Сладолед је некада био доступан искључиво краљевима и племићима. Био је симбол моћи и богатства и налазио се искључиво на трпези припадника друштвене елите. 

Први сладолед настао је у Кини, а његови основни састојци били су једноставни: млеко и лед.

Сладолед су у Европу донели Арапи. На енглеском двору у њему се уживало још у 17. веку. Посластицу је правио краљев кувар из Француске а било му је наложено да рецепт чува као строгу тајну.

Прву машину за прозводњу укусне ледене посластице, 1846. године направила је Ненси Џонсон и та машина је била врло слична онима које данас могу да се виде у посластичарницама.

У 19. веку почиње озбиљна индустријска производња сладоледа у Америци.

Сладолед добија 1924. године корнет који је тада направљен у радионици посластичара Итала Марћионија. Нови "изум" представљен је на Међунароном сајму у Сент Луису.

Десет година касније, 1934. Крис Нелсон је у Ајови, први прелио сладолед чоколадом и успешно "ставио" ледену посластицу на штапић.

У Италији је, недалеко од Болоње, недавно са радом почео и Универзитет сладоледа на којем се уче тајне прављења посластице без које многи не могу да замисле лето.

Оснивач Универзитета је једна од водећих компанија за производњу сладоледа "Caprigiani".