Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 2 3 ... 189

У Србији се 21. октобар обележава као Дан сећања на жртве у Другом светском рату. Крај споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама одржана јединствена антиратна манифестација Велики школски час. Председник Александар Вучић положио венац у спомен-парку у Крагујевцу. Изведен драмски приказ "Игре бројева" књижевника Мирка Демића.

Председник Србије Александар Вучић присуствовао је молебану у Шумарицама, који је, код споменика стрељаним ђацима и професорима стрељаним у Другом светском рату, служио владика шумадијски Јован са свештенством, и положио је венац у спомен-парку у Крагујевцу на обележевању Дана сећања на жртве у Другом светском рату.

Испред споменика "Пето три" у Шумарицама венце су положили представници Владе Србије, предвођени премијерком Аном Брнабић, немачки амбасадор Аксел Дитман, амбасадор Аустрије Јоханес Ајгнер, Русије Александар Чепурин.

Венце су положили ђаци и директорка Прве крагујевачке гимназије. 

На Великом школском часу изведен је драмски приказ "Игре бројева" књижевника Мирка Демића из Крагујевца, у режији Марка Мисираче. 

"То је прича о људима који се претварају у бројеве и самим тим то добија на једном апсурду. Мирко је дозволио себи, на шта као аутор има право, да на крагујевачку трагедију наслони и трагедију Јасеновца. Ми смо саставили једну врло интересантну причу у којој учествује комплетан ансамбл из крагујевачког позоришта и гости из Београда", истакао је режисер Мисирача. 

Наставак...

У Српској академији науке и уметности обележена је годишњица рођења књижевника Иве Анрдића. Академици и књижевници слажу се да и данас дела и речи нобеловца и даље живе. Како би подсетили на све што је за живота за књижевност урадио, академици и писци су обележили 125 година од Андрићевог рођења.

Председник Организационог одбора за Андрићев јубилеј Миро Вуксановић истиче да је сваки јубилеј прилика да се подсетимо великих људи и њиховог дела.

“Да још на један друкчији начин и можда потпунији начин, промислимо шта они за нас значе”, додао је он.

А Иво Андрић је значио, и оставио дубок траг у књижевности. Прву књигу стихова у прози “Еx Понто” објавио је 1918. године, али се памте и “Проклета Авлија”, “Травничка хроника”, “Јелена, жена које нема”.

Добио је Нобелову награду за књижевност 1961. за роман “На Дрини ћуприја”, а са 34 године је постао члан Српске академије наука и уметности.

Преседник САНУ Владимир Костић сматра да је Андрић “обележио и време, и менталитет, и околности у којима смо расли”.

“Андрић је потпуно актуелан и хоћу да кажем после 91 годину, Андрић је још увек члан Српске академије науке и уметности”, поручио је председник САНУ.

Андрић је обрзац како се на једноставан начин долази до савршенства када је у питању употреба речи и реченица у приповеткама и романима, каже књижевник Горан Петровић.

Наставак...

Амерички онлајн часопис „Таблет”, један је од најутицајнијих јеврејских медија на свету, објавио је дугачак текст под насловом „Хрватска безочно покушава да из историје избаци своје злочине у холокаусту”.

На почетку текста Менахема Розенсафта, подсећа се да су лидери јеврејске заједнице и српске мањине у Хрватској бојкотовали протекле две године државне комеморације у Јасеновцу, показујући импресивну моралну храброст и интегритет својим одбијањем да одобре историјски ревизионизам сa одјеком порицања холокауста, цији је циљ рехабилитовати усташе.

„Таблет” подсећа да су усташе убиле стотине хиљада Срба и десетине хиљада Јевреја током Другог светског рата.

Та уздржаност у односима јеврејске заједнице и хрватских власти избила је у први план после фудбалске утакмица између репрезентација Хрватске и Израела 2016. године.

„Хрватски навијачи су скандирали злогласни усташки поздрав 'за дом спремни', а хрватски премијер седео је на трибинама и није реаговао”, наводи се на сајту „Таблета” и додаје да је тадашњи премијер Хрватске Тихомир Орешковић ипак издао саопштење у коме тврди да он и хрватска влада осуђују усташе.

Извињење је упутила и садашња председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић приликом посете Израелу 2015. године, међутим, она се касније у Канади фотографисала са емигрантима који су држали „заставу са усташким симболима”.

„Таблет” наводи и да се Грабар Китаровић похвалила да воли да слуша Марка Перковића, познатијег као Томпсон - хрватског певача који велича усташе, преноси хрватски „Индекс”.

Наставак...

На данашњи дан 1934. године, у Марсељу, убијен је Александар Карађорђевић, краљ Југославије. О његовој погибији „Политика” је известила у броју од 10. октобра. „Погинуо је краљ Александар I” био је наслов текста уоквиреног црним флором.

„Политика” је тог дана изашла на само осам страна, без огласа и све су биле посвећене том шокантном догађају. О свему што се догађало у Марсељу извештавао је тада већ доајен „Политике” Андра Милосављевић, уредник Спољнополитичке рубрике, сарадник листа из времена пре Првог светског рата, а из Париза Михаило Петровић који је постао сарадник средином 1920-их година.

Са лица места, Милосављевић је слао телефонске извештаје који су тих дана заузимали по неколико страница „Политике”.

Смртоносне хице у југословенског владара испалио је бугарски терориста Владо Георгијев Черноземски. Пре ного што ће 9. новембра 1934. убити краља и француског министра спољних послова Луја Бартуа, био је у интензивним контактима са Антом Павелићем и помагао обуку усташа одабраних да учествују у организацији ове завереничке акције. Зато се често и с правом истиче да је краљ Александар био прва жртва фашизма.

Доживљавајући од почетка југословенску државу као „вештачку версајску творевину”, Хитлер и Мусолини су дозволили својим идеолошким истомишљеницима да убиством њеног владара задају тежак ударац њеном опстанку. Баш зато су београдски интелектуалци, окупљени око Слободана Јовановића, Јована Жујовића, Николе Стојановића, у обраћању кнезу Павлу у новембру 1934. године, апеловали да се одмах крене са унутрашњом консолидацијом земље.

Наставак...

„Као трговачки путник путујући 1914. године по Србији свратио сам у Шабац. Ту ме дочека Видовдан и вест о атентату на аустроугарског престолонаследника Фердинанда. Објављена је мобилизација, а ја се растадох од пријатеља решен да се јавим најближем месту, па се упутих већ првог дана у Коцељево, које се налази између Шапца и Ваљева. Ту сам нашао Милана Сотировића виђеног грађанина и чиновника општине шабачке, резервног капетана друге класе и командира четврте чете Првог батаљона шестог пешадијског пука другог позива. Он ми рече да као добровољац имам право да бирам јединицу у коју ћу ступити. Саветовао ме је да користим то право и предложио да се пријавим за његову чету. Командант батаљона истог пука Коста Вујичић дао је пристанак и тако сам примљен као добровољац српске војске”, почиње своја сећања Самошанин, тада тридесетогодишњи Владимир М. Фијат у мемоарима насталим половином прошлог века, који су и данас још у рукопису, а љубазношћу директорке сеоског дома културе, Јелене Трајковић, доспева на станице „Политике”.

Фијат из маленог јужнобанатског Самоша, трговачки путник који је волео уметност и свом селу оставио легат - колекцију слика и уметничких дела каква немају ни неке градске галерије. Солунац који је бележио фотоапаратом призоре Великог рата и сабрао их у вредан албум, који данас лежи у кутку месне канцеларије, баш као и „Ратни албум 1914-1918”, који је сачинио Андра Поповић.

Наставак...

На Дечијем гробљу у Сиску данас је служен парастос за 2.000 српске деце са Козаре, која су убијена у Другом светском рату.

Представник Српског народног вијећа града Сиска Мирјана Олујић рекла је Срни да је кроз логор у Сиску прошло више од 6.000 деце, старосне доби од два месеца до 12 година. Она је напоменула да је у спасавању деце учествовала Диана Будисављевић, због чега је Градско веће Сиска јуче одлучило да се простор код Дечијег гробља обележи таблом која носи име познате хуманитарке. Она је истакла да су Дан сећања на страдалу српску ратну сирочад, заточену у Сиску од августа 1942. до јануара 1943. године, организовали СНВ и Вијеће српске националне мањине из тог града и да је реч о седмој оваквој комеморацији.

- Важно је памтити и обележавати овакве догађаје да се они више никада и нигде не понове, поготово не деци, која су тада одвајана од мајки и довођена у такозвана прихватилишта, односно логор, где су страдали - рекла је Олујићева.

Она је изразила жаљење што се Бискупија града Сиска први пут није одазвала на овај скуп, јер, како је навела, сматрају да је приступ комеморацији једностран с обзиром на то да је католичко свештенство имало велику улогу у спашавању те деце. 
- Сматрам да ово место није за разговоре о томе ко је више или мање крив, већ место на коме треба исказати пијетет према страдалој деци - рекла је Олујићева.

Она је додала да су Дану сећања присуствовали и представници антифашистичких удружења из Сиска, удружења логораша из Србије и Републике Српске, локалне власти, Српске православне цркве, невладиних организација и да су се присутнима обратили преживели логораши и представници СНВ-а.

Наставак...

Жена која је обележила Велики рат, Милунка Савић, умрла је на данашњи дан 1973. године.

Носилац је војне златне Карађорђеве звезде са мачевима, златне медаље за храборост "Милош Обилић", Легије части ИВ степена, Легије части V степена, француског Ратног крста и споменица (Албанска споменица и споменица Солунског фронта 1915-1965). 

Рођена је крајем 19. века у селу Копривница, недалеко од Рашке. Учествовала је у балканским ратовима под именом Милун Савић. Шишала се и повијала груди како се не би открило да је жена. Милункина "тајна" откривена је пошто је у Брегалничкој бици (1913) рањена у груди. 

Ипак, због храбрости коју је показала у борби рат је завршила са чином каплара српске војске. 

У Првом светском рату била је део чувеног "Гвозденог пука", најелитнијег Другог пука српске војске "Књаз Михаило". За показано јунаштво у Колубарској бици одликована је златном медаљом за храброст "Милош Обилић". Милунка је преживела и велику аустроугарску и бугарску офанзиву и повлачење преко Албаније. 

У јесен 1915. године Милунка је, у Македонији, тешко рањена у главу и тако повређена повлачила се преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт, где је учествовала у биткама које српска војска води на лето и јесен 1916. године. 

Милунка Савић је показала велику храброст у борбама - заробила је 23 бугарска војника, помагала у достављању муниције, истакла се у бомбашким нападима. 

Наставак...

Председник Србије Александар Вучић предводи на стратишту у Јајинцима, код Београда, државну комеморативну свечаност посвећену очувању сећања на више десетина хиљада људи, брутално ликвидираних на том месту у Другом светском рату.

Вучић је поручио да је ово била једна од најстрашнијих фабрика смрти у Европи где је сваког дана у јаме бацано по 300 људи. 

"Јајинци су били једна од најстрашнијих фабрика смрти у Европи која је радила по страшној рутини - доручак, ручак, вечера, спавање, стрељање", рекао је Вучић и додао да су ту довођени Срби, Јевреји, Рими, сви други који мисле другачије. 

Вучић, који је данас положио венац на спомен-обележје на стратишту у Јајинцима, поручио је да слобода и незавиност немају цену и Србија ће их чувати без обзира не све притиске. 

"И данас знамо шта је нацизам захваљујући Јајинцима, Јадовну, Пребиловцима, а то је дугорочно `инвестирање` у мржњу. Морамо да се сећамо и да се подсећамо на количину смрти која је овде произведена", поручио је Вучић.  Он је рекао да грађане Србије само свијест може одвојити од застрашујућег понављања историје и фарсе и некога ко хоће поново да инвестира у мржњу и смрт". 

"Потребно је да добро памтимо, заборавити не смемо, као што не смемо ни стати на путу за богатију и срећнију Србију. Ми хоћемо да инвестирамо у живот и будућност у договоре, размевање, мир и рад који тај мир обезбеђује", рекао је председник Србије. 

Наставак...

Полагањем цвећа и прислуживањем свећа на спомен-обележју у Комленцу, у Козарској Дубици, сутра ће бити обележено 26 година од страдања народног хероја - мајора Милана Тепића.

Помен мајору Тепићу у оквиру програма обележавања "Септембарских дана одбране", биће одржан на месном гробљу у Комленцу.

Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, пошто је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје, којим би убијао његове војнике.

Њему у част, Република Српска је установила Орден за посебне заслуге у рату, а одлуком Скупштине општине Козарска Дубица 29. септембар проглашен је Даном сећања на народног хероја Милана Тепића.

Једна улица у Козарској Дубици носи његово име, у парку Народних хероја подигнута је биста са његовим ликом, а у близини граничног прелаза у граду је осликан мурал.

Народном хероју Милану Тепићу постхумно је 2007. године додељен Златни грб општине Козарска Дубица, који је уручен његовом сину Александру.

Обележавањем сећања на страдање мајора Милана Тепића биће завршен овогодишњи програм обележавања "Септембарских дана одбране" од хрватске агресије 1995. године.

Срна

Српска православна црква данас обележава Воздвижење Часног Крста - Крстовдан, помен на догађај када је пронађен крст на којем је распет Исус Христос.

Часни Крст је пронашла царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је била на поклоњењу Христовом гробу у Јерусалиму.

Пошто је преузео власт над целим Римским царством, цар Константин Велики желео је да обнови хришћанске светиње у Светој земљи.

Једна од највећих жеља Светог цара Константина и његове мајке, Свете царице Јелене, била је да пронађу Часни Крст на којем је био распет Исус Христос.

Царица Јелена је после много муке и труда успела да дозна где се налази Часни Крст и наредила је да се копа земља.

После извесног времена, копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало "Исус Назарећанин, цар Јудејски" и клинове којима је био прикован за Крст.

Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христос, досете се да на мртваца, чија је погребна поворка пролазила, положе сва три крста.

Када је Часни Крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 189