Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Занимљивости

Страница: 1 2 3 ... 268

За љубитеље филмова сa националном тематиком стижу добре вести - наредне године могао би да крене да се снима први играни филм о Светом Сави. Први филм о одрастању најважније личности српске историје Растку Немањићу биће рађен према сценарију Милована Витезовића, а још тада за главну улогу одабран је Филип Хајдуковић.

- Још смо у фази припреме за снимање. Ми смо то почели да радимо, али онда је све стало. Нисмо одустали од те приче, јер је реч о последњем сценарију Милована Витезовића, покушаћемо да то урадимо 2024. године - навео је продуцент Зоран Јанковић.

Снимање серије "Немањићи - рађање краљевине" изазвало је доста пажње, а ова филмска прича амбициозно је најављена. Улога Стефана Немање намијењена је Жарку Лаушевићу, његову жену Ану тумачиће Наташа Нинковић, кнеза Мирослава Миодраг Кривокапић, а Вукана Игор Ђорђевић.

Прича прати одрастање принца који је касније постао монах, његов дотадашњи живот. У подели су и Слобода Мићаловић као Вуканова супруга Каталена, Милош Тимотијевић као Стефан Првовенчани, Нина Јанковић као Евдокија, супруга Стефана Првовенчаног, Драган Петровић Пеле (учитељ) и Љубомир Бандовић (челник Војин). Ипак, велико је питање ко ће на крају играти у овом филму. Филип је сада престар за улогу Растка.

Наставак...

Мало ко од нас размишља о ковитлајућем, ужареном језгру наше планете, све док нас неки изненадни покрет, земљотрес или вулканска ерупција, не уздрмају. Геолози, који се баве динамиком Земљине утробе, само што су открили да се чврсто гвоздено унутрашње језгро - које се обично окреће унутар растопљеног спољашњег омотача – готово зауставило.

Колико год ова информација може да звучи узнемирујуће (као да је престало да куца срце наше планете) и пре него што се упаници сетимо научнофантастичног филма Језгро (The Core) из 2003. године, ово није први пут да је забележен такав случај. Није чак и први у новијој историји.

„Дошли смо до изненађујућих података који указују на то да је унутрашње језгро скоро престало са ротацијом у последњој деценији и да можда следи промена смера ротације судећи према вишедеценијским осцилацијама забележених почетком седамдесетих“, навели су геофизичари Ји Јанг и Сјаодонг Сонг са Универзитета у Пекингу, у свом недавно објављеном раду.

Брзина ротације Земљиног језгра

Тек неколико деценија знамо како унутрашње језгро Земље ротира у односу на омотач изнад њега, пошто су то 1996. године потврдили Сонг и његов колега, сеизмолог Пол Ричардс, са Универзитета Колубмија. Пре њиховог рада, идеја да се унутрашње језгро Земље ротира одвојено од остатка планете била је непотврђена теорија, настала на недоказаном моделу Земљиног магнетног поља.

Од тада, геолози и геофизичари покушавају да открију - са удаљености од 5.100 километара - колико брзо или споро се окреће унутрашње језгро.

Наставак...

С обзиром на то да је према кинеском хороскопу Водени зец симбол дуговечности, мира и просперитета, можемо се радовати 2023. години као години наде. Кинеска Нова година Зеца почиње 22. јануара и завршава се 9. фебруара 2024. године.

Празник пролећа, односно Нова лунарна година, најважнији је и најсвечанији празник у Кини. Симболизује долазак новог циклуса, и у природи, и у животу људи. То је прилика да се све лоше остави у години која је на измаку. 

Прослава траје 15 дана и завршава се уз много пиротехнике - петарди и ватромета. Верује се да се тако терају зли духови. То је период када сви са весељем и лепим расположењем журе кући да са најстаријим члановима породице проведу ово вече, јер се сматра да како проведу ово вече таква ће бити цела година.

Цела породица вече уочи спрема једну врсту нудли и док то траје препричавају се догодовштине. Читав празник проткан је са много симбола - блискост и љубав у породици.

Новогодишња трпеза се пажљиво бира. Уколико нема неких намирница на столу то може лоше да се одрази на наредну годину. На трпези се такође мора наћи и риба, која симболизује добитак и да се, све оно што је било лепо у прошлој години, пренесе и увећа у наредној. Ту су и слаткиши од пиринчаног брашна, као и воће које представља здравље. 

Кинеска Нова година је у знаку црвене боје која симболизује врлину и искреност и верује се да тера зло. На прозоре и врата стављају се украси од црвеног папира, а новац се поклања у црвеним ковертама.

Последњег, петнаестог дана празновања, у ваздух се пуштају црвени лампиони.

Наставак...

Рус Иван Проворов, хокејаш Филаделфије, уочи утакмице с Анахајмом, у Канади, пропустио загревање да не би носио дрес с бројем у бојама дуге

Слобода говора не ослобађа од последица изјаве или дела. Тако је своју трећу заповест о једном од стубова демократије завршио тренутно, вероватно, најутицајнији канадски хокејашки новинар Горд Милер на „Твитеру”. А да тумачи оно што, рекло би се, у најнапреднијем делу напредног света, добро знају и врапци на грани, морао је због Ивана Проворова и његовог клуба Флајерс из Филаделфије.

Рус је прекјуче, уочи редовног кола Националне хокејашке лиге (NHL) у Канади, против Анахајма, одбио да оде на загревање у дресу на коме су број и његово презиме били у бојама дуге!

- Поштујем свачији избор. Мој избор је да останем веран себи и својој вероисповести. Ја сам православац - објаснио је Проворов, члан Филаделфије од 2016, зашто се није приклонио давању подршке сексуалним мањинама.

Иако се није загревао играо је 22 минута и 45 секунди. Његов тим је победио сa 5:2.

- Проворов је веран себи и својој религији. Поштујем то и не видим разлог да га не ставим у тим због такве његове одлуке - објаснио је после утакмице тренер Џон Тартарела.

Новинару ТСН-а Милеру је због тога прекипело:

„Прво, Проворов има право да одбије да учествује у оваквим мерама. Друго, Флајерси су морали да реагују тако да га не пусте да игра.” 

Наставак...

Програм „На Богојављенску ноћ...“, у знак сећања на традиционалне концерте Ђорђа Балашевића у Новом Саду, биће одржан вечерас, у Улици Јована Цвијића 33, испред породичне куће Балашевића.

Традиционалним концертима на Богојављенску ноћ, Ђоле је годинама свирао свом Новом Саду. 

„То није било каква ноћ. Ово је ноћ коју Новосађани памте по светлу, поезији и љубави“, каже Оливера Балашевић. И баш као у песми, без слова позива, састаће се друштво и овај пут, не под истом иконом за црним швапским асталом што памти свадбе и даће, већ испред куће песника, уз његове вечне музе - породицу Балашевић.

„Љубав, поезија, радост, емоције на све стране. Окупиће се наши - сви они који уживају у музици и пријатељству и свему ономе што се дешавало на Богојављенску ноћ“, истиче Јелена Балашевић.

А наших је увек било веома много, јер карте за те концерте биле би распродате за пар сати, а ред дуг неколико стотина метара за његов последњи концерт за Богојављенску ноћ 2020 године, био је и својеврстан вид поштовња песника.

„Вече под једном звездом“ у најпознатијој улици региона, уз специјалне ефекте, тамбураше, његове старе, али и песме које још нису објављене, почиње окупљањем у 19 часова, уз кувано вино, али и уз оно што је већ навике моћ...

Милан Срдић, РТС

Стигла је Нова година по јулијанском календару. Многи су је дочекали као "српску", а ово је шест ствари које треба да знате о њој.

Када се обележава?

Јулијанска Нова година, празник је који се слави 13. на 14. јануар по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.

Иако је у Србији устаљен назив српска Нова година, у различитим крајевима Европе позната је као јулијанска, стара или православна Нова година.

Где се све слави?

Иако није званична Нова година, она се слави у Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији, православним деловима Хрватске.

Слави је и православно становништво у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији, Молдавији.

Традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске.

Када су Срби почели да славе Нову годину

Тачан датум када су Срби почели да славе Нову годину је немогуће одредити, али тај празник добија на значају после Првог, а поготово после Другог светског рата.

Иако није била званично забрањена, за време комунистичке власти није било организованих јавних дочека, ни дочека по ресторанима и кафанама.

Наставак...

O датуму нових тензија на КиМ

После тешких и мучних преговора, председник Србије Александар Вучић и премијер Косова Аљбин Курти успели су да дођу до компромиса и усагласе се око датума нових тензија на Косову и Метохији. Разговори су вођени уз посредство Европске уније, а сви детаљи споразума још нису познати.

- Иза нас је неколико дана живе дипломатске активности током којих су учесници успели да постигну договор на обострано задовољство обе - каже Мирослав Лајчак који је као пресдтавник ЕУ посредовао у разговорима. 
- Преговарачи су успели да оставе разлике по страни и пронађу заједнички језик око кључних питања. Тензија на Космету ће се убудуће подизати по тачно утврђеном плану, у периодима који одговарају обема странама. Вучић и Курти су преузели обавезу да унутарполитичке активности прилагоде договореном распореду и показали да су одговорни политичари спремни да раде на проналажењу решења - поручио је Лајчак.

Преговори су вођени до касно у ноћ, а, како јављају дипломатски извори, Курти је морао да одустане од својих максималистичких захтева и пристане на Вучићеве предлоге.

- Вучић је опет показао да је изузетан дипломата спреман да се, до последњег даха бори за српске интересе - каже наш извор из Брисела. 

Наставак...

Бадњи дан почиње одласком у шуму и сечењем бадњака, а завршава се посном вечером и бдењем којим се ишчекује дан рођења Христа. Као и други хришћански празници, и овај обилује народним веровањима и обичајима.

У шуму се иде по бадњак, не заборавите на дрен 

Шестог јануара у рану зору најмлађи и најстарији мушкарац из куће одлазе у шуму и секу бадњак.

Када пронађу дрво, домаћин се прекрсти три пута и окрене према истоку да засече бадњак. Дрво сме да падне само на исток. Бадњак се сече из три ударца највише, а ако не успе, домаћин мора рукама да га откине.

У већини крајева је обичај да се дрво не сме додирнути голим рукама, па домаћин пре сечења ставља рукавице.

Такође се верује да први ивер бадњака не сме да падне на земљу.

У међувремену, домаћица склања све столице из куће, метле, игле, кудеље и вретена. Затим у сито умеша све врсте житарица, суво воће, орахе, лешнике и јабуке. Тако припремљено сито углавном стоји на трпези, мада у неким крајевима може да се нађе и испод стола.

Када мушкарци дођу из шуме не уносе одмах Бадњак, већ се то ради када падне мрак.

Бадњаку се додаје дрен, који су Стари Словени сматрали биљком која доноси добро здравље свим укућанима.

Наставак...

- Да нам туђини капу не кроје и пород да нам се све више броји - навео је између осталог познати песник.

Као што чини и сваке године, РТС је имао свој новогодишњи програм, а тачно у поноћ здравицу за Нову годину је упутио и познати песник Љубивоје Ршумовић.

Елегантно обучен у одело, чувени чика Ршум је дигао чашу шампањца, а онда је рекао следеће:

- Народе драги, нека нам ова здравица моја уочи загонетног броја 2023 буде заклетва. Закунимо се да ће поштовати и чувати мајку Земљу, која нам рађа храну и воду. Закунимо се да ћемо поштовати и чувати Оца небеског, који нам дарује храброст и слободу. Да поштујемо и чувамо себе и своје. И љубав да нам се тићи и роји.

Да нам туђини капу не кроје и пород да нам се све више броји. У срећи и миру да се боримо, да не изневеримо своје снове и све што желимо да створимо ове загонетне године нове. Да нам сва чељад буде здрава и да праг кућни чува радост. И да комшији живи крава и да царује загрљајност. Закунимо се и претворимо. Живели - рекао је Љубивоје Ршумовић.

Директно.рс

У давна времена, у средњовековној Србији, Нова година је у ствари означавала почетак литургијског циклуса у хршћанској религији и обележавала се 1. септембра по старом, тачније 14. септембра по новом календару.

Све до Другог светског рата Нова година се у Србији славила 14. јануара, мада не тако раскошно као данас.

Није било јелки, лампиона и светиљки, само су на београдским главним раскршћима гореле машине са катраном. Из године у годину све је више новогодишњег сјаја стизало и у Србију.

Лист 'Видело' је на овај начин описао први улични дочек Нове године у Београду: 

Нова 1850. година стигла је у Београд завејана снегом. Последње предвечери старе године градска банда свирала је по целој вароши. Десет свирача добро увијених у гуњеве, цупкало је и свирало где год је био разгрнут снег.

Са доласком 20. века однос према новогодишњим ноћима лагано се мењао, што се да видети из огласа власника једног београдског ресторана: 

'Прасе и ћурка на лутрији. Крофна са ‘наполеоном’. У горњој сали лумперај, у доњој игранка. Музика и песма без критике. За посету моли Милан, Биџа, ресторатер.

Касније, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1919. године прихваћен је грегоријански календар, али се Српска православна црква и даље придржавала јулијанског, па су се равноправно славиле обе нове године.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 268