Занимљивости

И најавила поларну светлост

Сунце је емитовало снажну соларну бакљу која је изазвала привремене прекиде у радио-комуникацијама на Земљи и покренула облак плазме који би у уторак могао да доведе до појаве поларне светлости видљиве и на нижим географским ширинама.

Извор живота на нашој планети поново је показао своју снагу. Сунце је у недељу ослободило масивну соларну бакљу из региона сунчевих пега познатог као АР4436, који је у том тренутку био окренут ка Земљи.

Догађај, класификован као бакља класе М5.8, спада у категорију умерено јаких, али довољно снажних да изазову приметне последице у свемирском времену и на нашој планети. Ова ерупција представља још један показатељ да се налазимо у периоду појачане соларне активности, познатом као соларни максимум.

Привремени поремећаји у комуникацијама

Први талас енергије стигао је до Земље брзином светлости. Електромагнетно зрачење изазвало је умерене сметње у високофреквентним радио-везама изнад Атлантског океана и делова источне Африке.

До привременог ометања комуникација дошло је пре свега у системима које користе авијатичари и поморци за навигацију и пренос података на великим удаљеностима.

Соларне бакље представљају снажне експлозије зрачења на површини Сунца. Научници их сврставају у класе А, Б, Ц, М и X, при чему је класа X најјача.

Док су бакље нижих класа честе и углавном без последица, бакље класе М могу изазвати краткотрајне сметње у радио-комуникацијама, нарочито у областима које су у том тренутку окренуте ка Сунцу.

Милиони фудбалских навијача широм света спремају се за Светско првенство које се одржава овог лета, а сајбер криминалци користе овај тренутак да искористе повећано интересовање.

Стручњаци из компаније 'Касперскy' открили су различите врсте превара које имитирају званичне ресурсе турнира или користе догађај у злонамерне сврхе, чиме се подаци и финансије корисника излажу значајном ризику.

На једној од откривених лажних веб-страница корисницима се нуди могућност куповине улазница за утакмице ФИФА Светског првенства, уз прихватање плаћања у готово било којој валути. Међутим, после завршетка лажне регистрације и процеса плаћања, корисници ризикују не само губитак новца са својих банковних картица, већ и излагање осетљивих личних података нападачима.

Страница користи званичну колор-шему (визуал) турнира 2026 како би довела кориснике у заблуду. Поред тога, преваранти нуде начине да их корисници контактирају, било директно на сајту или путем апликација за размену порука.

Друга веб-страница корисницима нуди могућност куповине „званичне робе” за турнир 2026, уз приказ слика плишаних маскота и мајица, са широким избором доступним за „куповину”. Како би понуда деловала примамљивије, сајт истиче значајне попусте. Такође, да би деловао веродостојније, преваранти су додали ознаку „Тrusted store” на дну странице, заједно са формуларом за регистрацију који захтева личне и банкарске податке.

У социјалистичкој Југославији, Први мај је био много више од датума у календару - био је један од централних празника (не)рада, уз који су обавезно ишли музика, песма и колективно славље.

У атмосфери „бољег јуче“, како је данас радо призивају југоносталгичари, овај дан је био прилика да се радничка класа одмори, споји нерадне дане са викендом и преда се дугом празничном предаху.

„Док смо били другови - живели смо као господа“, често се каже у тим сећањима, уз неизбежну дозу романтизације епохе у којој је Први мај имао готово ритуални карактер.

Уз свако првомајско окупљање ишла је и пригодна музика, па су се временом формирали и својеврсни „хитови“ који су пратили уранке, роштиље и незаобилазно окретање вола на ражњу. Ниједна званична прослава није могла да прође без „другарске песме која слави рад“, чији се аутор данас више и не може прецизно утврдити, али је њен статус готово био равноправан химни празника.

У исто време, омладина је своје „радне распусте“ проводила на омладинским радним акцијама, где се инфраструктура градила лопатом и крампом, у духу ентузијазма који се данас углавном везује за тендер, кредит или консултантски извештај међународних финансијских институција. А где је омладина, ту је и песма - па су баш тада настајале и бројне бригадирске песме, међу њима и оне које се везују за 'Корни групу', које су постале део тог музичког пејзажа.

Министарство спољних послова Израела најавило је одржавање великог LGBТ фестивала на обали Мртвог мора, територији која се традиционално повезује са библијским градовима Содомом и Гомором. Саопштење је објављено на званичном налогу министарства на друштвеној мрежи Икс.

У њему се каже да ће у јуну током четири дана Мртво море постати позорница за највећи ЛГБТ фестивал на Средњем истоку, уз двадесетчетворочасовну забаву.

Према извештајима, биће саграђена привремена инфраструктура у тој ненасељеној области, хотели, зоне за рекреацију, окружења за концерте и разне догађаје, укључујући оне означене као „породично настројене“.

Иницијатива је истовремено изазвала одјек у хришћанским круговима. Корисници друштвених мрежа скренули су пажњу на симболику локације фестивала, у библијском предању повезану са уништењем Содоме и Гоморе.

Поједини свештеници и хришћанске јавне личности изразиле су мишљење да се одржавање догађаја у тој области сматра довођењем у питање хришћанских вредности и библијског схватања морала.
„Зашто овде? Ругају се Богу“, испод фотографије са локацијом Содоме и Гоморе написао је отац Мајкл Лили, свештеник  Православне цркве Рођења Христовог у Јангстауну из Охаја.

У условима текуће напетости у региону, укључујући војне претње, одржавање таквих догађаја довело је до недоумица и у делу јавности.

Како смо већ писали, израелски војник уништио је статуу Христа у Либану.

Стање ствари



Познато је да рибе дишу под водом, али постоје и друге животиње које могу кратко да опстану у таквим условима - или задржавајући дах или разменом гасова преко коже.

Научници су сасвим случајно открили да матице могу да преживе под водом. Како су написали у студији објављеној у часопису Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences, коауторка Сабин Рондо је случајно открила ову способност пчела док је проучавала ефекте пестицида на бумбаре, пише тпортал.

Ставила их је у епрувете напуњене земљом у фрижидеру, али када је извадила епрувете, открила је да се вода у неким од њих кондензовала и удавила четири бумбара. Упркос томе што су били потпуно потопљени, били су живи. Када је поновила експеримент у студији 2024. године, потврдила је да матице могу да преживе под водом до недељу дана.

Ново истраживање се фокусирало на сам механизам којим пчеле преживљавају под водом. Научници су узели здраве матице и изазвали их у дијапаузу стављајући их у зимске услове (хладан, тамни фрижидер). После неколико недеља, пребачене су у коморе напуњене водом, а неке од пчела су провеле само неколико сати под водом, док су друге провеле и до недељу дана.

Током експеримента, научници су пажљиво пратили њихово метаболичко стање и бележили физиолошке промене. Открили су да пчеле настављају да производе угљен-диоксид, што је доказ да су дисале под водом. Поред тога, ослањале су се на анаеробни енергетски систем, што је довело до акумулације лактата у њиховим телима.

Нису сви велики умови припадали свету у којем се признања јуре, каче на зидове и исписују подебљаним словима у биографијама. Напротив, неки су отишли корак даље и урадили нешто готово непристојно - рекли су: „не, хвала“. Без скандала, без драме (или баш уз њу), али са јасном поруком: није свака награда част, и није је свака част вредна прихватања.

Ту негде почиње занимљивија прича од саме награде.

Jean-Paul Sartre је 1964. године добио 'Нобелову награду' за књижевност и одбио је.
Не зато што није волео књижевност, већ зато што није веровао институцијама. Још раније је донео одлуку да неће да прихвати званична признања јер, како је рекао, „писац не сме да дозволи да га претворе у институцију“. Другим речима: ако те систем награди, можда покушава и да те припитоми.

Марлон Брандо је 1973. освојио 'Оскара' за улогу у филму 'The Godfather' - али се није појавио на додели.
Уместо њега, на сцену је изашла активисткиња Sacheen Littlefeather и одбила награду у његово име, протестујући против начина на који филмска индустрија приказује аутохтоне народе. 'Холивуд' је остао затечен, публика подељена, а Брандо је показао да му је важније шта поручује него шта добија.

Sinéad O'Connor је 1991. одбила награду 'Grammy' за најбољи алтернативни албум.

Сматрала је да музичка индустрија више слави комерцијални успех него уметнички интегритет. Њена порука била је једноставна: „Не желим да учествујем у томе.“ И није, без обзира на цену.

Борис Пастернак је 1958. добио ''Нобелову награду за роман 'Doctor Zhivago'. 
Прво ју је прихватио, а затим  одбио. Овога пута не својом вољом, већ под притиском совјетских власти. Његова прича можда највише боли, јер показује да понекад одбијање није избор, већ последица.

Широм света и у Србији хришћани данас обележавају Велики петак, дан Христовог страдања. Сматра се најтужнијим даном у хришћанству, а верници се у цркви окупљају у тишини.

Велики петак је дан тишине, не пева се и не игра, на црквама не звоне звона. Најтужнији дан за хришћане најављује најрадоснији празник - Васкрс. Многобројни обичаји везани су за ове празнике. На данашњи дан верници обавезно посте и фарбају јаја, док у недељу доручак почиње офарбаним јајима.

Међу најстаријим хришћанским обичајима је фарбање јаја на Велики петак као спомен на невино проливену крв и васкрсење Христово. Према легенди, Марија Магдалена донела је римском цару Тиберију, који није веровао у васкрсење, корпу јаја која су поцрвенела. Традиција фарбања јаја код нас траје од 16. века. Обичаји и веровања су различити.

Традиционално, Васкршња јаја су црвене боје, а модерна хришћанска култура прешла је пут од једнобојног украшавања до третирања ускршњих јаја као својеврсног медијума уметничког изражавања.

Порекло обичаја бојења јаја

Постоје записи, питање је до које мере су поуздани, као и сви историјски и археолошки записи из 4. века, да су европски народи и пре пријема хришћанства, у словенским гробовима, пронашли црвена јаја.

Тумачења могу бити различита, али је извесно да су Срби, примањем хришћанства у 9. или 10. веку, од времена Ћирила и Методија, а касније и са формирањем цркве, постепено преузимали Васкршње обичаје.

Фарбање јаја у Срба је забележено тек од 16. века, а у Европи од 12. века.

На захтев аудиторијума, ПГП РТС је објавио додатни тираж ексклузивног музичког издања које садржи комплетну дискографију бенда „Екатарина Велика“. ЕКВ бокс-сет, издање које је окарактерисано као дискографски подухват деценије, може се поручити и онлајн.

Јединствено колекционарско издање - ЕКВ бокс-сет, садржи осам ЛП плоча са свим албумима групе „Екатарина Велика“, затим два компакт диска са први пут објављеним песмама и несвакидашњи буклет/принт публикацију на око 70 страна.

Осим на продајним местима ПГП РТС-а, ово ексклузивно издање може се поручити и онлајн.

Први тираж ЕКВ бокс-сета објављен је у априлу 2025. године и распродат је комплетно за само неколико дана, а публика и стручна јавност моментално су га окарактерисали као дискографски подухват деценије.

Захваљујући сарадњи оригиналних издавача групе ЕКВ - РТВ Словенија (ZKP RTV Slo), ПГП РТС-а и Задужбине Милана Младеновића, на овом ексклузивном издању - комплетна званична дискографија бенда ЕКВ је први пут ремастеризована са оригиналних студијских трака. И та разлика се чује - од прве Вдове чинеле на уводу песме 'Аут' до последњих тактова песме 'Понос'.

Уз осам ремастеризованих студијских албума на винилима, ЕКВ бокс-сет садржи и двоструки CD са 27 демо-снимака, радним ремиксима и алтернативним верзијама песама сниманих од 1983. до 1993. године.

Време је неухватљиво на различите начине. Минути никако да прођу ако нам је досадно, а сати могу да пролете ако смо узбуђени или се забављамо. Немамо чула нити органе којима бисмо осетили време. Чак и космолози и физичари остају празних руку када покушавају да објасне шта је време.

Када сте се последњи пут тркали са неумољивим сатом?
Можда сте прескочили доручак, знојили се, потрошили новац на такси или пропустили да проведете време са породицом. Многи од нас су постали робови времена, а велики део дана проводимо јурећи за састанцима и роковима. Али шта је то што покушавамо да победимо?

Склони смо да замишљамо време као непрекидно и нешто са чим се не може преговарати, оно тече, откуцава негде у свету, немогуће га је успорити или зауставити.

Па ипак, нова научна слика је да такво „време на сату“ уопште није самостална, физичка појава. То је математички алат или „уређај“ за књиговодство - користан за координацију наших интеракција, али без сопственог независног постојања.

Као што је случај и са другим кључним иновацијама, као што је новац, више не можемо без њега. Али можда ће нам разоткривање мита о сату помоћи да се фокусирамо на то како живот заиста иде напред и колико моћи имамо да га обликујемо.

Од рођења смо ретко ван домашаја неког облика сата, а једна од првих ствари коју деца науче је да је важно да будемо тачни, то јест да не сме да се касни. Па ипак, времена има мање него икада пре.

Психолози су идентификовали пораст „временске глади“ - што ефикаснији и продуктивнији покушавамо да будемо, што прецизније меримо време и што више покушавамо да уредимо претрпане распореде, то мање времена у ствари осећамо да имамо.

Овај осећај има велики утицај на квалитет живота. 

Поштовани господине Пупин,

Могла бих Вам написати толико тога колико се Ваш вољени Банат променио после Ваше смрти али ћу се задржати сада само на следећем. Пре два дана се у Вашем родном селу Идвору обележавала годишњица Ваше смрти. Свечано и достојанствено. Центар села је био пун, Дом за који сте залагали да се изгради је такође био испуњен људима. Полагање венаца, писанија, говоранције и тапшања. Али, оно што мене растужује, драги и поштовани господине, јесте чињеница да становништво тог дивног Идвора већ годину дана нема обезбеђен аутобуски саобраћај ка главном граду. Све линије које су раније постојале су укинуте! Сви они који раде у Београду и сви ученици који похађају неку средњу школу или факултет су потпуно одсечени од тог града. Замислите каква је то неправда?! Ако се питате због чега је то тако, разлози су крајње банални за великоумне људе. Данашњи представници власти и власници предузећа не могу да се договоре ко ће колико новца дауложи да би нешто као превоз путника било довољно рентабилно. Нико више, поштовани, не мисли на људе а још мање на образовање. Ето, Ви сте из Идвора отишли 1867. године вероватно запрежним колима а већ је тада постојала пруга и дунавски саобраћај. За даља путешествија већ постоје неке опције, али са оног пашњака који сте с тако пуно љубави описали у својој аутобиографији данас се не може отићи без сопственог превозног средства. Да сте којим случајем живи и читате ово писмо верујем да бисте у далекој Америци осетили бес и жељу да помогнете свом народу као што сте радили раније. То би било могуће само и једино да имате некога коме безусловно верујете, јер у супротном би та помоћ „нестала бестрага“. Лоше је, много лоше, цењени господине Пупин. Срдачан поздрав, Људмила Шајтинац У Београду, 14. марта 2026. године Стање ствари