Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Здрав живот

Страница: 1 ... 135 136 137 138 139 ... 142

Рeзултaти истрaживaњa спрoвeдeнoг нa Унивeрзитeту у Мисуриjу пoкaзaли су дa црнo винo пoмaжe у зaштити oд штeтних бaктeриja, кao штo су eшeрихиja кoли и листeриja. Црнo винo убиja тe бaктeриje и спрeчaвa њихoвo рaзмнoжaвaњe, a нe oштeћуje кoриснe бaктeриje у стoмaку.
Три врстe винa ['Кaбeрнe', 'Мeрлo' и 'Пинo Нoaр'] су сe пoкaзaлe кao нajбoљe мeђу тeстирaним. Хeмиjски сaстojци, кojи сe прирoднo нaлaзe у кoжици грoжђa и пoмaжу биљци дa сe oдбрaни oд рaзних бoлeсти, мoгу сe нaћи и у црнoм вину, штo би мoглo дa будe oбjaшњeњe пojaвe дa тo винo штити људe oд oдрeђeних бoлeсти кoje изaзивajу бaктeриje.
Црнo винo, чaк и кaдa су гa истрaживaчи рaзблaжили, ипaк je уништилo или смaњилo рaзмнoжaвaњe штeтних бaктeриja. Нajвaжниje je умeрeнo кoнзумирaњe, a тo знaчи jeднa чaшa црнoг винa днeвнo зa жeнe и двe зa мушкaрцe.
Истрaживaчи су испитивaли и бeлo винo, aли су устaнoвили дa сaмo црнo винo пoмaжe у зaштити oд штeтних бaктeриja.

Састојци:
- 4 средња кромпира
- 1 kg тиквица
- 2 главице црног лука
- 1 кафена кашичица суве мајчине душице
- 1 кафена кашичица сувог оригана мало першуна
- 1 чен белог лука
- 1/2 чаше белог вина (није обавезно)
- 1 љута папричица (само за оне који воле љуто)

уље
- со и бибер по укусу

Начин припреме:

Исецкати главицу црног лука и продинстати у лонцу на уљу. Додати тиквице исечене на коцкице и када оне пусте воду, ставити наструган бели лук и кромпир исечен на коцке, па све посути зачинима. Динстати десетак минута па онда налити 1,5 l воде. Посолити, побиберити по укусу и ставити љуту папричицу, па кувати двадесетак минута док кромпир не омекша.
Време припреме: 60 минута
Весна Ђокић, Београд

Време је поста. Зато ево неколико рецепата за припремање рибљег оброка, а који ће задовољити и све оне гурмане који тврде да не могу без меса.
Шаран је риба коју ћете припремити на више начина, па ћете тако задовољити ваше укућане укусном, а посном трпезом. За фиш паприкаш је потребно: два средње велика шарана (око два кг), килограм и по црног лука, чен белог лука, децилитар уља, 100 г слатке млевене паприке, 30 г љуте туцане паприке, со, бибер у зрну, ловоров лист, шака першуна, љути феферон, сок од лимуна,кечап, вода, два децилитра белог вина.
Припрема: јело припремамо у котлићу од пет литара. Рибу очистимо, оперемо и исечемо на котлете. Затим је посолимо, полијемо соком од лимуна и оставимо да стоји сат времена. Црни и бели лукисецкамо што ситније. Пропржимо га на уљу да порумени, додамо воде тек толико да га покрије и динстамо док не омекша. Кад лук постане мекан, напунимо котлић водом и кувамо док се не раскува. Затим додамо слатку млевену паприку, со, бибер у зрну и кечап. Још мало кувамо и додамо рибу (главе такође). Кувамо и даље на лаганој ватри да се риба не би раскувала. Јело се меша тако што се котлић заврти повремено.

Наставак...

Целер је постао намирница у свакодневној употреби, попут шаргарепе, лука или кромпира. Тврда текстура и специфичан укус чине га популарним додатком салата и многих куваних јела. Иако се може купити током читаве године, најбољи и наквалитетнији целер може се набавити током летњих месеци, када му је сезона и када га највише има у супермаркетима и на пијацама.
Здравствене користи
Целер је изванредан извор витамина C, који је значајан за јачање имунитета. Уношење довољно витамина C пре свега је значајно за спречавање симптома прехладе, јер је овај хранљиви састојак најјачи борац против грипа и прехладе.

Ово поврће такође може имати позитиван учинак на нормалну висину крвног притиска, снижавање холестерола и као диуретик.
Основне особине

Наставак...

Пролеће је коначно стигло, а ви као да сте болесни. Безвољни сте, лоше спавате, није вам до забаве...
Не брините, нисте болесни - то ваш организам реагује на промену годишњих доба. Ево шта можете да учините:
1. Једите свеже воће и поврће, пилеће месо и морску рибу. Такође, не прескачите млади сир и интегрални хлеб. Количина поврћа коју уносите у току дана треба да буде 50 одсто у свежем стању као салата, а 50 одсто термички обрађена. Воће једите свеже и никако после оброка.
2. Попијете најмање 2,5 литра воде дневно. Токсини се разређују у води и тако се избацују из организма.
3. Вежбајте и идите у сауну јер је знојење најбржи начин да избаците токсине из организма.
Ако немате времена за одлазка у теретану и фитнес центре, вежбајте код куће, ходајте убрзано, идите пешке уз степенице...
Мондо

Састојци:
* 2 средње тиквице,
* 2 парадајза,
* главица црвеног лука,
* 2 средње црвене паприке,
* бибер, со, маслиново уље
Начин припреме:
Ољуштену тиквице изрезати на колутове, као и парадајз, паприке и лук. Направити надев од шољице маслиновог уља, прстохвата соли и бибера. Ређати у ватросталну посуду: ред тиквица, ред парадајза, ред паприке, лука, па богато прелити надевом. Поновити док се материјал не утроши. Пећи у рерни 20 минута на 220 степени.
Време припреме: 20 минута
Александра Голубовић

Чини вам се да се храните здраво, јер увек водите рачуна о свом јеловнику. То се, међутим, не види на вашој килажи. Вероватно правите неку ситну грешку, али не знате у чему је проблем. Неколико експерата пратило је шта људи наручују у ресторанима и купују у продавницама. Тако се дошло до неких закључака о најчешћим навикама у исхрани.
Не разликујемо добре масти од лоших
Експерти кажу - већина људи још не зна да су неке масти корисне за организам. Треба да избегавате засићене масти, али неке незасићене су добре за здравље. Ове друге можете наћи у риби, орасима, авокаду и неким производима од соје. Додатни савет: концентришите се на здраве намирнице и водите рачуна о укупном уносу калорија. Не морате бринути колико масти уносите, већ коју врсту.
Ради уштеде купујемо велика паковања
На неке рекламне трикове лако је насести, па и на овај - дупло паковање неких намирница кошта нас јефтиније него да смо узели два мања. Да, али - није нам ни било потребно толико паковање које нас само мами и повећава укупан унос калорија. Из истог разлога неки људи у ресторану наручују већу порцију.

Додатан савет: судите по величини свог длана, а не новчаника. Количина хране која вам је потребна је тачно онолика мера колика може да стане на ваш длан - кажу стручњаци.

Наставак...

Кромпир (Solnum tuberosum L.) потиче из Јужне Америке са подручја Анда. Крајем 16. века пренесен је у Шпанију, а вероватно и у Ирску, одакле се проширио по целој Европи и постао је наша свакодневна храна.
Међутим, кромпир није увек био на цени, а многима ни данас није позната његова права хранљива вредност. Када је стигао у Европу није одмах прихваћен као хранљива и укусна намирница. Тек је у 18. веку један француски агроном, савременик Луја XVI успео да га популарише и уврсти у ред омиљеног поврћа. Додуше, послужио се при томе духовитом досетком – пешчаре у којима је гајен кромпир биле су ограђене и под присмотром дворске страже. То је било сасвим довољно да подстакне радозналост народа и изазове неодољиво интересовање, чак до те мере да су многи почели да га краду и сами гаје. Тако је почела масовна производња и употреба у исхрани.

Наставак...

Исечен на велике, мале, танке и дебеле кришке, ваздушаст, мекан, црн, бео или ражани, хлеб је и данас, као и хиљадама година уназад, неизоставни део свакодневне исхране. Ретко ко може замислити укусан ручак без бар једног парчета. Мада се служи се као додатак оброку, многи воле и да га грицкају успут. Наравно, најукуснији је кад је свеж и врућ, а кад стоји одређено време отврдне, па се веште домаћице на разне начине довијају да им хлеб остане укусан и мекан и сутрадан.
Према неким историјским подацима, први хлеб је испечен пре, отприлике, 12000 година. Тесто за овај хлеб било је направљено од воде и здробљених зрнаца неких биљака. Претпоставља се да су у праисторији људи спремали хлеб покривајући посуду врућим пепелом, а верује се да је тако добијени производ био танак и прилично тврд.
Према прикупљеним подацима археолога, приликом вишегодишњих ископавања древних локација, Стари Египћани су били заслужни за откривање састојака који су доприносили да хлеб постане ваздушаст и мек. Они су у тесто убацивали састојке сличне данашњем квасцу, захваљујући којима је хлеб после печења био изнутра светао и ваздушаст.

Наставак...

Уколико у пластичну посуду сипамо врућу течност, значајно убрзавамо ослобађање штетног бисфенола А (BPA-bisphenol А) у поређењу са течношћу која је на собној температури, без обзира на то да ли је посуда потпуно нова или већ употребљавана.
Научници са америчког Универзитета у Синсинатију, држава Охајо, пунили су нове или старе пластичне боце кипућом водом, остављали воду 24 сата и доказали да се BPA ослобађао 55 пута брже и у већој количини него што би се то дешавало ако би се сипала вода која је на собној температури. Иако улога BPA није још довољно испитана на људима, постоји забринутост у научним круговима поводом тога да ова супстанца може допринети развоју рака дојке, рака простате и неплодности. Код испитиваних животиња закључено је да BPA доводи до оштећења развоја мозга и негативно утиче на репродукцију.
Амерички научници су мерили количину ослобођеног BPA у боцама старим од једне до девет година које су сакупљали од посетилаца једног фитнес центра. Боце су пуњене водом која је била на собној температури и остављене су седам дана.

Наставак...
Страница: 1 ... 135 136 137 138 139 ... 142