Наталијину Рамонду или ‘Ramonda Serbica’.

Рамонда Сербика или Наталијина Рамонда

Такође, позната као Српска Рамонда и Српски цвет Феникс, је врста у породици Gesneriaceae породице. Један је од ретких европских представника ове породице, који се налази у југоисточној Европи - јужном Балкану.

Цвет је открио Јосиф Панчић 1874.године, у близини града Ниша у Србији, а научно га је описао Сава Петровић, познати српски лекар 1884. године.

Цвет Рамонда Сербика је познат по својој способности да оживи када се залије, чак и када је потпуно осушен. Због тога се овај цвет сматра симболом борбе и васкрсења српске војске после епохалног повлачења преко албанских планина током Првог светског рата, све до Грчке.

Носећи Рамонду Сербику, сећамо се и поштујемо српске и савезничке жртве и Дан примирја у Првом светском рату. Овај цвет има исто или слично значење као британски црвени цвет мака или француски плави различак.

Друго име Наталијина Рамонда, дато је по Наталији Обреновић, која је била краљица Србије од 1882. до 1889. године, као супруга краља Милана I Обреновића.

Зелена и црна позадина Рамонде Сербике представљају боје Албанске споменице, која се додељивала војницима који су учествовали у Великом рату и у Албанској голготи.

Научници су уплашени својим успехом у области вештачке интелигенције, а напредак у тој области стручњаци пореде са развојем атомске бомбе.

"Гардијан" наводи да је тешко предвидети када би вештачка интелигенција могла да премаши људску и као најоптимистичније сценарије наводи интервал од десетак година, а за песимистичне неколико стотина година.

Али, већина стручњака сматра да ће то бити до краја овог века.

Проблем је шта ће се догодити када роботи и друге интелигентне машине надмаше људе будући да то нико не зна.

Део научника сматра да је потребна хитна акција којом би се обезбедила контрола над суперинтелигентном вештачком интелигенцијом.

Као један од примера, скептици у научном свету наводе зравство.

Вештачка интелигенција може да помогне у лечењу бројних болести, али ако од ње људи затраже да што пре пронађе лек за рак то би могло веома опасно. Наиме, док покушава да пронађе начин за лечење рака, вештачка интелигенција истовремено може да експериментише на људима и тако почне да трага за начином на који може изазвати туморе у целој људској популацији. Укратко, вештачка интелигенција могла би да људе искористи као покусне куниће у експериментима који би могли бити фатални за цело човечанство.

Да би вештачки умови били опасни за људе, они их по интелигенцији чак ни не морају премашити, па тако постоји могућност злоупотребе алгоритама који одлучују шта ће се приказивати на друштвеним мрежама. Обичном злоупотребом алгоритама могуће је "испирати мозак" корисницима.

Број стартапова који користе вештачку интелигенцију за само годину дана порастао је за 60 одсто.

Нарочито је опасна вештачка интелигенција у области војних наука, преноси "Гардијан".

CPHA

Онтарио је објавио план распореда укидања мера против ковида-19 у следећих неколико месеци.

Од понедељка 25. октобра укида се лимит на број особа које могу бити у просторима у којима се тражи доказ о вакцинацији. То су ресторани, теретане, казина и сале за прославе, али и салони за личну негу, музеји, галерије, забавни паркови, фестивали и отворена врата кућа на продају, локације за венчања, сахране и верске церемоније, уколико уведу обавезну проверу вакциналног статуса за присутне.

Онтарио је од среде укинуо ограничење за број присутних на свим јавним дешавањима на отвореном, између осталог и на сајмовима, сеоским изложбама и фестивалима. У владиној наредби се прецизира да ће маске бити потребне уколико се не може обезбедити одговарајућа физичка дистанца.

Број гостију се још увек ограничава на местима за плес, у стрип и секс клубовима и купатилима. По најави, у овим локалима ће ограничење броја присутних бити укинуто 15. новембра.

Како се наглашава, све ће се примењивати уз опрез, и праћење актуелне епидемиолошке ситуације.

Од 17. јануара, ако се задржи повољна пандемијска слика, укинуће се ограничење броја присутних у објектима у којима се не проверава вакцинални статус, а од 7. фебруара и у високо ризичним објектима, као што су ноћни клубови и купатила.

Крај марта требало би да донесе укидање свих пандемијских здравствених мера, укључујући и маске. Оне су постале обавезне у Торонту 7. јула, а у читавој провинцији 4. октобра прошле године, а сада се најављује да ће бити укинуте 28. марта наредне године. Верује се, наиме, да ће до тада вакцинација бити завршена.

Наставак...

Према подацима о вакцинацији, Канада спада међу 20 држава са највећим процентом вакцинисаног становништва.

Обе дозе примило је око 73 одсто становништва, иако је имунизација почела тек у априлу. Канада је уједно и прва држава која је допустила имунизацију деце узраста од 12 до 15 година Фајзер вакцином. Имунизација грађана врши се углавном Фајзер и Модерна вакцином.

Ратко Кадовић је инжењер који последње три деценије живи и ради у Канади. Са њим смо причали о ковид пропусницама, вакцинацији и приступу канадских власти при сузбијању пандемије.

Запослени у јавном сектору треба да се вакцинишу до краја октобра, у супротном ризикују да остану без посла. До краја месеца очекује се и имунизација свих грађана који желе да користе услуге железничког и ваздушног саобраћаја, али и крузера и крстарица са преноћиштима.

Што се тиче употребе ковид пропусница у свакодневним активностима, како потврђује наш саговорник, оне су потребне за улазак у све објекте затвореног типа. Било да су ресторани, спортски центри, теретане, биоскопи или утакмице, на улазу у објекат тражиће вам потврду о вакцинацији или QР код. Наш саговорник каже да алтернатива за зелени пасош не постоји.

- Није примарно да ли сте прележали ковид, већ да ли сте вакцинисани. Колики број антитела имате, то вас нико не пита, каже Кадовић.

У Канади су се партијски лидери свих странака на федералном нивоу залагали за вакцинацију против ковида, мада су постојале неке разлике. Један пример су конзервативци, који се се залагали за подстицаје, попут плаћеног одсуства, када се иде на вакцинацију, као и за редовна тестирања за раднике који нису имунизовани.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 275