Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 2 3 ... 214

Навршило се десет година од смрти највољенијег српског патријарха. Његова светост патријарх Павле био је 44. наследник трона Саве Немањића. У Метохији и на Косову богослужио је 34 лета. Данас ће се у храмовима СПЦ служити парастос.

Многобројни поштоваоци радо се сећају лика и дела патријарха Павла и његових Беседа за наук. Његова светост патријарх српски Павле памти се као човек мира и поштовања међу људима, ма које вере били. Тако је по устоличењу приликом првог боравка у Дреници у Девичу, једном од омиљених манастира у Метохији, поручио:

"Мир, слога, братство, правда и онда ће Бог бити сa нама, цар мира, па ћемо моћи одолети и ми сви људи добре воље свему ономе што није добро."

На северу Косова и Метохије некадашњем епископу рашко-призренском, подигнут је споменик у Лепосавићу.

Бронзана фигура Његове светости патријарха Павла као да благосиља вернике и добронамернике у порти Храма Светог Василија Острошког.

"Младом академском вајару Миленку Баловићу из Рашке био је поверен задатак. Дуго је трајала израда, и ево - монументални споменик", каже протојереј-ставрофор Миломир Влашковић, старешина храма Светог Василија Острошког у Лепосавићу.

Наставак...

... за разлику од Будака, Барешића и Норца, није злочинац

Министарство спољних послова Србије одбацило је наводе хрватског Министарства иностраних и европских послова у вези с постављањем спомен-плоче посвећене генерал-мајору некадашње ЈНА Младену Братићу у новосадској касарни „Југовићево”.

У ноти упућеној данас амбасади Хрватске у Србији, Министарство спољних послова истакло је да не види ништа спорно у постављању те спомен плоче, имајући у виду да је генерал Братић погинуо на извршењу борбених задатака 1991. године тадашње легалне војне формације и да није осуђен за ратне злочине.

Сa друге стране, истиче се у ноти МСП Србије, регистроване су учестале активности Хрватске усмерене ка рехабилитацији фашизма и нацистичког сателита у Другом светском рату, Независне Државе Хрватске (НДХ).

Како се наводи у саопштењу МСП, један од примера је подизање, уз присуство појединих чланова Владе Хрватске и Сабора, споменика Миру Барешићу, који је пред шведским судовима био осуђен као хрватски усташки терориста.

Такође, спомен плоча са уклесаним усташким поздравом „За дом спремни” дужи период је стајала код места некадашњег злогласног усташког логора у Јасеновцу, а такве плоче постављају се и на другим местима у Хрватској, чиме се и даље даје легитимитет усташком поздраву.

Наставак...

На данашњи дан пао је Берлински зид који је од 1961. симболично делио две Немачке, а 1989. хиљаде људи из Источне Немачке се окупило око зида захтевајући од стражара да отворе капије. Када је увече капија отворена, зид је пао, а стотине западних Берлинаца је дочекало своје источне суграђане. То вече се плесало, а већ сутрадан је почело његово право, физичко рушење.

Пад Берлинског зида постао је симбол уједињења Немачке, пада комунистичког режима у источном делу земље, али и у целом источном блоку. Зид је био и симбол Хладног рата, па је његовим нестанком срушена и „гвоздена завеса” између комунистичког истока и демократског, капиталистичког запада.

Европска унија убрзо је преузела политику уједињења целог континента, а свет је понео „талас оптимизма” да ће будућност донети повезивање и сарадњу.

Околности су се последњих година драстично промениле, па 30 година после пада Берлинског зида свет изгледа далеко подељенији: Велика Британија жели да изађе из Уније, шири се опасност од тероризма, мигрантска криза не јењава, а из Европе стижу све јачи вапаји због растућег утицаја Русије и Кине, посебно на југоистоку Европе.

Наставак...

Животна прича Џејмса Нејсмита, човека који нам је подарио један од најлепших и најпопуларнијих спортова на свету!

Кошарка је један од најпопуларнијих спортова данашњице који гледа више од две милијарде људи.

Међутим за све оно што је кошарка данас морамо захвалити човеку који је измислио овај спорт, Џејмсу Нејсмиту. Он подарио свету један од најлепших, најпопуларнијих и најатрактивнијих спортова, у ком уживају многи.

Нејсмит је рођен 6. новембра 1861. у канадском градићу Алманту, држава Онтарио. Његови родитељи су имали жељу да њихов син постане свештеник, те је он чак и завршио теологију. Но његова интересовања су ишла у другом смеру. Он је волео спорт и бавио се њиме па је касније постао и универзитетски професор физичког васпитања.

Са 27 година је дипломирао и добио позив за САД што је радо прихватио. Као студент интензивно се бавио спортом, играјући фудбал. На колеџу у Спрингфилду почео је као инструктор физичког васпитања. Његов први задатак је био да измисли нову игру за студенте. Пошто је у Масачусетсу клима била хладна, нова игра би требала да се одвија у затвореном простору. У новој игри циљ је био лопту убацити у корпу за брескве. Да би игру учинио тежом за студенте, подигао је висину корпе на десет стопа од земље. 

Наставак...

Са само 36 проживљених година, Милан Младеновић успео је да постане једна од најпознатијих и највољенијих славних личности на овим просторима, текстописац култних песама и човек који се храбро побунио општем повампирењу националистичких осећања на просторима бивше Југославије.

Двадесетпет година је прошло од смрти Милана Младеновића. Са турбулентним временом, мрачним осећањима и мржњом око себе борио се успешно, али је „Дечак из воде“ изгубио борбу са раком панкреаса када је имао тек 36 година. Иако је рано преминуо, Младеновић је оставио велики траг на тадашњу музичку сцену и урбану културу.

Рођен је 21. септембра 1958. године у Загребу. Отац Спасе био је војно лице, родом из Крушевца, а мајка Даница пореклом из Макарске. Због очевог позива, када је имао шест година, породица се преселила у Сарајево, а детињство у Валтеровом граду обележено му је било бунтовничким периодом, који је, према његовом сведочанству, мрачно утицао на њега. Ипак, није све било лоше у граду на Миљацки. Тамо је трасирао свој музички пут. Прве акорде научио је код чувеног сарајевског рокера Гарија Гаринче.

После шест година проведених у Сарајеву, 1970. преселио се у Београд, где је уписао Једанаесту гимназију, у којој је са основао свој први бенд „Лимуново дрво“.

Наставак...

Истакнути српски научник, правник, историчар, књижевник и политичар, академик, ректор и вишедеценијски професор Универзитета у Београду, рођен и преминуо у емиграцији, једна је од најзначајнијих личности националне и регионалне друштвене сцене прве половине 20. века. Пребогата биографија Слободана Јовановића (1869-1958) уклопила се у изложбени простор Галерије Српске академије наука и уметности тако да ће бити подједнако интересантна и онима који о њему не знају много, али и онима који су више него упућени - од вечерас у 19 сати па до 27. новембра велики број разнородних артефаката умрежених називом „Свет и време Слободан Јовановића” биће пред публиком.

Замисао др Бориса Милосављевића, вишег научног сарадника Балканолошког института САНУ, аутора ове изложбе којом се обележава 150 година од рођења Јовановића и пратећег каталога, одмотава се пред посетиоцем попут документарног филма - у распону од уметничких садржаја, преко папирне грађе, обиља фотографија, информативних панела и комада покућства, па до ретких приватних снимака који Јовановића приказују у интимнијем светлу и који сада могу јавно бити виђени први пут. Поставку отварају два портрета, први, који је насликао Марко Мурат у време док је Јовановић био на челу Универзитета у Београду, и који се ретко виђа будући да се налази у Свечаној сали Ректората, одакле је позајмљен за ову прилику, и други, који је потписао Урош Предић, а затварају је ретка два филма и серија слајдова из породичне заоставштине путем којих упознајемо Јовановића и као великог хуманисту и љубитеља животиња. 

Наставак...

На данашњи дан 1938. године рођен је Милован Илић, књижевник и новинар, који је за себе говорио да је по занимању - Минимакс.

Минимакс је за јавност увек био врцав, духовит, спреман за вицеве на сопствени и туђ рачун, а приватно, говорио је да је досадан.

Својом највећом врлином сматрао је то што је био обичан, нормалан човек о чијем интимном животу би могла да се напише књига, а о професионалном једна страница.

А на њој би писало да је био песник и афористичар, да је објавио седам књига, које се налазе у нашим и страним антологијама и да је добио више награда међу којима је и престижна награда Радоје Домановић за сатиру 1995.

Сарађивао са часописима Јеж, Илустрована политика, Политика.

Минимум говора, максимум музике, основни је концепт који му је обезбедио популарност у емисијама Минимакс, Туп-туп, Од главе до пете, Недељно поподне, Минимаксовизија, Максовизија. 
У њима су гостовали заједно политичари, уметници, естрадне личности, што је била новина за оно време.

За сваког госта се темељно и детаљно припремао користећи своју обимну новинарску документацију. Многе певачке звезде постале су баш то јер их је Минимакс откривао и медијски промовисао.

Наставак...

Састанак делегације Цариграда и српских архијереја

Петочлана делегација Васељенске патријаршије састала се у петак са патријархом српским Иринејем и шесторицом архијереја Српске православне цркве у Београду. Састанак је одржан у Патријаршијској резиденцији на београдском Дедињу, а Информативна служба СПЦ објавила је у петак у касним вечерњим сатима саопштење о сусрету.

Како се наводи, посланство Константинопољске патријаршије предводио је митрополит пергамски Јован (Зизијулас), а осим њега у Београд су стигли и митрополити галски Емануил, адријанопољски Амфилохије и силивријски Максим, као и јерођакон Григорије, секретар Цариградске патријаршије. У разговорима су са стране СПЦ, осим њеног поглавара, учествовали и чланови Светог архијерејског Синода, митрополит дабробосански Хризостом, епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован и крушевачки Давид, као и митрополити црногорско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије.

Никакви други детаљи сусрета нису објављени, али може се претпоставити да је повод састанка било „украјинско питање”, које протеклих месеци заокупља пажњу православних помесних цркава и које је већ било тема разговора великодостојника бројних сестринских патријаршија. 

Наставак...

Подвиг и трагедија борца који је подигао заставу на „Албанију“

Сећање на младог борца Миладина Петровића, који је у ноћи 19. октобра подигао заставу на "Албанију". Рањен док је подизао заставу на врх палате, а два месеца касније погинуо на Сремском фронту

Једна од најузвишенијих прича које су забележене током борби за ослобођење Београда, подвиг је младог Миладина Петровића, који је, у ноћи 19. октобра 1944. године, истакао заставу слободе на престоничкој Палати "Албанија". О овом подвигу, деценијама касније, сведочили су, са поносом, његови преживели саборци и сачували име јунака од заборава. 

Био је борац Друге чете четвртог батаљона Осме црногорске ударне бригаде. Пушкомитраљезац. Бригади се, како су борбе за ослобођење напредовале, прикључио као и бројни млади људи, у полету и заносу да што пре ослободе главни град од фашистичког, немачког окупатора.

- Добро се сећам тог младог, крупног момка. Могао је, можда, да има не више од 18 година - сведочио је пуковник Илија Прелевић, политички комесар у Другој чети Четвртог батаљона Осме црногорске. - Био је у сукненом оделу, шајкача са великом петокраком. Одмах сам га упитао: "Одакле си?" Одговорио је: "Ја сам Миладин Симеона Петровића из Бранковине код Ваљева." Одмах је затражио пушку. Рекао сам: "Пушка мора да се отме од Немаца, немамо ми магацин оружја."

Наставак...

Многи сматрају да је генерал Луис Макензи, некадашњи командант сектора Сарајево Унпрофора у БиХ, велики пријатељ српског народа. Ипак, генерал Макензи, у ексклузивном разговору за „Политику”, објашњава да има пријатеље свих националности из БиХ, али да „истина увек представља проблем онима који имају друго мишљење”.

А истина коју Макензи изговара смета многима. Овај канадски високи официр сматра да у Сребреници није почињен геноцид већ ратни злочин, да је ослобађање Насера Орића срамотно, а бомбардовање Србије 1999. године велика грешка, као и признавање независног Косова. Генерал Макензи је официрску повељу добио 1960. године. После мисије у Сарајеву 1993. године, са 35 година војничког искуства, поднео је оставку. Опробао се и у политици, а 1997. године изабран је за заменика премијера. Макензи ће бити један од најугледнијих гостију на 64. Међународном сајму књига у Београду када ће бити промовисано српско издање његове књиге „Миротворац: Пут у Сарајево”, која је написана пре 27 година.

Током 36-годишње војне каријере службовали сте у девет мировних мисија: у појасу Газе, на Кипру, у Вијетнаму, Каиру, Централној Америци и у БиХ. Где је било најтеже?

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 214