Јуче и данас

Тврдњу имама џамије Краља Фахда у Сарајеву Незима Халиловића Мудериса да је нобеловац Иво Андрић „велики четнички идеолог” оштро је данас критиковала интелектуална и политичка јавност у Републици Српској. Он је на проповеди коју је одржао прошлог петка у џамији Краља Фахда оптужио Србе да су агресори на Босну и Херцеговину. Такође, поновио је тезу да је Република Српска „геноцидна творевина” и да је треба укинути.
Халиловић је, осим тога, рекао: „На вишеградској ћуприји, вакуфу Мехмед-паше Соколовића, злочинци су Бошњаке живе набијали на колац, а потом их пекли на ражњу, асоцирајући на роман ’На Дрини ћуприја’, великог четничког идеолога Иве Андрића.”
„Само злонамеран човек, односно човек који није читао Андрићева дела или је, ако их је читао, у њима нашао оно што писац уопште није написао могао је оптужити великог књижевника да је четнички идеолог. Иступ имама Халиловића и није неко изненађење, јер је Андрић одавно на мети дела бошњачких интелектуалаца и већине политичара. Осим Андрића, на удару Сарајева су и други српски писци, а Петар Петровић Његош је био тема једне расправе у Парламентарној скупштини Федерације БиХ”, казао је за наш лист министар просвете и културе Републике Српске Антон Касиповић.

Српска православна црква и њени верници данас славе празник Благовести, један од 12 највећих хришћанских празника. То је дан када је архангел Гаврило рекао Богородици да ће родити Сина Божијег.
Празник Благовести је дан када светкујемо долазак Архангела Гаврила који је јавио Богородици благу вест да ће она зачети од Духа Светога (без мушкарца) и родити Сина Божијег као Сина Човечијег, са именом Исус Христос.
Верујe се да се речима анђела Благовесника - радуј се благодетна Господ је са тобом и силаском светог духа на Деву Пречисту затвара књига Старог завета и отвара историја Новог.
Највише појединости о Благовестима и Девици Марији која са Јеванђељем у руци дочекује архангела Гаврила задуженог за све радосне вести у новој вери, записао је свети апостол и јеванђелиста Лука савременик Христов и Богородичин.
Сматра се да је свети Лука поред сведочанстава у Јеванђељу, као иконописац најверније и аутентично осликао ликове Богомајке и Христа.

Предвиђајући рат југословенска Врховна команда и Влада су Београд прогласиле 'отвореним градом'. Но, то није спречило немачко 'Луфтвафе' да нападне наш престони град и да га разори. Југословенску престоницу је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд.
У тој неравноправној борби ваздушног Голијата и Давида, упркос срчаности и јунаштву наших небеских витезова, победила је фашистичка сила. Храбри пилоти Шестог ловачког пука су ушли у историју, јер су као орлови бранили свој главни град од најезде црних јата хитлерових 'флуг-цојг'-формација. Они су истински витезови београдског неба, сећање на њих живи, а традиција се преноси покољењима, па и на генерацију садашњих пилота-ловаца.
Шести ловачки ваздухопловни пук је био елитна ваздухопловна јединица у саставу Прве ваздухопловне ловачке бригаде - најјаче јединице противваздушне одбране. Пук је имао добро обучено људство и најмодерније авионе. Мирнодопска локација пука је била на аеродрому 'Земун', где се налазила и Шеста ваздухопловна база. Ратна летелишта су се, с обзиром на задатак пука, налазила у непосредној близини Београда. Зона пука је обухватала североисточни део државне територије, где су се налазили значајни објекти - велики градови, индустријски центри, комуникацијски чворови и мостови на Сави, Тиси и Дунаву.

Народна бибилиотека Србије сваке године обележава дан када је 6. априла 1941. године приликом бомбардовања Београда, до темеља срушена зграда Народне бибилиотеке, која се налазила на Косанчићевом венцу. 
Целокупни фонд Библиотеке, са вредним и оригиналним средњевековним рукописима, неповратно је изгубљен у бомбардовању Београда 1941. године, рекао је директор Народне библиотеке Сретен Угричић. Иначе, ова важна национална институција, основана је 28. фебруара 1832. године. У тренутку бомбардовања, рекао је Угричић, библиотека је располагала  фондом од око 300 000 књига, од тога 1390 рукописних, повеља и других списа из 12. 13. и 14. века и касније. Располагала је збиркама турских рукописа, старих штампаних књига од 15. до 17. века, старих карата, гравира, слика, новина. Сем тога, ту су биле сабране све књиге штампане у Србији од 1832. године, као и оне штампане у суседним земљама, затим комплетне бибилиотеке Вука Караџића, Лукијана Мушицког, Ђуре Даничића и других.

Научним скупом "Поетика Стевана Раичковића", данас је у Требињу почела тродневна културна манифестација "Дучићев дан", која се одржава поводом 7. априла, дана упокојења песника Јована Дучића.
"Раичковић припада најужем кругу истакнутих песничких гласова српског послератног песништва, а Дучићев родни град је место где се песничка реч увек уважавала, а песници били цењени и награђивани", рекла је коорганизатор Весна Матовић, директор Института за књижевност и уместност из Београда.
Пожелевши учесницима научног скупа успешан тродневни рад, начелник општине Требиње Доброслав Ћук је подсетио да је прошлогодишњи заједнички подухват Требиња и Института за књижевност и уметност из Београда резултирао драгоценим зборником о поезији и поетици Јована Дучића, који је доние нове нијансе и осветљења дела великог песника.
О стваралаштву песника и добитника "Дучићеве награде" Стевана Раичковића, у наредна три дана говориће двадесетак истакнутих научних радника, познавалаца његовог дела са универзитета из Београда, Новог Сада, Бањалуке.

У Србији ће сутра бити обележен Дан сећања на жртве агресије нацистичке Немачке на бившу Краљевину Југославију у Другом светском рату која је почела 6. априла 1941. бомбардовањем Београда, а затим Краљева, Ниша и осталих већих градова широм земље.
Тим поводом ће бити одржане комеморације на местима највећих страдања у Београду, саопштено је из Сектора за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике.
Представници државе, Војске Србије, града Београда, удружења бораца и потомака жртава положиће венце на спомен обележја и одати пошту невино страдалим цивилима и припадницима оружаних снага Краљевине Југославије који су се херојски супротставили далеко надмоћнијој армади "Трећег рајха".
Они ће најпре положити венце и поклонити се сенима свих жртава код фонтане "Врело живота", која је саграђена у непосредној близини палате "Београд" као симбол страдања, али и победе живота над смрћу у Другом светском рату.

Најновија и најпространија канадска територија, Нанавут, 1. априла обележила је десет година од званичног одвајања од Северозападних територија.
Стварање Нанавута, што значи 'наша земља' на инуктитском језику, унело је прву значајнију измену на канадској мапи од проглашења провинције Њуфаундленд 1949. године.
Нанавут обухвата највећи део севера Канаде и већину канадског арктичког архипелага, чинећи тако пети по величини субрегион у некој земљи у свету. Близу30 хиљада људи живи на површини од 1,9 милиона квадратних километара, која је равна величини западне Европе, а територија обухвата и око 161 хиљаду квадратних километара под водом.
Главни град је Иквалут изабран је референдумом 1995. године, а већа места су још и Ренкин Инлет и Кембриџ Беј.
Историчари кажу да на овој територији стално живе људи већ око четири хиљаде година, мада први писани запис потиче из 1576 године, када је Мартин Фробишер, вођа експедиције ка Северозападном пролазу, мислио да је пронашао златну руду у заливу Фробишер.

На овај дан пре десет година у време Нато бомбардовања срушен је и Мост слободе у Новом Саду. Срећом, рушење тог моста прошло је без жртава, али је оставило дубоке трагове у осећањима Новосађана заљубљених у своје мостове.  
Стручним тимом за обнову моста руководио је академик Никола Хајдин, човек који је и пројектовао мост. Европска агенција за реконструкцију одлучила је да донацијом финансира обнову Моста слободе по првобитном пројекту и за то издвојила 40 милиона евра, каже за Радио Нови Сад један од чланова стручног тима за обнову инжењер Зоран Флорић.
Уместо свечаности најављиване за 11. октобар 2005. на којој је мост требало да отворе председник државе Борис Тадић и високи комесар Европске уније Оли Рен, мостом су четири дана пре тога прошетали градски лидери коалиције на власти у Новом Саду са градоначелницом Мајом Гојковић на челу.
РТС

На данашњи дан у Нато агресији срушен је Варадински мост преко Дунава у Новом Саду. Венце на споменик Олегу Насову, који је тада погинуо, положили су челници градске власти и његова породица.
Петроварадински или Варадински мост био је симбол града Новог Сада. Грађен је од 1921. до 1928. године на локацији која је пре Првог светског рата била предвиђена за градњу сталног моста. Заједно са мостом, пробијен је булевар којим се Нови Сад проширио до Дунава и повезао са Петроварадином.
Мост, као вршњак краљевића Томислава, носио је његово име све до Другог светског рата.
Немци га рушили, Немци га градили
Први пут је срушен 1941. године, када га је југословенска војска минирала, касније су га Немци обновили, а затим 1944. године срушили при повлачењу.
Како су услови обнове земље и разне друге околности захтевале потребу једног сигурног, сталног, железничко-друмског моста на Дунаву између Новог Сада и Петроварадина, још 1945. године почела је градња на стубовима порушеног Моста краљевића Томислава.

Педесет година пошто је запечаћен, тајни досије који је војска водила све до егзекуције о Дражи Михаиловићу, овај документ није више тајни. Војни архив, по одлуци министра одбране Драгана Шутановца, ставио је јуче “Блицу” на увид ђенералов персонални досије и остала документа. Тајни списи, које је још пре четири године Војни суд проследио Архиву, не разоткривају, међутим, једну од најчуванијих деценијских тајни. Подаци о месту егзекуције и сахрањивању ђенерала Драже не налазе се у овим списима!
Просторије означене бројем 312 обезбеђене су гвозденим решеткама. Оне се затварају на крају радног дана и на њих се ставља печат. Скида се сваког јутра, увек по истој процедури, уз неопходну наредбу начелника. У тим просторијама Војни архив отворио нам је око 6.000 дигитализованих страна најстроже чуваних списа, међу којима су стенограми са суђења Михаиловићу. Ту је комплетна документација из процеса, стране и стране уредно вођеног стенограма, пресуда, али ниједан од тих папира не садржи записник о извршењу смртне казне. Међу тим документима нема баш ништа ни о томе где је, када и под којим условима покопан ђенерал Дража.