Здрав живот

Састојци:
- 300 грама плавог патлиџана,
- 400 грама тиквица,
- 100 грама црвених паприка,
- 1 чен белог лука,
- мешавина зачинских трава,
- 5 кашика маслиновог уља,
- свеже млевени бибер, со
Начин припреме:
Патлиџане и тиквице опрати и осушити, па им одсећи крајеве. Патлиџане по дужини исећи на танке режњеве и посолити. Оставити их да тако усољени стоје извесно време да би пустили сок. Тиквице исећи сасвим танко, такође по дужини.
Паприке опрати, преполовити, очистити и исећи на танке траке. Бели лук ољуштити и исецкати. У лук додати зачинске траве и маслиново уље. Добро посолити и побиберити.

Полифеноли, антиоксидантне материје које се налазе у маслиновом уљу, могли би да постану нова врста лекова против рака ако додатна истраживања буду потврдила лабораторијске резултате.
Антиоксиданси полифеноли, који се налазе у хладно цеђеном маслиновом уљу, смањују дејство гена ХЕР2 (HER2) који утиче на развој рака дојке, показали су резултати истраживања шпанских научника.
Хавијер Менендез из Каталонског онколошког института и Антонио Сегура Каретеро с Универзитета у Гранади, испитујући који су састојци најефикаснији у борби против рака дојке, утврдили су да нерафинисано маслиново уље доброг квалитета садржи велики број "фитохемијских" састојака који могу да изазову одумирање канцерогених ћелија.
Резултате "ин витро" истраживања шпанских научника треба додатним истраживањима потврдити на људима.

Зелено поврће је, као и шаргарепа, добро за вид, показало је истраживање швајцарских стручњака, који тврде да се на очување вида може утицати одговарајућим начином исхране.
Одговарајућим избором и коришћењем намирница, нарочито поврћа зелене боје, може се утицати на ублажавање дегенеративних процеса на макули, делу ока који је одговоран за централни вид, тврде научници швајцарске истраживачке станице ACW (Agroscope Changins-Wdenswil).
Поврће зелене боје садржи лутеин, фито-састојак сличан бетакаротену, који је присутан у шаргарепи и познат по свом благотворном дејству на вид.
Лутеин је присутан у макули и помаже у заштити од слободних радикала и оксидативних процеса.
Тим швајцарских научника наставља истраживање како би се утврдило које су врсте зелениша најбогатије лутеином.

Прошле седмице објављени су резултати студије са Универзитета Квинсленд у Бризбејну (Аустралија) са веома драгоценим подацима. Тако су, рецимо, научници открили да ћете снизити притисак и смањити запремину масних ћелија ако током осам недеља свакодневно пијете три шоље зеленог чаја. Тиме су само потврдили оно у шта су хербалисти одувек веровали - лековита својства популарног топлог напитка.
На тржишту има безброј различитих врста чаја, а њихови произвођачи нас уверавају да баш њихов бренд лечи све, од стомачних проблема, преко несанице, до стреса. Али који одговара вама?
За варење: кардамон
Кардамон је један од најстаријих зачина познатих човечанству, добија се од целих или ољуштених семенки биљке кардамон (Елеттариа цардамомум). Користи се заједно с детелином, циметом и коморачем у мешавини чаја од зачинског биља и има дејство аналгетика. Уља из тих биљака побољшавају варење зато што опуштају слузокожу црева, а уједно појачавају лучење ензима који поспешују варење хране.
За мршављење: зелени чај

У хладном периоду године, у време прехлада и грипа, недостатак свежег воћа из наших крајева можете надокнадити укусним агрумима. Поред поморанџи и лимуна, на трпези би што чешће требало да се нађе и грејпфрут, и то, ако је могуће – онај код којег је унутрашњост плода црвена као рубин.
Ово воће горкасто-слаткастог укуса откривено је у осамнаестом веку на Барбадосу. Ботаничари сматрају да је настало природним укрштањем поморанџе и помела – крупног цитруса слатког укуса, који је сто година раније на Барбадос донет из Индонезије. Назив грејпфрут, који би се са енглеског језика могло превести као „грожђано воће”, настао је у деветнаестом веку на Јамајци, и то због тога што плодови овог воћа, слично зрнима грожђа, у гроздовима висе са грана. Научници су га назвали „рајски цитрус” односно Citrus paradisi. Постоји грејпфрут жутог, ружичастог и јаркоцрвеног меса.
Данас се овај агрум, осим због освежавајућег укуса, цени и због позитивног утицаја на здравље. Само половина грејпфрута довољна је да подмири дневне потребе за витамином Це, а ово воће добар је извор и витамина А. Богато је биљним влакнима, тако да побољшава варење и препоручује се особама са вишком килограма.

Једно од најчешћих подручја где се скупља вишак килограма је стомак, а што је најгоре, касније вишак килограма са овог подручја се јако тешко скида.
Ако кренете на дијету без вежби, изгубићете килограме, али ће стомак бити опуштен. А ако само вежбате и наставите да једете сласне зимске посластице, нећете пуно да постигнете.
Пијте негазирану воду
Ништа лакше од овога: избегавајте газиране напитке који надимају стомак. Идеално би било да попијете два литра негазиране воде дневно и стомак ће вам се видно смањити.
Ништа без вежбања
За боље сагоревање масног ткива најбоље је аеробно вежбање. У ту групу се убрајају све активности које упошљавају велике групе мишића - трчање, брзо ходање, пливање... Вежбајте сваког дана 30 минута.
Избегавајте со у широком луку
Иако мало једете и доста се крећете, ипак не можете да се решите наслага на стомаку. Можда је за све крива со. Овај минерал везује воду и, самим тим, напумпава ткива. Зато немојте претеривати с овим зачином - кад год можете, замените га зачинским биљем. Умерено конзумирајте сир, месне прерађевине и маслине.

Не волите зиму јер ваше тело једноставно не подноси хладноћу. То што сте зимогрожљиви не значи да сте склонији здравственим тегобама карактеристичним за ово доба године - то само значи да сте осетљивији на спољне надражаје. Хладно нам је зато што у капиларе у периферним деловима тела стиже мање крви и кисеоника. Привремено сужавање артерија, које доводи до смањеног прилива крви, највише погађа главу и удове. Једноставно речено, да бисте се угрејали, треба да побољшате циркулацију.
БИЉКЕ КОЈЕ МОГУ ДА ВАС УГРЕЈУ
Лековите биљке су такође добар савезник у борби против хладноће. Ђумбир, рецимо, загрева систем за варење и зглобове и спречава артритис и артрозу, болести респираторних органа, мучнину и повраћање. Ставите два-три штапића ђумбировог корена у хладну воду. Укључите шпорет и пустите да ври осам минута, а затим оставите чај да одстоји 10 минута, па га процедите. Пијте три-четири чаше чаја од ђумбира дневно. ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ

Готово да нема друге намирнице која је тако мала, а обједињује толико хранљивих материја као коштуњаво воће. Ораси, лешници, пистаћи и компанија не само да су врло укусни, већ су и веома здрави.
Богати су мастима, али је реч о здравој комбинацији многобројних незасићених масних киселина. То не значи да треба да их једете у неограниченим количинама, али бисте део дневне потребе за мастима слободно могли да замените овим плодовима. Стручњаци препоручују пет пута недељно по 30 грама. Уместо чоколаде, слободно грицкајте пистаће, а за пржење користите бадемово уље уместо маргарина...
Лешници јачају нерве
Мешавина витамина Б доприноси нервној стабилности, а заједно са липидима и масним киселинама побољшава рад мозга. Али то није све: лешник ублажава чак и хроничне тегобе јер садржи прекурсоре хормона среће серотонина, који смањују осетљивост на бол.

Мањак сна повећава телесну тежину и хиперактивност код деце, показали су резултати најновијег канадског истраживања. Праћењем 1.138 деце у Квебеку, истраживачи су установали да 26 одсто деце старе од две и по и шест година која спавају мање од 10 часова ноћу имају повећану телесну тежину, пренели су француски медији. Та стопа пада на 15 одсто код деце која спавају 10 часова, а на 10 одсто код деце која спавају 11 часова.
Научници ту појаву објашњавају производњом већих количина грелина, хормона кога лучи желудац и који подстиче апетит код особа које мање спавају, као и мањим лучењем код њих прохормона лептина који доставља организму информације о метаболизму у ћелијама и чија је функција да смањује унос хране. Исто истраживање је показало да мањак сна повећава и хиперактивност код деце и смањује њихову способност памћења, што је утврђено обављањем разних тестова.
Танјуг

Дивљи кестен велико је дрво висине од 20 до 30 метара. Има велику густу лиснату крошњу. Кора му је испуцана и смеђа. На дебелим гранчицама развијају се у априлу и мају велики сјајни пупови.
Заштићени љускама од зимске хладноће у унутрашњости тих пупова развијају се листови и цветови. Гаји се у дрворедима, парковима и појединачно. Расте у највећем делу Еуропе. Може да доживи преко 200 година.
Листови су на дугачким петељкама. Састављени су од седам лисака који су налик прстима на руци. Лиске су клинасте и као пила двоструко назубљене. Цветови су лепи, симетрични, бело, жуто и ружицасто пегави, а стоје у усправним китама.
Цвет има чашку као звонце, четири до пет неједнаких латица и седам свинутих прашника што вире према напоље.
Плод је бодљикав тоболац са једном до четири врло велике сјајно-смеђе семенке. Употребљава се за израду великог броја препарата ,,првенствено за лечење венозних обољења, пре свега проширене вене, хемороида и тромбофлебитиса, пише сајт „Хербатека".