Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Прилози

Страница: 1 2 3 ... 222

На прагу 2018. године, године у којој се навршава сто година од Тријанонског споразума и успостављања Краљевине СХС, седамдесет пет година од утемељења Југославије и тридесет година од тзв. Јогурт револуције у Војводини, питање статусног положаја Војводине никада није било отвореније и важније по све њене грађане.

У протекле три деценије Војводини су бескомпромисним и насилним политичким одлукама, а оне се пре свега односе на уставна решења из 1990. и 2006. године, одузета сва могућа стечена права, док су њени грађани стављени у положај мање вредних грађана Републике Србије. Тим и таквим уставним решењима Војводина је угурана у данашњу државу Србију као развлаштена административна територија (аутономија на папиру, пре би се могло рећи колонија), над којом се спроводи незабележена девастација и пљачка која већ данас узрокује несагледиве последице, не само по живот њених гра|ана, већ и ширу друштвену заједницу.

Централизована и партократска државна администрација Републике Србије не бира начине и средства да из Војводине исиса сваки смисао жиивота, њену имовину и ресурсе распрода, а од војвођанских радника и сељака створи савремено робље 21. века.

Будући статусни положај Војводине као републике са свим елементима државности који се пре свега огледају у законодавној, извршној и судској власти, правима на располагање сопственим финансијама, имовином и ресурсима, јесте минимум минимума задовољења правде и права, и у датим околностима тек повратак на стање од пре тридесет година и сва стечена права која је Војводина већ имала, а која су јој насилно одузета од стране исте оне политике која и данас влада у Србији. Међународна заједница нема права да ћути и затвара очи пред нарастајућим тенденцијама затирања једне по свему европске регије као што је то Војводина.

Војводина Република је идеја слободе, правде и једнакости за све њене грађане.

Александар Оџић, аутор је председник Војвођанске партије

Дан после подизања кривичних пријава против петорице српских и једног хрватског држављанина због бомбардовања Банских двора у Загребу 1991. стижу прве реакције из Србије. Један од окривљених, пензионисани генерал некадашње ЈНА Љубомир Бајић за Н1 каже да је он тај који је одлучио да се седиште тадашњег државног врха Хрватске бомбардује.

Док се према спекулацијама у Банским дворима октобра 1991. завршавао састанак тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана са председником савезне владе Антом Марковићем и председником председништва СФРЈ Стјепаном Месићем, борбени авиони ракетирали су председничку палату.

Генерал Љубомир Бајић, који је тада био комадант Петог ваздухопловног корпуса, за Н1 каже да је тај напад он наредио из својих разлога.

"Ја сам се заклео држави у којој сам живео да ћу је бранити и штитити њен територијални интегритет и уставни поредак и онај који се дрзнуо да то наруши, ја сам лично сматрао да урадим право шта сам урадио", рекао је Бајић.

Н1: Без наређења државног врха?

Бајић: "Без ичијег наређења, ја сам остао сам тамо к'о сироче, нико није смео да дође тамо".

Н1: Хоћете ли се одазвати правосудним органима Хрватске?

Бајић: "Могу да се одазовем само својој отаџбини и свом народу".

Пуковник у пензији и у време ракетирања Банских двора начелник противваздушне одбране Слободан Јеремић за Н1 каже да није био у систему командовања, а на питање да ли се ипак осећа одговорним овако одговара:

"Када будете питали супротну страну да ли је неко одговарао и ко је крив за бомбардовање избегличке колоне док су им куће гореле у Хрватској, кад то будете питали и то будемо разјаснили, онда ме позовите да одговорим на ово питање".

Српско министарство правде још није добило никакав захтев од Хрватске у вези са кривичним пријавама против пет српских држављана због ракетирања Банских двора.

"Док не добијемо коначан писмени захтев тек тада можемо да реагујемо. Сарадња у поступању по замолницама у вези са ратним злочинима између Србије и Хрватске је на најнижем могућем нивоу, јер Хрватска одбија да поступи по замолницама Србије", изјавила је министарка правде Србије нела Кубуровић.

Наставак...

Уколико данас не чинимо снажне кораке у афирмисању ћирилице у јавној и службеној употреби, можемо доћи у ситуацију да ћирилице нема нигде осим у нашој свести.

То је данас рекао министар културе и информисања Владан Вукосављевић на 20. седници Одбора за стандардизацију српског језика у Српској академији наука у уметности. Пуне две деценије Одбор за стандардизацију српског језика мариљиво, темељно, стручно и научно утемељено и мотивисано обавља изузетан посао оценио је „Одјеци и рефлекси таквог посла често нису присутни у јавности, али оно што Одбор ради представља стручни, научни и национални посао“ , рекао је Вукосављевић. Он је подсетио да су пре 20 година под кровом Српске академије наука и уметности, водеће научне-културне и наставне установе српског културног простора основале овај Одбор, и тиме показале заједничку свест и одговорност према битном питању свога народа и његове културе.

Језик је без сумње, како каже Вукосављевић, један од државотворних елемената и предмет базичне државне бриге и та базична брига је утемељена на науци о језику и усмеравана њеним постигнућима.

„Одбор за стандардизацију је настао као израз такве свести, која нажалост, није увек била јасно присутна и препозната код носилаца власти и доносиоца важних одлука, иако су нас кретања у окружењу и Европи опомињала да су национални језик и писмо питања до којих и други и те како држе и на којима активно раде“, рекао је он.

„Начин на који то раде државе у Европи и у Европској унији према којој као држава идемо, јесте додатни мотив да се ми још одлучније позабавимо овим важним питањем идентитета и уопште питањима културног језгра и постојања једног народа. Министарство културе и информисања, Министарство просвете, наука и технолошког развоја, Влада Србије, Српска академија наука и уметности и овај Одбор врло активно раде на овим питањима“, рекао је Вукосављевић.

Наставак...

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да је одлука САД да признају Јерусалим као престоницу Израела "против здравог разума". Лавров је истакао и да су војне вежбе САД и Јужне Кореје имале за циљ да испровоцирају Северну Кореју да изведе додатне ракетне пробе.

"Ова објава је против здравог разума", рекао је Лавров на конференцији за новинаре у Бечу коментаришући одлуку Трампа да призна Јерусалим као престоницу Израела, пренео је Ројтерс.

Лавров је оштро критиковао одлуку САД да своју амбасаду преместе из Тел Авива у Јерусалим.

"То крши све споразуме", поручио је Лавров на конференцији за штампу на маргинама Савета министара ОЕБС-а. Према његовим речима, одлука САД отежава проналажење решења на Блиском истоку.

Лавров је истакао да одлука САД отежава нормализацију односа Вашингтона са арапским земљама, а уједно и проналажење решења за проблем Палестинаца.

"Питао сам Рекса Тилерсона где је ту логика", навео је Лавров.

Указао је да очигледно САД играју на време, те додао да му је Тилерсон рекао да примена одлуке изискује одређено време и да је указао да САД желе договор који би решио проблем.

Лавров је пребацио САД да доводе у питање план за решење из 2002. године, када је било планирано да арапске земље признају Израел после примене решење две државе.

Руски министар спољних послова нагласио је и да су војне вежбе САД и Јужне Кореје изгледа имале за циљ да испровоцирају Северну Кореју да изведе додатне ракетне пробе.

Лавров је, такође, рекао да Москва осуђује ракетне пробе Северне Кореје.

Амерички бомбардер прелетео је 6. децембра изнад Корејског полуострва у оквиру заједничких војних вежби са Јужном Корејом, у којима учествује на стотине авиона, што је јасно упозорење након што је Северна Кореја прошле недеље тестирала своју до сада највећу и најмоћнију ракету.

Лавров у Бечу борави због одржавања конференције ОЕБС-а.

Танјуг

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц сагласио се са примедбама да тај суд није допринео помирењу држава и народа на простору бивше Југославије и додао да многи и даље доживљавају осуђене ратне злочинце као јунаке, док се жртве и преживели занемарују и одбацују.

„У региону још увек не постоји истинска воља да се прихвате велика недела из прошлости и пође даље, нажалост, понајвише у политичким руководствима”, нагласио је Брамерц у Савету безбедности УН. Он је рекао да превише људи слуша ратне злочинце који се крију иза тврдњи о заједничкој одговорности. Ратни злочинци, како је додао, упорно тврде да се не суди њима него њиховом народу и упорно тврде да пресуда о њиховој кривици значи да је крива цела њихова заједница.

„Супротно томе, ми смо увек устрајали на начелу личне кривичне одговорности”, рекао је Брамерц. Он је нагласио да те злочине нису починиле државе или народи већ појединци, а понајвише највиши политички и војни челници.

„Да бих био сасвим јасан о овоме: ниједна заједница није одговорна за дела тих људи”, рекао је Брамерц. Он је додао да правда са друштва скида терет заједничке одговорности и утире пут ка разумевању и прихватању.

„Због тога правда, иако сама по себи није довољна за остварење помирења, представља његов кључни предуслов”, рекао је Брамерц.

Сумирајући резултате рада трибунала током свог мандата, Брамерц је рекао да они показују да се чак и за најтежа кршења међународног хуманитарног права може одговарати ако међународна заједница има о томе јединствен став.

„Наши резултати показују да најодговорнији за тешка кршења међународног хуманитарног права могу за та кршења да одговарају уколико влада политика која се за такву одговорност залаже, а међународна заједница заузме једногласан став”, навео је он подносећи последњи извештај Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију.

Наставак...

Водећи шведски дневник Афтонбладет објавио је жестоку колумну о слављењу Слободана Праљка у Хрватској коју потписује Петер Кадхамер, један од најпознатијих шведских новинара.

Афтонбладет је један од најтиражнијих скандинавских дневних листова који свакоднено има око 3,5 милиона читалаца и  представља глас леволибералне Шведске. Кадхамер пише да је Хрватска слављењем Праљка пљунула Шведску и Европску унију у лице, али да и даље воли европски новац.

"Може се рећи да је његово јавно самоубиство наставак политике нихилизма и разарања која је карактеризовала рат у БиХ", објавио је лист и подсетио да је у хашкој пресуди утврђено да су Праљак и остали из херцеговачке шесторке осуђени за "дуги низ злочина: пројеривање цивила, затварање људи у логоре, убијање и уништавање имовине, коришћење заробљеника за рад и као живе штитове, етничко чишћење муслиманског становништва".

Наглашава се да је цела прича "о ратном злочинцу" могла завршити Праљковим самоубиством, али председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић због тога је прекинула службену посету Исланду и онда изјавила да Праљков чин удара у срце хрватског народа, док је премијер Андреј Пленковић јавно изјавио саучешће "породици убице". Изражава се шок што је у Сабору одржан минут ћутања и што се на главном загребачком тргу испред Праљкове слике пале свеће.

У Хрватској је завладао култ мртвог убице

"То се догађа у земљи која је чланица ЕУ, усред наше цивилизоване демократске заједнице. Срамотно. Култ мртвог убице показује застрашујући недостатак демократских инстинката", пише колумнист Афтонбладета и додаје:

"Тужно је што је земља као што је Хрватске пуштена у ЕУ".

Наставак...

Изјава хрватског премијера Андреја Пленковића да је пресуда шесторици Хрвата, лидера такозване „Херцег-Босне” у Хашком трибуналу, представља „дубоко моралну неправду”, први је случај да неки шеф владе државе чланице Европске уније подржава осуђене ратне злочинце, констатује „Гардијан”. Тај британски лист није једини који коментарише реакције хрватских државника поводом тих пресуда и самоубиства генерала Слободана Праљка, преноси портал Индекс.хр.

Аустријски „Стандард” објавио је велику анализу под насловом „Хрватска десница профитирала је од самоубиства ратног злочинца Праљка”, у којој наглашава да хрватска влада нема никакве правне опције како би успешно покренула ревизију хашке пресуде. Лист истиче да је премијер Пленковић „више умерен него конзервативно-националистички политичар”, почео да говори о неправедној пресуди и најавио „правне и политичке кораке”, иако и сам зна да не може ништа учинити. То је за „Стандард” потврдио и портпарол Хашког суда, који наглашава да су све правне могућности исцрпљене.

„У Хрватској се може чути мало рационалних гласова” око пресуде херцеговачкој шесторки, а међу њима су бивши председник Иво Јосиповић и бивша министарка спољних послова Весна Пусић, наводи аустријски лист.

Гласнији су, ипак, политичари које су од пресуде направили велико национално питање, као председнице Колинде Грабар-Китаровић, која „већ сада скупља гласове националиста за реизбор 2019. године”, а она је Праљка хвалила и пре пресуде и супротно чињеницама тврдила да Хрватска није била агресор у БиХ. Томе се придружио и Пленковић који је, супротно истини, изјавио да Србија није осуђена за удружени злочиначки подухват у Хагу.

Немачки „Шпигел” објавио је на свом порталу велики чланак у којем се згражава над чињеницом да „Хрватска тугује због једног ратног злочинца”.

Наставак...

Зар нам и без водитељке Парова спољна политика понекад не личи на ријалити? Или је заправо то и циљ? А и где би неко после ријалитија, ако не у политику

Само пар дана пошто је Хашки суд осудио Ратка Младића на доживотни затвор за геноцид у Сребреници и друге ратне злочине, један од овдашњих службених гласника, ваљда у настојању да спречи ширење дефетизма, обавестио нас је да „Србија дефинитивно постаје убедљиво најјача војна сила у региону“. Један таблоид јавља да „Лукашенко Србији шаље чак 12 МиГ-ова 29, ракете `бук` и С-300“, а други тврди да „Стижу четири батерије С-300 и још шест МиГ-ова 29“. Медији откривају да је „Бакир тајно обучио 9.000 Бошњака за ратовање“ и да „Насер Орић тајно лови по Србији“, али најављују неочекиван и драматичан преокрет, јер „Путин вади Младића из Хага“, а „Русија у УН руши пресуду Младићу“, ваљда зато што је и врапцима у Москви јасно да је „Младић осуђен за злочине ЦИА“.

Овдашњи таблоиди панично најављују „Велика Албанија од Нове године“, упозоравају „Покварено - Британци тајно спремају нову резолуцију - осудили Младића, укидају Републику Српску“, из поузданих извора нам скрећу пажњу да „Агенти из региона крећу на Србију и Републику Српску“. Као да то што страни агенти интензивно шпартају по Србији нема сасвим једноставно образложење - па на основу којих би информација, осим директно са терена, из прве руке, Владимир Путин могао да направи руски, а Доналд Трамп амерички план за Балкан, Србију, Косово, Малу Крсну, Велики Мокри Луг... У мору сличних наслова готово безазлено делује покушај једног таблоида да додатно подигне прашину са још једним сукобом: „Рат жена у СНС - Лети перје на све стране“. 

Ако вам од оваквих наслова у последњих неколико дана није мука, онда ништа. Ако јесте, ваш проблем. Тим пре што би ускоро, када се захукта предизборна кампања за београдске изборе - мада ни ванредни парламентарни нису до краја искључени - могло бити и горе. Само се стрпите још мало. И узалуд се надате да ће се нешто променити набоље. Неће. И ја сам се надао да хоће, али нисам био у праву.

Наставак...

Атлантски савет објавио је на свом сајту извештај о новој америчкој стратегији за Балкан под називом "Балкан напред: Нова стратегија САД за регион", у коjeм је предложено стално америчко војно присуство у југоисточној Европи, залагање за "историјско зближавање" са Србијом и обнављање репутације САД као истинског посредника.

За среду је у Вашингтону заказана конференција Атлантског савета о Западном Балкану, на којој ће учествовати први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић и шефови дипломатија региона.

После сукоба током 90-их, веровало се да се Западни Балкан налази на путу ка стабилности и да ће обећање о евроатлантској интеграцији помоћи земљама бивше Југославије да прођу кроз болне унутрашње реформе и подстакну регион на тешњу сарадњу, која ће помоћи у превазилажењу рана из ратова, наводи се у извештају Атлантског савета.

Према њиховој оцени, у региону је постигнут значајан напредак - Словенија и Хрватска су сада чланице НАТО-а и Европске уније (ЕУ), а Албанија и Црна Гора су приступиле НАТО-у.

Охрабрене овим успесима, ангажовање и европских држава и САД је смањено, уз оправдање пасивног веровања у неизбежност крајње путање региона.

Иако регион још жели да се придружи Западу и његовим институцијама, коначни исход не би требало више узимати здраво за готово, истиче се у извештају о новој америчкој стратегији за Балкан.

САД посебно могу и треба да имају кључну улогу у томе како би дале глас јасној, заједничкој визији за регион и координисале са Европском унијом поновно успостављање јасног пута ка заједничком трансатлантском циљу на политичком нивоу, сматра Атлантски савет.

Наставак...

Албански председник Илир Мета допутовао је данас у приватну посету Медвеђи, а на прелазу Мутивода дочекали су га председник Координационог тела за југ Србије Зоран Станковић и председник Општине Медвеђа Небојша Арсић.

Станковић је за Танјуг рекао да је посета Мете договорена на нивоу државе са амбасадом Србије у Тирани и да су данас почели прелимирани разговори са одборницима албанске и српске националности који су изнели своја виђења о политичкој ситуацији и о томе шта треба урадити на побољшању односа између Србије и Албаније.

Председник Албаније изјавио је по доласку у Медвеђу да је веома задовољан што може да пошаље поруку о новој сарадњи, пренео је портал Прешева јоне.

„Сама чињеница да смо овде значи да смо позитивни, и зато смо овде - да дамо јасну поруку да смо за сарадњу и заједнички рад”, рекао је Мета.

„Желим да истакнем из Медвеђе да је будућност наших народа и читавог региона у Европској унији и то се може остварити једино блиском сарадњом”, рекао је Мета. Он је изразио очекивање и да ће његова посета допринети да се албанској националној мањини у Србији посвети више пажње, пренео је портал.

Мета је додао и да је задовољан начином на који су га поздравили локални органи власти и представници државе, као и због будућих разговора са одборницима, општинским руководством, Координационим телом.

Станковић је Танјугу рекао да ће са Метом данас имати одвојени разговор о неколико важних тема, а да ће главна тема бити уџбеници о чијој је употреби постигнут договор између Националног савета Албанаца у Србији и Министарства просвете Србије.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 222