Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 2 3 ... 233

Идемо!

2021.04.12

Пре тачно 60 година Јуриј Гагарин постао је први човек у свемиру, Москва је извојевала престижну победу над Вашингтоном и почело је ново поглавље у истраживању свемира.

Деценијама касније многи детаљи чувани су у тајности од стране совјетских власти, а ево шест ствари које треба да знате о овом историјском лету.

Идемо!

Способни радник у челичани, Гагарин је одабран међу хиљадама кандидата пошто је прошао ригорозна тестирања потребна за лет у свемир. Он и још један кандидат, Герман Титов, показали су изузетну физичку и психичку издржљивост, али су комунистичке власти одабрале Гагарина због његовог скромног порекла.

Осим одличних резултата, Гагарин се такође издвојио и по томе што се, наводно, пре уласка у летелицу „Восток“ изуо, што је обичај у Русији пре него што се улази у дом.

Пре него што је 12. априла 1961. године полетео са космодрома Бајконур у Казахстану, викнуо је своју препознатљиву узречицу: „Поехали“ - што значи „идемо“ на руском.

Три саопштења и сувозач

Колико је лет био ризичан, најбоље сведочи чињеница да су направљена три саопштења за медије - једно у случају позитивног исхода и два за случај неуспеха. 

Наставак...

Од Андреаса Цобела до Томаса Шиба

Два министра, две ванпарламентарне странке и председник покрајинске владе Војводине реаговали су на изјаву немачког амбасадора у Србији Томаса Шиба да је бомбардовање СР Југославије 1999. године било неопходно како би се спречила хуманитарна катастрофа и геноцид на Косову. Таква бахатост приличи немачком окупационом команданту Србије, али никако амбасадору Немачке у Србији, поручио је министар унутрашњих послова Александар Вулин, а Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој, захтевао је од немачког амбасадора да се извини српском народу за изговорене увреде, ако жели да настави да кредибилно обавља дужност дипломатског представника своје земље у Србији. Председник покрајинске владе Игор Мировић оценио је да Шибова изјава није дипломатска, није истинита, ни разумна, и да не приличи амбасадору у једној сувереној земљи.

Изјава амбасадора Шиба дата на РТВ-у у среду дошла је као хладан туш после његовог ауторског текста објављеног дан раније у „Политици”, у којем је навео да је напад на Београд 6. априла 1941. године био само почетак злочина који су уследили. „Као немачки амбасадор у Србији осећам искрену потребу да одам почаст жртвама стравичних злочина почињених у име Немачке”, написао је Шиб и поручио да ће се и убудуће залагати за учвршћивање добрих односа између наших земаља.

Наставак...

На данашњи дан, пре 80 година, 6. априла 1941. године, почео је ваздушни напад ваздухопловства нацистичког Рајха на Београд. Само неколико дана пре тога, Хитлер је донео одлуку о нападу на Југославију, кршећи међународно право. Званичне објаве рата није било. Истог дана, и Грчка је постала мета агресије. Рат на Балкану део је ратног вихора који је захватио читав европски континент.

До данас није тачно утврђено колико је људи погинуло у ваздушним нападима на Београд. Неспорно је да је између 6. и 7. априла 1941. године оштећено или порушено 9.000 од 20.000 стамбених зграда. Настрадало је и здање Народне библиотеке која је изгорела са целом архивском грађом која се у њој налазила од оснивања. Ватрена стихија харала је од вечерњих сати 6. априла до поподнева 9. априла. Преко 300.000 примерака књига, инкунабула, 1.300 средњовековних и византијских рукописа, читаве библиотеке оставштине, као што је библиотека Вука Караџића или Доситеја Обрадовића, и збирке старих карата и слика постале су жртве пламена. Интенција Хитлера и његових егзекутора била је да културно памћење српске нације, једне европске нације, буде збрисано са лица земље, онако како је план нациста имао за циљ да сруше све што чини Европу.

Наставак...

На овај дан пре пуних 106 година у Војној болници у Ваљеву јуначком смрћу прекинут је живот велике Надежде Петровић.

Упркос упозорењима лекара и сазнању да је заражена смртоносним пегавим тифусом који је тада харао Србијом, Надежда Петровић је одбила да напусти рањене српске ратнике и цивиле којима је, као добровољна болничарка, пружала неопходну негу.

Тако је завршен живот велике сликарке и хероине Првог светског рата.

Преносимо и једну вест објављену у тадашњој штампи:

- У недељу је, после кратког боловања, умрла Надежда Петровићева, наставница Више женске школе, која је као добровољна болничарка радила у Првој резервној болници у Ваљеву. Покојница је са великим пожртвовањем обављала болничарску дужност за време сва три рата на бојном пољу у пољским болницама и дивизијским заводиштима. У бугарском рату прележала је трбушни тифус у Скопљу. Као академска сликарка узела је живог учешћа у југословенском покрету и приређивању југословенских изложаба и конгреса у Београду, Софији и Загребу. Она је била одушевљена Српкиња и једна од оснивачица Кола Српских Сестара. Слава јој!

Надежда Петровић је преминула 3. априла 1915. године.

РТРС

Погледајте радове Надежде Петровић

Бранислав Нушић био је по много чему невероватан човек. Још за живота прослављен као писац остао је упамћен као човек бритког језика, префињене ироније и хумора који је знао и да насмеје и да расплаче… Ово друго, нарочито оне о којима је Нушић писао. О томе сведочи и ова анегдота…

Иза Бранислава Нушића остао је сачуван велики број анегдота захваљујући његовим савременицима и пре свега, његовом зету, Миливоју Предићу, супругу Нушићеве ћерке Гите. Он је сакупио и објавио књигу “Нушић у причама” која је све до данас остала најбоље сведочанство о томе какав је велики српски писац био.

А овај српски књижевник, комедиограф, новинар, дипломата, фотограф-аматер и зачтник реторике у Србији, био је човек бритког пера и још бриткијег језика.

Тако, анегдота каже, једном приликом је Бранислав Нушић завршио на суду. Зашто? Јер је некој, данас заборављеној, госпођи у жару расправе, рекао да је крава.

Наставак...

Тежак, али исправан пут који је Краљевину Југославију увео у рат - тако се осам деценија касније говори о 27. марту. Тај датум је у историју uписан као дан када су градовима широм Србије одржане масовне демонстрације против приступања Југославије Тројном пакту. Војним ударом свргнути су кнез Павле Карађорђевић и Влада Цветковић-Мачек. На престо је доведен малолетни краљ Петар Други Карађорђевић и формирана Влада коју је предводио генерал Душан Симовић.

Потпис у бечком дворцу Белведере изазвао је потрес на двору у Краљевини Југославији и немире широм земље. Два дана након што је председник Владе Драгиша Цветковић Југославију прикључио Тројном пакту, уследили су догађаји који ће променити ток историје.

"Oно што је неспорно јесте чињеница да је српски народ тог дана јасно се изјасио у погледу фашизма", наводи Александар Животић са Филозофског факултета у Београду.

"Иако је то би дан народог бунта, револта, народне демократије, он се завршио трагично уласком краљевине Југославије у Други светски рат", каже Бојан Димитријевић са Института за савремену историју. 

У њему је добар део Европе већ учестовао, а Југославија била окружена државама које су се приклониле Хитлеру. Колико је вођи нацистичке Немачке било важно да приволи и Југославију показују уступци које јој је обећао - да ће поштовати њен територијални интегритет и да преко њене територије неће прелазити трупе сила Осовине.

Наставак...

Најновије обелодањени делови писама хрватског надбискупа Алојзија Степинца само су освежили потврду о томе да су Степинац и Анте Павелић раме уз раме спроводили исти концепт - да Срба више не буде и да српско православно становништво буде покатоличено, рекао је Срни историчар Александар Раковић. Он је указао да иза упорних настојања Хрвата да прогласе Степинца за свеца, стоји намера да оперу своју прошлост и направе спону са Независном Државом Хрватском /НДХ/ као највећом Хрватском у историји.

Коментаришући делове Степинчевих писама контроверзном римокатоличком поглавару папи Пију Дванаестом, у којима изражава ставове о усташама, Павелићу, Србима и расним законима, које је обелоданио хрватски историчар Хрвоје Класић, Раковић указује да ти Степинчеви ставови нису непознати. Он подсећа да је Степинац и у време Краљевине Југославије говорио да му треба довољан број свештеника да би покатоличио чак и Србију "до Тимока", а не само Србе на простору западно од Дрине.

Објелодањеним наводима, како истиче, нисмо ништа ново добили, осим што смо још једном освежили потврду о томе шта се дешавало.

Наставак...

Патријарх српски Порфирије рекао је да има писма која је кардинал Католичке цркве у Хрватској за време Другог светског рата Алојзије Степинац упућивао папи Пију XII и да се у њима могу наћи места која су „дубоко проблематична”.

Патријарх је напоменуо да то не значи да Степинац није живео у тешком времену и да се може сагледавати „у црно-белој техници”. Додао је да је рад Мешовите католичко-православне комисије, која треба да расветли улогу и одговорност кардинала Степинца током Другог светског рата, био веома плодоносан, али да је, „нажалост, свака страна остала на својим позицијама”.

„Ми смо разговарали о некој теми у овом тренутку која је важна за Католичку цркву, а која је проблем за нас, врло отворено, врло братски, без повишених тонова и имам утисак да је свако боље упознао разлоге оне друге стране”, рекао је Порфирије за Дневник Хрватске радио-телевизије. Он је рекао да Јасеновац, али и свако друго место које има такав карактер, мора бити ослобођен сваке врсте политизације.

„А нажалост, суочени смо са чињеницом да то не бива тако. Политизација таквих места је злоупотреба оних који су једном недужно изгубили животе и та политизација има за циљ добит само малих група и појединаца”, рекао је Порфирије. Истакао је да су се злочинци из Јасеновца и са свих места где год да су вршени злочини те врсте исписали из сваког народа.

Наставак...

Данило Бата Стојковић /1934-2007/, велики српски глумац, преминуо је 16. марта 2002. године.

Један од пресудних тренутака у каријери Бате Стојковића била је представа из 1953. године, на Пашином брду у којој је играо у Чеховљевој представи "Крчма на главном друму". У публици је био и Добрица Милутиновић, чувени српски глумац, који је после представе пришао Бати и узбуђено му рекао: 

"Ти си, сине, још у мајчиној утроби постао глумац".

На Факултету драмских уметности у Београду га је примио Томислав Танхофер, а дипломирао је код Јосипа Кулунџића 1959. године, улогом Ђорђа Црнојевића из Јакшићеве "Јелисавете" и Капетана ватрогасца из "Ћелаве певачице".

Остварио је велики број улога на филму и у позоришту. Најпознатије су му улоге у филмовима "Ко то тамо пева", "Маратонци трче почасни круг" и "Балкански шпијун" за које је награђиван бројним наградама.

Позоришну каријеру започео је у Југословенском драмском позоришту, а постао је стални члан ансамбла Атељеа 212.

Публика га је посебно заволела у Звездара театру у улогама које је Душан Ковачевић писао за њега.

Много више информација о Бати Стојковићу прочитајте ОВДЕ 

РТРС

Председник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је данас на Сокоцу, где је обележено 25 година од егзодуса око 120.000 сарајевских Срба, да су Срби из Сарајева поднели највећу жртву стварања Републике Српске. Вишковић је истакао да су Срби из Сарајева два пута страдали - у Одбрамбено-отаџбинском рату бранећи своја огњишта, а други пут после потписивања Дејтонског споразума.

- Ово велико страдање никада и нико не сме да заборави. Морамо увек да се окупљамо на овај дан, људски се поклонити и захвалити за све жртве за стварање Републике Српске - рекао је Вишковић. Он је поручио да је Република Српска једини залог опстанка Срба на овим просторима, због чега је потребно све урадити да би је сачували.

Подсетивши да се данас навршава 25 година највећег егзодуса који се десио Србима који су вековима живели на простору данашњег федералног Сарајева, Вишковић је рекао да су тада Срби из шест општина које су после Дејтонског споразума припале Федерацији БиХ морали да напусте своја огњишта, иако су их за време Одбрамбено-отаџбинског рата уз велике напоре и жртве одбранили.

Премијер Српске је нагласио да су се Срби бојали за себе, своје породице и одмазде према свим припадницима српског народа због чега су морали у најтежим временима да све напусте и крену у велику неизвесност.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 233