Један од разлога због којих се јавља синдром рачунарског вида је што су електронски симболи, за разлику од речи исписаних на страницама које имају оштро дефинисане ивице, састављени од пиксела и имају мутне крајеве, па се наше очи теже фокусирају на њих. Несвесно, очи више пута покушавају да одморе, пребацујући фокус на подручје иза екрана. Баш то стално пребацивање ствара напрезање очију и замор.

Поред тога, очи које гледају у екран трепћу мањи број пута – док је нормална стопа жмиркања 17 и више трептаја у минуту, стопа жмиркања док гледате у екран је само од 12 до 15 пута. 
Али, постоје и додатни проблеми, пише Њујорк Тајмс.

Проблематична је и удаљеност екрана – препоручује се да за нормално изоштравање слике, екран буде око 50 до до 66 цм удаљен од лица.

Кад гледате право напред, очи би требало да су на висини врха монитора.

Проблем су и неправилна расвета у просторији где је рачунар, као и одсјај на монитору.

Екран би требало да буде светлији од светлости околине – јако светло изнад главе или дневна светлост чине да се очи напрежу како бисте видели шта је на екрану.

Стручњаци препоручују редовну контролу очију – макар једном годишње, посебно ако сте старији од 40 година или је у питању дете, која јако пуно времена проводе испред рачунара.

Проверите да ли ваш монитор има екран високе резолуције, што омогућава оштрију слику и јасније слике. Монитор редовно чистите крпом за прашину.

Превенција је, ипак, најважнија. Ако већ имате симптоме синдрома рачунарског вида, потрудите се да их ублажите. Офтамолози предлажу правило 20-20-20 – на сваких 20 минута направите паузу од 20 секунди, гледајући у нешто око шест метара удаљено.

Трепћите често, како бисте добро подмазали очи. Ако су ваше очи суве, црвене или имате болне иритације, користите капи за очи и више пута дневно.

РТРС