Здрав живот

Иако је опште позната чињеница да се током зиме конзумира тешка и маснија храна, мало је познато какве последице то може да остави на наш организам. Зато је повремена детоксикација организма током зимских месеци обавезна. Само тако, поручује Бранка Мирковић, нутрициониста, очуваћете добро здравље.
Дакле, како последице конзумирања тешке и масне хране не би биле трајне и како бисте повратили снагу и енергију, приуштите организму квалитетно чишћење. Најбољу детоксикацију организму осигурава воће и поврће, вода и чајеви. Шта би, дакле, требало да уносите ових дана у организам одговара Бранка Мирковић, нутрициониста.
Вода
Препорука светске здравствене организације је да се у организам дневно уносе најмање две литре воде. Ако желите да очистите организам, тада би те количине требало да буду и веће. Они који заборављају да редовно пију воду требало би да одмах ујутро започну с боцом од две литре воде. На тај начин моћи ћете да пратите да ли пијете довољно воде. Вода је еликсир живота и најбоље делује на организам, зато водите рачуна о томе да је уносите у организам у довољним количинама.

Смањењем дневне количине соли за само три грама у САД би могло да се спречи до 66.000 шлогова, 99.000 инфаркта и 92.000 смртних случајева годишње, а америчко здравство би у том периоду уштедело 24 милијарде долара, поручују стручњаци Универзитета Калифорније.
Корист за америчко друштво, услед наведеног дневног смањења уношења соли у људски организам, би била равна оној као у случају да 50 одсто пушача САД остави цигарете. Такође, знатно би се смањио проценат гојазних, наглашава вођа истраживања докторка Кирстен Бибинс-Доминго.
Со, која доприноси високом крвном притиску и срчаним обољењима, у Америци се користи знатно више него што је потребно. Утврђено је да 75 до 80 одсто унете соли долази из прерађене хране и да мушкарци у САД уобичајено троше 10,4 грама соли дневно, док Амерканке исхраном унесу 7,3 грама сваког дана.
Стручњаци упозоравају да је потрошња и даље у порасту.
Чак би и смањење уношења соли у исхрани Американаца за свега један грам дневно, спречило 11.000 до 23.000 шлогова, 18.000 до 35.000 срчаних удара и између 15.000 и 32.000 смртних случајева услед било којих узрока.

Научници поново упозоравају на опасности дужег седења, тврдећи после најновијих истраживања да оно повећава ризик за срчани удар, па чак и смрт.
Дуже седење, чак и ако се редовно вежба, штети здрављу и није важно где се седи - на послу, у школи, колима или пред компјутером. Много је важније колико сати оно траје.
Истраживање је прелиминарно, али неколико студија наговештава да су они људи који већину дана проведу седећи, склонији дебљини, срчаном удару и да су чак веће шансе да премину.
У уводнику који је ове недеље објавио „Британски часопис за спортску медицину”, Елин Еклбом-Бак из шведске Школе за спорт и медицинске науке предлаже да власти поново размотре како дефинишу физичку активност, да би се јасније указало на опасности од седења.
Иако су медицински званичници издали, као смернице, препоруке који је минимум потребне физичке активности, они нису предложили да се ограничи време проведено у седећем положају.

Као лековита биљка, линцура се вековима користи у народној медицини, али се њена лековита својства примењују и у савременој медицини. У нашим крајавима линцура се зове и срдачица или трава од срца, генцијана кошутник, лицијан, лецијан, равет, раван... Раније се линцура користила као одличан лек против куге.
Познато је да су линцуру као лек користили и Илири. Због лековитих особина (и популарности), у нашим крајевима је ранијих година линцура немилосрдно експлоатисана као лековита трава, тако да је у неким крајевима постала реткост. Због тога је линцура у нашим крајевима и суседним земљама законом заштићена како би се очувала. За потребе прераде линцура се у новије време гаји у баштама, али и на ливадама као индустријско биље. Код нас је највише има у брдима, планинским пашњацима или поред грмља.
Линцура (Gentiana lutea) је вишегодишња биљка која израста до око једног метра. Стабиљка је округла и шупља, са светложутим цветовима, док је корен разгранат и дугачак.

Уморни сте, безвољни, исцрпљени, није вам ни до чега? А при том сте планирали излазак или вас очекује пословни састанак на коме не смете да куњате. Откривамо вам како да поново напуните батерије за само неколико минута.
Витамин Ц такође помаже уморном организму: ако пушите, нездраво живите или сте једноставно уморни, једите помаранџе јер ово воће тренутно враћа енергију
ТЕРАПИЈА МИРИСИМА
Ведро расположење долази и преко чула мириса. Разлог је у томе што је нос директно повезан с делом мозга који је надлежан за емоције. Удишите мирис ђумбира, нане, мандарине или грејпфрута.
МАСИРАЊЕ УШНИХ РЕСИЦА
Снажно масирајте палцем и кажипрстом ушне ресице. Акупресура ушију има готово исто дејство као и масажа целог тела.
ЧУПКАЊЕ КОСЕ
Исцрпљени сте и не можете да се концентришете? У том случају помоћи ће вам овај мали трик: вуците косу прамен по прамен нагоре тако да се кожа главе благо подиже. На тај начин се побољшава циркулација и повећава будност.
ДУБОКО ДИСАЊЕ
Удахните и издахните дубоко - ова метода чини чуда. Полако удишите ваздух кроз нос тако да кисеоник допре до стомака, а затим га избаците кроз уста (10 пута).

Због своје изузетне лековитости, бели слез се вековима користи у народној, али и у савремениј медицини и фармацији. У нашим крајавима има и других назива за бели слез: добри слез, питоми слез, велики слез...
Сматра се да је бели слез пореклом са простора источне Европе и западне Азије. Због својих лековитих особина, гаји се у Европи и Азији, али и у Америци и у Аустралији.
Бели слез (Althaea officinalis) је вишегодишња, ароматична и зељаста биљка, која израста до висине 1-2 метра. Биљка је обрасла густим свиластим длакама, листови су спирално поређани, сребрнобеличасте боје, а цветови су ружичасти.
Због својих лековитих састојака, користе се корен, стабло, листови и цветови. Из биљке се користи слуз који садржи доста корисних састојака. Хидролизом се из белог слеза добијају ксилоза, галактоза и гликоза.
Састав

Пошто означава крај четрдесетодневног поста, Божић је увек мрсан дан. Зато ћемо се данас позабавити свечаном божићном трпезом. Обичај каже да се по доласку из цркве и причешћа после четрдесетодневног поста сви укућани обредно омрсе. Поред разноразних мрсних ђаконија, на трпези се обавезно мора наћи и чесница.
Мисли се да је божићна чесница добила име по томе што се меси у чест (част) Исуса Христа, или што се ломи или чести на онолико делова колико у дому има укућана. Чесница је заправо колач умешен на Божић, изјутра, са неначетом водом, у који се ставља сребрњак или златник (може и штогод друго, али је важно да је од племенитог метала за који не приања рђа), јер је то дар новорођеном Христу.
За чесницу је потребно:
    * 1/2 kg брашна
    * 1/2 паклице квасца растопљеног у млакој води
    * 1 кашика уља
    * мало соли
    * мало воде која се унакрст сипа у тесто
Начин припреме
Све ово се добро смеси млаком водом, као и сваки славски колач. Затим се сребрни или златни новчић утисне у средину теста, па још мало смеси и тесто се остави да нарасте. Када тесто добро нарасте, одозго, по средини теста, притисне се слово, печат, поскурник и стави у врућу пећ да се испече.

Ниједан празник нема више народних обичаја, који се поштују и дан-данас, од Божића. Неки од њих су: полагање бадњака, застирање домова сламом, квоцање и пијукање, мешење чеснице, печење печенице, положајник, а ту су и многа друга веровања, гатања, изреке и пословице. Овом празновању посвећена су три црвена слова у црквеном календару, па и четврти дан, Бадњи дан, јер му природно претходи. Великом празнику претходи и велика припрема оличена у четрдесетодневном Божићном посту.
Важан смисао Бадње вечери, као празника који је посвећен породици, било је окупљање све чељади на посној трпези, најчешће на поду. Осим тога, интересантно је да је за вечеру припреман непаран број посних јела, што, како се веровало, има везе са култом предака. Трпеза се спуштала на под јер се сматрало да ће тако бити најближа душама покојника. Зато је вечера протицала у миру и тишини, а ако је ко и био завађен, Бадњег дана се морао обавезно измирити.
Неки обичаји су се у међувремену прилагодили времену и месту у којем живимо, те се данас не практикује вечера на поду, већ са стола испод којег је прострта слама. Ми се у Кувару нећемо бавити свим обичајима, већ тиме шта треба да се нађе на бадњој трпези и каква је њена симболика.

Неке бактерије могу да постану отпорне на антибиотике пошто су биле у контакту са дезинфекционим средствима, показали су резултати истраживања које је спровела група научника с Националног универзитета Ирске у Галвеју.
Ради се о открићу које би могло из корена да промени начин превенције нозокомијалних инфекција, односно оних које пацијент добије у здравственој установи, објавио је француски недељник "Нувел обсерватер".
Ирски научници су утврдили да, када се додају мале количине дезинфекционог средства међу бактерије „псеудомонас еругиноза", изазиваче широке палете зараза код особа с ослабљеним имунолошким системом, бактерије могу, како би преживеле, да се прилагоде не само том дезинфекционом средству, већ и антибиотику „ципрофлоксацину" који се често преписује у болницама и сродним атибиотицима - „флуорокинолонима" треће генерације.

Славе, новогодишњи празници и друге прославе доносе и брдо неодољивих посластица које нас просто маме. Тада се једноставно препустимо хедонизму и не мислимо ни о чему другом. А како и не бисмо кад је једноставно немогуће одупрети се масној храни, посној храни, бакиној кухињи... Многи су покушали, али мало њих успева.
Истраживања су, међутим, показала да 1 kg тежине вишка додат у време слава и празника не нестаје, већ остаје са вама заувек. То доприноси гомилиању сувишних килограма, што касније може имати негативне последице по вас. За оне који већ имају проблема са холестеролом или крвним притиском, богата вишедневна трпеза брзо се може претворити у право минско поље.
Ево неколико корисних савета о томе како "безобразне" и по организам опасне славске и празничне оброке учинити лаганијим а опет подједнако привлачним.
Крцкава и неодољива пилећа кожица у толикој мери садржи нездраве масти да вам буквално може пасти мрак на очи. У поређењу са протеинима, овакве масти садрже много више калорија него протеина и угљених хидрата, што доприноси повишењу холестерола у крви. Још нешто чему треба рећи 'не' јесте јако печено месо, које садржи велику количину масти.