Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 2 3 ... 239

Српској деци у Гламочу, локалној заједници која је у саставу Ливањског кантона и територијално припада Федерацији БиХ, ускраћено је Уставом загарантовано право да уче српски језик и имају националну групу предмета. Дискриминаторски однос према српским школарцима (трећина ученика у гламочкој основној и средњој школи је српске националности) траје пуних 20 година, а сви досадашњи покушаји њихових родитеља да исправе ову неправду завршавали су се неуспехом због незаинтересованости оних који о томе одлучују.

Небојша Радивојша, начелник Гламоча (кадар СНСД-а), у којем су Срби већински народ, сматра да је скандалозно и непримерено ускраћивати деци могућност да уче материњи језик. Ситуацију због које испаштају српска деца могуће је, према његовом мишљењу, решити уз мало више разумевања и одговорности надлежних у ресорном кантоналном министарству.

„Било је неких обећања, али није ништа конкретно урађено. Из тог разлога српски школарци и у овој школској години учиће хрватски или ’босански’ језик, уместо српског, који сматрају матерњим”, рекао је Радивојша за наш лист, истакавши да су, нажалост, деца у Гламочу „она преко којих се ломи пoлитика”.

Наставак...

Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијима у Србији, рекао је Срни историчар Милош Ковић, један од иницијатора тог писма, уз поруку да лицитација бројем жртава не долази у обзир.

Ковић је истакао да су се у јавности Србије у протеклих неколико дана суочили са правом медијском кампањом која се води у највећим и најутицајнијим медијима.

- Таква врста вести углавном долази из Танјуга, који је сада приватизован, као и из РТС-а, Политике и осталих великих медија који користе Танјугове вести - рекао је Ковић. Он је навео да је протестно писмо покренула група историчара, а ради се готово о свим професорима који предају националну савремену историју, односно историју Југославије, практично на свим универзитетима у Србији и Републици Српској - универзитетски професори из Београда, Ниша, Новог Сада, Косовске Митровице, Источног Сарајева и Бањалуке.

Ту су, како је истакао, пре свих, чланови САНУ, историчари, који захтевају да хитно престане лицитација бројем жртава Јасеновца. Према његовим речима, Јасеновац и Косово су најсветије српске теме и њима се мора приступати са дужним поштовањем.

Наставак...

Име Радослава Грујића, нажалост, већини Срба не значи пуно. Али, време је да сазнамо зашто је овај човек битан за српску истирију. Радослав Грујић рођен је у Земуну 1878. године, а умро на Хвару 1955. године. Био је српски православни теолог, дописни члан Српске краљевске академије.

Његов живот биће пун авантура, али и лоших ствари. Тако ће га аустроугарске власти ухапсити као „велеиздајника“ 1914. године.

За нашу причу, која се фокусира на српску историју, наважнији су подаци о томе шта је све учинио за српску историју и Српску православну цркву. Кренимо редом. Основао је и уређивао 'Гласник скопског научног друштва', основао је 'Музеј Јужне Србије' и покренуо његово гласило, бавио се историјом и археологијом и знатно допринео очувању српских споменика у земљи и иностранству. Такође, током Другог светског рата помагао је избеглицама и збрињавао их, као и што је прикупљао податке и сведочанства о геноциду над Србима.

Свако ко је посетио српски царски град Призрен, није могао, а да не обиђе манастир Светих арханђела код Призрена. То је место где се и дан-данас налази, реконструисан, гроб цара Душана. 
Какве везе има прота и професор са два факултета и човек од вере и науке Радослав Грујић са тим? ВЕЛИКЕ, јер је он 1927. године открио опљачкани гроб цара Душана код манастира надомак Призрена. Иако је гроб опљачкан, оно највредније није узето.

Наставак...

Данас, Александар Берчек, по многима највећи живи српски глумац, слави 71. рођендан. Већину улога је одиграо маестрално, чак и оне које су биле "само" добре су одличне у односу на многе друге роле које су оствариле његове колеге.

Знамо га из "Ко то тамо пева", "Нациналне класе", "Отписаних", ту су и филмови "Буре барута", "Дечко који обећава", "Специјално васпитање"... За једну каријеру, за једну велику каријеру, и више него довољно. Али оно што је обележило Берчеков глумачки пут је свакако улога Милоша Обреновића. Прво у драми "Карађорђева смрт" а онда у серији "Вук Караџић."

Поверење које је добио од редитеља Ђорђа Кадијевића, Берчек оправдава толико да данас нико не може да замисли другачијег, ни филмски ни историјски, Милоша Обреновића од оног кога је Берчек одиграо са само 33 године.

То је то. Нема даље. Глумачки врхунац. А како је до тога свега дошло и шта се све дешавало на снимању, једном приликом је испричао баш редитељ Кадијевић.

О томе како је пао избор на то да баш Берчек игра Милоша Обреновића, Кадијевић каже:

“Милош и Берчек заиста личе, али главни повод да узмем њега за ову улогу је то што сам и раније радио са Берчеком, тако да сам знао с ким имам посла. Као редитељ нисам никада имао потребу да причам много о томе шта треба да уради. Он је једноставно из текста, из контакта са мном, прочитао мене као што сам ја прочитао њега. За разлику од других добрих глумаца, као што је био Марко Николић, којима сам морао рећи шта да раде, Берчеку то нисам морао. Моје је било да му само испричам мизансцен. Где да дође, где да стане... Али није било потребе да ја улазим у дубљу анализу карактера. То је било излишно, јер сам био сигуран да је он то разумео."

Наставак...

Његова светост патријарх српски Порфирије, отворио је у Загребу стручни скуп за васпитаче, учитеље, наставнике и стручне сараднике српске националне мањине у предшколским установама, основним и средњим школама.

- Образовање је развијање оних потенцијала које носимо у себи, који нису искључиво прагматичне природе, већ се тичу свеукупне личности. Оно се тиче и унутрашњег света детета. Развијајте врлину код оних који су вам поверени - рекао је патријарх.

Овај дводневни скуп патријарх је отворио јуче у Српској православној општој гимназији "Кантакузина Катарина Бранковић", пожеливши свим учесницима васпитно-образовног процеса срећну и благословену школску годину, саопштено је из Српске православне цркве.

Патријарх је изразио наду у одсуство искушења која су ометала прошлу годину и окупљеним учесницима истакао значај образовног процеса за развијање врлина.

Тема стручног скупа, који се одржава у организацији Агенције за васпитање и образовање, је јавни наступ и вeштина комуникације међу учесницима васпитно-образовног система.

СРНА

На данашњи дан, пре 80 година, успостављен је систем концентрационог логора Јасеновац, у којем је, према подацима Музеја жртава геноцида, убијено најмање 90.000 људи. О страхотама које су доживели сведоче малобројни преживели.

Гордана Радојичић у Јасеновац је одведена са непуних седам година. Њеној породици прво су одузете личне ствари, затим су ошишани до главе, а она и њен брат и одвојени од мајке и баке. Из Јасеновца је пребачена у посебан, логор за децу.

"Ту смо и дан и ноћ лежали на бетону, било је, додуше, негде мало сламе. Ту се умирало, сећам се, поред мене су била нека деца, ни данас не знам ко су, богами умрли су. Плакало се, није се јело, није имало ни шта да се једе, није ти нико ни дао, само си могао добити батине, ништа друго", прича Гордана.

Некадашња деца логораши имају слична сећања.

"Био је Ђурђевдан, то је моја крсна слава, то је последњи дан када сам видео целу породицу и сроднике на окупу, многе од њих више нисам видео. Усташе су почеле да убијају по селу, негде целе породице и децу", каже Милинко Чекић.

Славко Милановић прича да је њега и сестру мајка покривала крпама које су носили и да им је говорила да ћуте.

"Тако нисам био одвојен од мајке, а сестра је умрла мајци на рукама у Јасеновцу", каже Славко. 

Наставак...

Легендарна сцена америчких војника који забадају заставу САД на јапанско острво Иво Џима једна је од најупечатљивијих фотографија Другог светског рата. Сада је елитни талибански одред поново креирао ту сцену, али у Авганистану и са талибанском заставом.

Покушавајући да по ко зна који пут утрљају војсци САД со на рану нанету повлачењем трупа из Авганистана, један одред Талибана поново креирао сцену која деценијама служи за пример лавовске борбе америчких војника против царског Јапана током Другог светског рата.

Припадници одреда Бадри 313 обукли су се у америчку камуфлажну и тактичку опрему, коју су заробили после повлачења САД из Авганистана, и заболи талибанску заставу у земљу. Фотографија је изазвала огроман бес у САД, на првом месту уперен према председнику Џозефу Бајдену, који је од претходне недеље суочен са бројним критикама због хаотичног повлачења трупа.

„Бајден мора да дâ оставку или да буде импичован и одстрањен са позиције“, написао је на Твитеру ТВ коментатор Џон Кардиљо.

„Ово постаје све горе и горе“, додао је водитељ подкаста и бивша морнаричка „фока" Џонатан Гилијам.

Наставак...

Српски композитор, пијаниста и хоровођа Корнелије Станковић /1831-1865/ рођен је на данашњи дан 1831. године.

Станковић је значајан за српску музику као оснивач националног правца, записивач и хармонизатор српског црквеног појања.

Школовао се у Араду, Сегедину и Пешти, а у Бечу је студирао композицију.

У Сремским Карловцима проучавао је и бележио до тада само усменом традицијом сачувано српско црквено појање, а затим је био хоровођа Београдског певачког друштва.

Допринео је да се за српску музику заинтересују страни композитори, посебно руски, укључујући Петра Иљича Чајковског /"Словенски марш"/ и Николаја Андрејевича Римског - Корсакова /"Фантазија на српске теме"/.

Најпознатија дела Корнелија Станковића су: "Православно црквено појање у српскога народа", као и шест свезака "Српских народних песама", које је хармонизовао за хор, за глас и клавир, или само за клавир.

СРНА

Српски патријарх Порфирије навео је да га је искрено обрадовало што је страницу "Патријарх Порфирије" отворену на Инстаграму већ у првих неколико сати почело да прати више од 10.000 заинтересованих. Нагласио је да заједно са сарадницима намерава да унапреди мисију Цркве користећи сва средства која савремена технологија ставља на располагање и указао да су друштвени медији кров са кога свима упућујемо реч Божју.

На почетку објаве на Инстаграму патријарх је рекао да је осетио обавезу да се данас обрати поводом почетка поста.

"Најпре бих православнима пожелео благословен почетак поста посвећеног Пресветој Богородици и славном догађају Њеног успења, односно крају њеног земног живота и пресељењу на Небо. Желим вам да предстојећих десетак дана, колико је то год могуће, проведете у миру, да у радости прославите предстојећи празник Преображења Господњег, а да молитве за ближње, за наш род и читав свет упутите Пресветој Богомајци чија душа је, како је и приказано на величанственој сопоћанској фресци, у рукама њеног љубљеног Сина, Спаситеља света", написао је патријарх Порфирије. 
Патријарх је као разлог за отварање странице на Инстаграму навео излазак у сусрет интересовању верних, али и целокупне домаће и иностране јавности о његовом раду, ставовима и мишљењима.

Наставак...

Победили невини и чисти над крволочним и злим

Епископ дизелдорфски и немачки Григорије поручио је у петак у Пребиловцима да се на том светом месту слави победа невиних и чистих над крволочним и злим. Владика Григорије је истакао да људи треба да буду са свешћу да није довољно бити само безазлен, него и мудар, и да се увек пазе и чувају јер читава једна заједница и народ могу да упадну у обману, како је то српски народ био.

У беседи током помена у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима за 4.000 Срба из тог страдалничког места и доње Херцеговине које су убиле усташе, владика Григорије је подсетио на причу Иве Андрића „Аска и Вук“, када је мало јагње из приче играло заносно и дуго све док нису дошли пастири да је спасу од крволочног вука.

„Пре 80 година у овом селу, мала дечица као јагањци на овим ливадама са својим мајкама, очевима и бакама радили су или су се играли, али вукови нису чекали да они своју игру заврше, него су скочили и на најкрволочнији начин их убили и онда су, да би сакрили траг, бацили их у јаме, а пастира ниоткуда“, рекао је владика Григорије. Он је подсетио на то да су 40 година након покоља у Пребиловцима „дошли пастири“ и из злогласних јама извадили кости убијених Пребиловчана.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 239