Занимљивости

Инстаграма и Јутјуба

Случај пред судом Калифорније о томе да ли су 'Инстаграм' и 'Јутјуб' наштетили менталном здрављу кроз зависност дизајна апликација почео је данас уводним речима.

Двадесетогодишња жена, идентификована као К.Г.М, поднела је тужбу против „Мете", матичне компаније 'Фејсбука' и 'Инстаграм'а, као и 'Алфабетове' подружнице „Гугла", који је власник 'Јутјуб'-а, пренео је 'Ројтерс'.

Према судским извештајима, К. Г. М. каже да ју је привлачан дизајн платформи учинио зависном од њих у раној младости. Она тврди да су апликације подстакле њену депресију и суицидне мисли и тражи да технолошке компаније за то буду одговорне.

Пресуда против технолошких компанија могла би да отвори пут за сличне случајеве на државном суду и пољуља дугогодишњу правну одбрану те индустрије у Сједињеним Америчким Државама од тврђењу о штети нанетој корисницима, оцењује Ројтерс.

„Гугл", „Мета", „Тик-Ток" и „Снеп" суочавају се са хиљадама сличних тужби у Калифорнији.

Очекује се да ће извршни директор „Мете" Марк Закерберг бити позван као сведок на суђењу, које ће вероватно трајати до марта.

Светска антидопинг агенција могла би да покрене истрагу уколико се појаве докази да спортисти у скијашким скоковима убризгавају хијалуронску киселину у пенисе како би побољшали спортске перформансе.

У јануару, немачки лист 'Билд' је објавио да су скакачи убризгавали хијалуронску киселину у пенисе пре него што су пролазили уобичајену процедуру мерења одеће у којој ће да скачу.

Хијалуронска киселина, која није забрањена у спорту, може да се користи за повећање обима пениса за један или два центиметра. Ово би повећало површину њихових одела током такмичења, што би, према ФИС-у, Међународној скијашкој и сноуборд федерацији, могло да повећа даљину лета.

„Сваки додатни центиметар на оделу је важан. Ако ваше одело има пет одсто већу површину, летите даље“, објашњава директор мушког такмичења у скијашким скоковима ФИС-а, Сандро Пертиле.

На питање о тврђењима изнетим у 'Билд'-у на конференцији за новинаре на Олимпијским зимским играма Милано-Кортина, генерални директор ВАДА-е, Оливије Нигли, рекао је: „Нисам упознат са детаљима скијашких скокова и како би то могло побољшати п ерформансе.„Ако би се појавили валидни докази, погледали бисмо то и видели да ли је повезано са допингом. Не бавимо се другим (недопинг) начинима побољшања перформанси. Очигледно забављен питањем, пољски председник ВАДА-е Витолд Банка се нашалио: „Скијашки скокови су веома популарни у Пољској, тако да вам обећавам да ћу то проверити.“

Директор за комуникације ФИС-а, Бруно Саси, рекао је за BBC Спорт: „Никада није било назнака, а камоли доказа, да је било који такмичар икада користио инјекцију хијалуронске киселине како би покушао да стекне конкурентску предност.“

Иако идеја да пустињске нације купују песак делује збуњујуће, разлог лежи у специфичностима грађевинских захтева. Док се ове земље утркују са пројектима вредним милијарде, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати увозе више милијарди долара, кроз песак као сировину.

Саудијска Арабија је земља на песку, али и поред тога она увози песак. Ова држава са развојем Визије 2030 и УАЕ са својим кулама које трансформишу хоризонт, имају велику потражњу за специфичном врстом песка коју пустиње не могу да обезбеде.

Зашто пустињски песак не одговара

Пустињски пејзажи прекривени песком нису добри за градњу у грађевинској индустрији. Зрна која се налазе у пустињама су обично превише округла и глатка јер их је ветар често еродирао хиљадама година.

Такозвани еолски песак, који ветар обликује у дине, веома је гладак, хомоген и заобљен. Баш због ових карактеристика није погодан за производњу бетона, стакла и других индустријских материјала. Технички, може да се користи, али захтева сложено прилагођавање смеша, строгу контролу величине честица и нечистоћа и прецизно балансирање производних процеса.

Према Програму Уједињених нација за животну средину, сваке године се користи око 50 милијарди тона песка и шљунка. Несташица је постала толико изражена да су се појавиле криминалне мреже специјализоване за илегално ископавање песка и шверц.

Песак из Аустралије

Аустралија је постала један од кључних извозника висококвалитетног силицијум диоксида и грађевинског песка.

Светског првенства у фудбалу

Светско првенство у фудбалу долази у Торонто касније ове године, а цене карата вртоглаво расту.

Ишчекивање првих утакмица Светског првенства које ће се играти на канадском тлу расте. Укупно 13 утакмица биће одиграно у Канади, од чега ће седам бити домаћин у Ванкуверу, а преосталих шест у Торонту.

Прва од тих утакмица одржаће се на БМО Филду у Торонту 12. јуна, а екипа Канаде ће отворити турнир против једне од репрезентација: Италије, Велса, Босне и Херцеговине или Северне Ирске.

То ће бити најочекиванија утакмица турнира за канадски тим и чини се да ће бити једна од најскупљих на целом турниру. Од недеље поподне, најјефтиније карте за утакмицу која отвара првеснство у Канади коштале су 1.599 CAD на StubHub-у.

Цене улазница других утакмица:

- Сједињене Америчке Државе против Парагваја, 13. јун, Лос Анђелес (1.998 CAD)

- Мексико против Јужне Кореје, 18. јун, Гвадалахара (1.857 CAD)

- Колумбија против Португалије, 27. јун, Мајами (2.621 CAD)

- Мексико против Јужне Африке, 11. јун, Мексико Сити (3.258 CAD)

Висока цена утакмице између Мексика и Јужне Африке приписује се чињеници да је то утакмица која отвара Светско првенство у фудбалу 2026. године.

Боја пасоша представља симбол једне државе. На основу политичких и културних обележја земље, као и њене припадности одређеном региону света, саме државе одређују боју корица пасоша.

Свака земља слободна је да одабере боју свог пасоша, а одабране боје често имају економски, културни, политички или чак верски значај. За свако путовање у иностранство потребан је пасош као најважнији документ.

Боје пасоша могу да буду црвена, плава, зелена или црна, а бирају се из политичких, верских и регионалних разлога. Црвена (ЕУ и комунистичке везе), плава (Нови свет и економске уније), зелена (исламска вера и Африка) и црна (практичност и локална култура) представљају главне категорије, мада се специфичне нијансе разликују, као америчке плаве или турске бордо боје.

Различите боје пасоша и њихова значења

Постоје четири различите боје пасоша: плава, црвена/бордо, зелена и црна. Али шта оне значе?

Духовна зелена и ретка црна елеганција

За многе земље религија игра кључну улогу у брендирању нације. Зелена боја доминантна је у исламском свету јер се сматра омиљеном бојом пророка Мухамеда, а истовремено симболизује природу и живот.

Зато ћете приметити да су пасоши земаља као Саудијска Арабија, Пакистан и Мароко у овим нијансама. Зелену боју користе и земље чланице Економске заједнице западноафричких држава (ECOWAS).

Најређа од свих боја пасоша јесте црна. Иако делује изузетно елегантно и званично, користи је само неколико земаља. Неке афричке нације, као Боцвана и Замбија, определиле су се за црну боју, али је она најпознатија као заштитни знак Новог Зеланда, где црна представља националну боју.

Центар за предвиђање временских прилика у свемиру при америчкој Националној метеоролошкој служби, прати соларну олују, рангирану високо на скали озбиљности - оцена четири од максималних пет.

„Јака олуја соларног зрачења ранга S4 је у току - ово је највећа соларна олуја забележена у више од 20 година. Последњи пут смо имали ниво S4 у октобру 2003. године. Потенцијални ефекти су углавном ограничени на лансирање у свемир, авијацију и сателитске операције“, прецизирано је у објави Центра на мрежи Икс, раније познатој као Твитер.

Свемирске олује забележене у октобру 2003. довеле су до нестанка струје у Шведској и оштећења трансформатора у Јужној Африци, подећају у Центар за предвиђање временских прилика у свемиру.

Када олује соларног зрачења стигну до Земље, оне могу да изазову повећан ризик од излагања зрачењу за астронауте у ниској Земљиној орбити, као оних на Међународној космичкој станици, као и за путнике на авионским летовима који се крећу поларним рутама.

Током повећаног ризика од зрачења, астронаути могу да се преселе у делове Космичке станице који су боље заштићени, као што је то био случај током претходних соларних олуја, слично екстремној геомагнетној олуји која се догодила у мају 2024. године.

Повећано зрачење такође може представљати ризик за сателите на које се ослањамо за комуникацију и навигацију.

Током олује у мају 2024. године, компанија за производњу трактора John Deere је известила да су неки купци који се ослањају на џи-пи-ес за прецизну пољопривреду приметили поремећаје у раду система. Оператери електроенергетске мреже и службе за рад сателита успели су да обезбеде нормално функционисање система у ситуацији нагомилавања интензивних геомагнетских струја на мрежним системима.

Да, добро сте прочитали. На Универзитету у Викторији у Канади, студенти имају прилику да похађају курс који звучи као из света стрипова, али је потпуно стваран. Курс под називом „Наука о Бетмену“ користи омиљеног суперјунака као „прозор“ кроз који студенти истражују људску физиологију и психологију.

Кроз комбинацију теорије и практичних вежби, полазници се баве питањима као: колико далеко људско тело може да се развије, како ментална дисциплина утиче на перформансе и како тело подноси повреде и екстремне напоре.

Инспирисан књигом професора E. Paula Zehra, Becoming Batman курс спаја неурознаност и кинезиологију како би приказао колико је реално достићи „суперхеројски“ ниво кондиције.

Студенти тако уче:

- како се развијају снага и издржљивост на научно утемељен начин,

- како тренирати менталну отпорност и дисциплину,

- како познате технике из спорта и медицине могу да „приближе“ човека физичким способностима Бетмена.

Иако Бетмен остаје фиктиван, курс показује да стрип јунаци могу да буду извор инспирације за науку и самоусавршавање. На крају, идеја није да сви постанемо мрачна сенка Gotham Cityja, већ да кроз науку боље разумемо границе људског тела и ума, и можда их померимо.

BIZlife

Ево зашто је добар пример целом свету

Сваке зиме, многе земље се боре са ледом и снегом на својим путевима. Деценијама је камена со била главни савезник возача, ефикасно топећи лед и смањујући број саобраћајних незгода. Али ово решење има и мрачну страну - уништава животну средину и угрожава животиње, посебно птице.

Када се со посипа по путевима, киша и снег је брзо испирају у реке, језера и земљиште, где повећава салинитет и нарушава осетљиву равнотежу природних екосистема, пише Метрополитан.

Биљке умиру, земљиште се суши, водене животиње губе станиште, а птице често уносе со, мешајући је са песком или минералима. Последице су дехидрација, отказивање бубрега и масовни угинућа, што погађа и друге врсте у ланцу исхране.

Шведско решење: Иновација из саосећања

Шведска, позната по својој еколошкој свести, одлучила је да промени устаљене праксе. Године 2015, Шведска управа за транспорт (Трафикверкет) и истраживачи увели су нову, еколошки прихватљиву методу: мешавину песка и меласе од шећерне репе. Овај природни нуспроизвод се показао као ефикасна алтернатива соли.

Меласа делује на три начина:

- није токсична и чак побољшава квалитет земљишта,

- боље пријања за површину пута, тако да се не испира тако брзо,

- спречава стварање леда снижавањем тачке смрзавања воде

И на све то, пошто је меласа јестива, дивље животиње је могу безбедно конзумирати.

Божић је велики верски и православни празник који се прославља 7. јануара. Тог дана се слави рођење Исуса Христа. Њему претходе Божићни пост и Бадњи дан.

Бадњи дан је дан када посте и православци који не поштују строга правила Божићног поста. За Божић и Бадње вече се везују најлепши обичаји и обреди који су се одржали и до данас. Ови празници су окренути породици и дому, а пост и обичаји доприносе благостању, духовном испуњењу и миру у кући.

Често се каже да оно што радите на Божић радићете целе године, а ево шта према народним веровањима и обичајима не сме да се ради на Бадње вече и Божић.

1. Према веровањима на Бадњи дан се ништа не износи из куће, нити позајмљује јер не ваља да оно што припада кући буде ван ње на Божић. У зору, на Божићно јутро по бадњак иду само мушкарци. Кад одаберу дрво узимају секиру и секу бадњак.

2. Према народном веровању бадњак се сече у три снажна ударца и оно што секира три пута не пресече довршава се ломљењем рукама. Тај ломљени део на бадњаку се зове брада.

3. На Бадњи дан и Божић не ваља да се ватра у пећи и камину распирује дувањем да ветар не би отресао пшеницу и да се стока не надима од траве.

4. У појединим местима, део пепела који је настао од бадњака се чува да би га помешаног са водом пили против главобоље.

5. Верује се за не ваља на Бадње вече заспати док бадњак не прегори, јер ће - говорило се - укућани умирати без предзнака.

6. По народном веровању, орах једе само за Бадње вече, док се осталих дана Божића не дирају, како се не би патило од чирева.

Бивши извршни директор компаније "Fibrebonda" из Луизијане исплатио је запосленима бонусе у укупном износу од 240 милиона долара, пошто је компанију продао за 1,7 милијарди, објавио је "Волстрит џорнал”.

Грејем Вокер, тадашњи извршни директор "Fibrebonda", обезбедио је да 15 одсто вредности продаје буде намењено запосленима, иако они нису поседовали акције компаније. Споразум је постигнут раније ове године, када је компанију "Fibrebonda" купила фирма "Eaton".

Бонус је подељен међу 540 запослених са пуним радним временом, у просеку око $443.000  по раднику, који ће бити исплаћени током наредних пет година.

Према писању листа, запослени са дужим радним стажом добили су знатно веће износе.

Запослени су у јуну почели да добијају запечаћена писма са детаљима о појединачним бонусима.

Компанију "Fibrebonda" основао је 1982. године Вокеров отац, Клод Вокер, а током деценија пословања фирма је прошла кроз период снажног раста, али и озбиљне кризе, укључујући велики пожар 1998. године и пад потражње након пуцања дот-ком балона почетком 2000-их.

Медији