Занимљивости

Никола Тесла, чудесни ум, изумитељ чији су проналасци преобразили човечанство, рођен је на данашњи дан 10. јула 1856, а његов рођендан у Србији се од 2011. године обележава као национални Дан науке. Влада Србије је крајем августа 2010. на предлог Министарства за науку, донела одлуку да се дан рођења великог српско-америчког научника прогласи Даном науке у Србији, са намером да то буде прилика како за подсећање на великог сународника, тако и за промоцију науке и иноваторства у Србији.

Тесла је пресудно допринео науци и технолошком прогресу света изумима односно применом обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне електричне енергије, одговарајућег трансформатора, што је омогућило производњу и дистрибуцију електричне енергије с неупоредиво мањим губицима. Био је пионир и на низу других поља, попут радио технике, што му је признато тек постхумно. Патентирао је око 300 изума.

О стогодишњици његовог рођења 1956. по Тесли је названа јединица мере за магнетну индукцију.

Тесла је рођен 10. јула 1856. у Смиљану, Лика, на простору ондашње Војне границе у склопу Аустријског царства, преобликованог 1867. у двојну Аустроугарску монархију. Рођен је као четврто од петоро деце у породици Милутина Тесле, свештеника Српске цркве, односно православне Kарловачке митрополије, и Георгине, Ђуке, која је исто тако била из свештеничке куће. Била је кћи проте Николе Мандића и Софије, рођене Будисављевић.

Стеновита формација на источним обалама Хадсоновог залива у Канади можда садржи најстарије познате стене на Земљи, наводи се у новој студији. Анализа је утврдила старост сивкастих, пругастих стена на 4,16 милијарди година, што значи да су то остаци најраније Земљине коре са планете старе 4,57 милијарди година.

Датирање је обављено коришћењем две методе које мере старост древне магме заробљене у стенама преко распада радиоактивних изотопа (различитих облика елемената), чиме је значајно потврђена раније спорна студија истих научника.

Ако се њихови налази, објављени 26. јуна у часопису Сајенс (Science), покажу тачним, могли би да понуде јединствен увид у најранију историју наше планете и геохемијску позорницу на којој се живот појавио.

„Ове вулканске стене морају бити старе најмање 4,16 милијарди година, а ја бих тврдио да је њихова највероватнија старост 4,3 милијарде година. Ниједне познате стене нису старије“, рекао је за портал Лајв сајенс коаутор студије Џонатан О’Нил, професор заштите животне средине на Универзитету у Отави.

Земља је почела као кугла ужарене лаве. Постепено се хладила током својих првих 600 милиона година, у добу познатом као геолошко доба Хадајк, када су почели да се формирају први џепови чврстих стена. То је било бурно време за младу планету, која је непрестано била бомбардована астероидима, а доживела је и катастрофалан судар са протопланетом Тејом, која је одвојила велики део Земље од ког је касније настала Месечева маса.

Реч "мамурлук" потиче из турског језика, тачније од речи махмур, што значи поспан, омамљен, или тром.

Појам мамурлук ушао је у српски језик толико природно да ретко ко застане да се запита - одакле баш та реч да опише једно од најнепријатнијих стања које долази дан после пијанства? 

У турском језику махмур не означава нужно последице алкохола, већ генерално стање тромости, замућености и умора - оно што би данашњим речником могло да се опише као "замућена свест".

Српски језик је од ове речи направио именицу додавањем суфикса "-лук", који се често користи за стварање апстрактних именица - као што су бедлук (од бед, несрећа) или баксузлук (од баксуз, несрећник). 

Тако је махмур-лук постао "мамурлук" - стање у коме се осећамо омамљено, безвољно, са главобољом и вртоглавицом, обично дан после прекомерног уживања у алкохолу.

Занимљиво је да су током турске владавине на Балкану многи изрази везани за свакодневицу - нарочито за јело, пиће, одећу и расположење - баш из тог језика ушли у српски, и ту остали до данас.

Тако и мамурлук данас више не носи оријенталну патину свог порекла, али носи све последице претходне ноћи.

У свакодневној употреби, мамурлук је постао синоним за дан када се присећамо одлука које више не можемо да опозовемо. 

А језички гледано - и то је једна врста историје.

Данас

Тесла, Сократ, Бетовен, Шекспир…

Хашем Ал-Гајли јеменски молекуларни биолог, популаризатор науке и редитељ најпознатији је по истоименој Facebook страници коју је покренуо 2008. године. На њој објављује инфографике и кратке видео записе о научним вестима и истраживањима. До октобра 2022. године, страница је имала више од 32 милиона пратилаца, а на Инстаграму прати га близу милион људи.

Са невероватним успехом алата који користе вештачку интелигенцију за обраду фотографија, текста или снимака, појавило се велико интересовање за „оживаљвањем“ историјских личности. Наиме, на основу бисти, скулпутра и слика Хашем уз помоћ вештачке интелигенције показао је како су неке чувене историјске фигуре заиста изгледале. Иако, вештачка интелигенција није увек прецизна, финални резултат је најприближније ономе како су заиста изгледали.

У видео-клипу појављују се Нефертити, Сократ, Никола Теска, Исак Њутн, Галилео Галилеј, Наполеон, Бетовен, Вилијам Шекспир…

Како АI прави видео од фотографије или бисте историјске личности?

Процес укључује неколико кључних технологија из области рачунарског вида (computer vision), дубоког учења (deep learning) и синтетизовања покрета и гласа. У наставку су главне фазе:

1. Анализа лица са фотографије или бисте

АI користи алгоритме препознавања лица да идентификује кључне тачке на лицу - као што су очи, обрве, усне, брада и контуре лица. Чак и када је у питању биста (скулптура), систем препознаје основне облике и оријентацију лица.

Његов циљ је разумевање анатомије и израза лица како би могла да се „мапира“ анимација.

Пошто је успешно продао своју технолошку фирму, канадски милионер Marcel LeBrun одлучио је да свој живот и богатство посвети нечему далеко већем од пословног успеха. Он је сопственим средствима изградио насеље са 99 малих кућа намењених бескућницима.

Уместо да ужива у луксузу, Marcel је уложио чак 4 милиона долара свог новца у изградњу 99 потпуно опремљених малих кућа за људе који су без крова над главом у Фредериктону, главном граду покрајине New Brunswick.

Ове мале куће нису тек привремена решења, него прави домови - сваки с сопственом кухињом, купатиом и соларним панелима. Међутим, његов пројекат иде и корак даље.

Око ових кућа створена је читава заједница: простор у којему се налази кафић, едукативна кухиња за обуке те низ малих предузећа која воде управо становници те нове заједнице. Идеја није само да пружи кров над главом, него и омогући нови почетак - поновно укључивање у друштво кроз рад, образовање и заједништво. 

Marcel LeBrun отворено истиче како његова мисија превазилази пуку филантропију. Није му циљ само да удели, него и да обнови достојанство и омогући стварну, дугорочну промену у животима људи. Реч је о саосећању преточеном у деловање, о вери у то да свака особа има вредност и потенцијал.

- Не желим им само дати кров над главом, желим им вратити достојанство- поручује Marcel LeBrun.

Његова визија постаје снажан пример како се стварна промена може постићи када се капитал и срце споје. У времену када друштво често окреће главу од оних на маргини, ЛеБрун показује да је могуће створити нову стварност - ако постоји воља, емпатија и одлучност.

Његов пројекат већ изазива пажњу широм Канаде, а многи се надају да ће овај модел бити инспирација и другим градовима и државама које се боре сa проблемом бескућништва.

Директно.рс

How One Canadian Tech Millionaire Built a Tiny-Home Community

Нискобуџетне авио-компаније у Европи почетком 2026. године планирају да уведу седишта за стајање у авионима, на летовима који су краћи од два сата, популарно названа Скајрајдер (Skyrider 2.0).

Полустојећа седишта у облику седла су иновација у новом начину летења, са циљем смањења трошкова путовања и повећања броја путника на летовима.

Седишта Skyrider 2.0, дају путницима могућност да се наслоне на тапацирана седишта која су као она на бициклима, а која су постављена под углом од 45 степени.

Свако седиште имаће сигурносни појас, који подсећа на падобран.

Предности стајаћих седишта у авионима

Ова врста седишта дупло је лакша од садашњих седишта у авионима, а то је и бенефит за компанију, јер смањује потрошњу горива, а повећава број путника на лету, за око 20 одсто.

Још није утврђено колико је ова врста седишта безбедна за путнике, нарочито у хитним случајевима.

Ова идеја изазвала је подељена мишљења, а агенције које се баве регулативама авио саобраћаја нису још одобриле ову врсту седишта и такав начин путовања.

Ако се превазиђу регулаторне препреке и осигура безбедност путника, ова врста иновације могла би да постане стандардна на кратким летовима.

РТС, TIME OUT, FLIGHT MODE

У септембру 2023. године, земља се тресла због мегацунамија који је настао у фјордовима Гренланда, а резултат је клизиште али и џиновски талас који је остао заробљен у далеком фјорду.

Како су показали подаци, мегацунами, џиновски талас, био је довољно значајан за прикупљање података са сеизмичких монитора. Феномен је забележен из сигнала који су путовали чак 5.000 километара широм света.

Шта су забележили инструменти?

Сеизмички мониторинг широм света регистровао је чудан сигнал који се понављао на сваких 90 секунди током девет дана, нестајући на начин који никада раније није виђен.

Исто се догодило месец дана касније. Накнадна анализа тих сигнала утврдила је да је узрок тог подрхтавања вероватно био џиновски мегацунами који се простирао правцем напред-назад, ударајући о стране фјордова на Гренланду - стварајући стојећи талас познат као сејш.

„Ова студија је пример како следећа генерација сателитских података може да реши феномене који су у прошлости остали мистерија. Моћи ћемо да добијемо нове увиде у океанске екстреме као што су цунамији, олујни удари и необични таласи. Да бисмо максимално искористили ове податке, мораћемо да иновирамо и наше знање о физици океана како бисмо интерпретирали наше нове резултате”, истакао је океански инжењер Томас Адкок са Универзитета Оксфорд у Великој Британији.

Према анализи сеизмичких података, окидач који је покренуо мегацунами било је топљење глечера које је изазвало два огромна клизишта, која су се сурвала у удаљени фјорд Диксон у Источном Гренланду.

За многе, нема ничег лепшег од окупљања породице и пријатеља на викенд уз роштиљање по пролећном времену. Међутим, пре него што почнете са боравком на отвореном уз укусне специјалитете, пазите на грешке при роштиљању.

Грешке при роштиљању могу бити узрок специфичних здравствених ризика, укључујући излагање високим нивоима једињења која изазивају рак као што су хетероциклична амина (NSA). Они се формирају у мишићном ткиву меса током излагања на високој температури као што је процес печења на роштиљу.

Иако су тесно повезане са раком желуца и дебелог црева, NSA такође оштећују ДНК и повезане су са повећаним ризиком од рака дојке, јетре, плућа, простате и коже.

Срећом, постоје релативно једноставни начини да се заштитите од NSA и канцерогених ефеката које могу имати намирнице са роштиља и и које би могле да угрозе ваше здравље.

Маринада

Ако правилно маринирате месо, можете драстично да смањите нивое једињења која изазивају рак, а која се стварају током роштиљања. Међутим, прочитајте састојке већине маринада које се купују у продавници и вероватно ћете видети да многи производи садрже шећер или кукурузни сируп са високим садржајем фруктозе, а то су два проблематична састојка која у ствари чине месо са роштиља ризичнијим. Уместо густих куповних маринада, одлучите се за ређе, лаганије маринаде на бази сирћета или лимуновог сока богате биљем и зачинима, укључујући рузмарин који неутралише канцерогене елементе.

И са ким се најбоље слажете?

Ваша крвна група може да открије добре, али и мрачне стране вашег карактера. Анализирајући различите крвне групе откривено је и која са којом се најбоље слаже.

Јапанци су 1930-их почели да разрађују теорију о повезаности крвних група и личности, а један од првих је био јапански научник Фурукава Такеји.

У Јапану готово сви знају коју групу имају, а неке фирме иду толико далеко да су и раднике распоредиле по позицијама које одговарају њиховој крвној групи. У теорији везе крви и личности, Rh фактор не игра никакву улогу, а постоје четири крвне групе: 0, А, Б и АБ.

Постоје научни докази како између неких крвних група лакше долази до зачећа, а наводно постоје комбинације крвних група које добро функционишу у заједничком животу. Људи с крвном групом А најбоље се слажу с онима из крвне групе А и АБ, они из крвне групе Б с онима из групе Б и АБ, они крвне групе АБ с онима крвне групе 0 и А, а они крвне групе 0 с онима из крвне групе 0 и АБ.

Крвна група 0

Људи с крвном групом 0 у правилу су врло друштвени и спонтани. Често иницирају ствари и догађаје, иако много пута неће довршити оно што су започели. Креативни су и у своме окружењу врло популарни, те обожавају да буду у центру пажње. Имају више самопоуздања него припадници осталих група.

Крвна група А

Људи који имају крвну групу А наизглед се чине врло мирним и сталоженим. Ипак, они заправо прикривају своје мисли које се никад не гасе и знају да их чине немирним. Велики су перфекционисти. Од свих крвних група, крвна група А је највише склона уметности и таквој врсти изражавања. Најчешће су помало повучени, поуздани и осетљиви.

500 милиона карата мање у 2024.

Широм света прошле године је продато 4,8 милијарди биоскопских карата, што је 500 милиона мање у поређењу са 2023. годином.

Број продатих карата у биоскопима широм света опао је за 8,8 одсто у 2024. у односу на 2023. годину, што је први пад од пандемије ковида, објавио је у петак Европски аудиовизуелни опсерваторијум (ЕАО) на конференцији у оквиру Филмског маркета у Кану, преноси БФМ ТВ.

"У 2024. години, укупно је продато 4,8 милијарди биоскопских карата широм света, што је генерисало процењени приход од 28 милијарди евра", изјавио је Мартин Канзле из ЕАО. Према његовим речима, то је 500 милиона карата мање у односу на 2023. годину.

Од 2020. године, која је била катастрофална за биоскопе због здравствених мера и ограничења, посета биоскопима је константно расла широм света. 

Посета биоскопима тренутно износи 68 одсто нивоа из 2019. године, последње године пре пандемије, док је 2023. године износила преко 70 процената.

Европа се држи боље од осталих делова света, посета биоскопима у Европи досеже 75 одсто нивоа из 2019. године, а пад броја продатих карата у 2024. износио је само 1,7 одсто.

Супротно томе, у Кини, која је највеће светско тржиште са 21 одсто удела, пад посете износио је чак 22 одсто. 

У Европи се Француска и Ирска истичу по високом просечном броју гледалаца.

Што се тиче продукције, "већина филмова, тачније 81 одсто, потиче из три земље" - Сједињених Америчких Држава, Кине и Индије, истакао је Мануел Фиорони, аналитичар из ЕАО.