Прилози

Стара веровања за овај период

Према старим српским веровањима, од 10. јануара до Богојављења, односно 19. јануара, трају "Некрштени дани".

Реч је о веровању које је од давнина јако и дубоко уткано у свест нашег народа, па ће вам старији и данас објаснити да је ово период године када Исус Христ још увек није био крштен и да је због тога и данас у ово доба земља отворена да мртви излазе, а заједно са њима и ђаволи и разни други демони.

Ове нечастиве силе владају од тренутка када се смркне па све док не запевају први петлови. Због тога, народ каже, преко ноћи никако не треба излазити из куће. Онај ко се усуди да путује после заласка сунца, каже предање, неће добро проћи, а ако неко баш мора да излази требало би да са собом носи бели лук, крст или неки оштар метални предмет, пише 'Историјски забавник'.

Слично, у неким крајевима Србије још се и данас пажљиво пази да у Некрштене дане жене никако не преду, не ткају и не перу. Напољу се не оставља ништа бело, а нарочито се брине да ван не остане дечја одећа јер би зле силе бајалицама и уроцима могле преко ствари да нашкоде деци.

По неким селима, нарочито у влашким крајевима, крије се чак и светлост из кућа тако што се на прозоре стављају завесе или спуштају ролетне. Ноћу се не пије вода јер предање каже да се демони увлаче у кућне посуде и ту вребају неопрезне.

Народ каже да Некрштени дани нису добро време за рађање. Верује се да ће дете које дође на свет између Божића и Богојављања бити болешљиво и несрећно. Да би се малишани “одбранили од урока”, стари су смислили ово - деца рођена у Некрштене дане морају сваке године у том периоду да са собом носе посебну кошуљу, ткану на камину.

У неким државама Божић је забрањен, или његово јавно обележавање подложно је строгим ограничењима због политике, верских правила или отпора западним утицајима.

Божић се у великом делу света слави као верски и културни празник, али у појединим државама његово јавно обележавање није дозвољено или је озбиљно ограничено. Разлози за такву праксу разликују се од земље до земље, али најчешће укључују ауторитарне политичке системе, строгу верску регулацију или идеолошки отпор према западним утицајима,.

У наставку доносимо преглед земаља у којима је Божић забрањен или у којима постоје озбиљна ограничења његовог јавног обележавања.

Северна Кореја

У Северној Кореји Божић је у пракси забрањен јер режим не дозвољава било какав облик организоване религије. Хришћанство се сматра претњом култу личности породице Ким, а верници који покушају да обележе Божић изложени су тешким казнама. Уместо Божића, власти промовишу обележавање рођендана Ким Јонг-сук, баке садашњег вође Ким Џонг Уна, који се обележава 24. децембра. Режим не оставља простор за верску слободу или независна уверења, јер хришћанство доживљава као симбол страног утицаја и конкуренцију лојалности према држави и владајућој породици Ким. Следбеници Христа перципирају се као потенцијална претња идеолошком јединству режима.

Сам датум 25. децембра има посебну улогу - он је у потпуности засењен државним култом Ким Јонг-сук. Уместо Божића, грађани учествују у масовним плесовима, концертима и организованим посетама њеном гробу или споменицима, често већ 24. децембра. Сваки облик хришћанског обележавања сматра се озбиљним прекршајем.

Амбасадорка Канаде у Београду Мишел Камерон оценила је да Србија има све или бар већину предуслова за успех и напредак у 2026. години, у којој су, како је додала, пред обе земље на хоризонту и узбудљиве прилике попут увођења директног лета Ер Србије на линији Београд-Торонто.

„Поред заједничке историје, пред нама су и узбудљиве прилике - међу њима и увођење директних летова Ер Србије. Где год се успоставе директни летови, расте туризам, јачају везе међу људима, миграције и могућности образовања за младе", изјавила је у новогодишњем интервјуу за Танјуг Камерон и нагласила да све то додатно учвршћује билатералне односе.

Према њеним речима, наш заједнички циљ је економски просперитет, чему доприноси јачање веза међу људима, као и проналажење заједничких интереса и вредности.

Нагласила је да у односима две земље постоји много примера позитивне сарадње.

„Билатерална трговина између Канаде и Србије порасла је за 300 одсто у односу на прошлу годину. Почетни ниво био је скроман, али је тренд раста јасан. Сарадња обухвата различите области - производњу, прехрамбену индустрију, рударство, ИТ сектор, софтверски и хардверски инжењеринг, као и истраживачко-развојне центре у Београду, Нишу и Новом Саду који раде на будућим АИ технологијама", казала је амбасадорка.

Такође, канадски ВентуреЛАБ потписао је Меморандум о сарадњи са научно-технолошким парковима у Србији, чиме се јача сарадња у области истраживања, образовања и комерцијализације иновација, рекла је Камерон и додала да Канада и Србија имају слична искуства као земље које сарађују са великим суседима - Канада са САД, Србија са ЕУ.

Камерон је навела да, као и сваки амбасадор, жели најбоље земљи у којој служи и нагласила да Србија има све или барем већину потребних елемената за успех - влада је спровела низ реформи које треба да привуку инвестиције и унапреде свакодневни живот грађана.

Не трају и како то променити

Почетак Нове године одавно се сматра важним тренутком за личне промене. Психолошка истраживања показују да календарске прекретнице, као рођендане, понедељке или Нове године, могу да делују као менталне „тачке ресетовања“, због чега људи чешће преиспитују своје животе и покушавају да поставе нове циљеве. Овај феномен истраживачи су пре више од деценије описали као „ефекат новог почетка“.

Ипак, многи људи данас дочекују Нову годину са мање ентузијазма него раније. Живимо у свету у којем се ментално благостање погоршава, нарочито међу младима, и у којем сама помисао на промену може деловати застрашујуће. Климатска анксиозност, политичка нестабилност и економска несигурност могу учинити да идеја почетка изнова изгледа нереално.

Истраживања такође показују да учестале или наметнуте промене могу довести до замора од промена. То је стање емоционалне исцрпљености које смањује спремност људи да се укључе у нове иницијативе, чак и када су представљене као позитивне. Уместо да обнављају наду, позиви на промене код таквих људи могу изазвати скептицизам, повлачење или незаинтересованост.

Наша способност да замишљамо будућност није неограничена. Студије о анксиозности и неизвесности доследно показују да се, када се људи осећају угрожено или без контроле, њихово размишљање усмерено ка будућности сужава. Уместо да замишљају читав низ могућности, људи се фокусирају на ризике, губитке и најгоре могуће сценарије.

Зато, ако вам је тешко да уведете промене, проблем није нужно у недостатку маште или наде. Могуће је да околности отежавају да нада и машта уопште дођу до изражаја.

За Ка­на­ђа­не ко­ји од да­нас бу­ду пу­то­ва­ли у Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве ва­же но­ва пра­ви­ла ко­ја се од­но­се на про­ши­ри­ва­ње без­бед­но­сних про­ве­ра, укљу­чу­ју­ћи оба­ве­зно узи­ма­ње би­о­ме­триј­ских по­да­та­ка. Ове ме­ре се ина­че од­но­се на све стра­не др­жа­вља­не ко­ји ула­зе или из­ла­зе из Аме­ри­ке, али до са­да гра­ђа­ни Ка­на­де ни­су би­ли об­у­хва­ће­ни овом про­ве­ром. Од да­нас, Ка­на­ђа­ни ће да­ва­ти оти­ске пр­сти­ју и би­ти фо­то­гра­фи­са­ни при ула­зу и из­ла­зу из Сје­ди­ње­них Др­жа­ва. Про­пис ће се при­ме­њи­ва­ти на свим гра­нич­ним пре­ла­зи­ма - друм­ским, ва­зду­шним и по­мор­ским путем.

Но­во пра­ви­ло је део ду­го­го­ди­шњих аме­рич­ких на­по­ра да се ство­ри ком­пле­тан би­о­ме­триј­ски си­стем ула­ска и из­ла­ска из зе­мље. Оно омо­гу­ћа­ва аме­рич­кој Слу­жби ца­ри­на и гра­нич­не за­шти­те да фо­то­гра­фи­ше пут­ни­ке и упо­ре­ђу­је сли­ке са вла­ди­ним ба­за­ма по­да­та­ка, ка­ко би пре­ци­зно про­ве­ри­ли иден­ти­тет.

На­ме­ра је да се спре­че пре­ва­ре, еви­ден­ти­ра­ју осо­бе ко­је пре­ко­ра­че ви­зом одо­брен тер­мин, као и да се спре­чи по­нов­ни ула­зак осо­ба­ма ко­је су про­те­ра­не из зе­мље. Но­вом тех­но­ло­ги­јом се, за раз­ли­ку од руч­не про­ве­ре, омо­гу­ћа­ва по­у­зда­ни­ја иден­ти­фи­ка­ци­ја кри­ми­на­ла­ца, те­ро­ри­ста и пут­ни­ка са ла­жним до­ку­мен­ти­ма.

До са­да је при­ку­пља­ње би­о­ме­триј­ских по­да­та­ка би­ло углав­ном при ула­зу у зе­мљу, док из­ла­зи ни­су би­ли на тај на­чин по­кри­ве­ни. То се са­да ме­ња, па ће би­ти оства­ре­на пот­пу­на еви­ден­ци­ја о ула­зу, из­ла­зу и ду­жи­ни бо­рав­ка свих по­се­ти­ла­ца. Ина­че, ова­ко при­ку­пље­ни по­да­ци мо­гу би­ти чу­ва­ни до 75 го­ди­на. Над­ле­жни твр­де да су оба­ви­ли про­це­ну при­ват­но­сти по­да­та­ка и усво­ји­ли про­це­ду­ре о при­ку­пља­ју, чу­ва­њу, де­ље­њу и бри­са­њу истих.

Ка­на­ђа­ни­ма ко­ји од­би­ју би­о­ме­триј­ско сни­ма­ње мо­же би­ти за­бра­њен ула­зак у САД, а са­мо до ју­че, ком­ши­је су мо­гле да уђу у Аме­ри­ку чак и без па­со­ша, са­мо са лич­ном иден­ти­фи­ка­ци­јом. Али пра­ви­ла су се у ме­ђу­вре­ме­ну дра­стич­но про­ме­ни­ла.

Више нових закона и прописа стиже у Онтарио 1. јануара 2026. године који ће утицати на потенцијалне тражиоце посла, здравствене раднике, власнике кућа и свакодневне станаре широм покрајине. Од нових правила о транспарентности плата до ажурираних прописа о противпожарној заштити и повећања накнада за воду, ево прегледа неких од значајних промена о којима треба да знате.

Ово су нови закони и правила који стижу у Онтарио у јануару 2026. године.

Закони о транспарентности плата

Почев од 1. јануара 2026. године, у Онтарију ће ступити на снагу нови закони о транспарентности плата како би процес запошљавања био праведнији и транспарентнији за тражиоце посла широм покрајине.

Промене ажурирају Закон о стандардима запошљавања Онтарија из 2000. године (ЕСА) и захтеваће од послодаваца да прилагоде своје праксе запошљавања. Према новим прописима, послодавци са 25 или више радника морају да укључе очекивану надокнаду или распон плата у јавно оглашен оглас за посао, при чему распон плата не сме бити шири од 50.000 долара.

Огласи за посао чија горња граница распона прелази 200.000 долара годишње изузети су од овог правила. У већини случајева, сви облици исплате морају бити објављени, укључујући бонусе, провизије и све друге недискреционе надокнаде поред плате.

Компаније такође морају у огласима за посао открити да ли се вештачка интелигенција користи за проверу, анализу или избор кандидата и морају открити да ли је позиција за тренутно упражњено радно место.

Послодавци такође морају да прате сваког кандидата који је био интервјуисан за јавно оглашену позицију. Покрајина каже да ова нова правила имају за циљ смањење „фантомизације кандидата“ и да ће захтевати од послодаваца да обавесте кандидате, лично или писмено, о исходу у року од 45 дана од њиховог последњег интервјуа. Ово се не односи на кандидате који су само били проверени и послали биографије, али нису били на интервјуу за позицију.

Компаније такође морају да воде евиденцију о овој комуникацији три године.

У анкети коју 'Истиномер' традиционално организује на крају сваке године, читатељке и читаоци су за „Лаж године 2025“ изабрали изјаву председника Србије Александра Вучића „Хоћете изборе - добићете их кад год хоћете!”

Најављујући да ће до Видовдана да напише књигу о томе како је победио обојену револуцију у Србији, председник Србије Александар Вучић је у фебруару ове године, са скупа у Спортском центру „Језеро“ у Кикинди, поручио политичким противницима да „ако хоће изборе“ да ће их „добити кад год хоће“, подсећа 'Истиномер'.

Понављао је више пута да ће „у Србији народ да се пита на изборима“ и да „ћете изборе имати увек“, па ипак у тренутку велике политичке кризе у Србији не пристаје на такав захтев студената и великог броја грађана, због чега су из 'Истиномера' изјаву председника оценили као неистину.

Друго и треће место такође је припало изјавама председника Србије: „Нисам прогласио победу над ‘обојеном револуцијом’“ и „Немам могућност да се обратим људима ни на РТС-у, ни на другим медијима.”

Током 2025. године, 'Истиномер' је проверио укупно 61 изјаву политичара и јавних функционера у категоријама истинитост, доследност, обећања и злоупотреба чињеница. Све оцене су биле негативне, осим једне „скоро неистине”.

Годину су, како подсећају из 'Истиномера', обележили масовни студентски и грађански протести на коју је власт одговорила све отворенијом репресијом, али и спиновима. Од тога да су студентски захтеви испуњени, па затим да се и не зна шта су тачно захтеви, до студената усташа, сепаратиста и „блокадера“ који „планирају да изазову хаос и грађански рат у Србији а све уз специјалне емисије и њихова хапшења уочи најављених протеста, али и на протестима уз оптужбе да позивају на рушење уставног поретка.

По особи 233 грама јунетине месечно

Шта улази у просечну потрошачку корпу и да ли је просечна плата за њу довољна? И колико је све то заједно заправо понижавајуће за грађане Србије?

Просечна нето зарада и просечна потрошачка корпа током ове године крећу се око готово истог износа. У појединим месецима прве половине године просечна плата била је незнатно виша од вредности корпе, док је у другим месецима потрошачка корпа „победила“ зараду. Суштински, разлика је занемарљива, а све то заједно показује да грађани немају довољно за пристојан живот.

Према подацима Министарства унутрашње и спољне трговине, просечна потрошачка корпа за август износила је 109.449,45 динара, док је просечна номинална нето зарада у јулу и августу била 107.331 динар. Другим речима, за покривање просечне потрошачке корпе било је потребно више од једне просечне плате.

Од 2008. године, откако постоје упоредиви подаци Министарства унутрашње и спољне трговине, просечна потрошачка корпа је на годишњем нивоу увек била скупља од просечне нето зараде. Овогодишњи подаци, међутим, показују да је просечна плата коначно номинално виша од просечне потрошачке корпе макар у појединим месецима.

На први поглед, званична статистика би могла да сугерише да животни стандард није у тако лошем стању. Међутим, такав закључак опстаје само док се бројке посматрају површно. Дубљи увид у саму структуру потрошачке корпе показује сасвим другачију слику.

Понижавајући подаци

Синдикати упозоравају да су количине и квалитет намирница у званичној потрошачкој корпи „понижавајући за једну просечну трочлану породицу у Србији“, пише Нова економија.

Народног позоришта у Београду

Награда 'Витез позива' уручена је вечерас добитницима на Тргу републике, испред Народног позоришта. Ово је први пут после 19 година да један од суоснивача, поред Лиге експерата - LЕX, Народно позориште није желело да буде домаћин уручења награде.

Награде су добили активиста Локалног фронта Предраг Воштинић, европосланица Ирена Јовева, бивша председница Уставног суда Вида Петровић Шкеро, судија Вишег суда Ксенија Марић, Млош Павловић, професор са ФДУ, и бивша деканка Филозофског факултета у Нишу Наталија Јовановић. Први пут ове године доделиће се и колективна награда, и она одлази у руке студената из Новог Пазара. Медаље им је уручио адвокат и оснивач lЕX Божо Прелевић.

Петровић Шкеро је поручила да они који су скоро две деценије суносиоци избора Витеза позива сада су им затворили врата, као пре тога својим запосленима, "нашег националног Народног позоришта".

Професорка Наталија Јовановић истакла је да је поносна што је у најбољем могућем друштву "испред овог храма културе и симбола грађанске Србије".

"Понос који ме обузима раван је дубини презира који осећам према овом режиму", поручила је.

Европосланица Ирена Јовева, која се обратила видео линком, истакла је да јавне институције нису приватно власништво политичких директора или управе, да култура није марионета власти и слобода није луксуз, већ граница иза које почиње ауторитаризам.

Бивши декан и професор ФДУ Милош Павловић рекао је да су на улици, "зато што је данас улица једино место где се стоји усправно и где се чује глас, улица је место где се води борба за истину, за правду и за будућност".

Предраг Воштинић је указао да су се "они (управа Народног позоришта) закључали у канцеларију, и стварно треба да будемо срећни због тога, коначно се више не фолирамо, ни ми, ни они".

Студенткиња Емина Спахић, која је представљала студенте из Новог Пазара, рекла је да ова награда не припада само њима, већ свим грађанима који су са њима били на улицама и пружали им подршку, јер без не би издржали 11 месеци у потпуној блокади". Додела је завршена позивом студената да наредне недеље, 21. децембра, грађани дођу на велики скуп у Нови Пазар.

На почетку доделе, глумци Народног позоришта отпевали су Химну слободи.

Како је образложио жири, награда Витез позива додељује се појединцима због њиховог професионалног деловања и ауторитета.

Н1 Београд

Фото: ФоНет/Милица Вучковић

Прави угао: Вида Петровић Шкеро - 15.12.2025.

Док трају масовни протести студената и других који их подржавају због погибије 15 људи у паду надстрешнице у Новом Саду, у најновијем извештају организације Транспаренси интернешнел објављено је да је Србија наставила пад на листи перцепције корупције у јавном сектору. Многи који протестују сматрају да је баш корупција у реконструкцији железничке станице у Новом Саду довела до трагедије.

Под слоганом 'Корупција убија' од 1. новембра 2024, када је пала надстрешница, организују се протести који су се омасовили, поготово од како су студенти почели блокаде факултета широм Србије.

Према извештају Транспаренсија, Србија је са индексом од 35 поена, заузела 105. место од 180 рангираних земаља за 2024. годину, што је најлошији пласман од 2012. Од европских земаља, само су Босна и Херцеговина и Белорусија слабије рангиране од Србије.

Просечна оцена на европском континенту је 56, а међу чланицама Европске Уније 62.

Иако је Влада Србије усвојила нову Стратегију борбе против корупције, зацртавши раст индекса на 43 до 2028. године, Србија тренутно заостаје осам поена за светским просеком.

Иако није у његовој надлежности, Александар Вучић, председник Србије, годинама најављује „жестоки обрачун са корупцијом", што је поновио и у јануару, али до данас нема ефеката тог обећања.

Исто је поновио и у телевизијском интервјуу 10. фебруара, тврдећи да ће „хапшења почети већ од среде, 12. фебруара" и да ће „међу њима бити звучна имена из света политике и бизниса".

Регионални извештај издваја Србију као једну од земаља „под лупом".

У многим земљама демократске институције слабе, а владавина права се погоршава, услед унутрашњих нестабилности и спољашњих притисака, што омогућава да корупција цвета, пише у извештају.