Јуче и данас

Уторак, 27. април 1999. године записан је у историји Сурдулице. Тада је, у једном од најјачих НАТО напада погинуло 20 цивила, међу којима и 12 деце. Повређено је више од 100 грађана, а срушено или оштећено преко 500 кућа. 27. април 1999. записан је у историји Сурдулице, варошице на југу Србије, са око 13.000 становника, у коме живе Срби, Бугари и Роми.
Око поднева, тог уторка је погођен густо насељени део Сурдулице.
Делови намештаја и аутомобила, поломљене цигле и стакло, разрована улица, кратер од неколико метара призор је који су страни и домаћи новинари могли видети дан после бомбардовања у Змај Јовиној улици.
У Сурдулици је у подне НАТО авијација испалила више од десет пројектила. На раскрсници, односно проширењу разроване Змај Јовине улице, петнаестак кућа је тешко оштећено, а неколико до темеља порушено. Највећа разарања су била у комплексу породичних зграда у тој улици.
НАТО авијација, која је од 6. априла до 27. априла на Сурдулицу испалила 175 пројектила, гађала је и куће у Београдској улици у новом насељу Пискавица, где је причињена велика материјална штета.

Његово преосвештенство владика бањалучки Јефрем служио је литургију за упокојене невине жртве јасеновачког логора Доња Градина у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици код на највећег гробног поља "Храстови".
Молитву за жртве фашистичког терора "Кадиш" служио је рабин Јеврејске заједнице у БиХ Јозеф Атијас, док је молитву за страдале Роме упутио представник Ромске заједнице и потпредседник Светског парламента Рома Драгољуб Ацковић из Београда.
Парастосу је претходило полагање цвећа и венаца на спомен плочу крај Вечне ватре на гробном пољу "Топола", где су паљене свеће за невине жртве јасеновачког логора.
Венце су положили прежели јасеновачки логораши, председник Републике Српске Рајко Кузмановић, председник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић, делегација Владе Српске на челу са премијером Милорадом Додиком као и делегација Србије коју је предводио премијер Мирко Цветковић.
Премијер Србије је поручио да је Доња Градина један од националних симбола страдања, опомиње нас да не смеју нестати из сећања сви они који су изгубили животе само зато што су били друге нације и друге вере.

На данашњи дан, 26. априла 1910. године, рођен је Мехмед-Меша Селимовић, члан Српске академије наука и уметности, један од највећих српских књижевника 20. века. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог светског рата био је професор у гимназији у родној Тузли.
Овако је Меша Селимовић писао о Босни:
"Можда због неравног хода кроз историју, због сталних несрећа, због историјске коби. Никад Босна није имала срећу да је моћни сусједи оставе на миру. Од далеких богумила, које престављају право, неортодоксно лице Босне, ове људе су проклињали, палили, уништавали папе, цареви, краљеви, а преживјели су се увијек враћали своме пркосу. Турска окупација је једним одузела вјеру, а свима слободу. Али и они који су прешли у туђу вјеру, остали су Босанци, чудан сој људи, који се није мјешао са окупатором, али није више био што су његова друга браћа, мада су им исти обичаји, начин живота, језик, љубав према завичају. Тако остају сами. Мислим да никад ни једна група људи у историји није остала усамљенија него што су босански Муслимани. Није много помагало ни то што је Босна до осамнаестог вијека била релативно развијена, практички без неписмених, са мноштвом школа, с уређеним урбаним животом, са доста вјерске толеранције, неприродност њиховог положаја била је очита.

На данашњи дан 1999. авијација НАТО срушила је друмско-железнички "Жежељев мост", који је био већ знатно оштећен током напада претходних дана.
Тиме је Нови Сад остао и без последњег од три моста на Дунаву, а уништењем тог монументалног прекинута је и последња железничка веза централне Европе са Блиским истоком.
Мост је изграђен 1961. године.
Био је то један од првих мостова направљених од преднапрегнутог бетона (први у Европи, други у свету).
Мост је био дугачак 466 метара, широк 19 метара, са два бетонска лука великих распона.
Овај мост, који је носио име свог конструктора Бранка Жежеља, 38 година је представљао кључно упориште друмског и нарочито железничког саобраћаја међународног коридора 10.
Масивна конструкција моста дуго је одолевала пројектилима НАТО авијације.

Спомен храм Светог Саве на Врачару посетили чланови делегације Руске Федерације коју предводи Георгиј Полтавченко. Циљ посете помоћ у уређењу унутрашњости Храма и његовом осликавању, рекао Полтавченко.
Чланови делегације Руске Федерације коју предводи Георгиј Полтавченко, посетили су Спомен храм Светог Саве на Врачару.
Полтавченко је навео да је циљ посете, на молбу председника Руске федерације Дмитрија Медведева, да се помогне на уређењу унутрашњости и осликавању храма Светог Саве.
Председник управног одбора НИС-а Дмитриј Малишев рекао је да ће "Гаспромњефт" учествовати у финансирању радова на храму.
Говорећи о обавезама из уговора о куповини НИС-а, Малишев је истакао да ће се стриктно испуњавати одредбе уговора и радити на ревитализацији те компаније.
Ове године биће уложено више од 100 милиона евра у радове у вези са еколошким стандардима, најавио је председник Управног одбора НИС-а.
РТС

За двадесетак дана, биће премијерно приказан документарни филм о једном од најпознатијих Нишлија у историји града – Драгиши Цветковићу. Сценарио за филм „Право на истину” написао је Стеван Јовичић, на основу књиге Нишлије Видосава Петровића „Драгиша Цветковић – с њим самим”, а режисер је Јовица Крстић.
- Филм говори о трагичним догађајима, који су дубоко обележили савремену историју нашег народа, открива до сада непознате а значајне околности и чињенице. Драгиша Цветковић, некадашњи министар и председник владе Краљевине Југославије, био је потписник протокола о приступању земље Тројном пакту, а без судске одлуке проглашен је ратним злочинцем. Понео је велики део одговорности за ток и збивања у Другом светском рату, али, да ли је заиста и био издајник, сами ће закључити гледаоци „Права на истину” – каже за „Политику” Јовица Крстић.
– Цветковић је пре рата био новинар, затим одборник у нишкој скупштини а као градоначелник успео је да између два светска рата оријентални Ниш претвори у модеран европски град. Био је и народни посланик, министар вера, онда и министар здравља и социјалне политике, али и министар унутрашњих дела, после чега је изабран и за председника владе Краљевине Југославије.

Канадски државник Лестер Боулс Пирсон, родјен је 23. априла 1897. Био је шеф дипломатије од 1948. до 1957. и премијер Канаде од 1963. до 1968, добитник Нобелове награде за мир 1957. Залагао се за мирно решење корејског проблема и истакао напорима за очување мира током Сеуцке кризе.
Пре више од хиљаду година, нашем претку расклимала су се два зуба, па се досетио да подметне комад ружиног дрвета. Неколико векова касније, у околини Ниша, археолози су пронашли лобању са комадом ружиног дрвета у вилици, између „шестице” и „седмице”. Овај артефакт – најстарија пломба за коју се зна, један је од 2.000 експоната из сталне поставке Музеја Српског лекарског друштва у Улици Џорџа Вашингтона број 19 у Београду.
Док шетамо ходником, разгледајући витрине са изложеним предметима, посматрамо поломљени десни лакат кромањонца тик уз медицинске инструменте из 1. века пре нове ере пронађене код Мајданпека, прву зубарску столицу у Србији из 19. века и два најстарија рендген апарата на Балкану, донета из Беча.
− Оснивањем Српског лекарског друштва 1882. године, у оквиру којег се отвара Лекарско читалиште, постављен је задатак да генерације прикупљају предмете и документацију који ће остати у аманет наредним поколењима српских лекара − каже Будимир Павловић, кустос музеја, који својим трудом и ентузијазмом одржава и проширује грађу ове вредне ризнице. Према његовим речима, поред лондонског и париског, ово је једини овакав музеј у свету.

Поводом обележавања годишњице Другог српског устанка, Дана општине Горњи Милановац и 150 година имендана града, заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић положио је венац на Споменик ослободиоцима у Такову. Министар просвете у Влади Србије Жарко Обрадовић, такође је присуствовао обележавању 194. годишњице почетка Другог српског устанка.
Дачић и Обрадовић, као и представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства одбране и Општине Горњи Милановац, положили су венце крај споменика устаницима који су 1815. године отпочели борбу за ослобођење од Турака.
Током прославе у Луњевици министар Дачић открио је бисту војводе Николе Милићевића (1767-1842), угледног трговца и учесника у оба српска устанка против Турака, који је био деда краљице Драге Обреновић.
После пропасти Првог српског устанка, српски народ нашао се у још горем положају. Терор, насилно скупљање оружја, увођење кулука за оправку градова и путева, сурово утеривање намета и феудалних обавеза поново су изазвали појаву хајдука.

У ноћи између 22. и 23. априла, у два сата и шест минута, пре десет година, у НАТО бомбардовању зграде Радио-телевизије Србије у Абердаревој улици погинуло је 16 радника РТС-а.
У згради РТС-а убијени су:
Јелица Мунитлак (28), шминкер, Ксенија Банковић (28), видео миксер, Дарко Стиоменовски (26), техничар у размени, Небојша Стојановић (27), техничар у мастеру , Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (31), електричар, Александар Делетић (31), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (34), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милан Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, Слободан Јонтић (54), монтер.
Годину дана по бомбардовању, међународна организација за људска права "Хјуман рајтс воч" огласила се саопштењем у којем се наводи:

У Србији ће бити обележен Дан Сећања на жртве геноцида који су током Другог светског рата починиле хрватске усташе у време такозване „Независне државе Хрватске” и немачки нацисти над Србима, Ромима и Јеврејима.
„Дан сећања” обележава се поводом пробоја две групе од око 1.000 заточеника и окончања постојање усташког логора Јасеновац у којем је на најстрашније начине уморено више од 700.000 људи.
НДХ је проглашена 10. априла 1941. под покровитељством нацистичке Немачке и фашистичке Италије, а обухватала је Хрватску, Босну и Херцеговину и област Срем - простор на коме је живело око 6,3 милиона становника, од којих су више од трећине били Срби.
Програм за коначно „решење српског питања” оствариван је по формули „трећину побити, трећину протерати, а трећину покрстити”, коју је 11. јуна 1941. обелоданио усташки министар и хрватски књижевник Миле Будак.
Један од видова организованог злочина хрватске државе, поред масовних јама и гробница, били су логори од којих је највећи и настрашнији био Јасеновац, у свету познат и као „српски Аушвиц”.