Здрав живот

Звучне вибрације делују на део мозга који прима и прерађује информације добијене преко чула, тако да се под утицајем лаганих и пријатних мелодија смањује лучење хормона стреса а повећава се лучење природних аналгетика - ендорфина - хормона среће.
Научници су давно утврдили да музика делује на наша најдубља осећања тако што суптилним и позитивним вибрацијама успоставља психичку равнотежу и ствара осећање задовољства и радости живљења.
Она нас избавља из свих стања меланхолије, ублажава нам патње, релаксира и делује као лек.
Такође, познато је да музика има седативно дејство, подстиче снагу имагинације, даје иницијативу, јача вољу, ублажава болове, снижава крвини притисак и умирује крвоток, отклања стрес и регулише све аспекте здравственог телесног функционисања.
У психијатрији се примењује нова метода лечења - музикотерапија, а њоме се баве посебни стручњаци, који усклађују одређену врсту музике с дијагнозом пацијента.
Музикотерапија се, између осталог, користи као помоћно средство у психоанализи, али и делу медицинске терапије.

Умерено конзумирање алкохола можда је добро за здравље срца, али истраживања показују да нема такво дејство и на мозак.
До сада је било познато да се мозак смањује са годинама - како напредују когнитивни проблеми и евентуална деменција, тако има све више оштећења беле мождане масе и мозак је све мањи.
Истраживање је показало да што више неко пије, то се његов мозак више смањује.
Вођа истраживања Керол Ен Пол и њене колеге са Велзли колеџа су, полазећи од мишљења да умерена количина пића помаже менталне функције и смањује ризик од Алцхајмерове болести, желели да на узорку од 1.839 мушкараца и жена испитају и однос између запремине мозга и конзумирања алкохола.
Испитаницима је скенирана глава, што је истраживачима дало могућност да прорачунају укупан волумен мозга, узимајући у обзир и величину главе.

Приликом хркања долази до прекида довода кисеоника у мозак што драматично утиче на центре за памћење, упозоравају неуролози.
Хркање у извесним случајевима може да укаже на проблем који би могао да проузрокује оштећења мозга и губитак памћења.
Научници су установили да најчешће и уобичајене тешкоће у дисању, праћене хркањем, могу да изазову уништавање неких ћелија мозга.
Откриће би могло да објасни зашто је уобичајена апноеа у сну најчешће повезана са тешкоћама у учењу и памћењу.
Апнеа је стање када довод ваздуха у плућа прекину језик или мека ткива непца или крајника после чега настаје хркање.
Лишена кисеоника, уснула особа се нагло буди уз снажно хркање. Ово може да се понови неколико пута чиме се потпуно ремети циклус здравог и неопходног спавања и сна.

Познат по томе што представља лек против депресије и „лоших мисли”, чини се да смех помаже дојиљама да својим млеком смање кожне алергијеноворођенчади
Педијатар Хађиме Имата са клинике „Моригући Кејинђикаи” у Осаки, у Јапану, дошао је недавно до значајног, неочекиваног открића: код беба које доје и које су биле склоне да „зараде” различите врсте екцема примећено је да имају све слабије симптоме ових недаћа – ако су им се мајке пре него што их ставе на дојку слатко смејале!
Он је мајкама које доје у току истраживања приказивао или кратке филмске комедије Чарлија Чаплина или досадне ТВ временске прогнозе и у одређеним интервалима узимао узорке њиховог млека.
У току два наредна дојења такође је мерио и алергијске реакције беба на прашину и латекс. Код деце чије су се мајке смејале пре него што су почеле да их доје забележена је знатно слабија реакција на алергене. Све бебе и неке од мајки које су учествовале у истраживању патиле су од благог облика обичног екцема.

Деведесет по­­­­­­сто одрас­лих људи пати од главобоља. Оне могу бити повремена непријатност, али скоро половина погођених каже да им главобоље нарушавају квалитет живота. Борбу против њих ометају и бројне нетачне информације.
Је­дан од тих ми­това је да је снажна бол знак мигрене. То, на­­­­равно, није ис­тина. Ево још неколи­ко најче­шћих митова везаних за главобољу.
МИТ: Ако пр­­е­станем да пијем кафу, заболеће ме глава
Код особа које су пиле пет шољица кафе на дан могу да се јаве благе главобоље кад прекину с том навиком. Разлог томе је то што је кофеин делотворан састојак лекова против главобоље и мигрене.
МИТ: Мигрене се јављају код свих
Мигрене су најчешће код одраслих жена. Први напада мигрене најчешће се јави у двадесетим годинама живота, а ако је не добијете до педесете, мигрена ће вас највероватније заобићи.
МИТ: Начин живота нема утицај на мигрену

Муку мучите са целулитом? Једите често бундеву и ефекат крема које упорно утрљавате у кожу биће удвостручен! Зато што је бундева драгоцен извор калијума. Сто грама бундеве садржи 240 милиграма овог драгоценог минерала који помаже избацивање вишка течности. И не само то: калијум је драгоцен и за особе које се баве спортом пошто благотворно делује на мишиће.
Бундева је изврстан диуретик и препоручује се људима с реуматским потешкоћама, упалом бубрега и мокраћних путева. Жућкасто-наранџасто месо бундеве је богато витаминима, минералима и биљним влакнима који су потребни организму. Лако се вари и зато би требало да је једу људи који имају проблеме са желуцем.
Од меса сирове бундеве можете да припремите све - од предјела, главних јела, до слатких или сланих јела. Осим меса бундеве, у припреми сланих и слатких јела можете да користите и суве семенке бундеве. Оне имају велику хранљиву вредност и богате су гвожђем, фосфором, калијумом и калцијумом.

Увођење рибе у исхрану беба може да смањи ризик од појаве екцема. Било која врста рибе, дата беби пре деветог месеца живота, макар то била само једна порција, може дазаштити од најчешћег дечијег кожног обољења.
Уколико се у исхрану беба уведе риба, речна или морска, без обзира на врсту, може да се смањи ризик од појаве екцема за чак 25 одсто у односу на децу која је нису јела, рекао је Бернт Алм, педијатар са Универзитета у Гетеборгу у Шведској.
"Најважнији закључак студије је да рано увођење рибе у исхрану има позитивне ефекте. Нисмо уочили везу са врстом и количином рибе. Мислимо да је у питању време када се уведе у исхрану", истакао је Алм.
Екцем или атипични дерматитис је хронично кожно обољење које се јавља код 10 до 15 одсто деце.

Састојци:
Тесто:
- 4 жуманца
- 200 грама шећера
- 1 и 1/2 шољица уља
- 1 чаша млека
- 1 прашак за пециво
- 200 грама брашна
- 2 кафене кашичице какаоа
Фил:
- 4 јабуке средње величине
- 100 грама млевених ораха
- 4 беланца
- 200 грама шећера
Глазура:
- 100 грама чоколаде
- 50 грама маргарина
- 5 кашика млека
Начин припреме:

Некада је главна ужина у школи била парче хлеба са мармеладом и чај, а данас клинци за ужину углавном једу чипс, хамбургере и пију газиране напитке. Зато и не чуди податак да је у Србији све више гојазне деце.
Да би сачували здравље деце родитељи би требало да знају основе здраве исхране за школарце, која подразумева редовне оброке и избалансирану исхрану. Доручак је обавезан, јер деца која доручкују имају боље прехрамбене навике и постижу боље резултате у школи. Ево шта би требало од намирница да се нађе на столу сваког школарца.
Неопходне намирнице
Дете сваки дан треба да поједе разнолике врсте меса, рибе или јаја као основних извора високо квалитетних протеина неопходних за раст и развој. Никако не смемо заборавити млеко и/или млечне производе које би свако дете требало да конзумира минимално 500 мл дневно у било ком облику. Млечни производи су најбољи извор лако искористивог калцијума за развој костију и зуба, али су богати витамина и осталих минерала. Уз то садрже лактозу - млечни шећер који је добар извор енергије, а служи и за подстицај раста корисних бактерија у нашим цревима и олакшава апсорпцију минерала, нпр. гвожђа.

Амерички научници недавно су лансирали вест да високе дозе витамина Це, убризганог директно у крв, помажу у борби против рака. Своју тврдњу заснивају на фантастичним резултатима које су за сада добили на мишевима. Наиме, истраживање које је спроведено на експерименталним животињама показало је да је такав поступак смањио број малигних ћелија код мишева, и то напола.
Витамин Це убризган директно у крв има јако антиканцерогено деловање, јер ствара водоник пероксид који убија туморске ћелије. Научници су се определили за убризгавање витамина у крв јер су потребне веома високе дозе. С друге стране, ако се витамин уноси храном, организамапсорбује потребну количину витамина Це, а вишак избацује, па тако не остаје довољна количина која би уништила ћелије рака. Научници су убризгавали по четири грама витамина на сваки килограм тежине. Ћелије рака код мишева после тога смањиле су се и до 53 одсто.
Упркос добрим резултатима, Центар за истраживање рака упозорава да превисоке дозе витамина Це могу негативно да делују на уобичајене методе лечења рака па су веома опрезни и не усуђују се да прогнозирају време када би се овакав вид лечења тешке болести могао примењивати на људима.