Поред тога што омогућава да се без много напора постигне добра кондиција, брзо ходање одлично утиче на кардиоваскуларни систем тако што смањује ризик од срчаних обољења. Истраживања су показала да само три сата брзог хода недељно смањују ризик од срчаног инфаркта за чак 30 до 40 одсто. Осим тога, брзо ходање побољшава циркулацију, убрзава метаболизам и јача кости, што је одлична превенција од остеопорозе. Научници са Универзитета у Питсбургу потврдили су да 30 до 60 минута жустрог хода дневно доноси одличне резултате, чак и без мењања стила живота.
Жустар ход, такође, смањује стрес, поправља расположење и благотворно утиче на ритам спавања. Наиме, истраживања су указала на везу између ходања и сна: што више хода, мање несанице.
Загревање је обавезно
Рекреативно брзо ходање не захтева од вас да се крећете као професионалци на атлетским такмичењима. Не морате енергично да померате кукове и задњицу јер је такав стил, ипак, резервиран за спортисте.
Да бисте побољшали учинак вежбања, временом, кад овладате техником, можете да убрзате корак, али само ако вам то не представља напор. Брже ходање једноставно треба да постане природна кретња, а не исфорсирана радња. За почетак, било би добро да ходате око километар и по, и то брзином која вам највише одговара. Уколико имате времена, ходајте бар три пута недељно, а када стекнете кондицију, постепено продужавајте време.
Као и код других облика вежбања, тако и пре брзог ходања морате да загрејете и истегнете мишиће да бисте спречили евентуалне озледе.
Савладајте технику ходања
Да би тренинг имао ефекта, придржавајте се следећих савета:
– Ходајте као да вам ноге почињу од струка и истежите бокове.
– При ходању прво станите на пету, затим пребацујте тежину на табане, а корак завршавате на прстима.
– Другу ногу дижите тек када вам је нога којом газите потпуно на тлу.
– Пробајте да опустите читаво тело, гледајте напред и дишите уједначено.
– Руке држите под углом од 90 степени и ближе грудном кошу.
Гордана Голубовић