Прилози

Синоћ, током највећег протеста у историји Србије, за време симболичних 15 минута тишине, дошло је до употребе нелегалног оружја познатог као „звучни топ”. Ова брутална и незаконита примена силе изазвала је хаос и панику међу окупљеним грађанима, што је резултовало са више десетина повређених људи. Многи су завршили у Ургентном центру, а постоје и сведочења грађана чији су уређаји за помагање при раду срца престали да раде због дејства овог оружја.

Шта је звучни топ и какве последице има?

Звучни топ (Long Range Acoustic Device - LRAD) је оружје које користи звучне таласе екстремне јачине како би изазвало бол, дезоријентацију, панику и физичке повреде код оних који су му изложени. Ова врста оружја може довести до губитка слуха, вртоглавице, мучнине, дезоријентације, а код људи са срчаним обољењима до озбиљних здравствених компликација и потенцијално фаталних последица.

Звучни топ је илегалан у Републици Србији и његова употреба није предвиђена ниједним законом. Упркос томе, власт се сада труди да негира његову примену, тврдећи да је на снимцима „пушка за дронове” - иако ни на једном снимку такво оружје није јасно видљиво, док су последице напада и те како реалне и документоване. Овим чином су лица која су наредила употребу овог оружја свесно угрозили животе грађана. Ивица Дачић, министар унутрашњих послова Владе Републике Србије у оставци, која је данас и поред тога заседала, мора бити позван на одговорност. Захтевамо да хитно одговори ко је донео одлуку да се примени ово илегално оружје и да се сви одговорни одмах процесуирају.

Вршилац дужности директора полиције Драган Васиљевић је за РТС изјавио да од стране припадника полиције звучни топ није употребљен. Ми постављамо питање ко је то онда синоћ учинио, с обзиром да се ради о оружју за које су многи медији извештавали да га је МУП набавио 2022. године. Подсећамо јавност да је крајем 2022. године заједничким деловањем грађана спречено усвајање спорног нацрта Закона о унутрашњим пословима, којим је било предвиђено, осим увођења биометријског надзора, увођење и коришћење звучног топа.

Економиста Слободан Комазец изјавио је данас да дужничке обавезе Србије износе 105,3 милијарди евра и да је држава све ближе банкроту.

Комазец је агенцији 'Бета' казао да је држава навукла огроман дужнички терет који, како је рекао, гуши и финансијски онеспособљава привреду за развој.

„Неконтролисано задуживање као скривени процес довео је до огромног терета јавног и спољног дуга Србије. Дужнички терет који притиска свом тежином и обавезама из дугова нарастао је до преко 105 милијарди евра. Јавни сектор је нагомилао спољни дуг на 27,8 милијарди евра, а унутрашњи на 12,2 милијарде, укупно 40 милијарди евра“, навео је професор.

Додао је да су предузећа задужена у иностранству 18,3 милијарде евра, а код банака у земљи користе 11 милијарди, што је укупно 29,3 милијарде евра.

„Становништво код банака у земљи користи 14,3 милијарде евра. Уз ове класичне дугове постоје и друге обавезе које терете привреду. То је невраћени ПДВ од четри милијарде евра, доспеле издате гаранције државе од 1,1 милијарду, доспеле камате на дугове пет милијарди евра, дугови у систему страних директних инвестиција 10,8 милијарди евра, невраћене одузете пензије у склопу фискалне консолидације 820 милиона евра. Дакле, укупне дузничке обавезе износе 105,3 милијарде евра“, истакао је Комазец.

На питање какве ће бити последице огромних дужничких обавеза, Комазец је казао да „стихијски“ механизам задуживања, без пројеката, програма, прорачуна ефеката и контроле води брзом расту дугова који води у несолвентност и банкрот државе.

„Ако је бруто производ у 2024. години износио 76,4 милијарде евра, то значи да дужнички терет износи 113 одсто бруто друштвеног производа. Ако се додају и остале дужничке обавезе (камате и скривени дугови) дужнички терет достиже 138 одсто БДП-а. Ако се узме у обзир ‘кориговани’ бруто проиозвод од 82 милијарде евра, тада обавезе достижу 105 и 128 одсто бруто производа“, објаснио је Комазец.

Федерална влада је најавила значајне измене свог имиграционог програма Express Entry, који се развија у складу са променљивим потребама земље.

Express Entry је водећи програм за људе који желе трајно да се уселе кроз федералне програме за квалификоване раднике, занатлије, особе са радним искуством и кроз део програма за провинцијске номинације.

Министарство за имиграцију, избеглице и држављанство истиче да ће спровести кругове позива за следеће нове категорије:

- знање француског језика

- здравствена заштита и социјалне услуге

- породични лекари

- медицинске сестре

- зубари

- фармацеути

- психолози

- киропрактичари

- столари

- водоинсталатери

- предузимачи

- образовање

- наставници

- васпитачи

- инструктори особа са инвалидитетом

Ово показује да се наставља прилагођавање са циљем да се постигне добро вођен, одрживи раст и економски просперитет на дуги рок, уз селекцију економских имиграната на приоритетне секторе, као што су здравствена заштита, грађевинарство и образовање. Нова категорија за француски језик потврђује посвећеност подршке економијама у франкофонским заједницама изван Квебека.

Министарство додаје да ће се фокусирати на позивање кандидата са радним искуством у Канади да се пријаве за стални боравак.

Влада је пре три године променила Закон о имиграцији и заштити избеглица како би омогућила избор имиграната на основу карактеристика које подржавају економски раст, попут специфичног радног искуства или познавања француског језика.

Новине Торонто

Canada announces 2025 Express Entry category-based draws, plans for more in-Canada draws to reduce labour shortage

Програмски колегијум РТС-а и редакција Дописништва РТС-а реагују поводом изјаве председника Републике Александра Вучића који је на јучерашњем скупу у Бору увредио новинарку РТС-а Лидију Георгијев назвавши је "имбецилом".

Програмски колегијум РТС-а сматра недоличном изјаву председника Александра Вучића на јучерашњем скупу у Бору који је новинарку РТС-а која је извештавала са скупа у Нишу назвао "имбецилом". 

Ниједан носилац јавне функције, без обзира на то којој политичкој опцији припада, нема право да на тако увредљив начин говори о нашим колегама. РТС је иначе једина медијска кућа, која уз све своје слабости, покушава да у програму одржи дух толеранције и започне какав-такав дијалог супротстављених политичких страна.
Зато од свих носилаца јавних функција захтевамо да поштују наше новинаре и кућу која настоји да у друштву сачува дух нормалности и пристојности.
Овим поводом огласила се саопштењем и редакција Дописништва.
"Редакција Дописништва РТС-а најоштрије осуђује изјаву председника државе којом је увредио нашу колегиницу Лидију Георгијев, уредницу Дописништва РТС-а у Нишу, а тиме и све колеге нишког дописништва. Тражимо јавно извињење. Такође, осуђујемо сваки вид притиска и све друге нападе на медијске раднике од стране власти и опозиције. Желимо да радимо свој посао без притисака. Молимо све политичке актере да престану са покушајима да уређују и дисциплинују медије, наводи се у саопштењу редакције Дописништва РТС-а које потписује Гордана Јаковљевић, одговорна уредница Дописништва РТС-а.
Реаговање синдиката РТС-а
Изјаву председника Вучића су у заједничком саопштењу осудили Независни струковни синдикат РТС-а и филмских радника Србије, Синдикат Слога РТС-а, Синдикат РТС-а Независност, АСНС Синдикат радника продукције и технике у ЈМУ РТС-а и Синдикат музичких уметника.

Злу не требало, запамтите: није паметно имати тајкуна на врху државе. Колико год да су паметни и способни, сви се разболе од „синдрома величине“. Уверени да о свему знају више од било кога, ипак највише знају о управљању државом, и не мисле да је то сложенији посао од прављења јаја на око, рецимо.

Не причам само из литературе, једном сам то гледала уживо.

Почетком деведесетих смо радили пројекцију привредног раста за тадашњег премијера СР Југославије Милана Панића, успешног бизнисмена из Америке. Дипломирани хемичар, интелектуалац, власник огромне фармацеутске компаније ICN - шта ћеш боље? И ми направимо пројекцију по којој СР Југославија може да расте највише по стопи од један до један и по одсто.

Покажемо је Панићу, а он добије нервни слом! „Па, јесте ли ви нормални?!“, викао је, ударао песницама о сто, лупао се у груди. „Знате ли ви да сам ја прошле године у мојој компанији имао раст од триста одсто? А ви не умете Србији да предвидите раст од бедних 30 одсто?!“

Ја му кажем - неће моћи, ево Јапан, привредно чудо, има раст од једва седам одсто, немојте да се брукамо… Он ме је гледао као да нешто са мном није у реду. Срећом, утишао се кад смо рекли да ће морати сам да потпише пројекцију о привредном расту од 30 одсто, да ми нећемо. После је био изузетно љубазан и клонио нас се, као ђаво од крста, на обострано задовољство.

Где је толико омашио Милан Панић? Једноставно, није схватио да компанија није исто што и држава. Ако се фирма утростручи, она аутоматски заузима нечије место, па многи конкуренти тако губе посао. Као резултат, на нивоу државе је све могуће - да укупна производња остане иста, да падне или да порасте. Али, говорим то вама - Панић не би имао стрпљења да слуша те глупости.

Сличне ствари чујемо данас од Илона Маска и Доналда Трампа.

Идеја о канадском чланству у Европској унији, колико год невероватно звучала, добија на замаху последњих година. Иако се ради више о стратешкој фантазији него о реалном плану, сама расправа открива како глобални геополитички потреси преобликују традиционалне савезе и везе.

Порекло ове идеје сеже до 2017. године, када је ступио на снагу револуционарни трговински споразум ЦЕТА, који је уклонио готово све царине између Канаде и ЕУ.

Прича о Канади и ЕУ се, међутим, опет интензивирала када је председник САД Доналд Трамп увео царине на сву робу увезену од три највећа трговинска партнера - Кине, Мексика и Канаде.

Уведене царине, као и идеја или претња да би Канада могла постати 51. држава Сједињених Америчких Држава, многе су натерале да почну размишљати о алтернативи.

Тако се опет расправља о могућности да Канада појача везе са Европом која је такође на удару Трампових царина, па чак и да постане део ЕУ.

Канада би кроз чланство у ЕУ постала прва неевропска чланица, што би трајно променило њен положај у светском поретку. Међутим, правни проблеми су незаобилазни. Члан 49. Уговора о ЕУ јасно наводи да се чланство односи на "европске државе", а Канада је географски изван тог оквира.

Зато, правни стручњаци истичу да би било какво озбиљније приближавање Канаде Унији захтевало редефиницију темељних начела ЕУ, што би изазвало отпор земаља као што су Француска и Пољска, које инсистирају на очувању европског карактера ЕУ.

Економија: Нова ера или преврат?

Ако Канада постане чланица ЕУ, најдраматичније промене догодиће се у економским токовима. Уласком на тржиште ЕУ Отава би добила приступ 447 милиона потрошача, што би омогућило диверзификацију изван нафтног сектора. Европске компаније, са друге стране, профитирале би од канадских налазишта литијума и ретких земних минерала, кључних за зелену транзицију.

За грађане ЕУ овакав би потез могао значити јефтинији увоз канадског јаворовог сирупа, јабука и електричних возила.

Док се Канада спрема за 25% америчких царина на челик и алуминијум , амерички председник Доналд Трамп каже да разматра додатну тарифу на аутомобиле из Канаде, која би могла бити између 50 и 100 посто.

У интервјуу за Fox News у понедељак, Трамп је рекао да је Канада “украла” аутомобилску индустрију од Сједињених Држава.

“Ако погледате Канаду, Канада има веома велику аутомобилску индустрију. Украли су нам је. Украли су је, јер су наши људи спавали за воланом”, рекао је Трамп. Додао је: „Ако се не договоримо са Канадом, ставићемо велике царине на аутомобиле. Може бити 50 или 100 посто јер не желимо њихове аутомобиле. Желимо да правимо аутомобиле у Детроиту.”

Сектор производње аутомобила и његов ланац доставе у Канади и Сједињеним Државама дубоко су интегрисани од 1960-их.

Године 1965. бивши премијер Лестер Б. Пирсон и бивши амерички председник Лyндон Б. Џонсон потписали су Уговор о аутомобилским производима Канаде и Сједињених Држава, познатији као Ауто Пакт. Споразумом су укинуте царине на аутомобиле и аутомобилске делове између две земље. То је било на снази до 1994. године, када је ступио на снагу Северноамерички споразум о слободној трговини (NAFTA), који је проширио слободну трговину на све секторе, не само на производњу аутомобила. Године 2018. NAFTA је замењена споразумом Канада-Сједињене Америчке Државе-Мексико (CUSMА), о којем ће се поновно преговарати 2026. године.

Гласови из индустрије упозоравају да би царина на аутомобиле канадске производње могла да доведе до гашења целе северноамеричке ауто индустрије.

“Прошле седмице, када смо мислили да добијамо 25% тарифа на све, укључујући аутомобиле и делове, рекао сам да ако те тарифе крену, у року од недељу дана, индустрија бити затворена”, рекао је Флавио Волпе, председник удружења произвођача аутомобилских делова. Он је рекао да ће тарифа усмерена на аутомобилску индустрију имати исти утицај.

Канадски премијер Џастин Трудо је иза затворених врата, на састанку сa пословним лидерима, рекао да је Трампова претња преузимањем Канаде стварна. Разлог за то је канадско рудно богатство, рекао је канадски премијер.

Амерички председник Доналд Трамп више пута је рекао да жели да припоји Канаду и учини је 51. савезном државом САД, подсећа The New York Times. У петак је Трудо први пут на то реаговао. Јасно је дао до знања да Трампове изјаве не сматра шалом и верује да их Канада треба третирати као озбиљну претњу.

Трудо је на скупу пословних лидера у Торонту рекао да верује да Трампова администрација зна којим кључним минералима Канада располаже и да би то можда могао бити разлог зашто стално говори да ће је учинити 51. савезном државом, пренели су учесници састанка.

- Врло су свесни наших ресурса, оног што имамо, и јако желе да имају користи од тога - истакао је канадски премијер. Иако је Трудо то говорио на затвореном делу скупа, најмање две новинске куће, The Toronto Star и CBC, успеле су да га чују и сниме.

Анексија Канаде

Трамп већ недељама говори о анексији Канаде. После претњи да ће увести 25 посто царине на увоз из Канаде и Мексика, обе земље договориле су 30-дневно одлагање увођења царина у замену за строжу контролу границе јер Трамп увођење царина оправдава кријумчарењем дроге фентанил.

Канада располаже великим рудним богатством:

- Литијум

- Кобалт

- Никл су међу 31 минералом који се сматрају кључнима за производњу батерија за електричне аутомобиле, соларних плоча.

Чини се сумњивом тишина сa којом лидери Европске уније реагују на студентске протесте у Србији, и кукавички делује то што Унија у случају настојања младих Срба не брани вредности за које тврди да их брани у Украјини, оцењује Тони Барбер, уредник европске рубрике Фајненшел тајмса у ауторском тексту "Европски нелиберални чврсторукаш седи на вулкану јавног незадовољства".

Барбер истиче да су међу онима који подржавају протест српских студената српски тенисер Новак Ђоковић и америчка певачица Мадона.

Овај уредник указује на још један контраст - онај између политичких кретања у Европи и студентских протеста у Србији које назива једним од највећих те врсте у Европи после оних који су 1968. године кренули из Француске.

„Док је претња тврде деснице либералним демократијама често фокус пажње у Европи, млади српски демонстранти показују да су и чврсторукашки режими - презрени као корумпирани, некомпетентни и репресивни - такође рањиви“, пише Барбер и подсећа да се слични протести сада захуктавају у Словачкој, и да је на њиховом удару нелиберални премијер Роберт Фицо.

Студентски револт у Србији Барбер упоређује са антикорпуцијским немирима који су 2013. године запљуснули Бугарску.

Према његовим речима, демонстранти у Србији сада се суочавају са непријатним опцијама уколико желе да одрже замајац свог притиска на власт: судећи по анкетама имају подршку јавног мњења, али не желе да имају ништа са званичном политичком опозицијом коју сматрају укаљаном услед учешћа у трулом политичком систему.

Барбер указује и на свесну одлуку студената да немају предводника, што значи да „нема српског Леха Валенсе, који је осамдесетих година прошлог века водио пољски покрет Солидарност, и нема српског Вацлава Хавела, чешког дисидентског интелектуалца из тога доба“.

Ако ћете људе из својих редова хапсити због криминала, а онда их узимати као сараднике и сведоке у које се кунете… Ако ћете све прагове прећи зарад моћи и власти… Не пристајем

Ја тако, а ви како хоћете - тим системом ви владате. Не пристајем на то. Ако ћете у Србији ви доживотно делити карте, а ми играти како ви кажете - не пристајем на то. Ако ћете свакодневно распиривати ватру на свим фронтовима, а нас оптуживати за паљење - не пристајем на то. Ако ћете на наша питања - ко, како, зашто - глумити да нас не чујете - не пристајем на то. Ако ћете - кад на улицама тражимо те одговоре, слати демоне у црном да нас туку - не пристајем на то. Ако ћете хапсити мирне демонстранте, зато што бране Стари савски мост, хотел Југославија, Генералштаб, Сајам, Ратно острво, Хиподром… све што је било обележје овог града, не пристајем на то. Ако ћете Нови Сад и надстрешницу игнорисати, ако ћете се пред Тужилаштвом бранити полицијом – уместо хапшењима одговорних, не пристајем на то. Ако ћете опозицију оптуживати за нереде које ви креирате, не пристајем на то.

Ви бисте још мрачније. Је л’ тако?

Ако ћете широм земље људима отимати дедовину и гасити им огњишта, не пристајем на то. Ако ће нови кинески Рио Тинто бити канадски Данди, не пристајем на то. Ако тај Данди намерава да копа и дандира где му се прохте, не пристајем на то. Ако ће Balkan Exploration and Mining то исто да ради у Зајечару, Љубовији, Осечини, Ваљеву, Бајиној Башти и Косјерићу, не пристајем на то. Ако ће канадска компанија Медголд роварити по Србији, а не у својој Канади, не пристајем на то. Ако су у плану и Прањани, Добриње, Косјерић, Рековац, Баљевац на Ибру, Врање, Пожега, Мокра гора, не пристајем на то. Ако Тара Голд, РАС Метал и Екомет, истражују код Рашке и Бруса, не би ли и тамо копали, не пристајем на то. Ако сте одобрења дали и Патина Минералсу, не би ли нас патинирали - ви се патинирајте и минералишите Ионако бисте, сваком ко вам нешто затражи, дали све зарад моћи и власти. И народ би затрли ако затреба, да вам не смета. Уништавате заштићене зоне и трујете нас. То вас радује, смејете се због наших страхова. Јер, ви бисте…