На Медицинском факултету Универзитета у Чикагу готово да нема пушача, а на нашим медицинским факултетима можете свакодневно затећи више од педесет студената који пуше у околним кафићима.
Пушење као ризик
Бројне су студије последњих деценија испитивале ефекте пушења на здравље и потврдиле да пушење, али и излагање дуванском диму, знатно доприносе оболевању и превременом умирању.
Дувански дим садржи много штетних састојака. Најпознатији је никотин, који у великим дозама инхибира нервне импулсе, повећава број откуцаја срца и повишава крвни притисак, па узрокује сужавање малих крвних судова. Дугорочно је никотин један од фактора ризика за настанак коронарне болести и изазива зависност.
Из дуванског катрана изоловано је педесетак једињења с канцерогеним деловањем. Пушење је главни фактор ризика за развој рака бронхија и плућа, рака гркљана, ждрела, усне дупље, једњака, бубрега, мокраћне бешике, гуштераче... Рак грлића материце и неки облици леукемије чешћи су код особа које пуше. Честице дуванског дима и надражујући гасовити састојци оштећују дисајни систем и доводе до хроничне опструктивне болести плућа.
Пушење је нарочито штетно за особе са срчаним болестима и труднице!
Пушење у трудноћи повезано је са повећаним ризиком од побачаја, мањом телесном тежином новорођенчета, а чешћи је синдром изненадне смрти дојенчета. Пушење код жена повећава ризик од неплодности, чешће су менструалне тегобе, 2-3 године раније наступа менопаузе, што има за последицу ранији почетак остеопорозе и чешће болести срца и крвних судова.
Према неким ауторима, ризик од рака дисајних органа је 20 пута већи код пушача него код непушача, ризик за коронарну болест срца је до 3 пута већи, а за цереброваскуларну болест до 4 пута већи.
И пасивно пушење - изложеност дуванском диму у простору, представља опасност за здравље. Дуготрајна изложеност дуванском диму код одраслих непушача повећава ризик оболевања од коронарне болести за 25%, а 30-35% од рака дисајних путева. Једнако је забрињавајући податак да ће стотине хиљада људи који никада нису пушили - умрети од болести узрокованих удисањем дима из околине због пасивног пушења.
Код одојчади и мале деце изложене дуванском диму чешће су упале респираторног тракта, средњег уха и повећана је вероватноћа од развоја астме.
Светска здравствена организација процењује да је код мушкараца уз пушење везано 90-95% смрти од рака бронхија и плућа, 45-50% смрти од осталих злоћудних тумора, 20-25% смрти од болести срца и крвних судова и 75-80% смрти од хроничне опструктивне болести плућа.
Код мушкараца и жена укупно 15% смрти од болести срца и крвних судова и 30% смрти од малигних болести повезано је с пушењем.
Према истим изворима, данас у свету умире око 4 милиона људи годишње од последица пушења и ако се не зауставе садашњи трендови пушења, до 2030. године ће умирати око 10 милиона људи годишње.
Према неким проценама, пушачи због преране смрти у просеку губе 20-25 година од очекиваног трајања живота, а 50% пушача који пуше непрекидно, вероватно ће умрети од болести изазваних пушењем.
Зато, реците НЕ цигаретама и дуванском диму!
Драган Цветковић, Крстарица

Како да оставите пушење