Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 2 3 ... 241

Прводецембарско уједињење Срба, Хрвата и Словенаца определило је судбину тих народа, који су пре 103 године створили прву заједничку југословенску државу, каже историчар Момчило Павловић и истиче да биланс „југословенског пројекта” није направљен, али да је са данашњег становишта српско искуство Југославије, ипак, поразно. Павловић каже да је Србија у стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је проглашена првог децембра 1918.године у Београду, а 1929. године променила име у Краљевина Југославија, уложила своју државност коју, уз Црну Гору, до тада нису имали остали јужнословенски народи.

Србија је, истиче, такође, уложила и победнички морал и капитал из Првог светског рата и да је у темеље заједничке државе уградила на стотине хиљада страдалих у том рату.

„И у доброј намери пошла је, по мом мишљењу, од погрешне претпоставке - државног јединства. Ми смо хтели да будемо јединствени, знало се да је то држава три народа, али се рачунало да ће се ти народи стопити у један, јединствен народ, када живе у заједничкој држави'', наводи Павловић.

Како каже, краљ Александар Карађорђевић прокламовао је југословенство као врховни циљ полазећи од премисе и пароле народног јединства, али је то било неуспешно.

Наставак...

Традиоционално је јуче на Тргу слободе обележен 25. новембар, у знак сећања на одлуку Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и других Словена у Новом Саду 1918. године. Положени су венци на спомен-плочу на згради на овом тргу, у којој је одлучено да се тадашњој краљевини Србији прикључе Банат, Бачка и Барања.

Историјски догађај је познат као присаједињење Војводине, јер је дан раније те године, 24. новембра, у Руми одлучено о прикључењу Срема краљевини Србији.

„Ти датуми, не само да су обележили 20. век, него су круна нечега што је ствaрaно много деценија и векова раније”, изјавио је том приликом градоначелник Милош Вучевић, који је венац положио са председницом градске скупштине Јеленом Маринковић Радомировић.

Одлука донета тог 25. новембра, како је истакао Вучевић, променила је ток историје у правом смеру захваљујући мудрости наших предака.

„Жао ми је што сећање на тај историјски важан датум није више присутно у српском народу, јер он није само регионални празник већ велики догађај за целокупан српски народ”, изјавио је градоначелник.

Велика народна скупштина је донела, подсећа, велику одлуку, а на њој су изборно право имале жене, што је тада био раритет у Европи.

Наставак...

Пре 26 година на данашњи дан (21. новембра 1995) у америчкој бази „Рајт Петерсон” у Дејтону парафиран је Општи оквирни споразум за мир у БиХ, чиме је окончан рат у тој земљи. Осим заустављања ратних дејстава, тим споразумом, који је убрзо и потписан у Паризу, успостављен је и уставноправни поредак, односно створена је државна заједница БиХ састављена од двају ентитета (Република Српска и Федерација БиХ, које су потписнице свих анекса мировног уговора) и трију конститутивних народа.

И после више од четврт века примене популарно названог Дејтонског споразума БиХ је остала заглављена у озбиљним проблемима и немогућности функционисања. Политичку кризу у којој се тренутно налази многи тумаче као најтежу и најозбиљнију у њеном постдејтонском периоду. Томе је, према мишљењу многих правних стручњака, допринело „планско и систематско” нарушавање и мењање изворног Дејтонског споразума, осмишљено у међународним круговима, а реализовано кроз интервенције високих представника, углавном на штету Републике Српске.

Тим намерним кршењем одредаба споразума, а тиме и Устава БиХ, који је његов саставни део, Републици Српској одузете су бројне њене примарне надлежности. 

Наставак...

О српској деци, жртвама последњег рата, се ретко говори. Или од заглушујућег еха "митоманије" из сарајевске чаршије, недовољно чује! Убијали су их у игри монструми и злочинци суперсоничних ескадрила.

За све њих, и за сва прекинута безгрешна детињства, у Манастиру Ваведења Пресвете Богородице на београдском Сењаку, осликана је фреска на којој је лик Слободана Стојановића, дванаестогодишњег мученика из околине Зворника, умореног на најбруталнији начин, крајем јула 1992. године.

У последњем трку, улетео је у руке онима који су по његовој, Доњој Каменици већ убијали и уништавали све српско што је преостало - у руке злочинцима Насера Орића и Албанке Елфете Весели, омиљеног Орићевог војника.

Дванаестогодишњи мученик сахрањен је на гробљу у Дрињачи. Недуго касније, поред њега сахрањени су и родитељи му Деса и Илија – пресвисли од бола рана свог јединца. Остале су непрочитане књиге, неостварене жеље и празна школска клупа.

А жена монструм, упркос бројним сведочењима како је зверски мучила, а затимм убила Слободана, уживала је у слободи и благодетима Швајцарске, готово четврт века.

Опширније у видео прилогу ОВДЕ

РТРС

„Будимо људи" - мудре су речи нашег патријарха Павла, које и данас живе у нашем народу. Живи светац, како су га многи звали и кога смо волели због његове љубави и благости, умро је на данашњи дан пре 12 година.

Бронзана фигура Његове светости Павла као да благосиља вернике и све добронамернике у порти Храма Светог Василија Острошког, понос је житеља Лепосавића. Величанствени споменик висине 2,7 метара са утиснутим порукама патријарха Павла, дело је скулптора Миленка Баловића из Рашке.

Руговском клисуром проламају се звона древне лавре Пећке Патријаршије где је Његова светост Павле радо богослужио и беседио.

„Шта би ми били, па и шта би била Европа, да није Дечана, Грачанице... Надам се да ће ипак доћи и код људи једно осећање да смо требали да трошимо снагу на ономе што је племенито и добро за све, и за прошло и за будуће време. За ове што ће доћи после нас, да имају да виде чиме су се наши стари бавили", говорио је патријарх Павле.

Те метохијско-косовске споменике свет препознаје као средњовековне манастире Српске православне цркве.

Наставак...

Српска православна црква данас обележава 700 година од смрти Светог српског краља Милутина. Преминуо је 29. октобра по старом, односно 12. новембра по новом календару 1321. године.

Свети краљ Милутин, из династије Немањића, био је млађи син краља Уроша Првог, млађи брат краља Драгутина и отац краља Стефана Дечанског.

Био је један од најмоћнијих српских владара у средњем веку. Водио је бројне ратове и проширио своју власт дубоко на византијску територију. Организовао је државу, војску, привреду и финансије.

Србијом је владао 40 година. ширећи углед државе и народа. Био је и велики задужбинар и ктитор манастира. Подигао је 42 цркве, не само у Србији већ и у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму и на Светој Гори.

Српска црква канонизовала га је 1324. године као Светог краља.

Годишњица смрти српског краља, чије мошти почивају у Цркви Свете недеље у Софији, обележена је свечано пре две недеље и у Бугарској, у којој је култ нашег владара јак још од 16. века, а однедавно је одежда краља Милутина трајно изложена у Храму Свете Богородице у Грачаници.

Наставак...

У октобру 1918. године није могло више да се сумња да ће Немачка бити побеђена. Дана 29. септембра 1918. Врховна команда немачке војске обавестила је цара Виљема Другог и канцелара Рајха, грофа фон Гертлинга, у њиховом штабу у граду Спа (Белгија), да је немачко војно стање безнадежно. Генерал Ерих Лудендорф, који се очигледно плашио катастрофе, рекао је да не гарантује да ће фронт издржати наредна 24 сата и захтевао да се од савезничких снага затражи хитан прекид ватре. Осим тога, саветовао је да се прихвате основни услови америчког председника Вилсона („Четрнаест тачака” из јануара 1918) у нади да ће се постићи бољи услови мира. Трећег октобра за новог канцелара уместо Гертлинга постављен је Максимилијан од Бадена, који је добио инструкције да започне преговоре о примирју. Он се 4. октобра, преко Швајцарске, обратио америчком председнику Вилсону са предлогом за мир и са молбом да се без оклевања склопи примирје. Следећег дана учинила је исто и Аустро-Угарска. Председник Сједињених Држава није журио с одговором. Као предуслов за преговоре, Вилсон је тражио прекид рата, повлачење немачких трупа са свих окупираних територија и абдикацију Кајзера. 

„Са Немачком не можемо преговарати о условима примирја, већ она мора да се преда.”

Наставак...

Празник Светог великомученика Димитрија, Митровдан, народна традиција као и Ђурђевдан, означава даном када треба бити код своје куће, да не би читаву годину ноћевали под туђим кровом. И предања о хајдуцима, повезују та два празника, тако да је Митров данак - хајдучки растанак.

Пре растанка, о Митровдану, јер оголеле шуме не могу бити уточиште, хајдуци се договоре код кога ће јатака на зимовање. У то време османске власти, хајдучија је била симбол борбе за слободу, против зулума и неправде, а у песмама су опевани Старина Новак, Хајдук Вељко, Чучук Стана, Костреш харамбаша....

Баш се Костреш Харамбаша скривао и на Златибору и Тари, и чак је из Истамбула царски ферман стигао, да се он, како год, ухвати и убије.

„Зна се да су хајдуци били малобројне дружине, да они нису могли да се фронтално сукобљавају са Турцима. Морали су, значи, да праве заседу, бусију, како се то говорило, да на препад заустављају порезнике, отимају порез, да отимају то робље. Али код Костреш Харамбаше, постоји један стих - 'Хајдук седи, на друму широку, преко крила држи танку брешу' - он Турке дочекује слободно, надмоћно“, објашњава др Илија Мисаиловић.

Наставак...

Година је деведесет и нека. Столеће двадесето. Три пријатеља – два иконописца и један иконограф - крећу на пут. Магистрала их води до манастира Тумане код Голупца. Тамо ће фреско-техником, у византијском стилу, осликати Цркву Светог архангела Гаврила. Биће то први живопис те врсте у Србији, после дугог периода секо-сликарства и доминације барокне и реалистичне иконографије. У манастиру их дочекује сестринство, састављено махом од времешних, али ведрих старица. Игуманија Матрона ће, током наредна два лета, колико је трајало осликавање, бити мати не само својим монахињама већ и споменутим београдским уметницима. Штедљиво сакупљајући новац само од прилога који су посетиоци манастира остављали на целивајућој икони, успела је да обнови цркву и споља и изнутра. На њој - нови бакарни кров, у њој - „неовизантијски екцес”, како је, афирмативно, живопис манастира Тумане описао један историчар уметности. Пантократор, Богородица, архијереји, празници, светитељи - сваког јутра све већи број житеља небеског царства дочекује монахиње које долазе на јутарњу службу. Ту је и нови, зидани иконостас, осликан иконама које, као и читав живопис подсећају на Курбиново, Свету Софију, Студеницу... 

Наставак...

На данашњи дан, пре седам векова, преминуо је српски краљ Стефан Милутин Немањић. Током његове владавине Србија је проширила границе на северу и југу и доживела економски и културни развој. Постављене су основе законодавства и државне управе. Годишњица његове смрти обележава се низом манифестација и у Бугарској, где почивају његове мошти.

Краљ Милутин, други син краља Уроша, дошао је на престо после абдикације старијег брата, краља Драгутина, који се повукао 1282. године.

Немањић који је најдуже владао. Највише богомоља подигао. Милутин је за живота сазидао на десетине цркава и манастира, међу којима су и Грачаница и Богородица Љевишка.

Једини владар кога је суседни народ прогласио својим свецем. Српски краљ Стефан Урош Други Милутин.

За четири деценије његове владавине уписују се бројна ратовања, промена организација државе, јачање војске, привреде, рударства и финансија, подизање градова, цркава, манастира, болница. У месту где почива традиционалном литургијом и литијом централним улицама обележена је годишњица његове смрти.

"Већ 552. године он благосиља наш бугарски народ и разуме се српски народ. Свети краљ није случајно у Бугарској, ту је да покаже и српској и бугарском народу да је потребно да на Христовом путу гајимо међусобну љубав", каже белоградчишки епископ Поликарф.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 241