Скромна приземна кућа на левој обали Дрине у Вишеграду, недалеко од чувене ћуприје Мехмед паше Соколовића, у којој је детињство провео Иво Андрић, годинама је закључана. Зарасла у траву и запуштена, са спуштеним ролетнама, и бесправно изграђеним стамбеним објектом поред ње, заклоњен је поглед са прозора са којег је мали Иво гледао и дивио се "мосту којем равна нема", доживљава тешку и необичну судбину.
Наиме, Андрић је 1953. године поклонио Општини кућу и окућницу коју му је оставила тетка Ана Андрић -Матковшчик. Само месец дана касније исти срески руководилац донео је решење о продаји Андрићеве куће машиновођи Мухамеду Плоскићу за тадашњих 180.000 динара. 
После Андрићеве смрти, 1975. године, Вишеграђани су покушали да откупе кућу тада већ славног нобеловца, али договор са Плоскићевима није било могуће постићи, јер је цена за овако сиромашну општину била превелика. Све што је тадашња општинска власт успела да уради јесте да 1976. године на њен зид стави малу мермерну плочу, на којој пише: "У овој кући детињство је провео нобеловац Иво Андрић".