Само две супене кашике овсених мекиња дневно могу да вам помогну да изгубите вишак килограма, снизите холестерол и заштитите своје крвне судове, предупредите или ублажите дијабетес, спречите затвор и превентивно утичете на могућ развоја рака дебелог црева...
Захваљујући великом садржају простих шећера, мед је драгоцена, природна, високо вредна и лако сварљива храна, која после узимања директно прелази у крвоток. Стога се мед препоручује како здравим особама, тако и оболелим, а нарочито деци и реконвалесцентима. Мед је врло погодна храна за децу, за спортисте, за оне који се баве физичким или интелектуалним радом. Мед је одличан регулатор крвног притиска. Помаже нормалне функције срца. Употребом меда поправља се малокрвност. Мед корисно делује код нервне и психичке исцрпљености, код обољења штитне жлезде, хроничног и акутног обољења органа за дисање, а код обољења јетре мед се сматра не само као незамењива храна већ и као лек. Оптимална количина меда за одрасле особе износи 60-100 грама дневно, а за децу упола мање. Мед најбоље узимати три пута дневно и то: ујутру 30 грама, у току дана 40 грама и увече око 25 грама.
Несаница је веома честа појава, а већина људи има поремећаје спавања услед разних стресова, забринутости или неуредног живота, упозоравају стручњаци поводом обележавања Светског дана сна.
Римљани су први открили повољне ефекте на проблеме варења када би препоручили мед као благ лаксатив. Мед се тако користио у лечењу дијареје. Главни принцип који стоји иза ових теорија је веровање да мед помаже уништавању одређених бактерија у цревима понашајући се као превентивни фактор.
Мед је густа слатка сирупаста материја, производ медоносних пчела (лат. Apis mellifera или Apis mellifica) добијен од сабраних воћних и других сокова прерађених у пчелињем желуцу. Излучени сок одложен поклопљеном саћу хемијским реакцијама претвара се у мед. Према врстама биљака од које се добија, мед се разврстава у монофлорни (мед добијен од само једне врсте биљке, на пример, багрема) и полифлорни мед (мед добијен сакупљањем нектара са више врста биљака, као на пример, ливадски мед, шумски и др.). Мед је најважнији пчелињи производ, познат у људској исхрани још од праисторијског доба.
Бели лук је вековима познат као универзални зачин, али и један од најчешће коришћених природних лекова. Узгаја се у култури већ више од 4000 година. Прадомовина му је средња Азија, а био је познат Индијцима, Грцима и старим Римљанима.
Бели лук или чешњак (лат. Allium sativum) је веома распрострањена зачинска биљка.
Посебно током хладног годишњег доба цвекла је изузетно важна за здравље. Она нас штити од прехлада. Њен драгоцени пигмент сузбија бактерије и вирусе, чиме цвекла подржава природну одбрану, објашњава бечки здравствени стручњак професор Хадемар Банкхофер.
Више од 40 одсто случајева рака дебелог црева и дојке могло би да се избегне у развијеним земљама уравнотеженом исхраном, редовном физичком активношћу и контролом телесне тежине, наведено је у међународном здравственом извештају "Мере и активности за превенцију рака".
Сушено и језгровито воће укусне су и здраве грицкалице или додаци јелима и посластицама, а нарочито их зими радо једемо. Наравно да су много здравији од чипса и разних грицкалица од брашна, али у себи крију и много калорија. Зато их треба јести само као здраву ужину или чак замену за оброк.
Ауторска права Радио Оаза 2026