У Египту се мед користио приликом балзамовања. У великом броју домаћинстава употребљавао се као заслађивач. Због своје драгоцеости служио је и као средство плаћања а веровало се и да животиње храњене медом представљају посебан дар боговима.
У Античкој Грчкој мед се најчеште користио као дар боговима и душама умрелих. Грци су сматрали да је Медолина, алхохолно пиће са медом, свето пиће Олимпа.
У Европи се мед користио најчешће за исхрану, прављење малтера и напитака и као лековито средство. У Немачкој је током 11. века пиво заслађивано медом, а немачки феудалци су свој данак плаћали у пчелином воску и меду.
На Америчким континентима колонизацијом Шпаније у 16. веку откривено је да су мексички и централноамерички доморовци били искусни пчелари. Северноамерички народи називали су европске пчеле за муве белог човека.
Састав меда
Мед је мешавине од преко 70 разноврсних састојака. Тачан састав меда зависи од мешавине цвећа и биља чији нектар пчеле скупљају. Преко 80 % меда чине угљени хидрати. Најзаступљенији су фруктоза и глукоза са преко 60 % . Нешто мање од једне петине је вода, које најчешће има око 17 % , док је шећер заступљен до 9 %.
Количина воде у меду утиче на његову вискозност, тежину и кристализацију. Уколико је процентуално вода заступљенија, мед ће бити вискознији, а кристализација ће касније наступити. Вода је, у зависно од врсте меда, заступљена од 15% до 20%. Међутим заступљеност воде мења се приликом кристализације.
У састав меда улази и преко 20 киселина процентуално заступљене са око 0.50 %. Заступљеност киселина и њихова pH вредност зависи од врста биља од којих је мед произведен, али и од географског локалитета.
Због велике коцентрације хранљивих материја, мед се користи и у хранљиве и у лековите сврхе. Мед је посебно богат витаминима B и E групе, од којих највише има рибофлавина (око 40 g у 100 меда).
Мешавине
Најраспрострањенији мед данашњице је мешани мед добијен мешањем две или више врста различитог меда. Најчешће је то мешавина сличних врста са истог подручја, мада све чешће су мешавине меда са различитих географских средина и различитих биљака.
Мешани мед се најчешће користи у лековите сврхе, где је највећу примену пронашао у кинеској традиционалној медицини.
Производња меда
Према извештају Пољопривредне и Прехрамбене организавије Уједињених нација, током 2005, Кина, Турска и Сједињене Америчке Државе били су највећи произвођачи меда.
Мексико је један од великих снадбевача светског тршишта. Удео у светској производњи меда креће се око 10%. Међутим много већу производњу бележи Јуката, која се по производњи меда у свету, налази на трећем месту. Обе земље мед углавном производе на традиционални начин.
Србија је земља богата бујном вегетацијом што је омогућава велики производни капацитет. Иако су капацитети око 10.000 t меда годишње, у Србији се производи између 4.000 t и 5.000 t. У зависности од поднебља, производе се неколико врста меда. Уколико су климатски услови погодни у неким деловима произведе се и по 30kg чистог меда годишње из једне кошнице.
ВикипедијА