
Због своје енергетске, хранљиве и лековите вредности, парадaјз је постао редовна салата, храна и прелив. Поред тога, парадајз помаже у спречавању и лечењу многих болести.
Парадајз је пореклом из Средње Америке, а у Европу је донет после колонизације Америке. У почетку се користио као украсно биље и на њега се гледало са сумњом, јер се мислило да је отрован. Од 18. века користи се у земљама Европе, а највише га у исхрани користе Италијани и медитерански народи.
Разликујемо следеће врсте парадајза: говеђе срце, крушкасти пардајз, парадајз без семенки, ситан парадајз (у грозду), жути парадајз, зелени парадајз, "јабукар"...
Парадајз је сезонско поврће (мај - октобар), али се на пијацама и у пиљарама може наћи током целе године, пре свега захваљујући пластеницима и стакленицима. У новије време доста се и увози из приморских земаља.
Састав
Парадајз расте као стабљика са црвеним плодовима округластог облика. Има мало калорија, а доста хранљивих састојака:
беланчевине
бета-каротен
биљна влакна
биљне масти
витамин А
витамине B
витамин C
витамин D
витамин K
гвожђе
зеаксантин
ликопен
калијум
калцијум
каротеноид
лутеин
магнезијум
минералне соли
натријум
протеине
угљене хидрате
кофеинску киселину
хлорогенску киселину
ферулинску киселину
флавоноид
фосфор
Поред тога, парадајз у мањим количинама садржи: бакар, манган, бор и кобалт.
Коришћење
Парадајз се у исхрани користи сиров (као салата...), куван (супа или чорба), пржен, као пире или као додатак куваним јелима. Све више се користе сок од парадајза, конзервирани парадајз (у флашама), кашасти парадајз, кечап за преливе и сосове. У току зиме се користи парадајз конзервиран на разне начине: Парадајз се у исхрани користе сиров (као салата...), кувани (супа или чорба), пржени, као пире или као додатак куваним јелима. Све више се користе сок од парадајза, кашасти парадајз као и кечап за преливе и сосове. У току зиме се користи парадајз конзервиран на разне начине: конзервирани парадајз (у флашама), кисео у теглама, кисео са другим поврћем... Парадајз се препоручујe за јачање одбрамбеног система организма, али и за дијеталну исхрану због тога што је хранљив а нискокалоричан. За лечење чирева, бубуљица и неких кожних обољења кришке парадајза користе се као облоге за болно место.
Дејство
Парадајз у себи садржи доста лековитих материја, има антиоксиданско и антисептичко дејство, чистач је организма и диуретик. Доказано је да веома повољно делује у борби против следећих болести:
алергија
анемија
артритис
астма
болести срца и крвних судова
болести зуба, усне дупље и ждрела
бронхитис
гихт
екцем
импотенција
имунодефицијенција
истегнућа мишића и легимената
катаракта ока
лечење рака
макуларна дегенерација
мигрена
неплодност
опекотине од сунца
остеопороза
остеоартритис
повишени холестерол
прехладе и грип
кожнe болести
катар црева и желуца
регулисање крвног притиска
регулисање варења
регулисање прекомерне тежине
реуматоидни артритис
синузитис
спречавање рака простате
уганућа
умор и исцрпљеност
хемороиди
херпес
хипертиреоза
чиреви и бубуљице
шећерна болест
Начин деловања
Испитивањима је утврђено да ово поврће има јако антиоксидантско и антисептичко дејство. Парадајз је поврће који се гаји и користи у великим количинама у готово свим земљама света, а помаже у очувању здравља. Поред тога што повољно делује на организам, треба водити рачуна и о томе да се узимање парадајза не препоручује за поједине болести, као и да постоје особе које су и алергичне на парадајз, па се парадајз њима не препоручује.
Драган Цветковић