Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 2 3 ... 223

Српска православна црква прославља Свету великомученицу Параскеву Римљанку, познатију као Трнова Петка. Светица је веома поштована у нашем народу.

Родом Римљанка, преподобна мученица Параскева, рођена у хришћанској породици, живела је у другом веку.

После смрти родитеља, имање је разделила сиромашнима и замонашила се.

Због вере у Господа, затварана је, мучена и на крају посечена мачем, по наређењу кнеза Тарасија, око 140. године.

По налогу бугарског краља Асена пренесена је у Трново и сахрањена у цркви названој њеним именом.

Њене мошти, касније су пренете у Цариград. За Трнову Петку кажу да је и женски празник, јер га славе жене.

Како се прославља Трнова Петка

Многе жене посте седам дана, да би се данас причестиле.

Не преде се, не меси хлеб, не пере рубље, не раде ручни радови, не износи пепео из куће да не би трнела снага.

Девојчицама се облаче нове хаљине, девојке ките венцима куће, како би у домовима владала слога и мир.

Понегде се прослављају и заветине и манастирске славе.

Наставак...

Kоје је Хрватска завила у црно

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије, рекао је да потпредседник Владе Хрватске из реда Срба Борис Милошевић, који је присуствовао данашњој хрватској прослави у Книну поводом 25 година од злочиначке акције "Олуја", може опраштати у своје и у име Милорада Пуповца, али не и у име оних које су хрватска држава и војска завили у црно, убијајући живот и будућност тамошњих Срба.

- "Олуја" је једна од највећих трагедија нашег народа, рана која не зацељује, бол која изнова боли. "Олуја" је етничко чишћење једног народа, злочин без казне, сумрак људскости, али и довршетак Павелићевог наума. Дело започето 1941. завршено је 1995. године, уз немо ћутање Европе, уз скрштене руке Србије, уз незаинтересованост /пре/далеке Русије -  истакао је епископ Сергије у својој беседи објављеној на сајту Епархије бихаћко-петровачке.

Епископ Сергије је навео да је оно мало крајишких Срба скупило своје хиљадугодишње постојање у завежљај и на трактору кренуло на пут за нигде, да остављени од свих бар спасу голи живот пред најездом неких нових усташа.

- Намере хрватске државне власти биле су јасне - прогнати све српско становништво, одмах и заувек, што потврђују Брионски транскрипти. Са друге стране, транскрипти Врховног савета одбране у Београду потврђују потпуну незаинтересованост тадашње југословенске власти да заштити свој народ - истакао је епископ Сергије.

Наставак...

Српска православна црква и верници славе Благу Марију, празник посвећен Марији Магдалени.

Maрија Магдалена је била родом из горских предела Сирије, око града Магдале, због чега је и добила име Магдалена.

У својој младости је била грешница али ју је Исус избавио од грехова. Касније је постала његова ученица, пратила га је и слушала његове проповеди.

После Христовог васкрсења, она постаје проповедница, путује и у Рим да цару Тиберију црвеним јајетом објасни Христово васкрсење. Постоји веровање да је нам је од ње остало фарбање црвених јаја за Васкрс.

Из Рима је Марија Магдалена отишла у Ефес, код апостола Јована Богослова и ту је после неког времена умрла.

Блага Марија је, по народном веровању, сестра Илије Громовника.

Такође се верује да је заштитница жена и да, ако на њен празник, жене оду у цркву, помоле јој се и запале свећу, могу да траже испуњење једне жеље и светитељка их свакако неће одбити. 

Наставак...

Светог Илије сунце све милије

Српска православна црква са верницима данас обележава празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије. Празник Светог Илије доводи се у везу са бројним обичајима.

Ко је био Свети Илија

Према предању, Илија Тесвићанин рођен је у Тесвиту у Израиљу у 9. веку пре Христа (816. године). Био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву веру и "славио туђе богове".

Један од пророка који су се поклонили Исусу, важан је за будућност цркве

Према предању Свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.

Свети Илија је присутан и у визији светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа Спаситеља - ново преображење коме се нада и у који верује хришћански свет.

Према књизи Откривења Јовановог, други долазак Христов најавиће Илија са старозаветним пророком Енохом и њиховим страдањем треба да почне ново преображење човечанства.

Наставак...

Холандски сликар Винсент ван Гог преминуо је на данашњи дан, 29. јула 1890. године, два дана пошто је покушао да изврши самоубиство. Један од најцењенијих уметника, чије је дело пресудно утицало на европско сликарство у тражењу новог ликовног израза, за живота је продао једну слику.

Име Винсента ван Гог данас важи за једно од највећих имена у сликарству 19. века. Био је пореклом Холанђанин, па га сматрају холандским сликарем, а пошто је главни део свога живота провео у Француској (додуше свега 6 и по година), Французи га такође сматрају својим. Живот му је био веома кратак: тридесет и седам година.

Ван Гог је био неуспешан током свог живота и сматран је за лудака. Радио је непрекидно и до 20 сати дневно, а од 800 слика успео да прода само једну.

Ван Гогови радови сада спадају међу најскупље слике на свету које су икада продате на аукцији, а његово наслеђе је почастило музеј у његово име, Ван Гогов музеј у Амстердаму, који држи највећу светску колекцију својих слика и цртежа.

А ово су неки од његових најбољих цитата:

Наставак...

Аустроугарска Србији објавила рат поштом

Први светски рат почео је на данашњи дан 1914. године - Аустроугарска објава рата Србији стигла је на начин на који никада раније једна земља није објавила рат другој - поштом, тако да су сви могли да је прочитају, а због чега у првом тренутку, многи ипак нису у њу поверовали.

Никола Пашић, председник српске владе и министар иностраних послова, примио ју је у нишком хотелу „Европа”. Поштар који му је уручио ратну објаву касније је посведочио прве Пашићеве речи: 

„Аустроугарска нам је објавила рат. Наша ствар је праведна, Бог ће нам помоћи.”

Велики рат, како је називан до почетка Другог светског рата, један је од најзначајнијих ратова које је Србија водила и који заједно са Балканским ратовима био борба за ослобођење и уједињење, трајао је до 11. новембра 1918. године, подсећа историчар др Александар Животић.

„Србија је у тај рат ушла, јер је била нападнута. Био је то рат у коме је Србија поднела огромне жртве, које ни данас нису прецизно утврђене, али је свакако, засигурно, страдала трећина војно способног становништва”, рекао је Животић и подсетио да је Србија тада практично поразила три велике империје. Србија је из Великог рата изашла као победница и створила југословенску државу, подсетио је Животић.

Наставак...

Полагањем венаца на партизанском гробљу у Кнежици код Козарске Дубице, обележена је 79. годишњица устанка народа БХ против фашизма у Другом светском рату. Поручено је да жртва народа Козаре и Поткозарја за слободу никад не сме бити заборављана.
Устанак 27. јула 1941. године био је почетак борбе за слободу и опстанак у оквиру Народно-ослободилачке борбе, у којој је народ Козаре и Поткозарја дао немерљив допринос.
- Народ је био поносан на 27. јули, и на антифашистичку борбу коју је повео народ овога краја, тако да је Милића гај био практично симбол слободарског духа - каже Милорад Буква, председник СУБНОР-а Козарска Дубица.
Козарска Дубица током Другог светског рата изгубила је преко 50 осто становништва, што је чини једном од најстрадалнијих општина на Балкану. Истакнуто је да жртва недужно страдалих и свих оних који су дали живот за слободу, никада не сме бити заборављена.
- Општина Козарска Дубица мора и стално ће обележавати овај дан да не изгубимо сећање на часне учеснике НОР-а - поручио је Душан Дрљић, представник општине Козарска Дубица.

Наставак...

Животна прича Јадранке Стојаковић

Њени хитови као "Што те нема", "Све смо могли ми" , "Чекала сам" често су емитују на домаћим радио-станицама. Славна певачица Јадранка Стојаковић данас би (24. јула) напунила 70 година, а ово је њена прича.

Јадранка Стојаковић рођена је у Сарајеву где је и почела своју каријеру. Током касних 1970-их бавила се обрадом босанских севдалинки. Радила је и музику за дечју емисију Телевизије Сарајево и написала уводну тему за XIV Зимске олимпијске игре у Сарајеву 1984. године. Ипак, иако је имала изузетно успешну музичку каријеру, живот је није штедео.

Једном приликом је говорила о свом детињству и напоменула да јој је живот био тежак и када је била дете.

- До пете године живела сам са мајком, која се селила из места у место, па сам прешла код бабе, а онда су бригу о мени преузели ујак и његова жена. И они су се селили по целој Немачкој, Норвешкој и Шпанији... - испричала је у једном од ретких интервјуа певачица.

Успон у каријери, која ју је одвела чак до Јапана, прекинуо је рат који се одвијао на нашим просторима. 

Наставак...

Стеван Сремац /1855-1906/, члан Српске краљевске академије и један од најистакнутијих реалиста у српској књижевности, преминуо је на данашњи дан 1906. године.

Писао је духовите приповетке из провинцијског живота у којем је нашао старинску атмосферу, поетску њежност, хумористичке заплете, а под насловом "Из књига староставних" издао је поетизоване приповијтке из народне историје.

Остала дела су драме "Ивкова слава", "Зона Замфирова", романи "Поп Ћира и поп Спира", "Вукадин", као и политичка сатира "Луминација на селу".

Као приповедач, Сремац се у великој мери ослањао на ранију традицију српске прозе, нарочито на дела Јакова Игњатовића. Са Игњатовићем га повезују многе заједничке црте - конзервативност и традиционализам, идеализација прошлости, љубав према простом свету чији живот најрадије приказују у својим делима, као и хумор.

Од страних писаца највише је волео Сервантеса и Гогоља. Са Гогољем га повезују такође многе заједничке особине, нарочито у стилу и књижевном поступку.

Сремац је познавао и ценио енглески реалистички роман 18. и 19. века Филдинга, Свифта, Дикенса, Елиота.

Наставак...

Велики српски глумац Зоран Радмиловић /1933-1985/, непревазиђени мајстор импровизације, умро је на данашњи дан 1985. године.

Глумачку каријеру почео је као студент 1960. године у Београдском драмском позоришту, а 1964. прешао је у Атеље 212.

Легенда за живота, упамћен је по низу бриљантних улога, Краља Ибија, Радована Трећег, Тригорина у Чеховљевом "Галебу" и Лазе Костића у "Санта Марија дела Салуте". Играо је у многим филмовима и телевизијским серијама.

На филму је дебитовао 1962. године и играо у низу остварења: "Чудна девојка", "Глинени голуб", "Рам за слику моје драге", "Поглед у ноћ", "Павиљон шест", "Срећна породица"...

У "Радовану Трећем" је последњи пут играо 9. јуна 1985. године већ озбиљно болестан. Само три дана касније пребачен је у болницу из које се није вратио.

Преминуо је 21. јула 1985. у 53. години на Првој хируршкој клиници у Београду. Кремиран је, а његова урна се налази у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.

Зоран Радмиловић међу српским глумцима важи за "краља импровизације" који је публику држао "под контролом" од почетка до краја представа.

CPHA

Страница: 1 2 3 ... 223