Здрав живот

Несаница је веома честа појава, а већина људи има поремећаје спавања услед разних стресова, забринутости или неуредног живота, упозоравају стручњаци поводом обележавања Светског дана сна.
Недостатак сна може постати велики здравствени проблем уколико се продужи на неколико недеља или месеци, те може да изазове бројне проблеме међу којима су повишен крвни притисак, церебралноваскуларна обољења, инфаркт миокарда.
Поремећаји сна имају различите облике као што су хркање или несвесно буђење. Узроци хроничне несанице најчешће су депресија, анксиозност или физички бол.
Хигијена сна подразумева обезбеђивање услова за здрав сан, рецимо да се не једе непосредно пред спавање, јер тежи оброк може негативно да се одрази на квалитет сна, али лагана ужина може имати позитиван утицај јер у кревет не ваља отићи гладан.
Топла купка пре спавања такође може да помогне да се лакше утоне у сан, као и боје у спаваћој соби и боје постељине, а у том смислу су пожељне умирујуће боје-нежноплава, шумско зелена или боје јесење природе.

Римљани су први открили повољне ефекте на проблеме варења када би препоручили мед као благ лаксатив. Мед се тако користио у лечењу дијареје. Главни принцип који стоји иза ових теорија је веровање да мед помаже уништавању одређених бактерија у цревима понашајући се као превентивни фактор.
У току целог живота једна пчела произведе само 1/12 кашичице меда.
Пошто напусти старо гнездо, рој обично прелети тек неколико метара, и ту стане. Пчеле излетнице траже погодно место за оснивање нове колоније. Коначно, једно одредиште буде одабрано и онда узлеће читав рој.
Свака колонија састоји се од једне женке која полаже јаја - матице - и њених многих стерилних кћери, званих радилице. Радилице сакупљају храну, граде кошницу и подижу младе. Мужјаци се подижу само у оним годишњим добима када је њихово присуство неопходно.
Матица мора да произведе неку материју која привлачи радилице, а која се од ње може добити само директним контактом. Та твар очигледно стимулише уобичајено радно понашање кошнице. Тај хемијски гласник се назива "матична твар" или феромон. Експерименти су доказали да га пчеле преузимају непосредно с тела матице.

Мед је густа слатка сирупаста материја, производ медоносних пчела (лат. Apis mellifera или Apis mellifica) добијен од сабраних воћних и других сокова прерађених у пчелињем желуцу. Излучени сок одложен поклопљеном саћу хемијским реакцијама претвара се у мед. Према врстама биљака од које се добија, мед се разврстава у монофлорни (мед добијен од само једне врсте биљке, на пример, багрема) и полифлорни мед (мед добијен сакупљањем нектара са више врста биљака, као на пример, ливадски мед, шумски и др.). Мед је најважнији пчелињи производ, познат у људској исхрани још од праисторијског доба.
По дефиницији, мед је чисти производ у коме нема додатака било које друге супстанце.
Историја
Први знаци о коришћењу меда јављају се у сумерским и вавилонским текстовима писаним клинастим писмом. У почетку се користио као обредно средство у поливању прагова кућа и жртвеника. У мешавини са вином, мед се користио за поливање клинова светих грађевина. Мед се спомиње и у Библији, Курану и у списама многих грчких писаца.

Бели лук је вековима познат као универзални зачин, али и један од најчешће коришћених  природних лекова. Узгаја се у култури већ више од 4000 година. Прадомовина му је средња Азија, а био је познат Индијцима, Грцима и старим Римљанима.
Бели лук садржи више од 200 биолошки активних материја, с тим да су лековите и зачинске материје већином у луковици. Од лековитих материја присутна су етерична уља, витамини (А, Б1, Б2 и Ц), минерали (калијум, гвожђе, сумпор, јод, калцијум, фосфор, селен), аминокиселине, ензими, полиозе као инсулин, аденозин и алицин. Све су супстанце у луковици у концентрованом облику, а лековите су већ у малој концентрацији.
У нашој традиционалној медицини представљао је универзални лек у који се имало непоколебљиво поверење. Осим што се користио за спречавање, ублажавање и лечење различитих тегоба, бели лук је служио и у борби против старења, против кукаца и вампира, али и љубавних проблема, тј. њиме се лечила импотенција. И данас у неким сеоским кућинствима можемо наћи венце белог лука који се користе као заштитно средство против злих духова и осталих злих невидљивих сила.

Бели лук или чешњак (лат. Allium sativum) је веома распрострањена зачинска биљка.
Бели лук као народни лек
У народу, бели лук је лек за све, према коме се има врло велико и непоколебљиво поверење. У том готово фанатичном исконском веровању иде се често тако далеко да се бели лук и данас у неким домаћинствима на селу употребљава не само као превентивно већ и као мађијско заштитно средство против »злих духова« и других »невидљивих опасних сила«, дакле, као средство за бајање, врачање, чини и мађије.
Исконско веровање у лековиту, заштитну и мађијску моћ белог лука заорало је дубоку бразду у материјалном и духовном животу нашег народа. Нема у нас сеоске куће која не сади лук. Бели лук се готово редовно једе и ставља као зачин у разна јела. У пролеће и за време дуготрајних постова бели лук се обавезно морао да једе уз сваки оброк. За време разних епидемија тифуса, колере, куге, дизентерије, грипа и уопште кад год се јављао велик помор народа од заразних болести, увек је као превентивно и куративно средство препоручиван и свакодневно употребљаван, пре свега, бели лук.
Кад је мајка спремала сина у војнике, ћерку међу младеж, а једро дете на улицу, увек се негде у оделу или око тела крило мало белог лука (амајлија). И данас многи на пут не крећу без белог лука.
За шта се употребљава бели лук?

Посебно током хладног годишњег доба цвекла је изузетно важна за здравље. Она нас штити од прехлада. Њен драгоцени пигмент сузбија бактерије и вирусе, чиме цвекла подржава природну одбрану, објашњава бечки здравствени стручњак професор Хадемар Банкхофер. 
Пигмент тамноцрвеног корена - бетанин, припада групи антоцијана. Он може да сузбије вирусе који се јављају уз прехладу. Бетанин деактивира бактерије и подстиче њихово избацивање из организма. Тако природне одбрамбене снаге могу поново да ојачају и нормално функционишу.
Осим тога, у цвекли се налази протеинска компонента бетаин, која јача јетру и подстиче разградњу масних наслага у телу. Једна чаша сока од цвекле уз свако јело може да помогне приликом мршављења. Следећи веома корисни састојци садржани су у цвекли: бакар - подстиче концентрацију и јача зглобове; гвожђе је добро за крв; хром помаже у борби против прекомерне тежине, манган спречава реуму; цинк и селен јачају имунитет. Редовно конзумирање цвекле је такође добро за косу, кожу и нокте. И на крају ово поврће помаже код затвора.

Више од 40 одсто случајева рака дебелог црева и дојке могло би да се избегне у развијеним земљама уравнотеженом исхраном, редовном физичком активношћу и контролом телесне тежине, наведено је у међународном здравственом извештају "Мере и активности за превенцију рака".
У развијеним земљама би, према том извештају, број случајева рака дебелог црева могао да се смањи за 43 одсто, а рака дојке за 42 одсто уравнотеженом исхраном и вежбама. На тај начин би могла да се избегне и четвртина најчешћих облика рака у земљама у развоју. У те податке, међутим, нису укључени облици рака изазвани пушењем, који представљају око трећину случајева те болести.
Извештај су сачинили француско хуманитарно удружење Светски фонд за истраживање рака и амерички Институт за истраживање рака, који су обавили анализу учесталости 12 врста рака у четири земље - САД, Великој Британији, Бразилу и Кини, пренели су француски медији.

Сушено и језгровито воће укусне су и здраве грицкалице или додаци јелима и посластицама, а нарочито их зими радо једемо. Наравно да су много здравији од чипса и разних грицкалица од брашна, али у себи крију и много калорија. Зато их треба јести само као здраву ужину или чак замену за оброк.
Бадем
Бадем је врло богат масноћама, али је од велике користи за срце. Бадеми надмашују остале коштуњаве плодове јер су богати монозасићеним масним киселинама које обарају холестерол и тако пружају заштиту од срчаних обољења. Такође су богати витамином Е, још једним заштитником срца. Добар су извор калцијума. Само 30 гр. бадема обезбеђује 10 одсто дневне дозе овог минерала. Монозасићене масне киселине одржавају холестерол под контролом, витамин Е помаже у спречавању акумулирање плака у артеријама. Калцијум доприноси изградњи чврстих костију, регулисању рада срца и нормализацији крвног притиска.
Орах
Богат је масноћама биљног порекла, а има у себи и јода, тако да, поред веома сличних карактеристика као и бадем, нормализује рад тироидне жлезде када је у хиперфункцији.
Суве кајсије

Купус спречава скорбут, лечи чир на желуцу и дванаестопалачном цреву, хронични затвор, делује антисептично, јача одбрамбени систем организма, лечи реуму, ране од проширених вена на ногама, плућне болести, артритис, гихт, малокрвност.
Купус (Brassica oleracea L.), двогодишња биљка, изузетно је важно поврће у исхрани наших људи.
Купус има малу енергетску вредност али је зато богат минералима и витаминима (купус има калцијума више него било која друга биљка). Затим, богат је калијумом, гвожђем, сумпором, магнезијумом, бакром, фосфором. Мало је познато да је купус по садржају витамина Це раван лимуну или поморанџи. Садржи још и витамин Б1, као и провитамин А.
За исхрану купус се користи свеж, куван или укисељен. Утврђено је да је купус здравији сиров него куван, а шкодљив је по здравље ако се пржи или динста на масти. Кувањем или пржењем из купуса нестају његови најважнији састојци. Кисели купус и расол су, као и сиров, веома здрави и лековити. Чаша расола благотворан је јутарњи напитак. Сок од свежег купуса подстиче размену материја, спречава појаву чира или гастритиса. Лековите облоге се праве од листа купуса.

Брусница је права ризница различитих заштитних материја и благотворно делује на здравље, иако је некима, можда, превише киселе јер садрже много витамина Ц, пише часопис "Нутриционист".
Уз витамине, минерале и друге храњиве елементе, као што су витамини А и Ц, калијум, биљна влакна, у њима су откривени и бројни биофлавоноиди који имају снажно антиоксидантско деловање, врло важно у превентиви и смањивању ризика оболевања од различитих облика карцинома, посебно рака дојке и дебелог црева.
Осим тога, антиоксиданси помажу и у превенцији одређених фактора који подстичу настанак болести крвног система.
Амерички Национални институт за здравље финансира истраживања о утицају брусница на срчане болести, која показују да три чаше сока од брусница на дан повећавају ниво антиоксиданса у плазми више од 120 одсто.
На тај начин се у крви подиже ниво доброг холестерола (ХДЛ), те се ризик од болести срца и крвног система смањује за чак 40 одсто.
Хипурична киселина, која се налази у брусницама, је природни антибиотик.