Јуче и данас

У цркви Светог Саве у Њујорку, данас ће се служити помен Николи Тесли, једном од највећих умова у историји човечанства. Служба ће бити одржана у знак сећања на дан његове смрти, Божић 1943. године, када је велики научник преминуо у хотелу Њујоркер, месту где је провео последњу деценију свог живота.

Помену у Саборном храму на Менхетну, испред којег се већ скоро двадесет година налази бронзана биста Николе Тесле, присуствоваће и учесници Међународне конференције посвећене Тесли. Ову конференцију, већ 14. годину заредом, организује Теслина научна фондација из Филаделфије сваке прве суботе после Божића, баш у хотелу Њујоркер.

Подсећамо да је биста Николе Тесле, постављена на постаменту високом пет стопа, украсила простор испред Храма Светог Саве почетком 2007. године. Овај поклон, који симболизује трајно сећање на Теслу, стигао је, између осталих, и од принцезе Јелисавете Карађорђевић.

Старешина Саборног храма Живојин Јаковљевић казао је за Тан‌југ да бисте Тесле и владике Николаја красе цркву у Њујорку не само да нас подсете ко су они били већ какви ми треба да будемо. 

“Многи не знају да је Тесла био српског порекла, многи не знају да је био свешнички син. Али што је најважније од свега, јесте, да је Тесла, будући да је растао у свештеничкој породици, иако светски научник и проналзач, пре свега био велики човек, који је остао дубоко везан за своје порекло”, навео је старешина Саборног храма на Менхетну и подсетио да се мало зна и да су све Теслине сестре биле попадије.

У нашем народном календару мало је празника који носе толико симболике, породичне блискости и наговештаја новог почетка као што је Божић. Ту се, можда више него у било којем другом дану године, сусрећу прошлост и садашњост, као кућни обреди који долазе из старине и навике савременог дома.

Када данас говоримо о „божићној традицији”, природно је да се вратимо Вуку Стефановићу Караџићу. Његов „Рјечник” није само лексикографска књига, већ и драгоцена хроника нашег обичајног живота. Управо у тим записима видимо како је празник био уткан у свакодневицу: кућа се на Бадње вече претвара у мали ритуални простор, доноси се слама, а деца прате домаћицу, имитирајући квочку и пилиће.

Вук је о том тренутку записао, баш тако, једноставно и живо: „…узме домаћица сламе и квочући (а за њом дјеца пијучући) простре по соби…”

И све има своје место: вода донета у зору, жито које се „полази”, хлеб - чесница, у који се ставља новчић као знак надe. Кад се породица окупи око софре, појављује се онај тренутак мира и слоге који празнику даје изузетну снагу.

У појединим крајевима, како Вук бележи, половином ручка ломи се и „колач”, као на крсној слави; првог дана не иде се у госте, јер у кућу долази само полажajник, и то онај који, по веровању, носи благослов и напредак дома. Он улази са житом у руци и говори: „Христос се роди”, а варнице са бадњака треба да буду знаци среће.

Божићној посланици

Поглавар Српске православне цркве патријарх Порфирије упозорио је у Божићној посланици да су унутрашње политичке тензије у Србији довеле до дубоке подељености и позвао на њихово превазилажење. Шта мисле о студентској побуни, поглавари СПЦ су претходне године више пута рекли

„Да пружимо руку једни другима, јер смо неопходни једни другима“, поручио је у Божићној посланици поглавар Српске православне цркве (СПЦ) патријарх Порфирије упозоривши да су унутрашње политичке тензије у Србији довеле до дубоке подељености и позвавши на њихово превазилажење.

„Унутрашње политичке тензије довеле су до дубоке подељености друштва и неповерења међу људима, а разлике у мишљењима све чешће прерастају у ирационалну мржњу“, рекао је патријарх Порфирије, констатујући да је ситуација у Србији, „у коју гледа васцели наш народ“ - сложена и тешка.

Оглашавала се СПЦ 2025. године више пута по питању студентских протеста и подела у земљи, а у јануару претходне године, у једном од саопштења које је потписао службеник Патријаршије Душан Стокановић наведено је да студенти у Србији живе у паралелним универзумима и на њима је да одлуче да ли желе да живе у свету о којем им је говорио патријарх Порфирије, или у оном у којем се извргавају руглу све светосавске вредности и сва српска идентитетска обележја.

Како се слави НГ широм света

Једење грожђа у поноћ, разбијање тањира на кућном прагу, звоњава храмских звона или маскирање у медведе - новогодишњи обичаји широм света сведоче о различитим веровањима у срећу, заштиту и нови почетак

Новогодишњи обичаји широм света се разликују од земље до земље и од континента до континента, а неки од начина за привлачење среће у Новој години су једење грожђа, разбијање тањира, прављења што веће буке како би се отерали зли демони, маскирање у медведа…

У Данској, ако бисте се пробудили на Нову годину и затекли гомилу разбијених тањира на свом прагу, према данским стандардима, сматрали бисте се веома сретним, пише Скај њуз и додаје да је тамо обичај да се тањири бацају на улазна врата пријатеља и комшија да би имали срећу у наредној години.

У Шпанији се крај године слави једењем грожђа са сваким откуцајем сата у поноћ - укупно 12 зрна грожђа, а идеја је да сваки грозд доноси срећу за сваки месец у години и верује се да то помаже и за упознавање сродне душе у новој години.

У Шкотској се сматра да ће прва особа која у новој години уђе у вашу кућу одлучити о вашој срећи, па се тако сматра да је сретна она кућа у коју преко прага први пређе тамнокоси мушкарац. Сматра се да та идеја потиче из времена викиншке инвазије, када је плавокоси мушкарац на вратима значио опасност.

Црква Светог Николе „Болничког“ је средњевековна православна црква у граду Охриду. Црква се налази у близини Доње капије старог охридског града. Назив „Болнички“ потиче јер је имала функцију болнице-карантина за све који су долазили преко пристаништа у град. Црква се налази преко пута цркве Св. Богородице Болничке. По двема црквама ова охридска енорија носи назив „Болнички“.

Св. Никола Болнички је изграђен у периоду 1313-1314. године о чему је сачуван и натпис са јужне стране храма, одмах поред иконостаса, откривен током конзерваторских радова 1959-1960. године. Највећи део сачуваних фресака сачуван је из 1345. године када је јужна страна фрескописана и дограђен трем. Из тог периода потичу и фреске нових ктитора, и су сачувани прикази Aрхиепископа охридског Николе I, краља Душана, краљице Јелене, њиховог сина Уроша, Св. Саве и Св. Симеона - родоначелника династије Немањића.

У повељи краља Душана из 1342-1345. г. и први пут је поменута ова мала, али за српску историју врло важна црква. Свети Никола Болнички је једнобродна црква, малих димензија, са тространом апсидом на истоку. Грађена је од ломљеног камена и опеке. Западна страна храма је изнова осликана 1480/81. године, на којој се издваја фреска Богородице са Христом. Тада је и дограђен параклис уз саму цркву.

Погледајте целу епизоду ОВДЕ

Стање Ствари, Јасмина С. Ћирић

Светог оца Николаја / Четир’ стране света славе / Ко витеза силне вере. / Вере Божје, вере праве. / Од колевке Богу предан, /  Од колевке све до краја

Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији.

Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: „Да не зна левица твоја што чини десница твоја“ (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: „Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан.“ Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме.

У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и, из велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају.

Државна церемонија поводом обележавања 111. годишњице Колубарске битке у Првом светском рату одржана је у Лазаревцу, испред Храма Светог великомученика Димитрија, у организацији Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Колубарска битка је најзначајнија битка између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Вођена је у новембру и децембру 1914. године на фронту од преко 200 km на простору долине реке Колубаре, обронцима планине Сувобор и обронцима планине Маљен. Окончана успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије.

Церемонија је започела парастосом који је у крипти храма служио Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски господин Јован, са свештенством Колубарско-посавског намесништва. Потом су венце у крипти храма положили министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, председник и заменик председника Општине Лазаревац Томислав Рикановић и Анђела Пејовић, заменица градоначелника Града Београда Весна Видовић, као и представници Војске Србије, амбасада Републике Аустрије, Чешке, Мађарске и Словачке, Удружења за неговање традиција и борачких организација.

Педесет година легендарног албума "Волео бих да си овде" (Wish You Were Here) обележено је издавањем специјалног луксузног издања плоче која је оставила значајан траг у животима многих генерација.

Албум је издат 1975. године, после невероватног успеха плоче Тамна страна месеца (Dark Side of the Moon) и због тога је код критике дочекан као помало разочаравајуће остварење.

Поштоваоци групе, поготово они највернији, нису делили такво мишљење и албум је међу њима свих ових година доживљаван као сасвим равноправан свом претходнику.

Педесетогодишњица је прослављена специјалним издањем које се током викенда појавило у рукама свих оних који су у претпродаји издвојили око 200 евра за брижљиво израђену бокс-сет кутију са три лонгплејке, једним синглом, два CD-а и једним блуреј диском, уз две књиге фотографија и читав низ меморабилија.

На плочама и CD дисковима се осим оригиналне верзије албума, налази и верзија ремастеризована 2011. године, затим демо снимци песама са снимања и алтернативне верзије песама.

На блуреј диску су осим стерео верзије албума спаковане и вишеканалне, од квадрофонске из 1975. године, преко петоканалне из 2011. године, до најновије у Атмос долби техници, приређене ове године.

Ни то није све од "нових" аудио материјала: на блуреј диску је и један пречишћени пиратски аудио снимак концерта са промотивне турнеје, затим разни видео снимци и додатни студијски "отпаци".

Када се данас осврнемо на историју популарне музике, мало је песама које носе терет сопствене легенде као што је то „Боемска рапсодија“.  Пре пола века, у јесен 1975, група Queen је објавила свој четврти студијски албум A Night at the Opera, а управо је ова необична, готово шестоминутна композиција, изабрана за водећи сингл.

Фронтмен групе и водећи вокал Фреди Меркјури, аутор песме, описивао ју је као „mock оперу“, својеврсну лажну оперу-пародију, насталу спајањем три одвојене нумере које је написао у различитим фазама.

По својој форми била је храбар експеримент: мини-свита без рефрена, састављена од увода који личи на исповест, нежног баладног дела, затим оперетског ватромета пуног бесмислених, духовитих и бомбастичних деоница, па жестоке хард-рок експлозије и на крају смирене коде, која звучи као одјек целог емотивног путовања.

Иако припада прогресивном и симфонијском року, песма је остала изненађујуће приступачна широкој публици и представља један од ретких примера где су се на истом месту среле авангарда и масовна култура.

Својеврсна хард-рок симфонија

Настајање песме било је подједнако необично као и њен звук. Queen је са копродуцентом Ројем Томасом Бејкером снимао „Боемску рапсодију“ у чак пет студија, између августа и септембра 1975. године.

Због ограничења тадашње технологије, бенд је морао да преснимава материјал изнова и изнова, пребацујући га преко осам генерација 24-каналне траке, како би добио жељени број вокалних слојева и ефеката.