Здрав живот

Сладолед је некада био доступан искључиво краљевима и племићима. Био је симбол моћи и богатства и налазио се искључиво на трпези припадника друштвене елите. 

Први сладолед настао је у Кини, а његови основни састојци били су једноставни: млеко и лед.

Сладолед су у Европу донели Арапи. На енглеском двору у њему се уживало још у 17. веку. Посластицу је правио краљев кувар из Француске а било му је наложено да рецепт чува као строгу тајну.

Прву машину за прозводњу укусне ледене посластице, 1846. године направила је Ненси Џонсон и та машина је била врло слична онима које данас могу да се виде у посластичарницама.

У 19. веку почиње озбиљна индустријска производња сладоледа у Америци.

Сладолед добија 1924. године корнет који је тада направљен у радионици посластичара Итала Марћионија. Нови "изум" представљен је на Међунароном сајму у Сент Луису.

Десет година касније, 1934. Крис Нелсон је у Ајови, први прелио сладолед чоколадом и успешно "ставио" ледену посластицу на штапић.

У Италији је, недалеко од Болоње, недавно са радом почео и Универзитет сладоледа на којем се уче тајне прављења посластице без које многи не могу да замисле лето.

Оснивач Универзитета је једна од водећих компанија за производњу сладоледа "Caprigiani".

Мит да дневно треба попити најмање осам чаша (1,9 литара) воде (без кафеинизираних и алкохолних пића) прилично је раширен, али још без довољно научних доказа који га оправдавају.

Посебно је нејасно у којој мери количина уношења течности може да утиче на функцију бубрега и превенцију различитих бубрежних болести. У студији канадских аутора из 2011. године која је публикована у америчком часопису Clin J Am Soc Nephro испитивано је 2.148 здравих одраслих особа које припадају општој популацији и имају нормалну бубрежну функцију.

Они су на основну дневне количине излучене мокраће (која зависи од количине уношења течности) били подељени у четири подгрупе, према количини урина. Код њих је шест година праћена бубрежна функција. Установљено је да се бубрежна функција најбрже смањивала у групи испитаника који су мокрили мање од литар дневно, а најспорије у групи испитаника који су мокрили више од три литара дневно. У овој студији нису учестовали испитаници који већ имају ослабљену бубрежну функцију.

Исто тако, истраживања америчке групе научника урађена на 3.427 одраслих особа показало је да веће дневно уношење течности има протективан утицај на бубреге. И неке друге студије су показале да је унос више од два литра течности дневно значајан. 
* Како објаснити чињеницу да појачано уношење течности има заштитно дејство на бубреге?

Босиљак је много више од зачина: чај се користи за ублажавасе напетости, може да отера комарце, прави је еликсир здравља, али се не препоручује онима који имају повишени притисак, гастритис и хипертиреозу

Незаобилазан састојак медитеранске кухиње, босиљак је много више од зачина. Захваљујући богатом садржају витамина и минерала попут калцијума, калијума, гвожђа, магнезијума, цинка, витамина А, Ц, Б и Е, као и есенцијалним киселинама, ова нежна, ароматична биљка је уједно прави еликсир здравља. У фитотерапији, чај од босиљка се користи за ублажавање напетости, против несанице, кашља и прехладе, за подстицање апетита као и у терапији метаболичких поремећаја.

* Ако осећате напетост или патите од несанице, за вечеру поједите порцију барених тестенина добро зачињених ситно исецканим босиљком и маслиновим уљем. Или, пре спавања попијте чај од босиљка. У литар кључале воде сипајте 40 г сувих листића босиљка, оставите да одстоји 10 минута, процедите и пијте од две до три чаше дневно.

* Када се осећате уморно и нервозно, напуните каду топлом водом и ставите шаку лишћа и цветића босиљка или неколико капи есенцијалног уља и уживајте од 10 до 15 минута у пријатној, миришљавој купки. После ове мирисне "терапије", бићете опуштенији и пуни позитивне енергије.

Сочне и укусне, богате витаминима и минералима, брескве се савршено уклапају у љетњи јеловник. По хранљивој вредности и лековитости заузимају високо треће место, одмах иза јабука и крушака.

Богате су калијумом, фосфором, магнезијумом, калцијумом, сумпором, хлором, натријумом, гвожђем, бакром и цинком. Од витамина обилују бета каротеном (провитамин А) и витаминима Ц, Е, Х, Б1, Б2, Б3 и Б9. Осим тога, садрже и угљене хидрате, беланчевине, воћне киселине и скроб. Због односа калијума и натријума 7 према 1, посебно се препоручују особама које имају проблеме са отицањем и малокрвношћу.

Свеже исцеђен сок од брескве идеално је окрепљење за особе са осетљивим нервним системом, као и за оне који пате од срчане аритмије, док би дијабетичари и алергичне особе требало да га избегавају. Препоручује се и за опорављање јетре и желуца, а да би учинак био бољи требало би да се пије полако.

Уље добијено хладним цеђењем из коштица брескве, такође је веома цењено због Лековитих својстава, а показало се као изврсно средство за спољашњу и унутрашњу употребу. Делује као одличан лаксатив, снижава холестерол, помаже у лечењу екцема. Због богатства минерала и витамина препоручује се за масажу осетљиве, суве и старије коже, која после третмана постаје гипка и еластична.

РТРС

Трешња, грчки кератос, основа за латинску реч cerasea, долази од грчке речи керос, што значи рог. Трешња потиче из Турске, а у Рим је донешена око 74. год. п.н.е.

За здравље важне чињенице које се вежу уз трешње до недаво су сматране народном медицином, али су новија истраживањима научно доказала бројне благодати овог воћа.

Трешња је изразито богата калијумом због чега повољно делује на излучивање воде из организма.

Петељке плодова богате су танином, органским киселинама, флавоноидима, шећером и минералима пае су се захваљујући таквом саставу у народној медицини користиле за припрему чајева који подстичу излучивање мокраће и избацивање каменаца из бубрега као и мокраћног мехура.

У коштици трешње налази се мала количина амигдалина, односно витамина Б17, за који се сматра да позитивно утиче на смањење тумора и спречава његово даље ширење, али и болова који су последица одвијања канцерогених процеса у телу. 

Иако амигдалин може и да утиче на спречавање појаве тумора треба напоменути да амигдалин у себи садржи цијанидну компоненту која је отровна. 

Флавоноид, који можемо наћи у трешњама, такође има антиканцерогена својства, али и превентивно деловање када је реч о оболевању од болести срца. 

Широм света, око 70 милиона људи су у ризику да оболе од синдрома рачунарског вида, а тај број ће бити у порасту, пише Њујорк Тајмс.

У ризичну категорију спадају посебно рачуновође, архитекте, банкари, инжењери, контролори лета, графичари, новинари, академици, секретарице и студенти – сви они чији посао великим делом зависи од рачунара.

У ове бројке се не рачунају милиони деце и адолесцената који свакодневно проводе сате играјући рачунарске игре.

Истраживања су показала 70 до 90 одсто особа које користе рачунар и великој мери, без обзира да ли је у питању игра или рад, имају један или више симптома синдрома рачунарског вида.

Ефекти дуже употребе рачунара нису повезане само са видом – многи оболели се жале на неуролошке симптоме као хронична главобоља или на мишићно-коштани проблеми, као што су болови у врату и леђима.

Аутори студије о синдрому рачунарског вида, Топ Рејмонд Акинбин из Нигерије и Ј.Џ. Машал из Боцване, наводе да и употреба рачунара до три сата дневно може да доведе до сиптома, болова у леђима, главобоље и стреса.

Ипак, пацијенти се најћешће жале на проблеме са очима – вид им је или замагљен или слике виде двоструко. Појављују се и свраб, сувоћа очију, као и црвенило. А све то заједно може да омета човека у обављању посла.

Већина људи има повишен крвни притисак, а међу њима је и много младих. Модерни начин живота и свакодневни стрес узимају свој данак. Седам од 10 одраслих особа има повећан ризик од инфаркта или можданог удара због високог крвног притиска.

Пажњу треба обратити ако је притисак константно 140 са 90 или виши.

Трчање једном недељно

Једночасовно трчање једном недељно може да вам продужи живот за чак шест година. Научници верују да трчање има бројне корисне ефекте, међу којима су побољшање уношења кисеоника и снижавање крвног притиска.

Физичка активност доводи до снижавања крвног притиска тако што јача срце, које може да пумпа више крви са мање напора, а тиме се смањује притисак на артерије. Брзо ходање је ефикасно као и трчање.

Јогурт

Чаша јогурта дневно смањује ризик од настанка високог крвног притиска за 30 одсто. Амерички научници тврде да калцијум омогућава крвним судовима да се прошире и задрже притисак у нормали. Особе које свакодневно пију јогурт у периоду од 15 година имају 31 одсто мање шансе да добију висок крвни притисак.

Амерички здравствени радници известили су у четвртак о првом случају инфекције супербактеријом која је отпорна на све антибиотике па чак и на колистин, који је иначе лек који се даје као посЛедња нада против низа бактеријских инфекција код људи и стоке.

"У ризику смо од пост-антибиотског света", рекао је Томас Фриден, директор Центра за контролу и превенцију болести, позивајући се на случај 49-годишње пацијенткиње из Пенсилваније која ни после пет месеци није успела да се излечи од инфекције мокраћног система.

Мутација на ДНК која је бактерију учинила отпорном на антибиотике зове се МЦР-1.

Говорећи у Националном прес-клубу у Вашингтону Фриден је додао да се инфекција није повукла ни после лечења колистином, који се сматра "ноћном мором" за бактерије, а то, утврдио је, изазива велику забринутост.

Податке о случају супербактерије доноси и студија објављена у четвртак у издању Америчког друштва коју је спровео Национални војни медицински центар "Walter Reed". То је колико је познато први извештај о МЦР-1 у САД, рекао је Фриден. 
Прошле године научници у Кини открили су мутирану врсту бактерије која је отпорна на скоро све антибиотике, па и на колистин и која се лако шири са врсте на врсту. Према њиховој студији, бактерију су открили током рутинских контрола отпорности на ешерихију коли.

Док уживате на сунцу ових дана, сетите се да није довољно набавити средство за заштиту са што већим фактором. Важно је у ком сте поднебљу и који је тип ваше коже.

Сунце емитује две врсте зрака који су штетни за кожу – УВА зраке који изазивају привремено старење коже, али и дугорочно малигно обољење коже, и УВБ зраке који могу да изазову опекотине, имуносупресију и малигна обољења нашег покривача.

Због тога је током летњих месеци изузетно важно заштитити се од њиховог опасног деловања. Сунце треба избегавати од 10 до 16 сати, када је УВ индекс највиши, користити средства за заштиту, као и одећу израђену од специјалних тканина које не пропуштају УВ зраке.

Средства за заштиту од сунца треба бирати према броју заштитног фактора, СПФ (Sun Protective Factor), који означава колико времена можемо да проведемо на сунцу, а да се не појаве опекотине, у односу на време које бисмо могли да проведемо без заштите. При том не треба да се водите правилом „што већи фактор, то боља заштита“, јер избор адекватног заштитног фактора зависи и од типа коже, УВ индекса, годишњег доба и места где се излажемо сунцу. УВ индекс означава јачину УВ зрачења у одређено доба дана на одређеном месту. 

Особама светлог тена, светлих очију и косе, чија кожа углавном изгори после излагања сунцу, саветује се употреба производа са фактором 50 и већим, док особе тамније коже, косе и очију могу да изаберу и фактор заштите 30.

Генски модификовани организми (ГМО) нису ништа штетнији за људско здравље од конвенционалних, међутим, неки облици њиховог гајења могу да узрокују развој отпорности на пестициде и хербициде код инсеката и корова што постаје велики проблем у пољопривреди, главни су акценти велике студије коју је у уторак објавила америчка Национална академија науке, инжењерства и медицине (НАСЕМ).

На опсежном истраживању, којем је циљ био да понуди неке јасније одговоре на бројне контроверзе око ГМО-а, међу осталим и како их регулисати и да ли их посебно означавати, две године радио је панел од 20 врхунских америчких стручњака. 

"Ми смо наш посао схватили врло озбиљно јер знамо колико је то осетљиво питање", рекао је у уторак челник панела Фред Голд, професор ентомологије (науке о инсектима) на Универзитету Северна Каролина. 

Извештај садржи многе занимљиве налазе који одговарају на бројна важна питања о ГМО-производима: 

Јесу ли они сигурни за људско здравље? 

Узрокују ли резистенцију инсеката или корова на пестициде и хербициде? 

Јесу ли повећали приносе пољопривредника? 

Како регулисати савремене ГМО који се стварају новим, напреднијим техникама које не одговарају постојећим техничким дефиницијама генске модификације?