Новина коју је унео у рад са националном тимом односи се, пре свега, на инсистирање на студиозним припрема пред најзначајнија такмичења што је резултирало освајањем прве медаље на међународној сцени, односно на првенству Европе у Београду 1961.
То је био почетак успостављања доминације наше кошарке на првенствима Европе и света која је, са кратким прекидима, трајала скоро 40 година.
Две године касније, на првенству света у Рио де Жанеиру, Николић је довео екипу Југославије до нове сребрне медаље, а 1967. на шампионату Европе у Москви је поново стигао до вицешампионске титуле.
До завршетка тренерске каријере са селекцијом Југославије постигао је још изванредних резултата, од којих су најзначајнији освајање титуле првака Европе 1977. у Лијежу и света 1978. у Манили.
Профину плодоносну каријеру клупског тренера обележили су, изнад свега, успеси са  италијанским Ињисом из Варезеа са којим је почетком 70-тих година прошлог века освојио, чак три титуле првака Европе и два наслова незваничног клупског шампиона света. Тим који је Николић створио у Ињису у многим анкетама проглашен је за најбољу екипу Европе свих времена.
Анализе Николићевог ангажовања у домаћој кошарци показују да је његов највећи допринос, заправо, школовање и припемање младих, талентованих тренера. Стварајући током професионалног века бројне успешне стручњаке у јавности је био апострофиран као "отац југословенске школе кошарке". Николићеви ученици и данас, девет године после његове смрти, са поносом истичу да су прва и основна знања стекли сарађујући са њим.
Бројна признања за допринос развоју европске и светске кошарке Николић је добио и од најзначајнијих кошаркашких институција. Међународна кошаркашка федерација (ФИБА) доделила му је 1995. Орден части, 1998. изабран је у кошаркашку Кућу славних у Спрингфилду, а 2007. у Кућу славних ФИБА у Алкобендасу.
Почаст Николићу исказао је и најстарији кошаркашки камп на нашим просторима смештен у јединственом амбијенту Златибора, из кога су изашли многи асови, а који од  2001. године носи његово име.
Играчка каријера:
Партизан (1945-1946)
Црвена звезда (1947-1949)
Железничар Чачак (1949-1950)
БСК Београд (1950-1951)
Освојене титуле:
првак Југославије 1947, 1948. и 1949. године са Црвеном звездом
Тренерска каријера, репрезентација:
селектор репрезентације Југославије од 1951. до 1965. и од 1977. до 1978. године
Клубови:
Партизан (1959-1960)
ОКК Београд (1961-1963. и 1967-1968)
Патрарка Падова, Италија (1965-1967)
Ињис Варезе, Италија (1969-1973)
Црвена звезда (1973-1974)
Фортитудо Болоња, Италија (1974-1976)
Борац Чачак (1978-1980)
Виртус Болоња, Италија (1981-1982)
Карера Венеција, Италија (1982-1983)
Скаволини Пезаро, Италија (1983-1984)
Удине, Италија (1984-1985)
Репрезентативни трофеји:
првак света 1978. у Манили
вицешампион света 1963. у Рио де Жанеиру
шампион Европе 1977. у Лијежу
вицешампион Европе у Београду 1961. и Москви 1965.
бронзана медаља на    првенству Европе 1963. у Вроцлаву
Клупски трофеји:
првак Европе са Ињисом из Варезеа 1970, 1972. и 1973.
победник европског Купа победника купова 1974. са Црвеном звездом
првак Југославије 1963. са ОКК Београдом
победник Купа Југославије 1962. са ОКК Београдом
првак Италије 1970, 1972. и 1973. са Ињисом
победник Купа Италије 1970, 1971. и 1973. са Ињисом
победник Интерконтиненталног купа 1970. и 1973. са Ињисом
Индивидуална признања:
1995. добио Орден части Међународне кошаркашке федерације (ФИБА)
1998. изабран у кошаркашку Кућу славних
2007. изабран у Кућу славних ФИБА
МРС