Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 2 3 ... 206

Патријарх српски Иринеј и руководилац за развој социјалних пројеката компаније "Гаспромњефт" Олга Андрејева потписали су у Руском дому Споразум о наставку руског учешће у извођењу радова на унутрашњој мозаичкој декорацији Храма Светог Саве на Врачару.

Овим споразумом предвиђено је шест милиона евра за осликавање олтара Храма, чија је главна купола претходно осликана такође захваљујући помоћи компаније "Гаспромњефт".

Патријарх Иринеј је истакао да српски и руски народ сједињава и зближава иста вера, историја, готово иста култура, и што је најважније иста крв, и да је Србија као мала држава имала среће да је свој "чамац увек везивала за велики руски брод". Он је рекао да је Русија у најкритичнијим тренуцима током историје била уз Србију, приметивши да је "Србија данас, окружена бившим пријатељима, у доста тешком положају" и да јој је помоћ Русије итекако потребна, посебно како би сачували Косово, које је "српски Јерусалим".

Патријарх је истакао да ће Храм Светог Саве, након што буде завршен, бити највећи храм на свету осликан мозаицима и изразио очекивање да ће већ следеће године бити освећен.

Наставак...

слави 68. рођендан!

Давне 1951. године, карикатуриста Хенк Кечам позива читаоце новина и родитеље да се боље осећају када се ради о невољама и понашању њихове деце. 

Денис напаст је новински стрип који је приказивао дивљи низ несрећа петогодишњег дечака Дениса Мичела, пише Стрип Блог.

Његов аутор Хенри Кечам је одувек желео да се буде цртач стрипова. 1938. године почиње да ради као аниматор на Пери Детлићу, а касније стиже и до Дизнија. Радио је на стриповима о Пинокију, Бамбију и Патку Дачи, док се током другог светског рата истакао цртањем мотивационих постера у америчкој морнарици. 1951. ствара новог стрип јунака Дениса који временом стиче светску славу и постаје синоним за хиперактивну децу.

Позабавићемо се неким занимљивостима у вези Дениса, инспирације за његов настанак, како се бавио расним односима и покушавао да смањи тензије између САД и Совјетског Савеза.

1) Инспирација је дошла од Кечамовог сина

Током 1950. Кечам је проналазио свој пут у каријери цртача стрипова. Његова прва жена Алис, једног дана упала је у његов радни студио бесна због нереда који је њихов четворогодишњи син направио у својој соби играјући се фекалијама које је пронашао у свом доњем вешу. Алис је искористила реч ”напаст”. Кечам је остао да размишља о овоме и кроз пет месеци 16 листова је штампало Дениса напаст. Број листова је временом растао и на крају прешао цифру од 1000.

Наставак...

Кошаре су постале легенда, српски Термопили. Нашим војницима, официрима, подофицирима било је свето витештво да на Кошарама бране своју отаџбину, породицу, своју веру, ма које вере били, и могу се упоредити са Цером, зато што је ту спречен непријатељски покушај стратегијског изненађења. Кошаре се могу упоредити са Колубаром, јер није било резервног положаја.

Ово је на трибини „Кошаре - битка која траје”, одржаној у сали градске куће у Ужицу, у организацији СПС-а и Социјалистичке омладине Ужица, казао пуковник Љубинко Ђурковић, командант одбране Кошара ратног пролећа 1999. године.

Говорили су и борац са Кошара Енес Суљевић из Пријепоља, као и тадашњи потпредседник Владе СРЈ Никола Шаиновић, хашки осуђеник.

Трибини су присуствовали борци са Кошара, родбина и пријатељи погинулих, генерал Љубиша Диковић, који је тада био командант 37. моторизоване бригаде ВЈ, и други.

- О том паклу Кошара који смо преживели, само ми знамо, бог и нико више. Дали смо ту и многе животе, многи су остали инвалиди. Ја сам остао без ноге тог 12. маја, кад је био пакао какав човек не може да замисли, кад је НАТО свим силама тукао по нама. То ми је било најтеже, али опет се каже: „Главу горе” - емотивно је казивао Енес Суљевић.

Наставак...

По доласку у Америку, 1874. године, Михајло Пупин није имао лак пут. Првих неколико година радио је и веома тешке послове. На фарми у Делавер Ситију често је разговарао са супругом и кћерком надзорника фарме. У једном од тих разговора он је на питање својих саговорница шта очекује од Америке, између осталог, одговорио:
„Моји српски назори су моја мајка, моје родно место, моја Српска православна црква и мој српски језик, и ко од мене очекује да се одрекнем тих назора, то је исто као да ми одузима живот”.

На констатацију да се од жена у Европи тражи да раде и оне тешке послове које могу само мушкарци, Пупин је одговорио да је то истина и објаснио да „најјачи и најспособнији мушкарци Европе проводе добар део свог живота на бојним пољима, или на припремама за ратовање; ово се посебно односи на српски народ. То је оно што приморава Српкиње да раде неке тешке послове које би мушкарци требало да обављају”. 
Говорио је Пупин и о духовном утицају који има Српкиња, описујући је онако како је представљена у српским народним песмама о Чучук Стани, жени Хајдук Вељка, која је подстицала свог херојског мужа да пре погине него да допусти знатно надмоћнијим турским снагама да пробију источну границу Србије, коју је он бранио у време српског устанка. 

Наставак...

На данашњи дан пре 16 година убијен је премијер Србије и лидер Демократске странке (ДС) Зоран ЂинЂић, а тај датум биће обележен шетњама, полагањем венаца и цвећа на његов гроб и на месту погибије - у дворишту владе.

Представници ДС-а ће у преподневним часовима положити венце на Ђинђићев гроб у Алеји заслужних грађана, а од 18 часова ће заједно са организаторима протеста „Један од пет милиона“ организовати меморијалну протестну шетњу „Ако данас не успемо, једини разлог смо ми сами“ - од Филозофског факултета до зграде Владе. У позиву на ту шетњу наведено је да ће грађани имати прилику да одају пошту „великом визионару, чије је убиство тренутна власт славила“.

Полагањем венца и цвећа у дворишту Владе пошту убијеном премијеру одаће и актуелна председница Владе Србије Ана Брнабић и чланови њене владе.

Либерално-демократска партија организоваће традиционалну „Шетњу за Зорана“, од седишта ЛДП-а до дворишта Владе.

У Дворани Културног центра Београда биће одржана промоција издања „Беседе у Зоранову част 2006-2018“, као и проглашење победника првог такмичења „Зоран Ђинђић хакатон“.

Наставак...

На данашњи дан пре 13 година у притворској јединици у Шевенингену умро је бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић, а венце тим поводом на његов гроб у Пожаревцу положили су чланови Поктета социјалиста.

Дара Радоњић из Смуковца код Подгорице и ове године прешла је скоро 500 километара како би у Пожаревцу одала пошту Слободану Милошевићу. Донела је и слику за музеј.

"Дошла сам јер волим председника Слободана Милошевића. Он је херој српског народа. Да је он жив, ми бисмо живели у слози и миру", наводи Радоњићева.

Венац је положио и Никола Шаиновић, бивши премијер Србије и потпредседник владе Југославије.

"Његови споменици су резолуција 1244 којој ћемо обележити двадесет година и Дејтонски споразум који обележава двадесет четири године мира и извора стабилности за очување живота српског народа на овом простору", наводи Шаиновић.

Венце и цвеће положиле су и - делегације Социјалистичке партије Србије, Покрета Социјалиста Александра Вулина, Српске радикалне странке, грађани Пожаревца и других градова Србије. Потпредседник Покрета социјалиста и народни посланик Бојан Торбица истакао је да Покрет социјалиста посебно цени борбу Слободана Милошевића за стабилност и суверенитет Србије.

Наставак...

Агресија НАТО на вашу земљу у марту 1999. огромна је грешка Северноатлантске алијансе. То што се догађало на Косову и Метохији током 1998. и 1999. био је интерни обрачун ваших легитимних снага безбедности са терористима које је америчка пи-ар компанија из терористичких униформи преоденула у борце за слободу. Иста та агенција претходно се увежбала ратујући за потребе босанске владе против Срба. Та 1999. била је година када је НАТО славио 50 година постојања, а није имао непријатеља ни на видику. Ваша земља је зато бомбардована. 

Ово, ексклузивно за "Новости", износи генерал Луис Мекензи, некадашњи заповедник Унпрофора у Босни и Херцеговини. Канадски генерал, који није био чест гост медија на Балкану, каже да "Вечерње новости" није могао да одбије. Када смо га позвали, сетио се јуна 1992. године - док се на писти сарајевског аеродрома "Бутмир" под снајперима чекало слетање тадашњег француског председника Франсоа Митерана, давао је интервју за наш лист:

- Тада смо били млади и лепи, а сада смо само лепи!

* Као командант међународних снага познавали сте све вође зараћених страна. Шта данас мислите о Изетбеговићу, Караџићу, Младићу...?

- Изетбеговић је био под великим притисцима екстремнијих чланова свог кабинета. Ту пре свега мислим на Ејупа Ганића, који је константно био трн и у мојој пети. Верујем да је он и Изетбеговићу био сметња. Алија је очекивао да ће му победу у рату обезбедити Уједињене нације, јер му је то претходно сугерисао амбасадор САД Ворен Цимерман. 

Наставак...

Чувена лутка Барбика данас ће „прославити“ 60. рођендан, а тим поводом биће представљена нова колекција, инспирисана познатим личностима које су многима узор у животу, као и радним местима на којима су жене и даље недовољно заступљене.

Барбика се први пут појавила 9. марта 1959. године на сајму играчака у Њујорку, а њен произвођач, компанија „Мател“ је, поводом 60 година њеног постојања, направила 20 нових верзија лутке, међу којима су и оне креиране у част јапанске тенисерке Наоми Осака и британског модела и активисткиње Адвое Абоа.

Компанија ће, такође, пустити у продају шест лутака, које представљају каријере астронаута, пилота, спортисте, новинара, политичара и ватрогасца, односно послове у којима су, према наводима „Матела“, жене и даље недовољно заступљене, преноси Ројтерс.

Танјуг

На данашњи дан четвртог марта пре четири године преминуо је Влада Дивљан, композитор, извођач и стваралац који је оставио неизбрисив траг на музичкој сцени бивше Југославије.

Дивљан (1958-2015) је као гитариста, певач и главна креативна снага култног састава 'Идоли' у првој половини осамдесетих година био заслужан за класике какви су 'Ретко те виђам са девојкама', 'Малена', 'Русија', 'Небеска тема', 'Маршал' и 'Она то зна'. Из богатог опуса 'Идола', посебно се истиче албум 'Одбрана и последњи дани' (1982). 

Током дуге самосталне каријере после распада 'Идола', Влада нам је подарио 'Она ради у Руднику/Патуљке', 'Све лажи света', 'Однеси ме' и, по многима, једну од његових најбољих песама 'Само једну љубав имам', забележену на мини албуму 'Четири годишња доба' (2012) Владе и Љетног кина.

Владин пријатељ и музичар, члан Невладине организације, перкусиониста Борис Буњац, припремио је нову верзију ове песме коју је Влада снимио са НВО, коју су, осим Буњца чинили и Владини дугогодишњи сарадници и пријатељи басиста Зденко Колар, пијаниста Александар Шандоров и бубњар Марко Миливојевић.

Наставак...

Нови број „Политикиног забавника“, од јутрос на киосцима, има сто страна. Разлог је 80. рођендан часописа чији се први број појавио 28. фебруара 1939. године.

„Корачај лаким кораком у правцу светлости која јача људски дух“, један је од циљева Политикиног забавника, на које нас подсећа текст Владимира Булатовића Виба, некадашњег главног и одговорног уредника часописа чији је слоган „за све од 7 до 107 година“.

Од 1939. до данас својеврсан је лет у свет, и поучан и забаван кроз стрип, науку, уметност, енигматику. Многи су уз њега расли, захваљујући и њему израсли у ствараоце. Имају укоричене Забавнике и чувају их као највећу драгоценост.

„Много тога је настало у детињству баш уз Политикин Забавник, уз рубрике Веровали или не и Да ли знате? Прву награду за фотографију, рецимо, добио сам баш од Политикиног Забавника за пре много година“, каже Урош Петровић.

Одрастати уз Забавник, па постати део тима који га ствара, велика је радост, али и изазов.

„За мене је највећи изазов да историја постане забавна, да признам мени је историја увек била досадна и онда покушавам да баш најзабавније што могу да пронађем, пронађем из историје и да то прикажем читаоцима“, истиче новинар Срђан Николић.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 206