Здрав живот

Још су наши стари говорили да је смех лек против многих болести. Новија светска истраживања показују да смех веома позитивно утиче на здравље. У многим земљама се терапија смехом користи као допуна лечењу многих болести.
Шта је комикотерапија?
Комикотерапија је начин лечења који проучава на који начин смех и позитивне емоције утичу на здравље. Показало се да смех позитивно утиче на зближавање људи, али и против стреса и многих других болести.
Где је почело?
Зачетником лечења смехом сматра се амерички лекар-кловн Хантер Пач Адамс, који је у лечењу користио засмејавање пацијената. Његов став је био да доктор треба да брине о људима, а не само о болестима. Касније су у Америци основана и удружења доктора-кловнова да би се комикотерапиаја уврстила у признате методе лечења. Оваква терапија смехом све се више користи при лечењу деце, али и одраслих.

Последњих двадесетак година сведоци смо наглог пораста интереса за природну медицину. На интернационалном конгресу интегралне медицине у Салцбургу 2003. године, оригано је представљен као корисна лековита биљка разнородних лековитих својстава, која се све више истражују. Есенцијално уље оригана и његове ароматицне компоненте су лековити. Студије његове биолошке активности указују на широк спектар антибактеријских, фунгицидних, антивиралних и антиоксидантних особина. У почетку уље оригана било је коришћено у ароматерапији. Данас је све популарније оригано користити сув и млевен, у капсулама, у облику уља које се аплицира на кожу или се једе.
У народној медицини користи се осим као природни антиботик и као средство за искашљавање, затим за ширење бронхија и против грцева, за упале синуса и посебно хроницне грлобоље, неспецифицне упале ува, бешике, прехладе, вирозе, грипа и дуготрајних тегоба са носем.
Џенифер Билинг и Пол Шерман са Универзитета Корнел из Њујорка су открили да оригано убија 100 одсто колонија тридесетак врста бактерија "ин витро" које укључују Psudomonas aeruginusa, Listeria monocytogenes, Staphylococcus auerus i albus, као и Bacillus antracis

Научници су доказали да цвеће у кући, стану, дворишту или на тераси доприноси побољшању здравља укућана, а нарочито је делотворно у борби против стреса.
Уколико се у стану и околини правилно распореди одговарајуће цвеће, оно ће допринети кавлитету нашег здравља.
Како цвеће у нашој околини утиче на здравље?
Саме физичке активности око сађења, поливања и одржавања цвећа у стану, на тераси или у дворишту доприносе нашем здрављу, јер се за здравље и витку линију препоручује обавезна умерена физичка активност.
Цвеће разних боја у нашој непосредној околини улепшава и оплемењује наш свакодневни амбијент, што смирује наш организам и повољно делује против стреса и депресије.
Мирис цвећа делује као ароматерапија на наше дисајне органе и доприноси нашем здрављу.
Ако има цвећа у стану, на тераси и прозорима, оно смањује буку и упија негативна зрачења разних електронских апарата из наше непосредне околине.

Данас желим да вам представим још једну биљку из нашег окружења, а то су мушка и женска боквица. Боквица је биљка која може да се нађе малтене на сваком кораку - поред путева (па чак и на сред пута), травњацима, ливадама, јарковима, итд. Према облику листова разликују се женска или широколисна боквица и мушка или усколисна боквица која се у медицини више цени. И једна и друга су подједнако лековите. Препознаћете их по структури листа: имају карактеристичне и истакнуте јаке жиле које увек иду вертикално. И цвет је препознатљив, јер се уздиже из траве за 20-30цм, а на врху има зеленкасти грозд, окружен ситним белим цветићима.
За лек се скупљају корен, листови пре цветања, а семе када сазри. Мушка боквица садржи многе лековите материје које јој дају способност у лечењу свих обољења органа за дисање. Изврстан је природни лек код плућне астме, упале плућних врхова, кашља, чак и туберкулозе плућа.

Веома често не водимо рачуна о томе када једемо па због тога имамо проблема са стомаком или, дугорочно гледано, са прекомерном тежином и са здрављем.
Кинеска традиционална медицина али и савремена медицина потврђују да је веома важно у које доба дана једемо, коју количину хране једемо и коју врсту хране једемо.
Навешћемо неке одговоре на питања о томе када и колико треба јести.
Када желудац максимално ради?
Установљено је да желудац највише ради ујутру између 7 и 9 часова. Тада би требало јести и дати желуцу храну како би је он најбоље искористио. Зато се дешава да ако мало или касно доручкујемо, већ око 11 сати будемо гладни.
Када желудац најспорије ради?
Стручњаци тврде да се желудац одмара између 19:00 и 21:00 и да тада не треба јести. Препоручује се да вечера буде око 18 сати и да то буде мања порција лаке хране. Уколико, из објективних разлога, не можемо да вечерамо у 18 сати, онда то не би требало да буде после 20 сати. Савет је да оброк буде мањи и лакши што се касније вечера. У супротном, када се увече наједемо, то је за наш стомак напор као да нас је неко пробудио усред ноћи да трчимо.

Често се у нашој средини мешају броколи и прокељ, због сличног назива, а и зато што обе биљке, још увек, нису уобичајени део просечне српске трпезе. Повремено можемо да чујемо: "Броколи, јесу ли то они купусићи или оно што се у ресторанима обично служи уз рибу и кромпир?" Да бисмо разрешили неке од дилема, данас ћемо рећи нешто више о овом укусном поврћу и правој ризници витамина.
Броколи је члан породице купуса и најсличнији је карфиолу. Сматра се да ова биљка потиче из Италије, а Италијани је називају "броколо", што буквално значи - купусов цвет.
Вероватно вам је већ познато да се броколи препоручује у исхрани, јер садржи елементе који помажу у заштити организма од разних болести, на пример од рака, срчаних болести и обољења органа за варење.
Како изабрати броколи на пијаци или у супермаркету?
Има више врста ове биљке, оно што треба избегавати кад је реч о броколију јесте присуство било које друге боје, сем зелене. Ако приметите неке жуте делове на "цвећу" броколија, можете бити сигурни да је плод презрео и да неће бити укусан.

Сада је прави тренутак да свој организам очистите од отрова. Током зиме се у телу накупе отрови и ствара се метаболички отпад који природно алкалну средину нашег организма претвара у киселу и узрокује ацидозу. А ацидоза заједно с мањком кисеоника узрокује оштећења органа, артерија, зглобова и жлезда...
Припрема за детоксикацију
Одстрањење токсина спроводи се детоксикацијом у којој учествује пет органа: бубрези, јетра, црева, плућа и лимфа. Процесу детоксикације претходи период припреме у којем треба смањивати унос масне хране, меса, кромпира и слаткиша, а повећавати унос течности, препоручљиво биљне чајеве. Најделотворнији су чајеви од маслачка, коприве и брезе. Пожељна је свакодневна физичка активност.
Основна начела детоксикације
- смањење киселости, а повећање алкалности организма
- оксигенација - обогаћење крви кисеоником
- хидрација - унос довољне и адекватне количине течности
- кретање, истезање, мишићно тонизирање

Медветка, медвеђе грожђе, ува - народни су називи биљке од које се припрема широко познати увин чај. Зелени, кожасти листићи имају антибактеријско деловање и пружају одличну помоћ код уринарних инфекција. За потпун ефекат чаја неопходна је правилна припрема. Супена кашика сувог листа прелије се са 250 мл кључале воде, остави 15 минута, затим процеди и пије без шећера. Увек је потребно припремити свеж чај, а пије се 3 пута на дан.
Важно је знати да активни састојци увиног чаја делују у мокраћи која је искључиво алкална. Услед процеса метаболизма у организму се често ствара константни вишак киселине, јер бубрези одржавају правилну киселост крви и вишак излучују у мокраћу чија је просечна pH вредност кисела. Стога је битно да се са сваком дозом увиног чаја узме пола кашичице соде бикарбоне, због стварања базне средине у којој би деловање увиног чаја било омогућено.
Не препоручује се узимање хране и пића који ће додатно допринети стварање киселина, нарочито ако садрже фосфорну киселину – разна 'Cola' пића, претеране количине сирћета или цитрусног воћа као лимун.

Чорба од коприва и Сремуса (Дивљи бели лук)
Састојци:
-300 г коприва
-25 листова сремуса
-2 кашике путера
-1 кашика брашна
-1 л млека
-2 кашике слатке павлаке
-со
-бибер
Припрема:
Коприве и сремус кратко бланширати у сланој води, оцедити и ситно исецкати. На загрејаном путеру пропржити брашно, додати млеко и уз мешање кувати 1-2 мин. Маси додати мешавину коприва и сремуса, со, бибер павлаку (промешати) и кувати још 2-3 мин, а затим сервирати.
П.С.
По жељи супи додати и један изрендисан кромпир.
Постан зељаник са кукурузним брашном
Састојци за 6 порција:

Већ дуже време се води дискусија о томе која је храна најздравија, пре свега за срце. Истраживачи са Мекмастер универзитета у Хамилтону у Канади (McMaster University) радили су клиничку студију која је трајала готово 60 година, анализирајући претходно објављене научне радове из ове области и недвосмислено су закључили да је то медитеранска храна, тј. медитерански начин исхране.
Др Соња Ананд, један од аутора студије, сматра да је ово најкомплетнија студија до сада која је показала како храна утиче на срчано здравље. Закључено је да су житарице и поврће веома добри, док су црвено месо и месне прерађевине лоши.
Нису ипак нађени докази о корисности појединих дијета и њихових допуна. Тако на пример не постоје поуздани докази о корисном дејству свих омега-3 масних киселина, о којима сви толико причаjу. Оне које се налазе у риби имају заштитно дејство на срце, док оне у орасима немају такво дејство. Такође је доказано да витамини Е и C који се уносе са воћем и поврћем имају заштитни ефекат на срце, док нема доказа да су ови витамини корисни у форми таблета.