Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Прилози

Страница: 1 2 3 ... 286

Први Светосавски бал одржан је 1834. године у Крагујевцу. Неколико година касније, 1837. у Београду, у кући конзула Ходзеса, одржан је други а затим на Топчидеру, у конаку кнеза Милоша, трећи бал. На балове је било позвано свештенство и елита тадашњег српског друштва, о чему сведочи и пише зачетник српског новинарства Димитрије Давидовић.

Први Светосавски бал 1834. године одржан је поводом додељивања ордена кнезу Милошу од стране тадашњег султана, што је, будући да је Кнез Милош био владар вазалске земље, била велика част, поготово имајући у виду да је он био и једини православни владар у то време који је завредио то признање. 

Традиција прославе Светог Саве у време обнове српске државности сеже у двадесете године 19. века. Кнез Милош је још 1823. као државно обележје прописао прослављање Дана Светог Саве.

„Српска црква, грађанство и двор су то прихватили, али је било потребно времена да то постане једна уходана традиција. Отприлике, већ половином 19. века, савременици су приметили да је у целом српству, а не само у Кнежевини, изузетно раширен култ Светог Саве, прославе Светог Саве и везано за ту прославу, манифестације које крећу од ране зоре, а завршавају се касно после поноћи“, објашњава проф. др Сузана Рајић, са Катедре за српску новију историју Филозофског факулета у Београду.

Заслуга Димитрија Давидовића

Димитрије Давидовић је захваљујући свом истанчаном инстинкту, додаје професорка, објаснио  кроз Српске новине у чему се огледа значај да баш српски кнез, и земља и владар, добију тако високо признање, какав је велики орден од Махмуда Другог, турског султана. То је била велика част и за државу и за владара.

Наставак...

На сваку годишњицу смрти прослављеног српског војводе Петра Бојовића, 19. јануара се у медијима и на друштвеним мрежама појављује текст у коме се тврди да је 1945, дан уочи смрти, војвода Бојовић био лишен слободе од стране представника нових комунистичких власти, ислеђиван, психолошки и физички злостављан, услед чега је преминуо. Шта је истина?

Сваког 19. јануара друштвене мреже испуњене су текстовима који треба да нас „подсете” на стварни и страшни узрок смрти великог и славног српског и југословенског војводе Петра Бојовића (1858-1945), јунака бројних ослободилачких и одбрамбених ратова Србије, као и ослободиоца Београда, 1. новембра 1918. године.

Као по правилу, бројни штампани и електронски медији, као и портали, без било какве претходне провере истинитости тих навода, потпуно некритички преносе текстове о томе да је, неколико дана уочи смрти, тада већ остарели војвода Петар Бојовић био лишен слободе од стране представника нових власти, ислеђиван, али и бестијално психолошки и физички злостављан услед чега је ускоро и преминуо. Шта на све то каже историјска наука? 

Изненадна пензија

Војвода Петар Бојовић, један од укупно петорице српских и југословенских војвода (Радомир Путник, Степа Степановић, Живојин Мишић, Петар Бојовић и Франше д’Епере), рођен је 4. јуна 1858. године у селу Мишевићи код Нове Вароши.

После вишедеценијске бриљантне официрске каријере и победа остварених на бојном пољу, овенчан мноштвом српских, југословенских и иностраних одликовања, војвода Бојовић 10. децембра 1921. године бива изненада смењен са положаја начелника Главног Генералштаба Војске Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. То је учињено по наређењу краља Александра I Ујединитеља од Југославије.

Наставак...

Даница смета јер је наша. Ми је нећемо дати. Зато - весели се, српски роде!

Нетрпељивост према Даници Црногорчевић, нажалост, није од јуче, али је ових дана попримила облике тзв „јавног терора“ - а то подразумијева застрашивање једне јавне личности бесмисленим али стварним оптужбама, фабрикованим кривицама, демонстрацијама „државне моћи“ у иначе криминализованом друштву. Док су раније само појединци штрчали са својом ненавишћу и љубомором, ових дана је према њој синхронизован читав један мали медијски рат. Зашто? Законски разлози су бесмислени и свакоме, па и онима који су их истакли у први план, јасно је да ствар лежи у нечему другом? У чему? Зашто смета Даница Црногорчевић.

Смета зато што је свједок онога архетипског, исконског, онога најбољег у динарском менталитету који често умије да се извитопери и тражи да му се призна више талената и пажње него што то заслужујемо. Даница плијени и подсјећа на оно најбоље у старим Србима Црне Горе и Херцеговине, она је жива слика оног најплеменитијег у нашим прецима. Даничина пјесма је директни пренос из 19. вијека, која нам говори да вијекови славне прошлости нису за нама већ и у нама. А то смета ономе коме је из прошлости остала само политичка идеологија. Она која заслепљује. Која у једном од највећих наших пјесника види човјека који није знао ком народу припада. Даница је, сама по себи, свједок истинског и неугасивог Српства Црне Горе, без наметљивости, без силе, без моћи, без полиције, без војске, без корпорација. Даница није само пјевала историјски утемељену верзију пјесме коју смо пјевали, пјевамо и пјеваћемо о земљи која суди сама себи и својој прошлости. Даница ЈЕСТЕ историјски утемељена архетипска Српкиња.

Смета то што Даница не да да се раздвоје људи који припадају истом народу. 

Наставак...

Кад год наиђу опасна и тешка времена, шајкаче поново уђу у моду. Шешири, качкети и француске капе, тада на извесно време потону у заборав.

Шајкача, која је у миру свакодневни, незаобилазни део народне ношње, једина је капа на светз, која се у ратно доба преко ноћи претвара у обавезни део униформе. Због тога Срби и у време мира, увек делују као да су помало у рату!

Ма колико био паметан и обавештен, странац који не познаје порекло и суштину шајкаче, никада неће разумети Србе. Шајкача је, наиме, много више од обичне капе: она је облик пркоса, храбрости, нежности и ината. Већ неколико векова она штити српске главе од природних непогода и ратних пораза, представљајући свету везу са прошлошћу - спону са животом. Каква је то капа, најбоље сведочи то, да се шајкача никоме на свету не скида, сем Господу Богу у цркви! Са њом се једе и ради, а када се човеку приспава, тада се намакне на лице да штити од досадних мува и прави вештачку ноћ.

Она потиче из XV век, када су је носили шајкаши на својим чуновима на весла, оштрих гвоздених кљунова, који су по Дунаву и Тиси ратовали све до XIX века са Турцима, пресрећући њихове лађе. Мада шајак - чоја добаће израде, слична сукну, потиче од турске речи, на руском чајка значи галеб, па шајкача представља, уствари, стилизовани облик ове најпоетичније птице.

“Ој. Бога ти, шајка птицо!” - пева наш народ…

Ни једна капа на свету није као шајкача у стању да већ на први поглед, открије карактер и расположење онога ко је носи на глави! Натучена на обрве, као на чувеној ратној фотографији “Извиђач”, шајкача је знак опреза и опасности, а открива и преку нарав свога власника. 

Наставак...

Професор Филозофског факултета у Београду, Милош Ковић, изјавио је данас да су Срби на Косову и Метохији свесни чињенице да ниједан услов због којег су биле подигнуте барикаде није испуњен.

Ковић је агенцији 'Бета' казао да са севера Косова и Метохије нису повучене јединице специјалне косовске полиције и да „нису пуштени на слободу ухапшени полицајци“, као и да нема говора о формирању Заједнице српских општина.

„Протест Срба против власти у Београду и Српске листе, који је заказан за 9. јануар у Северној Митровици, је потпуно оправдан. Међу Србима на Косову је сазрела свест да се власт у Београду непрекидно, корак по корак, повлачи с Косова и Метохије. Организатори протеста захтевају испуњење услова због којих су подигнуте барикаде“, рекао је Ковић.

По његовим речима, српски народ на Космету се, за време барикада, понадао да ће се нешто конкретно променити, „што се није догодило и утолико је разочарење у актуелну власт веће“.

„Веома је опасно формирање великог броја база специјалне полиције на северу Косова, као и појава спискова Срба за хапшење. То сада већ личи на нову сезону лова на Србе, као што је то било 1804. године за време сече кнезова од стране дахија. Срби на Косову и Метохији више не знају шта носи дан, а шта носи ноћ“, истакао је професор.

Додао је да је циљ косовских Срба да власт у Београду чује и њихов глас, а не само представнике Српске листе.

„Не подржавају сви Срби Српску листу, и њихова забринутост мора да се чује и саслуша“, нагласио је Ковић.

Наставак...

Патријарх Српске православне цркве Порфирије упутио је Божићну посланицу верницима СПЦ, у којој их је позвао да предстојећи празник проведу "у домаћој атмосфери, уз бадњак и расуту сламу" а не, како је рекао, по улицама и трговима "на полупагански начин у полупијаној атмосфери".

Порфирије је у посланици навео да је Христово рођење „одувек и од свих поштовано као породични празник, празник домаћег огњишта и његове топлине“.

„Зато је погрешно да се на Бадње вече, у предвечерје радосног Празника, не дочекује Богомладенац, у домаћој атмосфери која преко бадњака, расуте сламе и свега осталога подсећа на скромну пећину у којој је Он рођен, повијен и у најобичније јасле положен“, навео је патријарх.

Упозорио је на положај Срба на Косову и Метохији, на како је рекао „нашој заветној родној земљи“.

„Од половине ове године, вековни комшилук поставља ултиматуме, провоцира, спроводи терор и непрекидно прети преосталим, незаштићеним Србима прогоном и зулумом, уз злослутно ћутање или чини нам се, прећутну подршку појединих моћних држава. Подсећамо све надлежне чиниоце да и за Србе на Косову и Метохији треба да важе универзална људска права и слободе какве имају Албанци и сви људи на свету“, навео је патријарх, а пренела је СПЦ.

Патријарх Порфирије је позвао на заустављање „трагичног братоубилачког руско-украјинског сукоба“ који је, по његовим речима, свакодневно подстицан споља.

„Са посебно усрдном молитвом обраћамо се Богомладенцу Христу, а искреним братским позивом свим непосредним и посредним учесницима рата, да пронађу у себи снаге, како би престало страдање, избеглице се вратиле у своје градове и села, обновили се њихови домови, а мир се вратио у подручја захваћена ратним пожаром“, пише у посланици.

Наставак...

Оно што издржавају Срби на КиМ

Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације „Солидарност за Косово” изјавио је да је 50. конвој те хуманитарне организације стигао у српске енклаве на КиМ, додајући да није био сигуран да ли ће ове године божићни конвој успети да уђе на КиМ. Гујон је за РТС рекао да није лако допреминити 12 тона помоћи шлепером на КиМ, где увек има потешкоћа.

„Дан пре него што је конвој ушао на КиМ био је забрањен улазак патријарху Порфирију. Нисам био сигуран да ли ћемо успети ове године, 18. годину за редом, 50. конвој, али ушао је и волонтери, такође. Они се сада спремају да крену на терен, да обилазе села и српске куће у енклавама и да деле нову топлу одећу, обућу и све оно што је потребно за људе на КиМ”, навео је Гујон. Истакао је да је допремљено 48 коза, 40 оваца и пет крава за породице које се баве сточарством на КиМ.

„Ти људи живе од сточарства, они су вредни и сами се боре за свој живот. Када једној породици поклоните десет коза или једну краву, то је за њих велико весеље. Када бисте их питали шта им треба, никада не би одговорили треба ми новац или ауто. Они кажу треба ми трактор, крава, овца. Када се људи боре, онда и ви имате жељу да им помогнете. А Срби на КиМ се итекако боре и ретко који народ у Европи би издржао све што они издржавају већ 23 године и зато смо уз њих. Они су за нас пример храбрости и достојанства”, рекао је Гујон.

Додао је да је ових дана владала огромна забринутост.

„У разговору са мештанима неки су изразили страх од потенцијалних нових сукоба. Говорим о енклавама, јужно од Ибра, на северу је тензија била огромна, али често се оно што се дешава на северу одражава и преноси на југ”, указао је Гујон.

Објаснио је да су волонтери Французи који узимају одморе у својим фирмама како би десет дана дошли на КиМ и били уз народ који пати и то траје већ 18 година.

Наставак...

Да ли су испуњени сви захтеви са барикада?

„Неки би рекли тресла се гора, родио се миш. У нашем случају после свих потреса толико је мишева да нас једни ‘изгрицкаше’, а други после грицкања наш брод напустише“, коментарише за 'Данас' Бранимир Стојановић, бивши функционер 'Српске листе', стављајући тако до знања да су Срби узалуд двадесетак дана дежурали на барикадама и смрзавали се на хладноћи, јер нису добили ништа.

„Једино је бивши полицајац Дејан Пантић пуштен из затвора, али у кућни притвор“, објашњава Горан Бодановић, бивши министар за Косово и Метохију у Влади Србије.

„Колико год покушавали спин мајстори да ово прикажу као победу, то је немогуће, јер се на терену то најбоље види. Двојица ухапшених још су у затвору, а ко гарантује да нема тајних спискова и да неће бити нових хапшења. Тврђење да људи који су били на барикадама неће бити хапшени је смешна, јер нико никада те људе и није хапсио, па неће ни сада“, каже Богдановић. Он подсећа да је читав протест почео са захтевом да се специјалне јединице 'РОСУ' повуку са севера и да тамо не могу да уђу без одобрења градоначелника тих општина.

„Ово је била прилика да се за то изборимо, али смо добили само обећање да косовске безбедносне снаге не смеју на север КиМ, што је и део текста из 2013. године и што се не односи на 'РОСУ'“, истиче Богдановић.

Саговорник 'Данаса' изричито тврди да никакав споразум сада није потписан, већ да се „наводни“ договор базира на саопштењима 'Европске уније' и САД која су потписали Мирослав Лајчак и Габријел Ескобар, али и на саопштењу КФОР-а, који није ништа ново донео.

„То су била саопштења и позиви на смиривање ситуације, али без конкретног споразума на коме су неке стране ставиле параф. Нема потписника, а нема ни гаранта спровођења договореног, мада се не зна ни ко су били преговарачи“, истиче Богдановић.

Наставак...

Србија је, мерено личном потрошњом, четврта најсиромашнија земља у Европи, иза су само БиХ, Албанија и Северна Македонија. Шта би тек било да се грађани код банака нису задужили за 12 милијарди евра, а када се томе дода и јавни дуг, сваки пунолетни становник дужан је 6.800 евра

Чему служе барикаде на северу Косова и Метохије ако су, као што тврди уредница портала КоССев Татјана Лазаревић, припадници косовске полиције први пут после НАТО бомбардовања ушли у Северну Митровицу и друге општине са већинским српским становништвом. Јесу ли спречиле нова хапшења бивших полицајаца, које Приштина сада терети за наводне ратне злочине, а доскора их је плаћала да чувају јавни ред и мир? Или се у страху од нових сукоба нико није ни осврнуо на вест да је, мерено личном потрошњом, Србија четврта најсиромашнија земља у Европи и да су иза ње само Северна Македонија, Албанија и БиХ. Конкретно, у просеку трошимо 53 одсто онога што себи приуште грађани ЕУ. Други податак Евростата, да је наш БДП по становнику само 45 одсто просека ЕУ, показује да и овако низак стандард не почива на реалним и чврстим основама. Посредно то потврђује и извештај Кредитног бироа УБС, из кога се, ако се хоће, може видети да сада има 400.000 корисника „кеш“ кредита више него 2016. И да су се грађани од септембра 2018. код банака додатно задужили за више од четири милијарде евра и да сада дугују више од 12 милијарди евра или 1.421 милијарду динара! Иако се грађани, да би саставили крај с крајем, сваке године задуже за милијарду евра, два и по пута се више у њихово име, а да их ништа и не пита, задужи држава. Све у свему, ако се укупном јавном дугу, који је од почетка 2019. повећан за 9,4 милијарде евра - а и њега ће на крају платити порески обвезници - додају и дуговања пословним банкама, сваки пунолетни грађанин Србије у просеку тренутно дугује више од 6.800 евра. 

Наставак...

Нацрт Закона о унутрашњим пословима је „антицивилизацијски“ закон и уколико га грађани прихвате, онда „заслужују“ тренутну власт у Србији, закључено је на трибини Скупштине слободне Србије и странке 'Заједно'.

Адвокат Божо Прелевић нагласио је да је нацрт Закона о унутрашњим пословима у сукобу са свим законима о полицији у ЕУ и да је тај закон потребан само власти, односно 'Српској напредној странци'.

"Ово је и политички маректинг, односно добро покривање за договор око Косова и Метохије, јер је овај закон толико лош, да га ни ова власт не би предложила. Мислим да је намерно постављен да би изазавао реакције", казао је Прелевић на трибини.

Овај закон "сужава" слободу грађана и питање је, како је нагласио адвокат, да ли је закон о полицији потребан власти да "покрију два минута у Дољевцу или ноћ у Савамалој".

Адвокат Родољуб Шабић назвао је нацрт овог закона "скандалозним" и рекао да су сличне идеје постојале "можда у време диктатуре краља Александра".

"Замислите да постоји неко, ко није суд, који може на основу нечега да одлучи да уђе у ваш стан без ваше воље, знања и без сведока. Дакле, моћи ће да уђу у ваш стан на основу сумње да припремате неко кривично дело. Полиција никада није имала то право", објаснио је Шабић. Такође је рекао да је "озбиљно вредан пажње" и нацрт Закона о националној бази ДНК и да је чудно што тај регистар води полиција, а не стручна институција.

"То је застрашујуће, јер ко надзире тог полицајца, па полицајац. Човек мора да дигне глас против овога", нагласио је адвокат.

Професор Оливер Стојковић објаснио је да закон о регистру ДНК значи да ако грађанин једном уђе у ту базу података, "његов ДНК ту остаје заувек".

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 286