Јуче и данас

Како ћу поново пред публику, пред ону публику која је ликовала у судници, која ми се смејала кад сам плакала. Видела сам много осветничке пакости у тим очима, као да су сви они који су ми некад завидели дошли да сеире на мојој несрећи. Свака власт хоће да нас има, да нас води на конопцу као мечке на вашарима. Да се показује са нама. Помагала сам људима када нису имали шта да једу, да се огреју ни чему да се надају…
Ово су речи које глумица Ружица Сокић тако моћно изговара у лику Жанке Стокић у представи „Жанка” која се са успехом игра већ две сезоне на сцени позоришта „Славија” у Београду.
Велика српска глумица Живана – Жанка Стокић прекјуче је рехабилитована одлуком Окружног суда у Београду. Тужна прича о ненадмашној глумици мање-више је позната. Жанка Стокић је 1945. године пресудом Суда за суђења злочина и преступа против српске националне части осуђена на казну губитка српске националне части у трајању од осам година. На терет јој се стављало да је за време окупације, као чланица београдског Народног позоришта, играла у „Весељацима” и „Централи за хумор” који су били под благонаклоном заштитом немачког окупатора, и учествовала у емисији „Шарено поподне” Радио Београда, чиме је „културно и уметнички сарађивала са окупатором и домаћим издајницима”. Председништво тадашње Народне скупштине одбило је молбе за помиловање Жанке Стокић, која је преминула 20. јула 1947. године.

Пета годишњица великог пожара који је захватио манастир Хиландар. У току су радови на највећем пројекту обнове Великог конака из 18. века који је највише страдао.
Пет година после трагичног пожара, у коме је у ноћи између 3. и 4. марта изгорело више од половине манастира Хиландар, наставља се обнова српске царске лавре.
Директор Задужбине манастира Хиландара у Београду Миливој Ранђић рекао је Танјугу да су у току радови на највећем пројекту обнове Великог конака из 18. века који је највише страдао а која треба да реши и најважнији проблем свакодневног живота манастира чија су врата отворена за велики број поклоника.
Хиландарски грађевинари, како је рекао, окупили су се већ у фебруару захваљујући повољнијим временским условима који нису ометали истовар материјала у манастирским пристаништима Јовањица и Самарија.
Ранђић је нагласио да је буџетом државе Србије за 2009. годину предвиђено око 110 милиона динара за обнову Хиландара и да ће од тих средстава и других прилога зависити дужина грађевинске сезоне.

Да ли је Никола Тесла закинут више од ма којег научника и проналазача, јер ниједном није овенчан Нобеловом наградом?
Ретко који истраживач је имао толико великих открића и увида, а да су слатке плодове убрали други. Најгорчи укус остао му је, свакако, када су мудре главе у Стокхолму признањем окитиле Гуљелма Марконија за изумевање радија (прва радио-веза у свету), иако је то „лички Прометеј” деценију раније осмислио (у то време Италијан је ишао у средњу школу). Неправда је исправљена, али није у целости: Врховни суд САД пресудио је 1943. да је он „отац радија”, а Нобелов комитет је остао нем (признање Марконију оглашено 1909. године)!
У домаћим гласилима неколико пута је распредано је ли икад био предложен, а помињане су две године у којима је, како се наводи, образложење за најугледнију научну награду послато Краљевској академији Шведске: први пут 1915, а други пут 1937. Мада је цењени „Њујорк тајмс” похитао да на насловној страници своје читаоце извести да ће Никола Тесла и Томас Едисон, два љута противника, поделити нобеловску славу и чек на равне части 1915. године, што се испоставило нетачним (славодобитници су били отац и син, Виљем Хенри Браг и Лоренс Хенри Браг).

У Скадру данас наставља са радом школа на српском језику. У овом граду се 28. фебруара обележава годишњица обнављања школе на српском језику, коју је пре скоро 73 године укинуо краљ Зогу. Захваљујући српско-црногорском удружењу Розафа-Морача и Влади Албаније која је дала сагласност, настављено је са извођењем наставе у Скадру, граду у коме живи око 30.000 Срба и Црногораца.
Ово удружење је уз Завод за уџбенике и наставна средства Републике Србије обезбедило бесплатну наставу за око педесеторо деце, младе Србе и Црногорце који живе у Албанији
– Радосни смо што смо у прилици да обележимо јубилеј и годину дана рада ове школе на српском језику за коју влада велико интересовање у овом делу Албаније. Нема простора ни наставног кадра у овом тренутку да бисмо удовољили бројне захтеве, али сам уверен да ће у наредном периоду бити више места, односно школа за све оне који желе да уче српски језик, рекао је председник удружења „Розафа-Морача” Павло Јакоја Брајовић и истакао да је Влада Албаније изразила спремност да помогне у отварању још школа на српском језику. По његовим речима недавно је заменик министра иностраних послова Антон Гуракући предао мањинама у овој држави документ савета Европе написан на матерњем језику.

На Војномедицинској академији у Београду одржан научни скуп поводом 165 година од рођења Владана Ђорђевића, оснивача Српског лекарског друштва и Друштва Црвеног крста Србије.
Начелник ВМА Миодраг Јевтић најавио је да ће 2. марта поводом тог јубилеја и 165. година од оснивања ВМА у кругу те установе бити откривена биста Владана Ђорђевића.
"Биће откривена биста човеку који је пуно помогао да санитетски официр и војни доктор постану оно што су данас", навео је Јевтић и додао да о Ђорђевићу треба говорити са пијететом.
Председник српске академије медицинских наука Српског лекарског друштва Павле Миленковић навео је да је Владан Ђорђевић оставио неизбрисив траг у српској медицини оснивањем Српског лекарског друштва 1872. године и Друштва Црвеног крста Србије1876. године. Владан Ђорђевић је био први хирург у Србији, а обављао је и дужност начелника санитета српске војске и цивилног санитета. Био је иницијатор акције за оснивање Медицинског факултета у Београду.

Више стотина Срба из северне Косовске Митровице, који су на Задушнице обишли гробове својих најмилијих у јужном албанском делу града, затекли су 90 одсто уништених или оскрнављених надгробних обележја.
Срби су Задушнице обележили у пратњи припадника Косовске полицијске службе. Инцидената није било. 
Више Срба који су дошли на гробље рекли су да су приметили да су дворишта оближњих албанских и ромских кућа поплочана деловима са оскрнављених споменика.
Десетак Срба обишло је гробље у Приштини, где, због лоших временских услова, није било организоване посете.
Срби су изашли на гробља у српским срединама у косовском поморављу, Штрпцу, Ораховцу и Великој Хочи.
У јужном делу Косовске Митровице на српском гробљу уништено је више од 500 споменика, док у северном делу града на албанском гробљу нема ниједног оштећеног споменика, а Албанци своје умрле и сада сахрањују на том гробљу.

На више локација у Бијељини излепљени су плакати којима се изражава протест због културе религије, новог предмета који је од другог полугодишта уведен у прве разреде средњих школа у Републици Српској.
Плакат је у црно-белој боји, и на једном његовом делу нацртан је лик Исуса Христа са књигом у руци и натписима „Многи ће доћи у име моје” и „Пазите да вас на преваре”. У другом делу плаката нацртан је Сотона који према двоје деце пружа пехар на којем је исписана реч „смрт”, док у другој руци држи две књиге са натписом „Култура религије” и „Смрт православљу”.
Један од аутора плаката, вероучитељ Васо Поповић, рекао је да се овим плакатима желело да укаже да су у новом наставном предмету у средњим школама у Републици Српској о православљу говори на негативан начин и да се директно напада све што је православно светосавско и српско. „Предавачи овог предмета тврде да је Бога измислио човек, да је Библија бајка, као и да Божије заповести ограничавају човека, што је директан напад на православље са жељом да се код младих убије свест о Богу”, рекао нам је Поповић.

Представници италијанске невладине организације "Ун понте пер" допутовали су Београд са циљем да истраже последице НАТО бомбардовања Србије 1999. и ефекте употребе осиромашеног уранијума на цивилно становништво, јавила је италијанска медијска мрежа АКИ.
Истраживачи ове организације Алесандро ди Мео и Саманта Менђерели допутовали су јуче у Београд где ће разговарати са званичницима Србије, очевицима и људима који су били рањени током бомбардовања. Они ће обићи неколико градова у Србији који су најтеже погођени током бомбардовања пре него што поднесу извештај у седишту организације у Риму.
НАТО је признао да је користио осиромашени уранијум током бомбардовања Србије, а медији у Италији јавили су да је 45 италијанских војника, који су били у саставу КФОР-а на Косову, умрло после бомардовања, а 515 се разболело од неког облика рака.
Ди Мео је рекао мрежи АКИ да се међународна заједница прави глува за овај проблем, јер је коришћење осиромашеног уранијума забрањено међународним конвенцијама.

На свечаној седници Матице српске у Новом Саду, поводом 183. годишњице рада, биће уручена престижна "Змајева награда" за поезију на српском језику за прошлу годину.
После одавања поште члановима Матице српске преминулим између две седнице, о главном добротвору најстарије установе српске културе Сави Текелији и његовом "Текелијануму" говориће доктор Радослав Ераковић.
Матица је основана 16. фебруара 1826. године у Пешти, а први задатак јој је био да обезбеди редовно излажење "Сербског лепотиса", покренутог две године раније.
"Летопис Матице српске" један је од најстаријих књижевних часописа у свету и у континуитету излази од 1824. године. Танак слој тадашње читалачке публике није могао да одржи часопис, а издавачу Константину Каулици прискочили су у помоћ релативно богати Срби из Пеште.
Потписан је уговор о оснивању "Дружества", а за првог председника изабран је адвокат Јован Хаџић. У помоћ су прискочили и покровитељи, Текелија и Јован Нако. Сава Текелија Матици је поклонио зграду, касније названу "Текелијанум", где је најпре било седиште те установе, а касније интернат за српске ђаке.

У Књажевско српском театру обележава се 174. годишњица оснивања најстаријег српског позоришта.
На Дан театра прваку крагујевачког позоришта глумцу Мирку Бабићу биће уручена статуета Јоаким Вујић за изузетан допринос развоју позоришне уметности.
Прстен са ликом Јоакима Вујића припашће позоришном редитељу из Румуније Себастијану Тудору, а биће додељене и годишње награде глумцима за најуспешнија остварења.
После проглашења лауреата, премијерно ће бити изведена представа "Пионири у Инголштату" немачке књижевнице Марилујзе Флајсер коју је режирала Ивана Вујић.
У Галерији Јоаким биће отворена изложба позоришног плаката аутора Бранка Дурсума из Народног позоришта у Сарајеву.
На сцени Јоаким Вујић биће представљен први том сабраних дела Радоја Домановића "Лако перо Радојево".
РТС