Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Прилози

Страница: 1 2 3 ... 273

Александре, да ли те је достојан овај народ, питала је Вучића Јоргованка Табаковић. Ех, шта би тек било да медији не цензуришу власт, како тврди Ана Брнабић? И да власт третирају као опозицију

Прошле недеље у Скупштини Србије фалио је само Краљ Иби да представа буде потпуна. Говорећи пред посланицима, вероватно свесна ранијих бриљантних наступа Луке Кебаре, Јанка Лангуре, а пре њих и Зорана Бабића, који се председнику дивио и ментално и физички, ни гувернерка НБС Јоргованка Табаковић није одолела а да у суперлативу - а како другачије - не помене Александра Вучића. Иако је у парламент дошла са предлогом да Ана Ивковић буде поново изабрана за вицегувернерку - што је требало да буде чиста рутина, с обзиром на то да у парламенту фактички и нема опозиције - Табаковић је у директном ТВ преносу страначким колегама подигла летвицу толико да ће је тешко прескочити и Маријан Ристичевић, Марко Атлагић, Србислав Филиповић и бивши де-ес-ес-овац, сада један од виђенијих песника у редовима напредњака, Небојша Бакарец. 

„Ја сам и тада питала оног ко је за мене човек који се по храбрости и непрорачунатости не може упоредити ни са једним од председника до сада - Александре, да ли те је достојан овај народ“, рекла је Табаковић.

Можда га народ и није достојан, али посланици владајуће већине јесу. То су и потврдили. Гласно и јасно. Тог дана 64 пута поменули су Вучића, све његове заслуге за све и свашта. На тој истој седници, ако се изузму гувернерка НБС и председница Одбора за финансије, које су говориле „по службеној дужности“, име Ане Ивковић, која је на крају расправе поново изабрана за вицегувернера - са 173 гласа за, без иједног уздржаног или гласа против - поменуто је само шест пута, од тога једном када јој је председавајући честитао што је изабрана. 

Наставак...

Дан српског јединства, слободе и националне заставе који данас обележава српски народ, у себи садржи најмање три стуба на којима почива идентитет Срба, ма где живели - у централној Србији, на Косову и Метохији, центру и државности и духовности, где спонзори косовске независности покушавају да му одузму све институције и покидају све везе које је вековима градио, у Републици Српској, једном од два ентитета Босне и Херцеговине, у Црној Гори у којој председник државе води кампању против нашег народа, у Хрватској, где су од конститутивног народа, сведени на мањину и проглашени агресорима, у другим бившим југословенским републикама и расејању.

И док у расејању није посебан проблем да се човек осећа онако како жели, па и да истакне и заставу на аутомобилу или прозору, проблеми се јављају код дојучерашњих комшија, које је српска војска 1918. ослободила, дарујући им слободу за коју је платила високу цену покушавајући да направи заједничку државу коју су они сами тражили, желећи да се уједине са победницом Србијом.

Пробој Солунског фронта

Али да би се Краљевина Србија ослободила после четворогодишње окупације и терора над народом, било је потребно пробити успостављени фронт у планинским венцима на граници Краљевине Србије и Грчке.  Тај Солунски, Маћедонски или Балкански фронт био је стабилизован и није било назнака ни 1916. ни 1917. да ће бити пробијен, упркос покушајима. На том фронту стационирано је око 626.000 бугарско-немачких војника, са 1.600 топова и 80 авиона  насупрот 628.000 савезничких војника, са 1.800 топова и 200 авиона, укључујући и прегруписану и од савезника опремљену српску војску која је бројала више од 170.000 војника сврстаних у три армије, рачунајући ту југословенске добровољце.

Наставак...

Патријарх Српске православне цркве Порфирије поручио је јуче да СПЦ нема ништа против тога да се било која група људи организује као молитвена заједница, али да ниједна таква заједница нема права да спречава да СПЦ постоји.

Порфирије је током беседе у Јасеновцу коју је одржао поводом Светих мученика јасеновачких, а осврћући се на догађаје у Црној Гори приликом устоличења митрополита црногорско-приморског Јоаникија, казао да су покушајима да се представи борба за цркву неки хтели најједноставнијом заменом теза да спрече чист верски чин.

„Спречаван је паљењем гума, бацањем каменица, тај ’мирни протест’ је хтео да спречи оно што је Уставом загарантовано, што је загарантовано Повељом УН - право на верску слободу. Немамо ништа против, можете да протестујете, то је ваше право, али да спречавате да постојимо, да се одрекнемо своје душе, то напросто није могуће”, казао је Порфирије.

Патријарх је рекао и да СПЦ не жели да утиче ни на једну групу људи која се организује као молитвена заједница и додао да такве заједнице могу да покушају и да отму духовни идентитет од СПЦ, али то није могуће учинити и нема разлога бранити се од тога.

„Заменом теза на силу је неко хтео да нас спречи да дођемо у своју кућу, хотећи да прикаже да када ми покушамо, водећи рачуна да никога не повредимо, да уђемо мирним путем у своју кућу будемо проглашени за насилнике. Одрекли смо се свега, народу рекли да не долази на Цетиње, госте из читавог света, митрополите, свештенике, нико није дошао јер смо хтели да покажемо и добру вољу, али и да само молимо да нас пусте у нашу кућу”, навео је. Некоме, нагласио је, одговара да прави поларизације и додао да је најболније што заменом теза неко непрестано проглашава СПЦ извором сваког зла.

Наставак...

Ђукановић и Вучић имају много више заједничког него што се из садашње, наводно заоштрене, диоптрије може видети. И један и други направили су државе у којима се ни трећим оком не види где престаје власт, а почиње мафија

Шта смо то научили гледајући мучне сцене устоличења митрополита Јоаникија на Цетињу? Нови круг кризе у региону је почео и то на најфрагилнијем периметру, оном између Београда и Подгорице. И, наравно, то да нико не може ни претпоставити у ком правцу ће се криза кретати и шта би могла донети. И да, то да ништа од крупних ствари које се догађају у Црној Гори не може проћи без последица у Србији. 

Зато уверење да такав амбијент представља шансу за било кога није ништа мање од лакомислености глупака, који одсуство разума надокнађују нечим што би требало да нас импресионира као присуство националног начела. Сасвим свеједно, Вучићевог да нас увери да би, како то каже Вулин у његово име, требало да буде председник свих Срба или Ђукановићевог да покаже да није сасвим развлашћен и изложен чак и потенцијалним судским процесима после прошлогодишњег изборног пораза. Невоља је у томе, чисто емпиријски гледано, где год да је Вучић у прошлости штитио српске интересе у региону, Србима је озбиљно нашкођено - или не стоје најбоље или их на тим просторима уопште више нема. И ту нема ама баш ничега достојног. Опет, ако ћемо бити поштени, мало је оних који су, најпре својим грађанима, остали дужни објашњења колико црногорски председник Мило Ђукановић. Ако је повратак државности 2006. био неупитан у историјском и сваком другом смислу, много тога преко чега су прешли било је спорно. Нарочито, преко беде и недостојног живота. Потезање за идентитетским питањима, то смо морали да научимо из блиске историје, слепа је улица испресецана барикадама, сузавцем, полицијом, повређенима и пониженима, а све због уверења да су им државе којима председавају дате на вечно управљање.

Наставак...

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцењује да спот Српског народног вијећа, у којем се Срби у Хрватској позивају да се на попису становништва у тој земљи изјасне као такозвани "е-Срби", односно путем интернета, представља један од бројних доказа да је тешко и опасно бити Србин у Хрватској, посебно у хрватским градовима. 

Линта у саопштењу истиче да то потврђује неспорну чињеницу да Хрватска живи заробљена у усташкој прошлости и слогану "Убиј Србина". Он наводи да се људи плаше да се изјасне као Срби, јер у Хрватској влада шовинистичка атмосфера и историјски ревизионизам.

- Срби се сматрају непријатељима, агресорима и реметилачким фактором и као такви су изложени физичком насиљу и бруталном говору мржње у свакодневном животу, у медијима, порталима и друштвеним мрежама - наводи он.

Линта истиче да се у многим хрватским градовима и местима могу видети на десетине хиљада графита који величају усташтво, Независну Државу Хрватску /НДХ/ и позивају на убијање Срба. Он додаје да се на спортским утакмицама и на концертима Марка Перковића Томпсона и других певача узвикује усташки поздрав "За дом спремни" и певају србомрзачке песме.

Линта указује да је у Хрватској на сцени срамна ревизија историје посебно везано за период Другог светског рата, и подсећа да значајни део хрватске јавности, ветеранска удружења, политичке странке деснице и већи део хрватског народа и Католичке цркве, заступају застрашујуће тезе да се у злогласној НДХ није десио геноцид над Србима.

Наставак...

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије рекао је, после устоличења у Цетињском манастиру, да се на Цетињу могло видети доста подела које су, како каже, вештачки изазване. Митрополит црногорско-приморски Јоаникије рекао је данас да ће нам "требати доста времена да превазиђемо ове подјеле".

Јоаникије је, пошто је устоличен у Цетињском манастиру, казао да се на Цетињу могло видети доста подела које су, како каже вештачки изазване.

"Ми смо чинили све да их не буде, али требаће нам доста времена" навео је митрополит.

"Вашим доласком и делећи забринутост показали сте велику љубав према целом народу Црне Горе" навео је Јоаникије у обраћању патријарху српском Порфирију.

Митрополит је поручио и да неће причати о мукама, већ ће, како каже, заблагодарити Богу, једином истинитом творцу свега видљивог и невидљивог. Према његовим речима, Митрополија црногорско-приморска била је и остала један од најјачих стубова у великој одуховљеној грађевини СПЦ кроз целу њену историју.

"Заблистала је светошћу њених архијереја, лепотом њених светиња и непрекидног уметничког стварања", рекао је устоличени митрополит Јоаникије.

Нисам дошао да ми служе, него да служим", рекао је Јоаникије. У говору је поменуо претходне црногорске митрополите, са највећим нагласком на вишедеценијског митрополита Амфилохија.

Биографија митрополита Јоаникија

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовић) рођен је 20. априла 1959. у Велимљу (Бањани).

Наставак...

Да није било млађаног министра Томислава Момировића (поносног и Томе и Моне), Србија би остала ускраћена за информацију да је и прошле суботе, док се већина одмарала, пола државног врха радило - прековремено. Предвођени Александром Вучићем, појачани Ивицом Дачићем и директорима Путева и Коридора Србије, Зораном Дробњаком и Александром Антићем, поголема екипа високих дужносника (из оправданих разлога на весеље није позван и ресорни министар одбране Небојша Стефановић) окупила се испод шатре у селу Рајићи, да испрате у војску сина власника и уредника Информера. Оцу и сину се, наравно, нема шта замерити, јер су они имали своје разлоге за славље. Мада, опет, који би отац славио одлазак сина у војску ако је само пар дана раније министра одбране назвао „најстрашнијим могућим лицемером и преварантом“?

Момировић, у свом маниру, није издржао а да још једном не покуша да се додвори шефу, па је у камеру мобилног издекламовао да је ту са два великана - Александром и Данилом Вучићем. Иако је била субота, дакле у суштини нерадни дан, ни председник није одолео а да не исправи нову нестраначку звезду напредњачког тима, која испуњава све критеријуме да, попут Ане Брнабић, брзо постане пуноправни члан СНС-а. Нису два, него двојица, објаснио му је Вучић. Оно - великани није коментарисао. 

Ако је Момировићу и било мало непријатно што га шеф стално исправља, није то показао, а после је, кад се по обичају микрофона дочепао Дачић, сигурно све заборавио. А и навикао је. Није му ни први, а неће бити ни последњи пут да га шеф кињи. Уосталом, кињио је и старије од њега. Тишина тамо! 

Наставак...

Свако треће дрво суочава се са изумирањем у дивљини, наводи се у новом извештају и додаје да половини свих врста магнолије прети нестанак, преноси Би-Би-Си.

Са изумирањем у дивљини суочено је најмање 30 одсто светских врста дрвећа, од познатих храстова и магнолија до тропског дрвећа.

Стручњаци кажу да је угрожено 17.500 врста дрвећа, што је двоструко више од угрожених сисара, птица, водоземаца и гмизаваца заједно.

Групе за заштиту природе позивају на хитне напоре с циљем заштите усред претњи као што је крчењ и сече шума, али и климатске промене.

- Имамо готово 60.000 врста дрвећа на планети и први пут сада знамо којима од ових су потребне акције очувања, које су им највеће претње и где се налазе - рекла је Малин Риверс из хуманитарне организације "Ботаник гарденс конзервејешн интернешнел" у Лондону.

За здрав свет потребна је разноликост врста дрвећа, додала је Сара Олдфилд, копредседник Глобалне специјалистичке групе за дрвеће Међународне уније за очување природе.

- Свака врста дрвећа има јединствену еколошку улогу - рекла је она и додала да се, с обзиром на то да је 30 одсто светских врста дрвећа пред нестанком, мора хитно интензивирати акција очувања.

У извештају "Стање светских стабала" наводи се да се најмање 30 одсто од 60.000 познатих врста дрвећа суочава са изумирањем. Око 142 врсте већ су нестале из дивљине, док су 442 на самој ивици изумирања, а остало је мање од 50 појединачних стабала.

Највеће претње дрвећу на глобалном нивоу су крчење шума за усеве /утиче на 29 одсто врста/, сеча /27 одсто/, крчење за испашу или гајење стоке /14 одсто/, крчење за грађевинске радове /13 одсто/ и пожар /13 одсто/.

Наставак...

Али то није геноцид

У Сребреници се није догодио геноцид и нема основа за тврдње да је око 8.000 Бошњака убијено у тој регији у јулу 1995.године, закључци су Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године, чији је извештај представљен данас у Београду у присуству осморо чланова те комисије.

Комисија, на чијем је челу израелски историчар и стручњак за историју холокауста Гидеон Грајф, конституисана је у марту 2019. године од стране Владе Републике Српске и пуне две године је радила на извештају који је објављен на више од 1.000 страна.

Према проценама Комисије, између 1.500 и 3.000 бошњачких војника је заробљено и убијено на више различитих локација, а Грајф каже да Комисија не сматра да се у Сребреници догодио ни појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште, али да ''препознаје чињенице'' да је хиљаде људи убијено на најстрашније начине и да одговорни за те злочине морају бити приведени правди.

''Као Комисија стојимо иза сваког слова, наш једини циљ је била истина, сигурни смо да су наши резултати истинити и да представљају реално стање ствари. Обавили смо детаљан посао и верујемо да ће извештај бити коришћен у региону'', рекао је Грајф на конференцији за медије. Комисија је, каже, проценила да се злочини у Сребреници не могу сматрати геноцидом у складу са чланом 6 Римског статута заједно, јер слично понашање, како је навео, морало би да се понови против једне исте групе.

Грајф сматра да је кључно да се геноцид дефинише како треба и да се тај термин не користи олако.

Наставак...

После повратка на власт у Авганистану, послер двадесет година, талибани су повратили контролу над природним ресурсима за које је бивши министар рударства те земље рекао да би могли да вреде до три билиона долара. Та процена направљена је пред крај 2010. године, а сада би могла бити и већа, пошто је глобални економски опоравак због шока насталог пандемијом довео до повећања цена свега, од бакра до литијума.

Авганистан је богат ресурсима као што су бакар, злато, нафта, природни гас, уранијум, боксит, угаљ, руда гвожђа, ретки метали, литијум, хром, олово, цинк, драго камење, сумпор, травертин, гипс и мермер, преноси Ројтерс.

"Авганистан је свакако један од региона најбогатијих традиционалним племенитим металима, али и металима (потребним) за настајућу економију 21. века", рекао је Род Шуновер, научник и стручњак за безбедност који је основао групу Еколоџикал Фјучерс Груп, наводи CNN. 

Минерално богатство, које је открио тим званичника Пентагона и америчких геолога, расуто је по целој земљи, укључујући југ и исток дуж границе са Пакистаном, где су побуне предвођене талибанима најинтензивније.

"Овде постоји запањујући потенцијал", навео је Њујорк тајмс, цитирајући генерала Дејвида Петреуса, команданта Централне команде САД. "Наравно, постоји много 'ако', али мислим да је потенцијал изузетно значајан", рекао је Петреус.

Бакар вредан стотине милијарди долара 

У извештају Министарства руда и нафте за 2019. годину Авганистан има залихе бакра од готово 30 милиона тона. Мапа пута авганистанског рударског сектора коју је Министарство објавило исте године наводи да се налази још 28,5 милиона тона бакра у неоткривеним налазиштима. То је, укупно, близу 60 милиона тона, вредних стотине милијарди долара по тренутним ценама, а потражња за металом расте.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 273