Занимљивости

Пронађен чувени фирентински дијамант 

Потомци последњег аустроугарског цара Карла I саопштили су да ће јавно изложити колекцију царских драгуља који су од Другог светског рата били сакривени у Канади, укључујући и чувени фирентински дијамант за који се веровало да је заувек изгубљен.

Ову колекцију накита царска породица је од Другог светског рата тајно чувала у трезору канадске банке, преноси мађарски портал hirado.hu.

После Првог светског рата, 1919. године, када је Аустрија постала република, царска породица је протерана из земље, а већи део породичне имовине је конфискован.

Само је неколико личних ствари, укључујући и приватни накит царске породице проглашено приватним власништвом и пренет је у Швајцарску, док је званични царски накит остао у Бечу, где је и данас изложен.

Последњи аустроугарски цар Карло I, наредио је својим потомцима да из безбедносних разлога чувају породичне драгуље у тајности најмање сто година.

Карлова супруга царица Зита је после мужевљеве смрти трпела прогон нацистичког режима јер је отворено критиковала и пружала отпор Хитлеровој диктатури због чега је цела царска породица побегла у Канаду непосредно пре него што је на самом почетку рата њихов дом у Белгији бомбардовао немачки Луфтвафе.

У приватној царској колекцији накита је и чувени фирентински жути дијамант, драгуљ величине ораха који је некада био један од највећих полираних драгуља на свету, некадашње власништво великог војводе Тоскане у Фиренци, због чега је назван фирентински дијамант.

Међутим, после смрти последњег члана породице Медичи која је управљала Фиренцом, дошао у посед Хабзбурговаца.

Колекцијом тренутно управља канадска фондација чији су корисници потомци породице Хабзбург, а накит ће остати у Канади и биће доступан јавности у блиској будућности.Погледајте видео - The 100 Year Secret of the Hidden Florentine Diamond

Још увек не знамо ни половину од 48 учесника на Мундијалу који ће 2026. године бити одигран у Сједињеним Америчким Државама, Канади и Мексику. Два месеца су остала и до жреба и нико нема појма када ће и где уопште играти. Али, карте су већ пуштене у продају. Цене су прилично застрашујуће.

Прва фаза продаје карата почела је прошле среде. Традиционална ФИФА лутрија отворена је пре месец дана и за њу се пријавило чак 4.5 милиона људи који ће, уколико буду извучени, имати право првенства при куповини у наредним данима.

Срећни добитници ФИФА лутрије имаће могућност да купе карте од категорије 1 (најбоља места) до категорије 4 (места на врху трибина). И то за све фазе шампионата.

А цене?

Распон цена је веома велики. Од 100 долара за мечеве групне фазе па све до 6.730 долара за финале. А причамо о првој фази продаје када су цене најниже. И оне ће се свакако мењати како се турнир буде ближио, а посебно како буде одмицао када ће кренути и разне препродаје.

Ево како то изгледа мало детаљније.

Посебно се продају улазнице за први меч на турниру и за церемонију отварања и оне могу да се купе за 560 долара за места у категорији 4 до 2.735 долара за категорију 1.

Карте за мечеве групне фазе коштаће од 100 до 575 долара, та осмину финала од 220 до 890 долара.

Научници пронашли решење

Ако нећете да плачете, заборавите мајсторске покрете кувара који у трену од главице црног лука направе гомилицу комадића овог поврћа. Оштрији ножеви и спорији покрети могу да спрече појаву суза приликом сецкања црног лука, тврде научници.

У својој кухињи свакако можете да плачете ако тако желите, али ако вам је сецкање црног лука постало мрско због суза које вам потеку низ лице чим се дохватите овог посла, научници имају решење за вас.

Прво што вам треба су оштрији ножеви. Осим тога, разлику ће направити спорији покрети.

Споро сечење лука оштријим ножевима смањује број капљица које изазивају сузе, а које из поврћа излеће у ваздух при сечењу, објашњавају истраживачи у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences (Зборник радова Националне академије наука) од 21. октобра.

Ова техника не само да би могла да побољша свакодневно кулинарско искуство кувара, већ и да информише о томе како се патогени шире. Кривац за сузе у кухињи (ако се изузму разлози емотивне природе) је хемијско једињење које се назива пропантиал С-оксид. Када нож засече главицу лука, ћелије пуцају и покрећу хемијску реакцију која формира једињење.

Пропантиал С-оксид излеће у околни ваздух у облику пљуска ситних капљица, које се везују за сензорне ћелије у очима и производе осећај пецкања који потом изазива сузе.

„Ово је нешто са чиме се сви суочавају. Сада то можемо и боље објаснити и фундаментално разумети“, каже Навид Хушангинеџад, физичар у компанији "SharkNinja", која развија дизајн производа, а стационирана је у граду Нидаму, у америчкој савезној држави Масачусетс.

За хумористичну рекламну кампању

Немачка компанија Bоcker из града Верне, која се ненамерно нашла у средишту пажње пошто је један од модела механичких дизалица које производи коришћен током пљачке Лувра, одлучила је да искористи изненадни публицитет - и покрене нову рекламну кампању. Фирма је на друштвеним мрежама објавила фотографију своје чувене дизалице које се протеже до балкона Галерије Аполон, уз натпис: „Када вам треба да се померите брзо. Bоcker Agilo транспортује ваше драгоцености до 400 килограма, брзином од 42 метра у минути - тихо као шапат“.

Видео снимак показује како пљачкаши беже управо том механичком платформом, пошто су у недељу из музеја украли накит вредан 88 милиона евра - драгуље француских краљева и императора.

Директор компаније, Александер Бекер, изјавио је за АФП да су одлучили да „уз дозу хумора“ искористе ситуацију, али тек пошто су сазнали да у инциденту нико није повређен. „Злочин је, наравно, потпуно за осуду - то нам је јасно“, рекао је. „Али то је била прилика да најпосећенији музеј на свету постане повод да мало усмеримо пажњу и на нашу породичну фирму“.

Реакције на кампању су бурне - већина корисника друштвених мрежа назвала је потез „маркетиншким генијем“ и „примером немачког квалитета“, док је један корисник духовито прокоментарисао: „Ваша порука је заиста - круна маркетинга“.

Својим звуком убија плен

Може да створи звук гласнији од млазног мотора.

Можете ли замислити да најгласнија животиња на планети није лав, чија рика достиже 114 децибела и може се чути са удаљености од осам километара.

У питању је сићушни шкамп величине прста, који живи у топлим водама Карипског мора, као и код обала Аустралије и источне Африке, најгласнија је животиња (технички је то кит уљешура, који може да производи звук и до 230 дБ, али траје само нешто дуже од 10 милисекунди). Зове се „пиштољ-рачић“ и има супермоћ - канџу која пуца брзо као метак.

Затвори је тако брзо да створи мехур, а унутар тог мехура долази до праве експлозије. Температура расте на 4.700 степени Целзијуса, вруће скоро као површина Сунца.

У том тренутку се чује „прасак“ од 210 децибела, гласнији од буке млазног мотора.

Овај рак не само да плаши, већ омамљује или чак убија свој плен једним звуком. Ово створење није видљиво ни на једној мапи, али његово пуцање детектују чак и војни хидрофони на подморницама.

Погледајте ВИДЕО

Н1

Како настаје јесењи спектакл боја

Почетак је октобра и готово је немогуће не приметити: закорачили смо у јесен. Лишће све више светлуца у нијансама жуте, наранџасте и црвене. Зашто и како се то догађа?

Лишће листопадног дрвећа мења боју у јесен, али не у исто време сваке године. А и комбинација жутих и црвених тонова понекад може значајно да се разликује од претходне године. Кључну улогу у томе играју временске прилике.

Па, да поновимо градиво из основне школе - о сложеним процесима који стоје иза нечег тако лепог, а наизглед обичног, што природа оркестрира са задивљујућом прецизношћу.

Када дани постану краћи и сунчеви зраци падају под мањим углом, листопадно дрвеће прекида фотосинтезу, која се одвија уз помоћ хлорофила, познатог и као биљно зеленило. Драгоцен хлорофил и хранљиве материје се разграђују и повлаче из листова кроз низ метаболичких процеса.

Када лишће отпадне, више не долази до испаравања воде преко велике површине листа - а током зиме дрвеће би тешко могло да надокнади изгубљену воду из често замрзнутог тла.

Време диктира темпо и нијансе јесење палете

Осим дужине дана, кључну улогу у промени боје имају ноћно захлађење и влажност земљишта. Неколико узастопних хладних ноћи убрзава разградњу хлорофила и прелазак боје - из зелене у жуту или црвену. Притом жути и наранџасти пигменти, каротеноиди, у листовима постоје током целе године, али их хлорофил маскира. Тек када се хлорофил разгради, они постају видљиви.

Премијером филма „The Jazz Singer” у Њујорку, са тада врло популарним певачем Алом Џонсоном у главној улози, на данашњи дан 1927. године почела је ера звучног филма.

Амерички музичко-драмски филм режирао је Алан Кросланд, а продуцирала га је компанија Warner Bros Pictures. Заснован је на истоименој представи из 1925. године, аутора Самсона Рафаелсона, заплет је адаптиран из његове кратке приче „Дан помирења”.

То је први дугометражни филм са синхронизованом снимљеном музиком и синхроним певањем и говором у неколико изолованих секвенци. Његово објављивање је најавило комерцијални успон звучних филмова и ефикасно означило крај ере немог филма са системом звука на диску Vitaphone, са шест песама које је изводио Ал Џолсон.

Измишљена прича остварења је о Џејкију Рабиновичу, младићу који пркоси традицији своје побожне јеврејске породице. Након што је певао популарне мелодије у башти пива, кажњава га отац, хазан (кантор), што наводи Џејкија да побегне од куће. Неколико година касније, сада имена Џек Робин, постао је талентовани џез певач који наступа са лицем офарбаним у црно. Покушава да изгради каријеру забављача, али његове професионалне амбиције на крају долазе у сукоб са захтевима његовог дома и наслеђа…

Спустио се низ Монт Еверест без боце са кисеоником

Пољак Анджеј Баргиела ушао је у историју као прва особа које се попела и на скијама спустила са Монт Евереста, без употребе додатног кисеоника. Баргиелин подухват је поздравио и пољски премијер.

Успон на Монт Еверест - највиши врх света, висок 8.849 метара - пошто су лоши временски услови приморали тридесетседмогодишњег Анджеја Баргиелу да одустане од ранијих покушаја 2019. и 2022. године, овог пута се успешно завршио.

„Сам успон на врх је био напоран и тежак. Никада у животу нисам провео толико времена на таквој висини, тако да је то само по себи био изазов“, признаје скијаш. „Спуштање на скијама низ Монт Еверест без кисеоника био је сан који је годинама растао у мени.“

Више од 6.000 људи се попело на планину, према бази података Хималаја, али само око 200 је то учинило без додатног кисеоника у боцама. Неколико људи се вратило на скијама, али никада није дошло до континуираног спуштања без додатног кисеоника.

Баргиелу је у понедељак требало скоро 16 сати да се попне кроз „зону смрти“, која се налази изнад 8.000 метара где је ниво кисеоника опасно низак.

На врху планине ваздух је толико редак да пењачи добијају само око трећину кисеоника доступног на нивоу мора. Овај недостатак може да изазове оштећење мозга, течност у плућима, па чак и смрт.

Јесења равнодневица стиже на северну хемисферу у понедељак, али морамо сачекати још неколико дана да се изједначе дужине дана и ноћи.

Полако још једно лето остаје за нама. Сезона се за нас на северној хемисфери завршава 22. септембра, и улазимо у јесен.

Тренутак је обележен јесењом равнодневицом, што је тренутак када сунце прелази небески екватор, крећући се ка југу, а дани постају краћи од ноћи. Тачан тренутак када се ово дешава је 20.19 по нашем времену 22. септембра и узроковано је кретањем Земље дуж њене орбите, постепено нагињући северну хемисферу од Сунца.

Назив равнодневица потиче од латинског aequus, што значи једнако и nox, што значи ноћ. Зато се каже да је равнодневица када су дан и ноћ исте дужине, што би било тачно да Земља нема атмосферу.

Ефекат ваздуха који удишемо јесте да савија светлост са Сунца, тако да у ствари видимо нашу матичну звезду на хоризонту пре него што је заиста изашла, а затим поново одмах након што зађе. Ово даје неколико додатних минута дневне светлости током равнодневице.

Неколико дана касније, дужина дана и ноћи се заиста изједначују. Ово је познато као еквилукс и дешава се 25. или 26. септембра, у зависности од географске ширине на којој се налазите. За нас у Србији ће бити 25. септембра. Локације на или близу екватора никада немају једнак дан и ноћ.

„Еквилукс“ потиче од латинских израза за једнако (equi) и светлост (lux). Па како да сазнамо који датуми одговарају опису и квалификују се као заиста једнаки дан и ноћ?

Ако је читао јучерашњи интервју Светислава Карија Пешића у „Политици”, патријарх Порфирије ће морати да хитно сазове седницу Светог архијерејског синода са једном тачком дневног реда: како Светислава Карија Пешића за живота канонизовати у свеца! И то ће учинити из неколико разлога, јер их Кари испуњава: учинио је чудо невиђено, јер су због његових грешака у вођењу тима кошаркаши Србије изгубили од Финске. Тај пораз је у свету кошарке проглашен сензацијом века. Друго чудо је што је васкрсао дотад углавном погубљене Немце који су се тргли и схватили да Финци нису створени само за скијашке скокове, трчање на смучкама и зимску депресију, па су их у полуфиналу згазили ко прави Немци!

Да ли је Кари показао трунку самокритике, преиспитивања или сумње у своје поступке? Ни најмање, јер је он јединствен, а сви остали су јеретици! Тако се легендарни тренер, по годинама ближи Створитељу него данашњици, приказао као једина српска кошаркашка нада!

Али, шта друго очекивати од једног од највећих светских тренера свих времена, ако не толику количину ега која му не дозвољава да објасни зашто је први тајм-аут узео у последњој четвртини и због чега је Алекса Аврамовић преседео на клупи две последње четвртине и ушао тек када је све било готово.

Са огромним ауторитетом који има, као ходајући споменик светске кошарке, Кари ниједном није извршио притисак на судије које су дозвољавале бруталну одбрану над Николом Јокићем, држећи га све време за дрес, као да најбољег кошаркаша на свету желе да скину и покажу свима да још има пивски стомак.

Пораз кошаркаша Србије од Финске била је колективна траума у четири четвртине. Нација је остала без даха и без икаквог одговора шта се заиста десило. Кари није објаснио због чега је мирно гледао тотални слом тима, као да је последњи пут водио екипу кад је она малецка „нокија” била врхунац технологије. И због чега је изгледао као професор латинског на „Инстаграму”.