Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 2 3 ... 216


Канађани су прогасили званичном своју црвено-белу заставу са јаворовим листом у средини - 15. фебруара 1965. године.

Lester B. Pearson’s Liberal government је одлучиo да се дефинише канадска застава. 

Емотивна, спорна дебата одржана је током 1964. која је довела да све странкe у парламенту изгласају коначано решење...

Агенције 

Прочитајте више ОВДЕ 

На Дан државности Србије, председник Србије Александар Вучић уручио је одликовања заслужним појединцима и институцијама.

Орден Републике на ленти добио је председник Чешке Милош Земан, а нобеловац Петер Хандке и Давид Вујић, последњи преживели члан "српске седморке", групе која је радила на програму "Аполо", Орден Карарђорђеве звезде првог степена.

Исто признање другог степена ове године припало је српско-америчком биоинжењеру - професору биомедицинског инжењерства и медицинских наука на Универзитету Колумбија у Њујорку Гордани Вуњак Новаковић.

Карађорђев орден трећег степена отишло је у руке урологу академику Јовану Хаџи Ђокићу и васкуларном хирургу Лазару Давидовићу, који је инострани члан Руске академије наука и уметности.

Сретењски орден првог степена добијају Медицински факултет у Београду, који ове године обиљежава сто година од оснивања, академик Душан Ковачевић, Спортско друштво "Раднички" и Православно-хришћанско сестринство Света Лидија из грчког места Аспровалта. 
Сретењски орден другог степена добиле су и две гимназије, лесковачка и Трећа београдска, а исто признање трећег степена припало је "Политикином забавнику", Сигурној кући за жене жртве насиља у породици, затим Миловану Витезовићу и Ђорђу Кадијевићу за серију "Вук Караџић".

Наставак...

На данашњи дан пре три деценије умро је певач, композитор, текстописац, музичар, аранжер, гег мајстор, имитатор... добри дух осамдесетих Ненад Радуловић

- Неша Лептир и Београд расли су упоредо један са другим. Он је свој дух уткао у овај град. Његова енергија чува се данас не само у његовим песмама, већ је носе и цео овај град и људи који живе у њему - каже Жељко Радуловић, брат фронтмена чувене групе „Последња игра лептира” од чије смрти се данас навршава 30 година.

Велики београдски шармер на кога данас, осим брата и мајке Бошке, успомену чувају и многи љубитељи песама „Јелени умиру сами”, „Груди балканске”, „Сличуге”, „Заједно смо пишкили у песку”... умро је од рака у 31. години. Али и непосредно пре смрти остао је одан својој највећој љубави - музици. На лекарском рецепту написао је песму „Сузе са звезда падају”. Није стигао да је компонује, али су то урадиле и нумеру пре две године отпевале „Неверне бебе”.

Ненад Радуловић рођен је 1959. године и на почетку је, прича његов брат, живео у новобеоградским павиљонима, да би касније прешао у Блок 23 где је провео најплоднији период свог стваралаштва. 
- Једно велико дете које је волело да се игра. То је био Неша Лептир. Његова игра била је невероватна и имао је широк дијапазон изражавања у култури - од глуме до музике. Очи тог дечака гледале су преко реке у центар града који је тек требало да освоји - присећа се Жељко и додаје да је његов брат своју енергију несебично делио са свима око себе. 

Наставак...

Популарни цртани јунаци мачак и миш Том и Џери, славе 80 година постојања ове недеље.

Прича о мачку Томију и мишу Џерију који живе у истој кући и стално се надмудрују, редовно се завршавала тако што је Том остајао бесан, а Џери је успевао да дође до жељеног циља, уз пуно јурњаве и духовитих ситуација. Двојац је измишљен у МГМ-овом одељењу за анимацију, где су радили аутори Бил Хана и Џо Барбера, који су се трудили да достигну успех других студија који су постигли успех са ликовима попут Мики Мауса и других.

Аутори, који су тада имали мање од 30 година, почели су да смишљају своје идеје - Барбера је рекао да му се свиђа једноставан концепт цртаног филма о мачки и мишу, уз сукобе и јурњаву иако је то до тада било урађено безброј пута.

Прва епизода објављена је 1940. године, постигла је огроман успех и чак донела студију номинацију за Оскара за најбољи анимирани кратки филм.

Ипак, ауторима су менаџери рекли да не откривају одмах све своје адуте, а промена је настала када им је једна утицајна особа из Тексаса писала са питањем када ће моћи да види још један предиван цртаћ о мачки и мишу.

Тада су Џаспер и Џинкс, како су се првобитно звали, постали Том и Џери.

Наставак...

По изласку из воза, у Онтарију, 24. августа, 1914. године, поручник Хари Колборн наишао је на ловца са младунчетом медведа на узици. Ловац му је испричао да је убио њену мајку, али да није могао да убије и мече, па је тако одлучио да је прода. Хари ју је откупио за само 20 долара и назвао је Винипег, по свом родном граду.

Вини, како је почео да јој тепа, је свуда пратила Харија, и остајала са њим чак и за време припреме његовог пука за рат.

Хари ју је тренирао награђујући је јабукама и млеком у праху, а Вини се показала као веома питома и послушна. Убрзо су је заволели сви војници, па је тако постала маскота овог пука. Војници су је повели чак у Енглеску, али како су убрзо морали да крену у рат, Хари је био приморан да је остави у лондонском зоолошком врту, уз обећање да ће је по завршетку рата вратити у Канаду.

Посећивао ју је кад год је могао, али је знао да неће моћи да испуни дато обећање. Вини се убрзо привикла на свој нови дом, и постала омиљена у животиња у зоолошком врту.

Чак и кад је порасла, Вини је остала тако мирољубива, да је посетиоцима било дозвољено да уђу у њен кавез да је мазе и хране.

Наставак...

Највећи српски песник "по души и срцу" Алекса Шантић умро је на данашњи дан 1924. године, а Мостар и данас памти и препричава његову сахрану, јер се таква ни пре ни после није догодила у граду на Неретви.

Шантић је умро 2. фебруара 1924. године, а сахрањен је на православном гробљу Бјелушине у Мостару. Умро је од тада неизлечиве болести - туберколозе. Када се сазнало за његову смрт, реке људи сливале су се ка Ћоровића кући, где је Шантић код сестре Персе провео задње дане живота. Долазили су да би се поклонили свом песнику и изјавили саучешће породици.

Због пристизања великог броја људи Шантићев ковчег је до сахране био пренесен у Српски дом /данашње Народно позориште Мостар/.

Мостар је, забележили су хроничари тадашњег времена, био завијен у црно.

"На кућама висе црни барјаци, фасада Општинског дома претворена је у једну црну масу, па су чак и улични фењери обавијени црним крепом. У црно утонула варош пружа дирљив призор уцвељене мајке за изгубљеним сином", записано је у књизи Јосипа Лешића "Роман о песнику", која описује Мостар на дан сахране Алексе Шантића. У књизи се наводи да су из читаве Херцеговине стизале бројне делегације, нарочито из Невесиња, било их је који су пешке превалили по 40, 50 километара, само да би видели још једном свог песника и поклонили се његовим сенима.

Наставак...

У Дракулићу код Бањалуке сутра ће бити обележено 78 година од страдања Срба од усташа у насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац. Усташе су 7. фебруара 1942. године у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац за само један дан убиле 2.315 српских цивила, међу којима је било 551 дете

Из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите најављено је да ће обележавању присуствовати министар Душко Милуновић, који је и председник Одбора Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова.

Света архијерејска литургија биће служена у 9.00 часова у Спомен-храму Светог великомученика Георгија, а у 12.00 часова код Спомен-костурнице помен убијеним цивилима, после којег ће бити положени венци и цвеће.

Парастос убијеним Србима биће служен у 12.30 часова у Спомен-храму Светог великомученика Георгија, а за 13.00 часова је планирано обраћање званичника.

Обележавање организује Одбор Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова.

Српски народ није дозволио да се усташки пројекат оствари (ВИДЕО)

Крајина је крвава круна српског страдања у Другом светском рату 

СРНА

Oсам векова вере и сјаја

Милешева ове године слави осам векова постојања, током којих је била и под кровом и у рушевинама, а да њен сјај и значај у култури и духовном животу српског народа никада није бледео. Подигао ју је Владислав, син Стефана Првовенчаног и унук Немањин, по замисли свог стрица Светог Саве, чије су мошти у Милешеву пренете из Трнова у Бугарској, где је преминуо 27. јануара 1236. године.

Ктитор је био син првог српског краља, зидана је у години када је Српска православна црква добила самосталност, а у вековима који су уследили предњачила лепотом и угледом.

Милешевске фреске и раскошна архитектура, достојни су почивалишта краља Владислава, и првог српског архиепископа, Светог Саве, чије су чудотворне мошти, три и по века, овде окупљале народе свих вера.

По наредби Синан пашиној, мошти свеца су однете из Милешеве и спаљене у Београду. Али, пашина жеља да угаси веру, слободарски дух и култ Светосавља изродила је сопствену супротност: искре тог пламена са Врачара и молитве из Милешеве, само су распламсале снагу вере, Савиног имена и дела.

Наставак...

Данас се навршава 27 година од агресије хрватских снага на јужне делове Републике Српске Крајине /РСК/ у акцији кодног назива Масленица у којој је 1993. године убијено и нестало 348 Срба, од чека 55 цивила, међу којима 34 жена и троје дјеце узраста до 12 година, саопштено је из Документационо-информационог центра Веритас. Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, нико до сада није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији, навео је Веритас.

Међу жртвама се налази 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вековна огњишта.

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11, од чега шест цивила, међу којима три жене.

У збеговима је у наредних неколико месеци умрло још 165 лица, углавном старије популације.

Агресија је извршена у току реализације Венсовог плана, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту УНПРОфОР-а.

Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН, у чије је чланство примљена две године раније, наводи се у саопштењу.

Наставак...

Славни цртани и стрип јунак морнар Попај први пут се у стрипу појавио на данашњи дан 1929. године односно пре тачно 91 годину.

Лик морнара Попаја створен је још раније, тачније 1919. године као заштитни знак једне фабрике спанаћа, а створио га је Елзи Крајслер Сегар.

Међутим, 10 година касније, он га је увео и у свој стрип „Тимбл театар“ у издању новинског стрипа „Кинг фичерс“ и тада овај, данас свима познати морнар, започиње своју пловидбу.

Убрзо после тога, Попај је постао главни јунак овог стрипа, а Олива, која је уведена у стрип још 1919. године као Касторова сестра (главни јунак овог стрипа, пре појаве Попаја) постаје његова жена.

Касније се у причу уводе Баџа, Пера ждера, као и остали незаобилазни ликови ове приче.

Први пут на цртаном филму Попај се појављује 1933. године у филму „Бети Буп среће морнара Попаја“, док се на телевизији први пут појавио тек 1957. године.

О овом чувеном морнару, снимљен је и филм 1980. године, а улога Попаја припала је Робину Вилијамсу, док је жанр одређен као акциони мјузикл.
Лик морнара Попаја препознатљив је по тетоважи сидра на левој руци, лули коју не испушта из уста, као и белој морнарској капици која је његов заштитни знак.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 216