Мит да дневно треба попити најмање осам чаша (1,9 литара) воде (без кафеинизираних и алкохолних пића) прилично је раширен, али још без довољно научних доказа који га оправдавају.
Посебно је нејасно у којој мери количина уношења течности може да утиче на функцију бубрега и превенцију различитих бубрежних болести. У студији канадских аутора из 2011. године која је публикована у америчком часопису Clin J Am Soc Nephro испитивано је 2.148 здравих одраслих особа које припадају општој популацији и имају нормалну бубрежну функцију.
Они су на основну дневне количине излучене мокраће (која зависи од количине уношења течности) били подељени у четири подгрупе, према количини урина. Код њих је шест година праћена бубрежна функција. Установљено је да се бубрежна функција најбрже смањивала у групи испитаника који су мокрили мање од литар дневно, а најспорије у групи испитаника који су мокрили више од три литара дневно. У овој студији нису учестовали испитаници који већ имају ослабљену бубрежну функцију.
Исто тако, истраживања америчке групе научника урађена на 3.427 одраслих особа показало је да веће дневно уношење течности има протективан утицај на бубреге. И неке друге студије су показале да је унос више од два литра течности дневно значајан.
* Како објаснити чињеницу да појачано уношење течности има заштитно дејство на бубреге?
Могуће научно објашњење је у чињеници да бубрег игра кључну улогу у одржавању биланса течности у нашем телу. Недовољно уношење течности стимулише лучење хормона вазопресина, који може да доведе до оштећења бубрега. Наиме, овај хормон деловањем преко В2 рецептора доводи до прогресије различитих бубрежних обољења и повећања крвног притиска. Исто тако, најновији подаци указују да овај хормон деловањем преко В2 рецептора који се налазе у јетри и панкреасу, може да игра улогу у настанку метаболичког синдрома и шећерне болести. Стога се данас чине покушаји да се прогресија неких бубрежних обољења (посебно полицистичне болести бубрега) успори применом лекова који блокирају рецепторе за овај хормон (толваптан).
Закључак свих студија је да умерено повећано уношење течности (два до три литра дневно) има повољан ефекат на бубреге. Уношење више од три литра дневно се не саветују због ризика од смањења концентрације натријума у крви. Наравно, ове препоруке се односе на здраву популацију, а пацијенти са хроничним болестима, посебно бубрежним, препоруку о пожељном дневном уношењу течности морају да добију од свог лекара.
Генерално, препоруке за уношење течности варирају од земље до земље. У складу са препоруком Европске агенције за безбедност хране из 2010. године, мушкарци дневно треба да унесу 2,5 литара, а жене два литра течности. При томе око 20 одсто од ове укупне количине долази из хране. Ова агенција заједно са Немачко-аустријско-швајцарским водичем за исхрану препоручује да осмоларност урина треба да буде око 500 мОсм/л, што се постиже са дневним излучивањем 1,5 до два литара мокраће.
Које болести спречава појачано уношење течности?
На мултидисциплинарном састанку експерата расправљало се о утицају количине уношења течности на превенцију стварања каменаца и инфекција мокраћног тракта, настанак хроничне болести бубрега и рака мокраћне бешике.
Бубрежни каменци
Појачано уношење течности смањује ризик од поновног настанка каменаца избегавањем стварања концентроване мокраће. Борги и сарадници су показали да се овај ризик смањује за 50 одсто са уношењем више од два литра течности дневно. Међутим, када је у питању превенција стварања првог каменца у бубрегу подаци из студија су још неконзистентни.
Уринарне инфекције
Постоје неки докази да је недовољно уношење течности удружен са настанком уринарних инфекција. Са друге стране, појачано уношење течности дооводи до дилуције бактерија у урину, испирања слузнице мокраћних канала каи и смањења густине и киселости мокраће са последичним смањењем адхезије (лепљења) бактерија на слузнице мокраћних канала. Међутим, све ово још увек није потврђено у експерименталним и клиничким студијама.
Канцер мокраћне бешике
Канцер мокраћне бешике по учесталости је на петом месту. Главни фактори ризика за настанак овог типа канцера су пушење цигарета и излагање различитим хемикалијама. Појачано уношење течности може да доведе до смањења концентрације канцерогених супстаци и мокраће и њиховог ефикаснијег испирања. Међутим, добијени подаци су контрадикторни што се повезује са присуством полутаната у води. Посебно висок ризик од настанка канцера мокраћне бешике могли би да има пушачи са недовољним уношењем течности.
В. Новости
Ауторска права Радио Оаза 2026