Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 2 3 ... 212

На данашњи дан прије 28 година припадници хрватских снага су на Коранском мосту у Карловцу извршили масакр над 13 војника ЈНА међу којима су неки били и заклани.

Из Информационо-документационог центра "Веритас" наводе да је ово један од првих злочина почињених у рату деведесетих година за који је до сада осуђена само једна особа, иако докази јасно указују да су учествовале најмање три.

Припадници хрватске полиције и Збора народне гарде су 21. септембра 1991. године испред моста на реци Корани зауставили два војна камиона у којима су се из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште" превозили припадници активног и резервног састава ЈНА.

После преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени они су одложили оружје, а једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, док је друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена пешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почела крвави пир над њима.

- Тринаесторица су ликвидирана, неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају. Тројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста, док се четврти током ноћи са тешким повредама искобељао испод мртвих сабораца - наводи се у саопштењу.

Наставак...

Годишњица одбране западних граница РС

Одбрамбене снаге Републике Српске, Војска РС и полиција, одолеле су у септембру 1995. пре тачно 24 године нападима јединица хрватске војске и успеле да потерају назад офанзиву покренуту из суседне државе која је, како се подсећа, имала циљ „да се окупира територија до Бањалуке и створе услови да се дејства продуже до реке Дрине”.

Хрватска војска је одвраћена од намере да војним путем пробије западне границе Републике Српске у општинама Козарска Дубица, Костајница и Нови Град. У септембру 1995. одбрањена је цела крајина и западна граница РС, подсећају у Новом Граду, где је обележен датум када је Војска РС извојевала победу и одбранила западнокрајишке општине од хрватске агресије, а који је сврстан међу најзначајније датуме новије историје у Српској.

Положени су венци на споменике борцима и цивилним жртвама рата за 111 погинулих у одбрани те три општине, међу којима су више од половине страдалих били цивили.

„Убијали су сваког на кога су наишли. Одбрана војске, полиције и грађана била је херојска. Хрватски губици су били велики ”, рекао је министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Душко Милуновић. 

Наставак...

Један од најутицајнијих и најталентованијих гитариста у историји рок музике, Џими Хендрикс преминуо је на данашњи дан пре 49 година. Амерички музичар, певач, текстописац, гитариста, иноватор и икона културе, отишао је заувек када је био на врхунцу славе, у 28. години.

Чувен по јединственом споју психоделичног рока, хард рока и блуза остаће упамћен по хитовима Hey Joe, All Along the Watchtower, Purple Haze, Like a Rolling Stone, Sunshine of Your Love, али и много чему другом.

Осим маестралном свирком, Хендрикс је пажњу публике изазивао и тиме што је гитару свирао зубима. Иако леворук користио је и инструменте за десноруке, свирао је гитару иза леђа и често изводио разне „немузичке“ занимације на бини. 

Џејмс Маршал Џими Хендрикс рођен је у Сијетлу 27. новембра 1942. године као Џони Ален Хендрикс. Каријеру гитаристе је почео као 15-годишњак, кад је за пет долара купио прву гитару. Годину дана касније пријавио се у војску, али је напушта убрзо због прелома зглоба после скока са падобраном. 

Са 24 године основао је бенд „Џими Хендрикс икспиријенс“. Није му много требало да се публици увуче у уво и подвуче под кожу. За прекретницу у каријери великог Џимија сматра се наступ на Монтерејском поп фестивалу 1967. године кад је свет чуо за њега.

Његов даљи успон ка бесмртности настављен је назаустављиво наступом на Вудстоку 1969. године где је био главна атракција.

Наставак...

Српска поезија слави 110 година песме „Санта Марија дела Салуте”. Лаза Костић ју је завршио 1909, годину пред своју смрт, када је први пут и објављена у издању Матице српске. У том тренутку, било је прошло већ деценију и по од како је прерано умрла песникова муза Ленка Дунђерски (1895), а тај догађај га је и подстакао да напише стихове који се и данас сматрају најлепшом српском љубавном поезијом. То време „безњенице”, као да није нагризало стубове на којима је песник у романтичарском заносу зидао четрнаест строфа своје „лабудове песме”, како је и сам о њој писао.

„Писао ју је откад је почео да саставља стихове и риме, како и мора да буде док настаје оно што траје колико и језик на којем настаје, са побожним припевом ’Санта Марија дела Салуте’”, каже академик Миро Вуксановић, према чијем мишљењу је то „песма над српским песмама”.

У част 110 година Костићеве песме, у огранку САНУ у Новом Саду приређена је свечаност, на којој је љубавну канонаду говорио драмски уметник и песник Миодраг Петровић, некадашњи управник Српског народног позоришта, глумац који је међу десетинама својих улога тумачио и лик Лазе Костића у представи „Међу јавом и мед сном”. 
Прошли пут када је слављена „Санта Марија дела Салуте”, било је то на њену 100. годину у Сомбору. И после Новог Сада поново ће - за десет година, договор је књижевног круга. Да ли ће се и у другим градовима сетити, пита се књижевник и аутор легендарних стихова „Мостарске кише” Перо Зубац, који је у својој беседи у здању Платонеума подсетио да су о Костићевој песми писале најумније српске главе.

Наставак...

Мис Ирби

2019.09.14

Cећање на велику српску добротворку и "сиротињску мајку"

Аделина Паулина Ирби, у Сарајеву и БиХ познатија као Мис Ирби, која је помагала српске устанике против турске власти у Херцеговини, као и хришћане, и отварала школе за жене, умрла је 15. септембра 1911. године.

Мис Ирби је била британска сифражеткиња, путописац и добротвор Срба у БиХ. Путовала је Балканом, прикупљала помоћ за ратовима захваћена подручја, а у Сарајеву је основала прву школу за девојке.

Аделина Паулина Ирби рођена је 19. децембра 1831. године на имању Бојланд Хол, поред места Морнингторп у грофовији Норфок, где је и одрасла. Отац јој је био контраадмирал Фредерик Пол Ирби, који је своју сјајну војну каријеру започео у дванаестој години, а мајка Френсис Рајт, ћерка богатог банкара.

Током својих путовања написала је књигу "Путовање по словенским земљама"

и изучавала њихове језике, међу којима и српски. Убрзо је стигла у Сарајево и отворила школу за девојчице. Образовање, смештај и исхрана ученица били су бесплатни, без обзира на њихову националност или вероисповијест, што је у почетку изазвало противљење и националних и верских структура.

Наставак...

У Бадовинцима у Мачви подигнут је Гвоздени крст гвозденом пуку, који је на данашњи дан 1914. у ноћи крваве битке на Дрини спречио контраофанзиву аустроугарске војске после Церске битке. У част храбрим борцима по налогу Краља Александра Карађорђевића Станислав Бинички направио је и песму "Марш на Дрину"

Ноћ је била прохладна, а магла се и 8. септембра пре 105 година спустила на реку. На Дринској обали борци топличког гвозденог пука три дана су сахрањивали Мачване побијене у повлачењу Аустроугара са Цера.

Чување српске границе био је војнички завет, а огорченост због злочина одговор са Лиманске аде на нову непријатељску офанзиву понтонским чамцима.

"Деда је причао да српски сељак није умео да плива, али су се домишљати Срби досетили, ухватили су један другог за појасеве и направили су ланац и тако су један за другим прешли преко Дрине и том приликом са друге стране изненадили аустроугарску војску и нанели им губитке", каже Срђан Симовић из Куршумлије, унук Јеврема Симовића носиоца Албанске споменице .

Бројчано знатно слабији Топличани, спречили су да непријатељска чизма крочи на тло отаџибине. У ноћи крваве борбе на Дрини, Аустроугарска је изгубила 1.400 војника, српска војска остала је без 33 ратника, 160 их је рањено.

Наставак...

На данашњи дан 1995. године у 2.12 часова почело је злочиначко НАТО бомбардовање Републике Српске које је трајало до 14. септембра, а у коме је страдало више од сто недужних цивила.

На положаје Војске Републике Српске НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.

НАТО злочинци су у акцији под називом "Намерна сила" користили радиоактивну муницију са осиромашеним уранијумом, уз објашњење да "она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто".

Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби иако је у извештају независне комисије из тог периода наведено да "не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја", што је потврдио лично и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.

Тадашњи командант УНПРОФОР-а генерал Мајкл Роуз изјавио је после инцидента на Маркалама да се не може утврдити одакле је граната испаљена. Руски пуковник, командант руског миротворачког батаљона у Сарајеву Андреј Демуренко, који је учествовао у истрази, изјавио је да су Срби "неправедно били оптужени само да би НАТО имао повод за напад".

Све потврде нису ништа значиле за НАТО савез, већ су се отворено сврстали на страну Бошњака и почели агресију на положаје Војске Републике Српске.

Наставак...

Данас се навршило 113 година од смрти једног од најзначајнијих и најчитанијих писаца српског реализма Стевана Сремца.

Сремац је рођен 23. новембра 1855. године у Сенти у занатлијској породици, од оца Аврама кројача и мајке Катарине, где је и провео рано детињство. Пошто је остао без родитеља, ујак Јован Ђорђевић, чувени српски историчар и књижевник, довео га је 1868. године у Београд на даље школовање. Ту је 1875. године завршио гимназију и определио се за студије историје на Великој школи у Београду и за припадност Либералној странци.

Када је реч о познавању домаће и стране књижевности и начитаности, Сремац спада у најобразованије српске писце друге половине 19. века.

Сремац је био расни реалиста, обдарен способностима посматрања и запажања проницања у суштину појава и догађања. Увек је полазио од стварних чињеница и података, од онога што је видио, проверио и забележио.

Радио је као професор у гимназијама у Нишу, Пироту и Београду.

Био је учесник у ратовима од 1876. до 1878. године и одликован је Орденом Светог Саве и Орденом Таковског крста.

Сремац је почео да пише релативно касно - у тридесет трећој години живота, а његова дела везана су за Београд, Ниш и Војводину.

Наставак...

На дан 24. августа 1914. године дефинитивно је завршена чувена битка на Церу у којој је српска војска задала жесток ударац аустроугарским снагама, а генерал Степа Степановић тактички до ногу потукао аустријског команданта Оскара Поћорека.

Битка је започела 16. августа 1914. око планине Цер, а српска војска је спречила покушај

Аустроугарске да на самом почетку војнички сломи и окупира Србију како би се, у складу с плановима сила Антанте, после могла окренути против Русије.

Такав исход битке прилично је изненадио светску јавност, која је очекивала да се једна мала држава не може одупрети великој сили.

Победи је знатно допринела исправна дефанзивна стратегија српске Војне команде, као и чињеница да су њени официри и војници у балканским ратовима стекли вредна искуства у вези за модерним начином ратовања.

Аустроугарска монархија одредила је за главнокомандујућег својих снага на српском ратишту Оскара Поћорека, човека рођеног у породици германизованих Словенаца и србофоба. Он је све време притискао званични Беч да објави рат Краљевини Србији како би са себе скинуо одговорност за атентат у Сарајеву, који је дошао као последица његових лоших безбедносних процена. 
Аустроугарске снаге су на крају битке бежале преко Дрине и Саве, а велики део окупаторсих снага удавио се у покушају да их преплива.

Француски новинар Хенри Барби написао је већ 19. августа 1914. године:

Наставак...

Нема никаквих дилема да се „великосрпска агресија” на Хрватску десила, изјавио је данас хрватски премијер Андреј Пленковић коментаришући медијске наводе према којима је српски председник Александар Вучић од хрватске колегинице Колинде Грабар Китаровић затражио да не користи стално израз „великосрпска агресија”.

Он је рекао да се „великосрпска агресија на Хрватску догодила почетком 90-тих” и да је „спроведена уз подршку ЈНА и побуњеника и уз дириговано вођство из Београда”.

„Ту нема никаквих дилема. Та је чињеница врло чврста и врло јасна, сигуран сам за сваког хрватског званичника, а нарочито за политику владе”, навео је Пленковић. Додао је, иначе, да му није било познато да су Вучић и Китаровић имали „преписку” на ту тему. Он је, такође, оценио да политички противници „подмећу” хрватској председници тако што у преткампањи за председничке изборе у Хрватској пласирају такве ствари у етар.

„Преткампања за председничке изборе траје. Они који не желе добро председници очигледно стављају такве ствари у етар”, изјавио је он новинарима после седнице председништва и националног већа ХДЗ-а.

Хрватски недељник „Национал” објавио је наводну преписку између хрватске председнице и њеног бившег саветника Мате Радељића, а у њој је и мејл у којем пише да ју је Вучић замолио да више не користи израз „великосрпска агресија”.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 212