Прилози

У Сан Франциску је преминуо Мирослав Мајкл Ђорђевић, велики српски добротвор. Рођен је 1936. године у Београду, на Дорћолу, где је завршио Прву мушку гимназију. Емигрирао је у САД 1956. године. Радећи као физички радник зарађивао је новац за школовање: године 1960. завршио је студије банкарства и финансија на Универзитету Беркли у Калифорнији.

Током осамдесетих, уз партнерство неколико најзначајнијих финансијских компанија у Америци основао је две финансијске фирме.

Био је оснивач и директор Конгреса српског уједињења (1991), међународне непрофитне организације са стотинама хиљада чланова који су у бурним временима распада Југославије, деведесетих година 20. века, пружали моралну и материјалну, непроцењиву важну помоћ Србима у бившој Југославији.

Са породицама Ћеловић и Вуковић из САД основао је „Фондацију Студеница” 1993. године, са циљем да се додељивањем стипендија најбољим српским студентима у свим областима, промовише знање и помогне образовање. Фондација, чији је председник Мирослав Ђорђевић био до последњег дана живота, доделила је више хиљада стипендија у Србији, са жељом да млади интелектуалци стекну знања и ојачају способности да обнове Србију и регион и тако допринесу просперитету српске државе и српског народа. Фондација је помагала и многе друге пројекте из области културе и спорта.

После завршетка рата у бившој Југославији, Ђорђевић је основао и био председник и главни извршни директор Bank of Southeast Europe International Inc, и после рата обновио Развојну банку у Бањалуци, у БиХ. Са мало или нимало међународне помоћи Србима после рата, банка је, дајући кредите за мала предузећа приватним српским предузећима и пољопривредницима, била веома важна за Србе у Републици Српској да обнове своју ратом разорену територију.

Tраже хитну суспензију директорке

Родитељи ученика из VII/2 одељења ОШ "Владислав Рибникар", које је претрпело највеће последице трагичне пуцњаве 3. маја, упутили су допис Министарству просвете у којем захтевају хитну суспензију директорке ове школе, школског психолога и педагога.

Они су у допису у који је Танјуг имао увид навели да захтевају "хитну и без даљег одлагања суспензију директорке ОШ 'Владислав Рибникар' Снежане Кнежевић до завршетка истраге и утврђивање њене личне одговорности за настали трагични догађај и касније поступање према ученицима и родитељима VII/2 одељења".

Захтевају и хитну суспензију школског психолога Лидије Максић и школског педагога Јелене Вујичић, и то дозавршетка истраге и утврђивање њихово личне одговорности за настали трагични догађај.

Поновили су и раније изнете захтеве: да се у потпуности и до краја изврши реконструкција трагичног догађаја и статус истраге поводом тога и о томе обавесте заинтересоване стране у складу са законом; шта ће бити са дечаком и у ком су статусу његови родитељи, јер постоји велики страх да ће он бити на слободи; шта ће се и како, осим обезбеђења средстава, конкретно предузети поводом предложеног реновирања просторија школе.

Понављају и захтев да се утврди "шта је конкретно предузето или ће бити предузето поводом нашег захтева за утврђивање одговорности људи који су изнели у јавност списак са именима деце из одељења, а који је обишао цео свет, као и фотографије родитеља и деце, па да се, због таквог поступка, одговорни санкционишу у складу са законом".

Они су затражили и "одређивање једног или мање групе лица од стране надлежних органа за непосредну комуникацију и координацију активности са родитељима VII/2 одељења због својих специфичности".

Такође захтевају израду и усвајање посебног наставног плана и програма завршетка седмог и похађања осмог разреда за VII/2 одељење, укључујући и полагање мале матуре.

Ка­на­да је пре не­ко­ли­ко да­на про­те­ра­ла ки­не­ског ди­пло­ма­ту Џао Ве­ја због оп­ту­жби да је вр­шио при­ти­сак на ка­над­ског кон­зер­ва­тив­ног по­сла­ни­ка Мај­кла Чон­га, јер је овај кри­ти­ко­вао Ки­ну због трет­ма­на ма­њи­не Уј­гу­ра. Као од­го­вор на то, Пе­кинг је про­гла­сио „пер­со­ном нон гра­та” ка­над­ског ди­пло­ма­ту из кон­зу­ла­та у Шан­га­ју. Ка­над­ски пре­ми­јер Џа­стин Тру­до крат­ко је по­ру­чио да ње­го­ва зе­мља не­ће би­ти за­стра­ше­на од­ма­здом Ки­не и да ће на­ста­ви­ти да чи­ни „све што је по­треб­но да Ка­на­ђа­ни бу­ду за­шти­ће­ни од спољ­ног ме­ша­ња у уну­тра­шње ства­ри”.

Ово би мо­гло да иза­зо­ве до­дат­ну на­пе­тост из­ме­ђу две зе­мље, ко­је су већ у су­ко­бу после хап­ше­ња ди­рек­тор­ке „Ху­а­ве­ја” Менг Ван­џоу у Ка­на­ди 2018. го­ди­не. За­тим је про­те­ран ки­не­ски маг­нат из Се­вер­не Аме­ри­ке, а ка­сни­је су у Пе­кин­гу због оп­ту­жби за шпи­ју­на­жу ухап­ше­на дво­ји­ца Ка­на­ђа­на. Сва тро­ји­ца су, ина­че, осло­бо­ђе­на 2021. го­ди­не.

За­о­штра­ва­ње од­но­са из­ме­ђу Ка­на­де и Ки­не мо­гло би да има озбиљ­не по­сле­ди­це не са­мо за ове две зе­мље, већ и за гло­бал­не ме­ђу­на­род­не од­но­се, оце­њу­ју ов­да­шњи ме­ди­ји. Као ве­ли­ке свет­ске си­ле, две др­жа­ве игра­ју ва­жну уло­гу у свет­ској по­ли­ти­ци и еко­но­ми­ји, па би њи­хо­ва ди­пло­мат­ска кри­за мо­гла има­ти ути­цај на мно­ге дру­ге зе­мље и ре­ги­о­не.

У игри ди­пло­мат­ских од­но­са, ка­ко на­во­ди ка­над­ска штам­па, „ма­те­ма­ти­ка је че­сто при­лич­но јед­но­став­на - про­те­рај­те јед­ног на­шег ди­пло­ма­ту, ми ће­мо јед­ног ва­шег”.

Ди­пло­мат­ски од­но­си две зе­мље су на си­ла­зној пу­та­њи пу­них пет го­ди­на, а кул­ми­на­ци­ја за­о­штра­ва­ња иде упо­ре­до са за­хла­ђе­њем и кон­фрон­та­ци­јом из­ме­ђу Ва­шинг­то­на и Пе­кин­га. Пре­ма нај­но­ви­јим до­ступ­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма, Ки­на тре­нут­но има око 200 ди­пло­ма­та у Ка­на­ди. Ме­ђу­тим, број ки­не­ских ди­пло­ма­та мо­же да ва­ри­ра у за­ви­сно­сти од по­тре­ба и до­го­во­ра из­ме­ђу две зе­мље. Са дру­ге стра­не, Ка­на­да има око 130 ди­пло­ма­та у Ки­ни, рас­по­ре­ђе­них у ам­ба­са­ди у Пе­кин­гу и кон­зу­ла­ти­ма у Шан­га­ју, Гу­анг­џоу, Чен­гу и Хонг­кон­гу.

Министарство унутрашњих послова упутило је јуче јавно извињење грађанима због непримереног дописа школама којим се од просветних радника тражило да за полицију припреме спискове проблематичних и асоцијалних ученика за које процењују да су у ризику од насиља. После трагедије у ОШ „Владислав Рибникар” такве захтеве школама послале су полицијске управе Ужица и Кикинде, прецизирао је јуче др Жељко Бркић, државни секретар МУП-а, истичући да су ти дописи „мотивисани добрим намерама, али несмотрено дефинисани”. Он је објаснио да такав налог није стигао из МУП-а, али да је његова позадина жеља полицијских службеника да ураде све што је у њиховој моћи да се безбедност ученика и наставника подигне на што виши ниво.

- Ове две полицијске управе направиле су несмотрен потез тиме што су тражиле да се доставе подаци за које МУП нема овлашћења да их прибавља. Желим да се извиним свима који су се осетили узнемирено због оваквог дописа и да им поручим да немају обавезу да на њега одговарају, нити ће овакви дописи више стизати било којој школској управи. Полицијске управе у Ужицу и Кикинди самостално су, на своју иницијативу, послале овај допис. Никакав налог, ни усмени ни писани, није дошао организационим јединицама дирекције полиције да поступе на овај начин - нагласио је Бркић.

Захтев полиције да школе праве спискове проблематичних ђака наишао је на бурно негодовање просветних радника. „Није то био само захтев, полицијски службеници су и поступали у неким школама по том захтеву, али наставници су одбили да праве спискове деце, као што смо им и саветовали, јер и по закону то не смеју да раде”, тврди за „Политику” Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије (НСПРС), који је и алармирао јавност. Из овог синдиката медијима је стигао спорни допис под називом „Спровођење мера заштите у школама на територији ППУ Ужице”. Ту се непримерено тражило да школе за полицијске службенике „припреме списак ученика за које процењују да су у ризику од нациља, било да су оштећени, односно жртве или извршиоци насиља или испољавају асоцијално понашање”.

Гори интернет ових дана од реакција на Додиков испад на РТС-у, у коме је озбиљно извређао Новака Ђоковића и његову породицу. Требало ми је неколико дана да све ово сложим у глави и могу вам рећи, што дуже о томе размишљам, изгледа ми да "случај Додик" представља симбол дубоког пропадања српског народа у целини. Три су основна разлога за то.

Први катастрофалан аспект на овај инцидент је тај да су званични Београд и званична Бања Лука у озбиљно поремећеним односима, читај у озбиљном сукобу. У овом сукобу се очигледно не бирају средства, па је неко много моћан наместио веома прљаву игру председнику Републике Српске. Ко је тај, толико моћан, могу да предпоставим, али ћу се држати своје основне професије, па како за то немам доказа, то у овом тексту нећу ни изнети. У сваком случају је јако лоше то што се званична власт матичне државе служи "ударцима испод појаца", па на овакав начин компромитује првог човека прекодринских сународника.

Не пада ми напамет да браним Додика. Никад према њему нисам гајио симпатије, а за овај његов наступ се не може наћи оправдање, све и кад би то неко хтео да чини. И ту долазимо до друге трагичне тачке која показује морално и политичко посрнуће српског народа. 

На челу Републике Српске је очигледно неуравнотежен, бахат и примитиван човек, који је у својој моћи уз све ове негативне особине, постао толико неопрезан, што је вероватно последица његовог погрешног убеђења да је недодирљив. Оно што је изговорио не у директном преносу, али ипак на Јавном сервису, не би смео да изговори ни у кругу породице и најближих пријатеља.

И на крају долазимо до треће димензије овог тужног догађаја. У свом сукобу, власт Србије и Републике Српске злоупотребила је једног од најбољих (можда најбољег) међу нама. У њиховим подметањима, мрачним стратегијама и свему негативном, колатерална штета је најбољи спортиста Србије свих времена, најбољи светски тенисер свих времена, а можда и најбољи светски спортиста икада, Новак Ђоковић и његова породица. А то је најтрагичнија тачка овог инцидента. Најгори вређају најбољег. У последње време, сведоци смо бројних напада на Новака Ђоковића и његову породицу.

Списак са подацима око 5.800 српске деце спашене из усташких логора Независне Државе Хрватске биће изложен наредних десет дана у Народном музеју Србије, најавио је директор Музеја жртва геноцида Дејан Ристић.

Дејан Ристић је на конференцији за новинаре у Народном музеју Србије истакао да је списак деце коју је спасла Диана Будисављевић са својим сарадницима аутентичан документ настао 1942. године и "једно од најзначајних открића у српској историографији последњих деценија у контексту Другог светског рата".

"Садржи све релеванте личне податке који омогућавају да тадашња деца, сада седе старине, односно њихови сродници и потомци, могу доћи до сазнања о стварном идентитету", напоменуо је Ристић.

Према његовим речима, списак садржи редни број, име и презиме детета, име оца и мајке, место рођења, датум и назив усташког логора смрти из кога је спашено, као и процену старосне доби и податке коме је дете дато на усвајање и хранитељство.

Ристић је истакао да се Музеју жртава геноцида од петка, када су објавили да поседују до тада непознати списак, јавио велики број сродника и потомака са молбом да изврше увид у списак.

"Јавио се и изузетно велики број институција из света честитајући на епохалном открићу. С правом стручњаци извештавају да је екплодирала историографска бомба и да су Срби коначно дошли до своје Шиндлерове листе", напоменуо је Ристић.

Директор Музеја жртва геноцида је истакао да та установа неће престати да трага за важним историјским документима о жртвама геноцида који је починила НДХ.

Ристић се захвалио највишим државним органима Србије што пружили неопходну подршку да Музеј дође не само до списка Будисављевић, него и до других докумената који омогућавају да се употпуне сазнања о страдању Срба током Другог светског рата.

Канадски премијер је у приватном разговору признао да његова земља никад неће испунити оно што од ње траже Америка и стандарди Северноатлантске алијансе - да троши два одсто бруто друштвеног производа на војску, откривају документа Пентагона.

Џастин Трудо је у неформалном разговору са званичницима западног војног савеза казао да Отава не може да одваја зацртани постотак БДП-а за армију. После тога су амерички обавештајни аналитичари проценили да Канада, која издваја 1,4 одсто БДП-а за војску, пати од крупних недостатака у одбрани и ризикује односе са Вашингтоном и другим савезницима, сазнаје „Вашингтон пост”.

Ово су последњи подаци из класификованих списа који су недавно осванули на интернету. Вашингтонски дневник је у новој групи материјала пронашао америчку процену да се канадска војска суочава са „раширеним и дуготрајним” проблемима. Према оцени америчког генералштаба, ситуација са канадском одбраном неће се поправити, изузев ако јавно мњење драматично не промени ставове.

Реч је о материјалу који је недавно завршио на платформама за размену порука и друштвеним мрежама. Федерални истражно биро ухапсио је Џека Тешеру (21), припадника Националне ваздушне гарде у Масачусетсу, због сумње да је државне тајне постављао на платформу „Дискорд”, одакле су се шириле интернетом.

У последњој откривеној транши материјала наводи се да су и други савезници у трансатлантском војном савезу незадовољни Канадом. Анкара је „разочарана” што канадска војска није превезла хуманитарну помоћ кад је разорни земљотрес у фебруару погодио Турску. Немачка се пита да ли ће Трудоова влада моћи да и даље подржава Кијев.

Канада је Кијеву послала војну помоћ вредну милијарду долара и обучила 36.000 украјинских војника. Ипак, америчке процене су да ће Отави бити тешко да и даље помаже Украјини и да истовремено предводи борбену групу НАТО-а у Летонији. Иако је Трудо прошлог лета обећао да ће повећати број војника у овој балтичкој земљи, то се није догодило.

Онтарио сагледава начине да поједностави планове развоја и раста, па је прошле недеље представио Закон о помоћи купцима кућа, заштити станара. 

Ово је трећи закон из области становања који предлаже онтаријска влада откако је Даг Форд добио нови мандат. Између осталог, овим актом се предвиђа спајање планских докумената  о планирању и расту јер, по речима министра становања Стива Кларка, влада верује да је Онтарио место за раст и развој.

У складу са предлогом, општине би имале више флексибилности при одлучивању о проширењу граница својих насеља, и тако обезбедити више земљишта за становање. Насеља су означена као подручја у којима је концентрисан развој.

Земљиште би требало да буде доступно за мешовиту намену, за индустрију и производњу, а у областима ближим транзиту за канцеларијски простор и за институције.

У Хамилтону су новембра 2022. године већ модификовали урбанистички план како би проширили границе града за 2.200 хектара, али се одлука о томе оспорава на суду.

Званичници наглашавају да ће општине и даље морати да узимају у обзир веће инфраструктурно планирање и да ће наставити да се планира заштита зеленог појаса.

Нови закон такође захтева од општина да обезбеде различите видове стамбених опција, између осталог и вишегенерацијске објекте. Тако, на пример пољопривредници би добили могућност да на свом имању имају до три нова стамбена објекта, за породична газдинства у којима живи неколико генерација 

Треба рећи да су поборници заштите животне средине утврдили да у покрајини има довољно земље за изградњу више од два милиона домова, без задирања у зелени појас или промене граница градова. 

Председник Републике Српске Милорад Додик поручио је данас, поводом обележавања Дана сећања на Холокауст, да не сме бити заборављен Холокауст који је почињен над јеврејским народом, али ни геноцид почињен над српским народом током 20. века.

У писму упућеном израелском председнику Исаку Херцогу, Додик је изразио искрено и најдубље саучешће, поштовање и саосећање поводом Јом Хашоа, Дана сећања на Холокауст, који се обележава 17. априла као израелски дан комеморације за шест милиона Јевреја страдалих у акцијама нацистичке Немачке и њених помагача, као и за јеврејски отпор у том периоду, пише Срна.

„Те невине жртве Холокауста, али и хероји Израела никада не смеју бити заборављени”, нагласио је председник Републике Српске. Он је изразио чврсто уверење да су пријатељство и сарадња Срба и Јевреја, не само природни и неопходни, већ и незаменљиви у данашњим изазовним временима.

„Природни и неопходни јер, иако географски удаљени, наши народи деле готово идентичну судбину: судбину прогона, судбину малтретирања, судбину масовних убијања, судбину проглашења грађана другог реда, судбину порицања права, судбину ликвидације, судбину непрестане политичке борбе за наша права, наш мир, нашу будућност.

Територија на којој сада живимо није означена само као наша, већ је то она на којој смо вековима присутни, за коју смо толико пута гинули током векова иза нас”, поручио је Додик. Он је указао на намере да Србима буду одузети будућност и право на постојање, као и на намере да они буду протерани из њихове праотаџбине као што је то рађено Јеврејима. Председник Републике Српске је писмо упутио и премијеру Израела Бењамину Нетанијахуу у којем је истакао да је Холокауст најстрашнија мрља на лицу Европе која мора бити заувек упамћена са поштовањем, али и да мора да буде осујећен сваки покушај буђења злих сила, било где и према било коме.