Здрав живот

Купус спречава скорбут, лечи чир на желуцу и дванаестопалачном цреву, хронични затвор, делује антисептично, јача одбрамбени систем организма, лечи реуму, ране од проширених вена на ногама, плућне болести, артритис, гихт, малокрвност.
Купус (Brassica oleracea L.), двогодишња биљка, изузетно је важно поврће у исхрани наших људи.
Купус има малу енергетску вредност али је зато богат минералима и витаминима (купус има калцијума више него било која друга биљка). Затим, богат је калијумом, гвожђем, сумпором, магнезијумом, бакром, фосфором. Мало је познато да је купус по садржају витамина Це раван лимуну или поморанџи. Садржи још и витамин Б1, као и провитамин А.
За исхрану купус се користи свеж, куван или укисељен. Утврђено је да је купус здравији сиров него куван, а шкодљив је по здравље ако се пржи или динста на масти. Кувањем или пржењем из купуса нестају његови најважнији састојци. Кисели купус и расол су, као и сиров, веома здрави и лековити. Чаша расола благотворан је јутарњи напитак. Сок од свежег купуса подстиче размену материја, спречава појаву чира или гастритиса. Лековите облоге се праве од листа купуса.

Брусница је права ризница различитих заштитних материја и благотворно делује на здравље, иако је некима, можда, превише киселе јер садрже много витамина Ц, пише часопис "Нутриционист".
Уз витамине, минерале и друге храњиве елементе, као што су витамини А и Ц, калијум, биљна влакна, у њима су откривени и бројни биофлавоноиди који имају снажно антиоксидантско деловање, врло важно у превентиви и смањивању ризика оболевања од различитих облика карцинома, посебно рака дојке и дебелог црева.
Осим тога, антиоксиданси помажу и у превенцији одређених фактора који подстичу настанак болести крвног система.
Амерички Национални институт за здравље финансира истраживања о утицају брусница на срчане болести, која показују да три чаше сока од брусница на дан повећавају ниво антиоксиданса у плазми више од 120 одсто.
На тај начин се у крви подиже ниво доброг холестерола (ХДЛ), те се ризик од болести срца и крвног система смањује за чак 40 одсто.
Хипурична киселина, која се налази у брусницама, је природни антибиотик.

Јесте ли знали да је осим топлих ципела масажа ваљком један од најједноставнијих начина да загрејете хладне ноге? Ако имате осетљиве уши, жваћите чешће жваку. И јастук више може бити спасоносан лек за неке здравствене тегобе.
Уопште ако пажљивије загледате по кући изненадићете се колико обичних, свакодневних ствари које користите може да буде добро помоћно лековито средство у очувању вашег здравља.
На пример, врућа вода. Кад год осетите да вас нешто „хвата”, на прса ставите боцу с врућом водом. Тачно испод прсне кости налази се тимус, који ствара Т-лимфоците, ћелије које су у основи имунитета. Топлотом ћете ојачати њихово деловање.
Неки стручњаци препоручују гргољење вискија помешаног с водом. Али то би било непотребно бацање. Најбоље је да попијете чашицу смесе коју чине пола лимуна, мало вруће воде и кашичица меда. Уколико не пијете алкохол, грло испирајте млаком сланом водом.
Позната као јеврејски пеницилин, пилећа супа делује против прехладе и као природни антибиотик. Истовремено она спречава стварање неутрофила, који повећава слуз.

Бол у леђима данас је веома учестала појава чак и код младих људи. Објаснићемо у неколико реченица како настаје тај непријатни осећај.
Бол настаје из неколико разлога и има везе са кичмом. Када дође до оштећења кичме, долази до притиска на кичмену мождину, нерве и мишиће, па се због тога јавља бол.
Кичме је од виталног значаја за човека из следећих разлога:
- штити кичмену мождину од спољашњих утицаја и повређивања
- даје чврстину и потпору телу
- омогућује да периферним нервима оживљава цело тело
- oд кичме зависи елестичност и покретљивост тела
- због тежине тела, кичма трпи највеће оптерећење
Кичма се састоји од коштаних пршљенова, између којих се налазе еластични дискови. Пршљенови дају чврстину, а дискови омогућавају еластичност и спречавају трење између кичмених пршљенова.
Најосетљивији део кичме је лумбална регија, где се труп спаја са карлицом а карлица са ногама. Тај део кичменог стуба је најпокретљивији, трпи највећа оптерећења и ту је средиште и тежиште целог тела. Лумбални део тела, повезан са кичмом, карлицом и ногама - омогућава телу да буде у сталној равнотежи, како при седењу, тако и при стајању, савијању, ходању и трчању.

Крушка (Pyrus communis) јесте врста воћа пореклом из западне Азије. У људској исхрани употребљава се већ неколико хиљада година, али тек од 18. века почела је да се поклања већа пажња у гајењу и производњи нових сорти крушака којих данас у свету има више од 6000. Крушка је веома омиљена и у Србији, где је после шљиве и јабуке најчешће гајена воћарска култура. Уз добро познату енглеску „виљамовку”, код нас се гаје и локалне врсте као што су „караманка”, „калуђерка”, „лубеничарка” и „бошкова бочица”.
Храњива вредност крушке виша је него код јабуке због већег садржаја шећера и минералних материја. Хемијски састав плода чине: вода, шећери, целулоза, танин, пектин, органске киселине, беланчевине, масти, витамини (А, Це, Бе група, биотин), калијум, калцијум, фосфор, магнезијум, гвожђе и манган. Енергетска вредност килограма крушке је 400–600 калорија.
Због богатства састојака, али и превентивног и лековитог дејства (помаже код кардиоваскуларних болести, рака дебелог црева, обољења желуца), крушка би требало свакодневно да се нађе на нашој трпези. Посебно се препоручује као прво воће које треба увести у исхрану беба у облику кашица јер изазива најмање алергијских реакција. Уколико желите да направите неке од посластица са крушкама, нудимо вам неколико практичних и једноставних рецепата.

Састојци:
- 1,5 kg кукурузног брашна
- млакa водa по потреби
Начин припреме:
Василица, васуљица или василијица - све су то називи за врсту обичајног колача који се меси у српским кућама на Светог Василија, тј. Српску нову годину. Замесите тесто од брашна, постепено доливјући млаку воду док се не добије потребна густина, па обликујте лопту. Затим је преместите у подмазан плех и равномерно растањите у облику погаче. Тесто по површини нашарајте дрвцетом. Некада је обичај налагао да се колач нашара церовим, шипурковим и дреновим дрвцетом увезаним заједно црвеним концем (за здравље). Колач се пече у загрејаној рерни док не порумени и не добије лепу златну корицу. Печену Василицу требало би служити на Српску нову годину уместо хлеба.

Маринирањем одрезака у црном вину или пиву смањује се присутност канцерогених агенаса који настају печењем или пржењем меса. Португалски стручњаци са Универзитета у Порту су утврдили како шестосатно маринирање одрезака у алкохолу пре термичке обраде смањује присутност 17 облика канцерогених хетероцикличких амина. Хетероциклички амини настају излагањем природних шећера и аминокиселина из меса високим температурама, а у неким истраживањима су повезани с већим ризиком оболевања од рака желуца, дебелог црева, гуштераче и дојке.
Бибер за добро расположење
Пиперин је главни алкалоид бибера којем се приписују бројна фармаколошка дејства: противупална, аналгетска, а можда помаже и у превенцији чира на желуцу. Ново истраживање попису додаје и антидепресивни учинак. Уочено је и побољшање когнитивних функција.

Научници верују да читање новина, уредан сексуални живот, оптимистичан поглед на свет, посвећеност религији али и повремена свађа са партнером, продужавају живот.
Амерички научици верују да читање новина продужава живот за отприлике седам, а редован секс чак за дванаест година.
Ове године у САД и Великој Британији појавиће се књига "Како свом животу придодати коју годину више".
Аутори, амерички научници из клинике Мајо, универзитета државе Ајова и других чувених истраживацких центара, сакупили су најефикасније савете који се темеље на последњим научним открићима.
По њиховом мишљењу, од десет до дванаест година више придодају сексуални партнери. Усамљени и сексуално неактивни, по правилу, умиру раније него сексуално активни људи. Осам година дуже живе оптимисти.
Позитивна расположења, како се показало, повећавају имунитет, што опет помаже отпорности према болестима, чак и срчано-васкуларним.
Око седам година даје "активна" вера. Она подразумева не само религиозна уверења и молитве, већ и посећивање служби у храмовима.

Ужас! Прејели сте се, иако сте се зарекли да то нећете учинити! Међутим, била је тако дивна та празнична трпеза... Већ видите себе како се гојите и претварате у трокрилни орман. Да се то не би десило, свечано се заричете да следећег дана нећете појести ама баш ништа. Ионако ће вам бити потребно време да сварите све то што сте већ појели.
Стоп! Овај начин размишљања, премда чест, није баш здрав - а и неће вам помоћи у очувању витке линије. Наиме, оно што се најчешће деси уколико тако поступите јесте да изгладните, па да се увече следећег дана поново преједете - да поједете више него што бисте јели да сте се целог дана нормално хранили. Стручњаци предлажу да, уместо оваквог поступка, примените дијету "дан после", у којој има мало простих угљених хидрата и доста посних протеина, пошто ће вам то одржати стабилан ниво шећера у крви.
Доручак: омлет само од беланаца (или два-три беланца и једно жуманце) са посним сиром.
Ручак: салата од мешаног поврћа (зелена салата, краставац, парадајз, паприка) са туњевином или саламом од ћурећих груди зачињена јабуковим сирћетом, мало маслиновог уља и (ако желите) мало пармезана. За ужину, воћни јогурт без шећера, једна јабука или банана.

Састојци:
Тесто
- 1 kg брашна
- 1/2 литра млека
- 1 чаша киселе павлаке
- 50 грама квасца
- 1 кафена кашичица шећера
- 2,5 кафене кашичице соли
- 1 цело јаје + 1 жуманце за премазивање
- новчић
Украси
- 100 грама брашна
- мало воде (да се замеси чврсто тесто)
Начин припреме:
У дубљу посуду сипати брашно и со па промешати. У средини направити рупу у коју се измрви квасац, преко њега стави кашичица шећера и залије са 1/2 литра млаког млека. Кад квасац надође, ставити јаје и павлаку, па полако замесити тесто. Оставити га на топлом да кисне све док не удвостручи запремину. За то време од брашна и мало воде направити чврсто тесто, разваљати га и направити украсе за чесницу. Ја лично направим пет украса печатником које распоредим као крст и четири слова "С" и формирам српска оцила око крста.