Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Ручак из киоска
2009.11.24
Оброк на брзину или фаст фуд бије глас да је „убица лепог лица”, јер је привлачан, а додаје килограме и друге бољке... Каква год га фама пратила није га лако избећи, а ни одолети му
Хамлетовску дилему: брза храна – да или не – решавамо различито. Од одлучног одбијања у стилу фаст фуд – ни луд до прихватања нужног зла, јер кад стомак усред дана закрчи као покварени радио, не прави се питање чиме га „ућуткати”. А са свих страна маме гироси, наћоси, пите и пице, пљескавице, сендвичи и лепињице...
Сендвич је без сумње био први брзи оброк који је својевремено припреман за Џона Монтгјуа, војводу од Сендвича, (1718–1792), иначе, страственог коцкара. Да не би прекидао партију, захтевао је да се њему и пајташима за карташким столом доносе по две кришке хлеба између којих је стављено танко нарезано печено месо. Тако је у исхрану ступио легендарни оброк назван по лорду Сендвичу. Сендвичи се данас „пакују” у све врсте пецива а гарнирају свим замисливим надевима од поврћа, меса, рибе, пилетине, тофуа...
Од укусних ђаконија које се једу „с ногу” Грци имају гирос, Турци шиш кебаб, Мексиканци тортиље и наћос, Французи палачинке и кроасане, Италијани пице.... А ми? Позајмили смо све пикантерије од њих, а додали им и своје лепиње пуњене свим и свачим па запечене – чобанске, ужичке, краљевачке... У Београду је још шездесетих година постала култна она из пекарице на почетку Скадарлије, пуњена гулашом, због које су пред пекаром били редови као својевремено за карте на Фесту. А тек гибаница са девет спратова и све оне слане пите – кромпируша, купусник, тиквењак, зељаница... Ту се може прошверцовати и бурек који није наш, али га волимо као да јесте.
У Сарајеву је најновији хит бурек испод сача, код нас пица бурек, пуњен шунком, качкаваљем, ориганом. Укус – боли глава, али од тежине масног залогаја понекад боли и стомак.
Да ли је роштиљ нежнији према стомаку нисмо истраживали, али да је подједнако омиљен, нема збора. Још кад је у лепињи или сомуну... Може да се бира – сарајевски, бањалучки, лесковачки...
Овај са југа Србије је и заштићени бренд, мек као душа, толико еластичан да кад падне, „он одрипне од земљу, па се врне у тањир”, како кажу Лесковчани. На њега су с разлогом поносни, па у Лесковац, као ни у Сарајево, „Мекдоналдс” није могао ни да привири.
Ко после свега сланог и масног чезне за нечим слатким може да бира наше и америчке крофнице посуте ванилин шећером од којих мирише читава улица, данско и „Форнетијево” пециво са воћним или чоколадним пуњењем, слатке пите, штрудле с орасима или с маком. Ко је чалабрцнуо све набројано, куне се да је укусно, а да ли је и здраво, размишљаће касније. Уосталом, мали је избор хране какву препоручују нутриционисти. Има нешто сендвича у интегралним кифлама и као туч тешких црних кајзерица с тофу сиром, увек од прекјуче, јер се око њих, у малобројним макробиотичким продавницама, купци баш и не бију... Како се може решити ова гастрономска квадратура круга, показао је Џејми Оливер, млади и славни британски кувар, који је здраву органску храну вратио у дечје тањире по школским кантинама. Уместо чоколаде, газираних сокова, меса лошег квалитета, преслане, масне пржене хране са брдом помфрија, ученици сада добијају квалитетно месо и рибу, здраве сокове, свеже воће и поврће. Пржена храна ће гостовати на јеловнику само једном недељно. Можемо ли се бар у томе угледати на њих?
Друга страна брзог залогаја
Дуго се запослени и у свету и код нас хране успут, у трку, не опредељујући се за оно што је организму потребно, већ за оно што им је надохват руке. Какве могу бити последице таквог начина исхране, питали смо примаријуса др Надежду Радисављевић, специјалисту опште медицине у Дому здравља Стари град иначе стручњака за исхрану.
– По дефиницији, фаст фуд је храна која се припрема брзо, сервира брзо и једе брзо а уз то је јефтина. Стално се загрева и подгрева, тако да о свежини нема говора, украшена је и „нацифрана” и углавном изгледа привлачно. Али таква храна је пребогата скривеним мастима и јако штетним засићеним масним и трансмасним киселинама – упозорава др Радисављевић.– Захваљујући доминантном утицају ланаца брзе хране, ми смо у ствари лабораторијски кунићи трећег миленијума, тако да ће последице тек уследити – сматра стручњак и додаје – јер ма ко био „отац” неке болести, неправилна исхрана јој је „мајка”. Храну богату дијетним влакнима, а сиромашну мастима, какву су јели наши преци, заменили смо обиљем пецива и слаткиша, заборављајући да су бели шећер и бело брашно главни „кривци” за формирање масне јетре која отвара пут многим проблемима као што су дијабетес, различити тумори...
Брза храна је такозвана густа енергетска храна, која у малој количини садржи много калорија, тешко се вари и могући је узрок гојазности, упозорава докторка. Ни начин припремања такве хране није здрав, јер се углавном пржи на уљима која се у фритези греју ко зна колико пута. Још је већи проблем једноличност, јер кад стално уносимо намирнице истог састава, на бази скроба и масноћа, организам лишавамо свих потребних витамина, минерала и антиоксиданаса којих има само у воћу и поврћу.
– Све док око школа имамо искључиво киоске са кроасанима и пљескавицама неће бити ни правилне исхране, а имамо све више деце од десет година са шећерном болешћу. Док шира заједница нешто у вези с тим не предузме, и не отворе се школске кухиње, може се за ужину носити оброк од куће: интегрални хлеб и пециво, добро опрано воће и поврће и то бар пет различитих врста. Одлична ужина за ђака била би рецимо кувана пшеница са орасима, много боља од слатког и масног кроасана или беле кифле, или куван пиринач са млевеним бадемима, гриз са бундевом, банане. Проблем јесте како у току дана деци или одраслима обезбедити такав оброк, али ако ништа друго, може се јести свеже воће или купљене већ припремљене салате – напомиње др Надежда Радисављевић.
Једна пица, много посла...
Дневни унос калорија требалобида се поклапа са дневном потрошњом.У противном ће се вишак масти наталожити баш тамо где вам најмање одговара. Да бисте сагорели 1.230 калорија, колико износи једна цела пица, требало би да играте фудбал, кошарку или да се бавите фитнесом читав сат, што ће „однети” 600 калорија, па да возите собни бицикл пола сата, што је још 400, остаће и за пола сата шетње која троши 130 калорија, а ако после тога водите љубав пола сата, умереним стилом, утрошићете преостале калорије. Уколико вам то звучи напорно, можете се определити за салате, које у просеку имају десет пута мање калорија од једне пице.
Укусно, али и калорично
Калоријска вредност брзе хране
Пица цела са шунком, качкаваљем, шампињонима 1230 кал.
Пица парче 390
Савијача с месом од 250 г 780
Крофне 354
Бурек са месом од 250 г 659
Пљескавица у лепињи, без прилога 976
Кроасан са еурокремом 440
Сендвич с туњевином 534
Хамбургер, већи, биг-мек 540
Хамбургер обичан 245
Хот дог 280
Помфри 230
Крофнице мале са шећером, три комада, 235
Данско пециво с пекмезом једно 230
Салата од слатког купуса 100
Ручак за цео дан
Ко руча у ресторанима брзе хране, познато му је да врло брзо и огладни, па се може заварати да је такав оброк лаган. А није. Ако се на вашем послужавнику нашао „биг-мек” он вреди 540 калорија, велики помфри готово исто толико – 500, чаша кока-коле 310, пита с јабукама 250, а сладолед с преливима и више од 500! Имајући у виду да особи средњег доба за обављање средње тешког посла није потребно више од 2000 калорија, јасно је да је овим једним оброком, без салате и воћа, испунио дневну калоријску квоту.
Дивота звана бурек
Бурек се једе у многим земљама које су некад биле у саставу Отоманског царства, припрема се и од лиснатог и од киселог теста, пуни се сиром, млевеним месом или поврћем. Име му потиче од турске речи бур (савијати), или можда од персијске речи бирек.
У Турској и у Грчкој праве га са фета сиром, док је курдски празан, често посут прах шећером. У Босни буреком зову само увијену питу с месом, док је у Србији округао, слојевитих кора а хрскаве златносмеђе корице, у тепсији. Рецепт за округли бурек је „усавршен” у Нишу, где га је још 1498. народу представио чувени турски пекар Мехмед Оглу из Истанбула. У Нишу се сваке године одржава и бурегџијада, а 2005. постигнут је рекорд – бурек од 100 килограма, пречника два метра, највећи икад направљен.
Бурегџинице постоје још од 18. века. Има их широм Босне, Македоније, Црне Горе, подоста их је и у Хрватској, а ни Словенци нису имуни на чари бурека. У Београду их није било све до 1990. Бурек се продавао уз остало пециво у пекарама.
Храна обична, ал’имена нису...
Ако је брза храна по репертоару монотона, то се не може рећи и за имена места у којима се припрема. Тако се један наш фаст фуд ресторан зове „Душа”, други „Комша”, за вредне је ту „Цврчак и мрав”, за гладне „Кућа шницли”. Коме је увек мало времена може да сврати у „Пет годишњих доба”. Ако је на дијети, боље да руча код „Три ћевапа”, ако није, ту су „Летеће пите” и „Крофна бар”. Уместо код маме, може јести и „Код бабе”. Пошто смо имали кинотеку и винотеку добисмо и „Пљескотеку”. Љубитеље брзалица, квизова и сличних мозгалица, радоваће имена попут „Џорашо”, „Макоко” и „Фалафел”. Ко открије шта значе и изговори их без грешке – можда освоји и пљескавицу гратис. Иначе – правац у „Ке скандало”.
Нађа Орлић
У Сарајеву је најновији хит бурек испод сача, код нас пица бурек, пуњен шунком, качкаваљем, ориганом. Укус – боли глава, али од тежине масног залогаја понекад боли и стомак.
Да ли је роштиљ нежнији према стомаку нисмо истраживали, али да је подједнако омиљен, нема збора. Још кад је у лепињи или сомуну... Може да се бира – сарајевски, бањалучки, лесковачки...
Овај са југа Србије је и заштићени бренд, мек као душа, толико еластичан да кад падне, „он одрипне од земљу, па се врне у тањир”, како кажу Лесковчани. На њега су с разлогом поносни, па у Лесковац, као ни у Сарајево, „Мекдоналдс” није могао ни да привири.
Ко после свега сланог и масног чезне за нечим слатким може да бира наше и америчке крофнице посуте ванилин шећером од којих мирише читава улица, данско и „Форнетијево” пециво са воћним или чоколадним пуњењем, слатке пите, штрудле с орасима или с маком. Ко је чалабрцнуо све набројано, куне се да је укусно, а да ли је и здраво, размишљаће касније. Уосталом, мали је избор хране какву препоручују нутриционисти. Има нешто сендвича у интегралним кифлама и као туч тешких црних кајзерица с тофу сиром, увек од прекјуче, јер се око њих, у малобројним макробиотичким продавницама, купци баш и не бију... Како се може решити ова гастрономска квадратура круга, показао је Џејми Оливер, млади и славни британски кувар, који је здраву органску храну вратио у дечје тањире по школским кантинама. Уместо чоколаде, газираних сокова, меса лошег квалитета, преслане, масне пржене хране са брдом помфрија, ученици сада добијају квалитетно месо и рибу, здраве сокове, свеже воће и поврће. Пржена храна ће гостовати на јеловнику само једном недељно. Можемо ли се бар у томе угледати на њих?
Друга страна брзог залогаја
Дуго се запослени и у свету и код нас хране успут, у трку, не опредељујући се за оно што је организму потребно, већ за оно што им је надохват руке. Какве могу бити последице таквог начина исхране, питали смо примаријуса др Надежду Радисављевић, специјалисту опште медицине у Дому здравља Стари град иначе стручњака за исхрану.
– По дефиницији, фаст фуд је храна која се припрема брзо, сервира брзо и једе брзо а уз то је јефтина. Стално се загрева и подгрева, тако да о свежини нема говора, украшена је и „нацифрана” и углавном изгледа привлачно. Али таква храна је пребогата скривеним мастима и јако штетним засићеним масним и трансмасним киселинама – упозорава др Радисављевић.– Захваљујући доминантном утицају ланаца брзе хране, ми смо у ствари лабораторијски кунићи трећег миленијума, тако да ће последице тек уследити – сматра стручњак и додаје – јер ма ко био „отац” неке болести, неправилна исхрана јој је „мајка”. Храну богату дијетним влакнима, а сиромашну мастима, какву су јели наши преци, заменили смо обиљем пецива и слаткиша, заборављајући да су бели шећер и бело брашно главни „кривци” за формирање масне јетре која отвара пут многим проблемима као што су дијабетес, различити тумори...
Брза храна је такозвана густа енергетска храна, која у малој количини садржи много калорија, тешко се вари и могући је узрок гојазности, упозорава докторка. Ни начин припремања такве хране није здрав, јер се углавном пржи на уљима која се у фритези греју ко зна колико пута. Још је већи проблем једноличност, јер кад стално уносимо намирнице истог састава, на бази скроба и масноћа, организам лишавамо свих потребних витамина, минерала и антиоксиданаса којих има само у воћу и поврћу.
– Све док око школа имамо искључиво киоске са кроасанима и пљескавицама неће бити ни правилне исхране, а имамо све више деце од десет година са шећерном болешћу. Док шира заједница нешто у вези с тим не предузме, и не отворе се школске кухиње, може се за ужину носити оброк од куће: интегрални хлеб и пециво, добро опрано воће и поврће и то бар пет различитих врста. Одлична ужина за ђака била би рецимо кувана пшеница са орасима, много боља од слатког и масног кроасана или беле кифле, или куван пиринач са млевеним бадемима, гриз са бундевом, банане. Проблем јесте како у току дана деци или одраслима обезбедити такав оброк, али ако ништа друго, може се јести свеже воће или купљене већ припремљене салате – напомиње др Надежда Радисављевић.
Једна пица, много посла...
Дневни унос калорија требалобида се поклапа са дневном потрошњом.У противном ће се вишак масти наталожити баш тамо где вам најмање одговара. Да бисте сагорели 1.230 калорија, колико износи једна цела пица, требало би да играте фудбал, кошарку или да се бавите фитнесом читав сат, што ће „однети” 600 калорија, па да возите собни бицикл пола сата, што је још 400, остаће и за пола сата шетње која троши 130 калорија, а ако после тога водите љубав пола сата, умереним стилом, утрошићете преостале калорије. Уколико вам то звучи напорно, можете се определити за салате, које у просеку имају десет пута мање калорија од једне пице.
Укусно, али и калорично
Калоријска вредност брзе хране
Пица цела са шунком, качкаваљем, шампињонима 1230 кал.
Пица парче 390
Савијача с месом од 250 г 780
Крофне 354
Бурек са месом од 250 г 659
Пљескавица у лепињи, без прилога 976
Кроасан са еурокремом 440
Сендвич с туњевином 534
Хамбургер, већи, биг-мек 540
Хамбургер обичан 245
Хот дог 280
Помфри 230
Крофнице мале са шећером, три комада, 235
Данско пециво с пекмезом једно 230
Салата од слатког купуса 100
Ручак за цео дан
Ко руча у ресторанима брзе хране, познато му је да врло брзо и огладни, па се може заварати да је такав оброк лаган. А није. Ако се на вашем послужавнику нашао „биг-мек” он вреди 540 калорија, велики помфри готово исто толико – 500, чаша кока-коле 310, пита с јабукама 250, а сладолед с преливима и више од 500! Имајући у виду да особи средњег доба за обављање средње тешког посла није потребно више од 2000 калорија, јасно је да је овим једним оброком, без салате и воћа, испунио дневну калоријску квоту.
Дивота звана бурек
Бурек се једе у многим земљама које су некад биле у саставу Отоманског царства, припрема се и од лиснатог и од киселог теста, пуни се сиром, млевеним месом или поврћем. Име му потиче од турске речи бур (савијати), или можда од персијске речи бирек.
У Турској и у Грчкој праве га са фета сиром, док је курдски празан, често посут прах шећером. У Босни буреком зову само увијену питу с месом, док је у Србији округао, слојевитих кора а хрскаве златносмеђе корице, у тепсији. Рецепт за округли бурек је „усавршен” у Нишу, где га је још 1498. народу представио чувени турски пекар Мехмед Оглу из Истанбула. У Нишу се сваке године одржава и бурегџијада, а 2005. постигнут је рекорд – бурек од 100 килограма, пречника два метра, највећи икад направљен.
Бурегџинице постоје још од 18. века. Има их широм Босне, Македоније, Црне Горе, подоста их је и у Хрватској, а ни Словенци нису имуни на чари бурека. У Београду их није било све до 1990. Бурек се продавао уз остало пециво у пекарама.
Храна обична, ал’имена нису...
Ако је брза храна по репертоару монотона, то се не може рећи и за имена места у којима се припрема. Тако се један наш фаст фуд ресторан зове „Душа”, други „Комша”, за вредне је ту „Цврчак и мрав”, за гладне „Кућа шницли”. Коме је увек мало времена може да сврати у „Пет годишњих доба”. Ако је на дијети, боље да руча код „Три ћевапа”, ако није, ту су „Летеће пите” и „Крофна бар”. Уместо код маме, може јести и „Код бабе”. Пошто смо имали кинотеку и винотеку добисмо и „Пљескотеку”. Љубитеље брзалица, квизова и сличних мозгалица, радоваће имена попут „Џорашо”, „Макоко” и „Фалафел”. Ко открије шта значе и изговори их без грешке – можда освоји и пљескавицу гратис. Иначе – правац у „Ке скандало”.
Нађа Орлић
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Дође пијанац у биртију и издере се:
- Сви политичари су будале!
Каже му Мујо:
- Немој да вређаш!
- Шта, ти си политичар?" пита пијанац.
- Не. Ја сам будала.
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026