Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 2 3 ... 231

Стефан Немања, родоначелник династије која је Србијом владала пуна два века и по којој је названа цела једна епоха у српској историји, по записима његових синова, родио се у Зети, у Рибници, на подручју данашње Подгорице, где је његов отац избегао из Рашке. Ту је и место његовог крштења и топоними који упућују на великог жупана, у монаштву светог Симеона мироточивог.

Немањини синови - Стефан Првовенчани и Св. Сава, пишу да је Стефан Немања рођен у Рибници, у Диоклитији, односно Зети, а из записа о времену његове смрти у 86. години, изводи се 1113. као година његовог рођења.

О прецима нема поузданих података, а име оца у историографију уводи откриће ктиторског натписа кнеза Мирослава, Немањиног брата, на цркви Св. Петра и Павла у Бијелом Пољу - где Мирослав себе назива - сином Завидиним.

Фрагментарност, па и недостатак поузданих писаних извора, много тога из Немањиног живота чини недореченим, али је савршено јасно да је, заслугом овог ујединитеља српских земаља од зетског приморја, до Поморавља, Србија стекла равноправно место у заједници хришћанских народа Европе.

Наставак...

У Новом Саду, на Kеју жртава рације, обележена је 79. годишњица најсуровијег злочина у новијој историји ових простора. Мађарски фашисти су у Новом Саду од 21. до 23. јунара 1942. убили су више од 1.300 људи, а међу жртвама је било 500 деце.

У рацији спроведеној у 15 места у Војводини од почетка до краја јануара убијено је најмање 4.500 људи - највише Срба и Јевреја, али и Рома, Русина и Руса. Многи сматрају да је број жртава бар двоструко већи.

Систематско убијање Срба и Јевреја мађарске власти започеле су у насељима Шајкашке 4. јануара, наставило се у Новом Саду 21., да би се завршило у Бечеју 29. јануара 1942. године.

Троденевна рација у Новом Саду почела је рано ујутру под изговором да се на подручију Новог Сада крију сумњива лица са великом количином оружја. По целом граду 240 патрола на више места убијало је читаве породице, а тела су утоварана на камион бацана су под лед Дунава. Масовна убиства на самој обали Дунава, поред Штранда, трајала су 22. јануара у четири сата ујутру до 16 часова. Жртве су падале у воду, а оне које су пале на обалу, гуране су под лед.

Злочине је извршила мађарска цивилна власт. 
Скоро сви починиоци су осуђени, али главнокомандујућег Шандора Кепира суд у Будимпешти је  ослободио услед, како су објаснили, недостатка доказа.

Наставак...

Тачно пре једног века у санаторијуму на Врачару преминуо је војвода Живојин Мишић од последица вишегодишње тешке болести којој није било лека. Вест се брзо раширила међу његовим саборцима из ослободилачких ратова и широм целе новостворене Краљевине СХС. Отишао је и други српски војвода из редова армије у којој је у том моменту био на дужности начелника Главног генералштаба. Као и његов претходник, војвода Путник, напустио је свет у мундиру и чизмама не дочекавши заслужени одмор, и по трећи пут пензију. Новине му донеше некрологе, пописаше све ратне функције, одликовања, напредовање у чиновима. Све највиђеније сакупило се на испраћају његовог тела од Официрског дома до Новог гробља. Ређали су се говорници. Стизале су делегације из свих крајева. Гуњеви и копорани ратника били су окићени одликовањима.

Времена у којима је живео и ратовао познавала су, као и сва потоња, и дивљење, али и незахвалност према достојним синовима отаџбине. Политички разлог, сујета или интрига били су понекад пречи од интереса војске и државе на ветрометини. Протагонисти државног удара из 1903, али још више „прелетачи” каријеристи или како су их онда звали  „пришипетље”, означише овог способног и часног војника „обреновићевцем” и послаше га у пензију са дужности помоћника начелника Генералштаба. 

Наставак...

Српски књижевник, комедиограф, писац драма, прича и есеја Бранислав Нушић /1864-1938/ умро је 19. јануара 1938. године.

Нушић је рођен у Београду као Алкибијад Нуша од оца Ђорђа, цинцарског порекла, и мајке Љубице.

Његов отац био је угледни трговац житом, али је убрзо после рођења сина изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео детињство, затим завршио основну школу и прве две године гимназије.

Студирање правних наука започео је у Грацу, а наставио у Београду, где је и дипломирао на Великој школи.

Прва књига коју је Нушић објавио биле су "Приповетке једног каплара" 1886. године, збирка кратких прича и цртица насталих на основу прича из рата.

Као званичник Министарства спољних послова, именован је за писара конзулата у Битољу, а затим и за конзула у српском конзулату Приштини, где је током службовања био сведок страдања српског становништва, што је описивао у својим писмима која су постала позната као "Писма конзула".

Године 1900. именован је за секретара Министарства просвјете, а убрзо после тога постао је драматург Народног позоришта у Београду, да би 1904. био именован за управника Српског народног позоришта у Новом Саду.

Наставак...

Данас је Свети Василије Велики архиепископ Кесаријски. Постоје многи обичаји али и сујевјерја шта на овај дан не би требало да се ради. Првог јануара по старом календару, а 14. по новом, празнује се Мали Божић и Српска Нова година. 

Свети Василије је рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио је 15 година у Атини филозофију реторику и астрономију. Крстио се на реци Јордан заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земаљски живот напунио 50 година од рођења. Био је велики поборник православља, морално чист и изузетно ревносан, богословски ум, устројитељ и стуб свете цркве.

У црквеној служби назива се "пчелом цркве Христове", која носи мед верницима и жаоком својом боде јеретике. Зато, на данашњи дан ваља узети кашику меда.  

Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан. Када је за календарски почетак нове године узет 1. јануар, тада је Мали Божић почео да се слави као Српска Нова година.

Наставак...

У свакој нормалној земљи, када министра "провале" за плагијат, одмах сам поднесе оставку. Такав је случај и са аустријском министарком за рад, породицу и младе, Кристин Ашбахер, из владајуће странке канцелара Себастијана Курца, која је јуче поднела оставку, после навода да је део њеног студентског рада плагиран.
Како јавља Франс Прес, она је у суботу поднела оставку, после навода Стефана Вебера, блогера познатог по откривању плагијата, да њена магистарска тезе из 2006. године садржи „плагијаризам, нетачне цитате и недостатак знања немачког језика“.
Курц је на Твитеру написао да је "поштовао" њену одлуку да поднесе оставку, пошто је скандал створио притисак на владу која се суочава са критикама због управљања другим таласом Covid-19.  
И у Немачкој су двоје конзервативаца, Карл-Теодор Гутенберг и Анет Шаван, 2011. и 2013. године напустили министарства одбране и образовања због сличних скандала.
Код нас је на жалост ситуација потпуно другачија.
Када је професор Раша Карапанџа још 2014. године доказао да је докторат Синише Малог један од најгорих плагијата, са готово 40% плагираног садржаја, Синиши Малом није пало на памет да поднесе оставку на тадашњу функцију градоначелника Београда, а Вучић га је наградио унапређењем у министра финансија.

Наставак...

За катастрофално стање средњовековних цркава и манастира у Северној Македонији, чији ктитори су билисрпски владари, одговорна је највише МПЦ, каже митрополит Јован

Недавно обзнањена прича о невештом преименовању српских светитеља из лозе Немањића на фрескама у Осоговском манастиру код Криве Паланке изненадила је и револтирала грађане Србије. Грађане Северне Македоније није баш толико - слично фалсификовање историје, али и друга непочинства према сакралним објектима из периода српске средњовековне државе и потоњим дешавају се деценијама, па и дуже. С тим што неки на то гледају као на неопростиво скрнављење православних светиња, други као на угрожавање и уништавање културно-историјске баштине, неки као на затирање трагова српског постојања на овим просторима, а неки, опет, као на (праведну) освету „окупаторима”.

Из које год визуре гледали, чињеница је да су неки храмови који су припадали Српској православној цркви тренутно у непримереном стању. Девастирани, запуштени, опустели или сасвим разрушени. Све манастире и цркве присвојила је непризната Македонска православна црква, која се од српске неканонски одвојила 1967, док канонска, аутономна Православна охридска архиепископија СПЦ, која је септембра 2018. обележила хиљаду година од оснивања, литургијску службу обавља у објектима попут станова, викендица, хала... 

Наставак...

Ко су ствараоци великих и малих књижевних и уметничких дела, какве су они личности, у шта верују, шта сањају - само су нека од питања која су одувек занимала истраживаче и такозване обичне читаоце. То одмеравање свакодневне личности писца и његовог дела колико може бити занимљиво још више може да постане опасно, јер истраживање зачас постане срцепарајуће завиривање у туђу интиму.

Наш угледни психијатар и аутор више студија о односу психијатрије и књижевности др Владета Јеротић (1924-2018) се у књизи 'Посете, одломци' (издавач КОВ) креће по поменутом „опасном терену”, износећи лична сведочења и сусрете са Исидором Секулић, Милошем Црњанским, Миланом Кашанином, Рашком Димитријевићем, Михаилом Лалићем и Добрицом Ћосићем.

Сводећи себе на улогу пажљивог посматрача и слушаоца својих саговориика, мудро пуштајући, кад год је то било могуће, да сами говоре о себи, да ослушкују и време, и себе, и свој блиски крај, Јеротић је написао штиво које се чита надушак. Посебну пажњу у разговорима са својим саговорницима, код којих је одлазио било као лекар, било као пријатељ и лекар, посветио је питањима о религији и вери.

Наставак...

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара пре тачно 105 година. Иза себе је оставио више од 50 приповедака, кратких прича, романа и песама и један је од најчитанијих и најплоднијих писаца ових простора
ако су његова дела одисала сатиром нашао се на црној листи КП Југославије, са чиме се борио све до своје несрећне смрти.

Рођен је у месту Хашани у Босанској Крајини, где је завршио и основну школу. Учитељску школу похађао је у Бања Луци, Делницама и Сарајеву, да би напослетку дипломирао на Филозофском факултету у Београду на одељку за педагогију. 

Прво дело је објавио је већ са 14 година у омладинском часопису „Венац“, а као књижевник бива примећен већ у раним студентским данима и 1939. године осваја награду „Милан Ракић“.

Током Другог светског рата био је ратни дописник и припадник устаника народноослободилачке борбе.

Једно од његових најлепших дела, „Башта сљезове боје“, посветио је свом пријатељу Зији Диздаревићу, убијеном у логору Јасеновац.

У послератном периоду био је уредник више дечјих часописа и данас се сматра једним од највећих дечјих писаца.

Наставак...

Српски сликар Марко Мурат /1864-1944/, члан Српске краљевске академије и оснивач Уметничке занатске школе у Београду, рођен је на данашњи дан 1864. године у Дубровнику. Сликарску академију завршио је у Минхену. У српско сликарство унео је нова уметничка схватања и развио интересовање за проблеме светлости. Снажно је утицао на стварање сликарске београдске школе.

Мурат је сликао портрете, историјске композиције и пределе. У Народном музеју у Београду налазе се његова главна дела: "Улазак /Долазак/ цара Душана у Дубровник", "Пролеће", "Цвети", "Конавока", "Дум Анте" и "Дубровник".

Мурат је, после уметничких студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор и наставио педагошки рад као професор у средњим школама.

Стварао је пејзаже /махом из околине Дубровника/, портрете и историјске композиције.

Његово најпознатије дело је велика историјска композиција "Улазак /Долазак/ цара Душана у Дубровник", за коју је добио бронзану плакету на Светској изложби у Паризу 1900. године.

Мурат је био Србин римокатоличке вероисповести.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 231