Шта је откривено? 

У својој студији амерички је панел анализирао резултате стотина научних радова и дошао до следећег општег закључка: 

Имамо довољно уверљивих доказа да храна која се добија од ГМО-а није наштетила животињама, а епидемиолошки подаци не показују пораст у преваленцији рака или других здравствених проблема који би били резултат уласка ових сојева у људску храну. 

Усеви који су отпорни на инсекте захваљујући токсину чије стварање подстиче ген из бактерије Бациллус тхурингиенсис (Бт) углавном омогућава пољопривредницима да користе мање пестицида. Узгајивачи могу избећи ризик развоја отпорности код инсеката коришћењем усева с довољно високим нивоима токсина и садњом других врста усева у близини. 

Усеви дизајнирани за отпорност на хербицид глифосат могу постати веома зависни од те хемикалије и подстаћи развој резистентног корова, што представља велики проблем у пољопривреди. Панел зато позива на спровођење додатних истраживања стратегија које би могле да одложе развој резистенције. 

У овом контексту треба имати на уму да је проблем резистенције на хербициде забележен и у конвенционалној пољопривреди, на пример у узгоју жита с мишјим репком. Мишји репак постаје врло брзо толерантан на хербициде, па је јако важно мењати кључни активни састојак хербицида и ротирати усеве како би се онемогућио развој његове отпорности. Проблем се такође решава коришћењем комбинација више различитих хербицида. 

За свакога по нешто 

Студију су као врло транспарентну и објективну у САД поздравили припадници оба табора – и поборници и противници ГМО-а. 

Коментаришући налазе амерички министар пољопривреде Том Вилсак јуче је рекао да је извештај "још један допринос дугој листи истраживања која су показала да је генетски модификована храна сигурна". 

Зато је позвао Амерички конгрес да предузме потребне активности како би се зауставило ширење конфузије: 

"Америчка агенција за храну и лекове спремна је заједно с Конгресом да ради на националном систему који би купцима пружио информације о храни коју купују без повећавања трошкова или слања погрешних порука о сигурности хране која им се нуди." 

Један од резултата студије, посебно интересантан противницима ГМО-а, био је онај који је показао да спроведена истраживања нису без сумње доказала да је коришћење ГМО-а знатније повећало приносе пољопривредника. 

Међутим, стручњаци за биотехнологију сматрају да до сада није спроведено довољно студија којима би то била кључна тема да би се могли извести неки коначни закључци. 

Стив Мус, професор геномике кукуруза на Универзитету Илиноис, каже да ће "бити неопходно спровести подробнија истраживања која ће веројатно показати да су модификовани усеви спречили достизање плафона у приносима усјева". За спровођење таквих студија научмницима ће требати већа сарадња произвођача семена као што су на пример Монсанто или Сингента. 

Сумње око означавања, регулације... 

Резултати студије долазе у време када се у САД и Еуропи, али и у бројним другим крајевима света, све жустрије расправља о питању треба ли се храна која садржи ГМО обавезно означавати. 

Присталице означавања сматрају да купци треба да имају право да знају шта купују не само ради могућих здравствених дилема већ и због тога што њихов избор може да укључује цео низ етичких и еколошких питања и индивидуалних ставова. 

Противници истичу да је бесмислено означавати и поскупљивати једну врсту технологије јер проблем није у њој него евентуално може бити, као и у конвенционалном узгоју, у конкретном производу. 

Нове технике траже нова правила 

Дискусију о регулацији додатно компликује чињеница да се технологија генетског модификовања од својих почетака у 1980-им годинама толико развила да данас више не треба бактерије као преноснике гена из једног организма у други (бактерије су се обично користиле као најпогоднији преносници јер најлакше мењају гене биљака). Наиме, новом техником познатом као ЦРИСПР-Цасс9 данас је могуће прецизно искључити или изменити дијелове ДНК на такав начин да у њих не доспе никакав генетски материјал других организама; њоме се ДНК може преиначити тако да се практично ни по чему не разликује од ДНК конвенционалних сојева. Напротив, те измене данас могу бити прецизније и безопасније од оних које настају у природним мутацијама или у мутацијама добијеним диригованом лабораторијском мутагенезом зрачењем и хемикалијама која се користи у конвенционалном стварању нових сојева. 

Стручњаци због тога истичу да нове технологије требају нова правила. На том трагу је, међу осталим, одлука Америчког министарства пољопривреде које је у априлу одобрило да се два ГМО-а добијена ЦРИСПР-ом (шампињон који не тамни након брања и воштани кукуруз с високим приносом) изузму од уобичајених регулација прописаних за ГМО. Разлог тога је чињеница да ти усеви не садрже никакве унете гене. На пример, шампињони који не тамне добијени су тако што им је ЦРИСПР-ом искључен ген за производњу ензима који узрокује стварање смеђе боје. 

Неки критичари ове одлуке сматрају да би свака модификација гена требало да се регулише према правилима за ГМО јер и најмања промена ДНК може имати неочекиване последице. Међутим биотехнолози истичу да је то скупо, а бесмислено, јер сваки сој с новим својствима има неке другачије гене био он добијен природним мутацијама, људским одабиром, конвенционалном технологијом или биотехнологијом. Другим речима, за све нове производе требало би да важе иста правила, независно оа технологије.

TPORTAL