Трешња, грчки кератос, основа за латинску реч cerasea, долази од грчке речи керос, што значи рог. Трешња потиче из Турске, а у Рим је донешена око 74. год. п.н.е.

За здравље важне чињенице које се вежу уз трешње до недаво су сматране народном медицином, али су новија истраживањима научно доказала бројне благодати овог воћа.

Трешња је изразито богата калијумом због чега повољно делује на излучивање воде из организма.

Петељке плодова богате су танином, органским киселинама, флавоноидима, шећером и минералима пае су се захваљујући таквом саставу у народној медицини користиле за припрему чајева који подстичу излучивање мокраће и избацивање каменаца из бубрега као и мокраћног мехура.

У коштици трешње налази се мала количина амигдалина, односно витамина Б17, за који се сматра да позитивно утиче на смањење тумора и спречава његово даље ширење, али и болова који су последица одвијања канцерогених процеса у телу. 

Иако амигдалин може и да утиче на спречавање појаве тумора треба напоменути да амигдалин у себи садржи цијанидну компоненту која је отровна. 

Флавоноид, који можемо наћи у трешњама, такође има антиканцерогена својства, али и превентивно деловање када је реч о оболевању од болести срца.