Занимљивости

Зову је биљка „феникс”. Због способности да издржи сушу и по неколико недеља, а онда васкрсне после неколико капљица воде, Наталијина рамонда одабрана је да буде симбол Дана примирја у Великом рату. Ова биљка симбол је српског страдања и дизања из пепела у Првом светском рату.

Има је на простору наше земље, али и на једном месту у Београду. Њен дом у престоници je Ботаничкa баштa „Јевремовац”, где расте заједно са својом рођаком врстом Ramondа serbicа (српска рамонда).

Једна поред друге ове биљке „васкрснице”, за које се оправдано верује да су постојале још у време када је копно на Земљи било јединствено, пркосе савременим еколошким изазовима.

- На простору наше земље живе две врсте рода рамонда - Ramonda serbica (српска рамонда) и Ramonda nathaliae (Наталијина рамонда). Осим те две, у Европи постоје још три врсте које припадају фамилији Gesneriaceae. То су Ramonda myconi која живи на Пиринејском полуострву, Haberlea rhodopensis чије је станиште у Бугарској и Грчкој на Родопима и постоји још једна рамонда Jankaea heldreichii чији је дом место где „живе” богови - планина Олимп - каже Маја Лазаревић, доцент Биолошког факултета Универзитета у Београду. 

... ће моћи да купе докторат

Председник Александар Вучић верује да ће стандард у Србији наставити вртоглави раст и да ће за већ за коју годину грађани са просечном платом моћи себи да купе докторат.

- Србија убрзано напредује и за коју годину би могла да стигне најразвијеније европске економије. За ово кратко време смо успели да подигнемо земљу из блата у којем га је оставила бивша власт, избегнемо банкрот и спустимо незапосленост на рекордно низак ниво - рекао је Вучић.

- Животни стандард у Србији никад није био бољи, а прави раст нас тек очекује. Грађани већ данас могу да размишљају о улагању у образовање јер ће за пар година докторати бити доступни и онима са просечним примањима. Свесни смо да ће образовање бити кључ успеха на тржишној утакмици и нећемо жалити средства да га учинимо доступним свима – поручио је председник.

Да председникове речи нису само празна обећања, потврђују у Министарству финансија аргументујући то економским анализама које предвиђају нови раст српске привреде и животног стандарда.

Храбри пробој председника Србије Александра Вучића до емисије “Упитник”, на Радио телевизији Србије, биће врло брзо увршћен у уџбенике историје за осми разред основне школе.

Вучићев чин био је толико херојски да је Министарство просвете одлучило да се лекција о томе нађе већ у следећем издању уџбеника.

- Историја се пише пред нашим очима. Пробој председника Вучића кроз непрегледне ескадроне опозиције и студентске хорде смрти, раван је пробоју Солунског фронта, или победи код Велбужда. Зато је јако битно да се наша деца упознају са овим догађајем што раније и да науче све о томе - саопштили су из Министарства просвете.

У том министарству такође кажу да су консултовали више историчара и да су они већ почели да пишу лекцију о пробоју таковског фронта.

- У писање ове лекције биће укључени стручњаци за војну стратегију, геополитику, опозицију и друге неопходне дисциплине како би лекција била што прецизнија и истинитија. Само уз такав приступ биће могуће дочарати деци колико је председник неустрашив, али и колико добро познаје тактике и стратегију које су биле потребне за пробој опозиционог обруча - кажу у министарству.

Хотел Гитар, вредан 1,5 милијарди долара, свечано је отворен прошле седмице на Флориди.

Многе познате личности биле су на отварању првог хотела у облику гитаре, а госте је забављао бенд Марун фајв.

Овај хотел је дeо великог пројекта компаније Хард Рок, има 35 спратова и опремљен је свим оним на шта су љубитељи луксуза навикли, базена, приватне плаже, клуба на плажи, ресторана и ВИП базена.

Из компаније Хард Рок надају се да ће привући посетиоце из целе Америке, али и из света.

Оно што карактерише Хард Рок хотеле су музички елементи. Хотел има и велики казино, који садржи 3.000 слот апарата, 193 стола за играње и покер салу са четрдесет шест столова.
Погледајте ВИДЕО

Агенције

У српском језику није мали број назива насељених места и становника тих места који нас доводе у недоумицу...

ОДАКЛЕ ЈЕ ГРАЧАНИН? Када кажемо Грачанин, прво помислимо на презиме: Петар Грачанин, учесник Народноослободилачке борбе, гимнастичар Александар Грачанин, Хрвоје Грачанин, хрватски историчар...

А одакле то презиме?

Настало је од речи градац, што значи мали град, тако да је Грачанин становник Градца (што је генитив од Градац).

Али не само одатле. На сајту „Шта значи“ сазнајемо да је Грачанин становник и аустријског Граца. Сада је све јасно.

Или није. И онај што што је из места Грачац у Лици је Грачанин.

Жена из Граца или Градца је Грачанка, а из Грачаца је Грачачкиња.

ВЛАДИЧИН ХАН. „Ханчанин ухапшен због сумње да је извршио тешку крађу“, јављају на сајту „Врањска плус“.

Ханчанин? Да ли тако треба? Ваљда они из Врања знају.

Знају. Становник вароши Владичин Хан је Ханчанин, жена је Ханчанка, а заједно су Ханчани.

ЂАКОВ(И)ЧАНИН. На једном сајту можемо прочитати да је „Ђаковчанин М. Г. (68), оптужен за ратне злочине на Косову и Метохији, пуштен на слободу уз јемство“.

Ђаковчанин је житељ Ђакова, места у Хрватској. Па шта је он радио на Косову и Метохији, још да му суде за ратне злочине?

Није за телефон, није за ситниш

Данас су фармерке незаобилазне и за мушкарце и за жене, а могу се комбиновати од кежуал до елегантног стила. Многи модели фармерки имају мали џеп, за који већина мисли да је украс и да ничему не служи.

У Европу је џинс стигао касно, у почетку није био популаран јер је означавао бунтовни и декадентни стил, тек га је пробој вестерн филмова учинио траженим.

Џепови на фармеркама су стандардни – два напред, два позади, и мали, необичан предњи џеп. Чему он заправо служи? 

Сасвим је јасно да је сувише мали и непрактичан за чување ситниша, а настао је много пре ере мобилних телефона, па је и ова могућност искључена. Одговор на ову тајну крије компанија „Леви Штраус“, чувени произвођач текстила и одеће. 

Током 19. века овај мали џеп се користио за џепне сатове који су у то време били веома популарни. Ови џепови потичу из доба када су се појавиле прве „левиске“, давне 1879. године.

РТС

У Србији се сваке године се роди више политичара него што умре

Сваке године у нашој земљи роди се политичара и функционера колико је довољно за једно ново јавно предузеће величине “Поште Србије”, док значајно мањи број њих у истом периоду премине.

Ова црна статистика ће, по свему судећи, бити настављена и у наредним годинама и деценијама, па се прогнозира да до 2060. године број политичара надмаши број обичних грађана.

Политички демограф Стојан Ђуровић каже да ће то што врло мало политичара умире, а јако много их се рађа, утицати не само на демографску, већ и привредну слику Србије.

- Ако би се те претпоставке оствариле, онда би Србија 2060. године услед ове “политичарске куге” имала 4,1 милион политичара, док ће грађана бити свега два милиона. То значи да ће нам бити потребно све више државних предузећа и јавних служби, а све мање приватних фирми и предузећа - објаснио је за Њуз Ђуровић и закључио да ће у приватном сектору порези морати да буду повећани како би држава могла да функционише у условима екстремно повећаног броја политичара.

Ненад Милосављевић, Њуз

Наг и „без шајкаче и опанака“, како је одмах приметила тадашња штампа, „на гребену града Београда, на ушћу Саве и Дунава“ једног октобарског дана 1928. године, освануо је „Победник“.

Дело вајара Ивана Мештровића временом је постало симбол. Заштитни знак Београда. Препознају га они који знају готово све о историји његовог настанка, као и они који о свему знају мало или нимало.

Прича о Победнику прича је о односу модерног и традиционалног, митског и стварног, уметнику и контексту у којем уметник ствара.

„Победник је једна од најважнијих скулптура овога тла која на неки начин показује капацитет скулптуре да у једном тренутку обједини место, облик и историјску артикулацију“, сматра вајар Мрђан Бајић.

За историчара уметности, Игора Борозана, Победник је један визуелни амблем који сажето и језгровито сублимира одређена осећања појединца и епохе, која су увек растегљива и мењају се.

Историчар Станислав Сретеновић подсећа да је скулптура Победника настала непосредно после Другог балканског рата. Мештровић је добио позив негде у лето 1913. године да направи споменик који би био део једне фонтане, која је требало да буде постављена на Теразијама.

У саставу временске прогнозе на РТС-У

Патријарх Српске православне цркве Иринеј доделио је председнику Србије Александру Вучићу орден Светог Саве првог реда за неуморну борбу за целовитост Србије, а посебно за очување Косова и Метохије у саставу временске прогнозе на Радио телевизији Србије.

Патријарх је изјавио да је Србија у време Вучића кренула великим корацима напред и да се он жестоко бори да сачува оно што је најважније - територијалну целовитост Косова и Метохије у оквирима временске прогнозе Јавног сервиса.

- Наш народ каже оно што се силом узме и врати се, али оно што се поклони то се никада не врати. Не смемо поклонити ни једну једину стопу наше свете временске прогнозе. Опстанак српског народа у прогнози РТС-а је кључан за опстанак српског народа уопште - поручио је Иринеј.

Иринеј је Вучићу уручио орден уз речи да су многи покушали да Србе избаце из временске прогнозе на РТС-у и да би у томе вероватно и успели да није било његове лавовске борбе.

Примајући орден, председник Србије поручио је да му се није ни надао, нити га је тражио, али да му је изузетна част што га је добио.

Преседница владе Ана Брнабић најавила је на конференцији за штампу да грађани Србије од 1.октобра могу да очекују да ће се број обећања повећати за 15 одсто. Према њеним речима највећи пораст, када су обећања у питању, односиће се на раст личног дохотка.

- Влада Србија усвојила је на седници предлог да се грађанима највише обећавају повећања примања у здравству, ту ћемо имати раст од око 15 одсто, затим у просвети где ћемо број повећати за 10 одсто, док ћемо пензионерима упутити једнократна обећања о повећању пензија следеће године - објаснила је премијерка.

- Када код нас нешто обећавате то има негативну конотацију јер се раније обећавало преко сваке мере. Сада коначно имамо основа да повећавамо број обећања за чак 15 одсто, не зато што можемо да их испунимо, већ због тога што смо у ситуацији да то радимо без икаквих последица по владу - казала је Брнабић.

Она је истакла да је вера грађана у обећања владе већа од очекиване и да влада то жели да врати грађанима кроз нова обећања.

Соко Соколовић, Њуз