Здрав живот

Сваки родитељ сигурно жели да му дете добро види цео живот. Или, ако му је већ суђено да носи наочаре, да то буде што касније. Стога је неопходно поштовати пет златних правила:
1. Што чешће одмарајте очи. Ако дете има добар вид, кад ради задатке треба да прави паузу на сваких 40 минута. Ако има благу кратковидост, онда на сваких пола сата. Одмор од 10 до 15 минута не значи да дете треба да гледа телевизију, већ да устане, мало се прошета, погледа кроз прозор или уради гимнастику за очи.
Школарац би минимално требало да гледа телевизију током недеље. Пет сати напрезања у школи, а затим сат-два учења код куће (у зависности од узраста) представљају превелико оптерећење за око које се развија. А кратковидост се нарочито брзо развија од седме до девете и од 12. до 14. године. За компјутером ђак не треба да проводи више од 15 до 20 минута дневно. Ако за то време не уради задатак, онда треба да га подели на више делова и на сваких 15 минута прави паузу.
2. Књига или свеска треба да се држи 40 центиметара од очију. Тако се мање деформише очна јабучица. Измерите то растојање и покажите детету како то треба да изгледа.

Доказано је да грожђе обилује вредним састојцима који утичу на очување лепоте, здравља и младалачког изгледа
Многе научне студије показале су колико је грожђе квалитетно пре свега за исхрану, а потом и за негу коже лица и тела. Доказано је да грожђе обилује вредним састојцима који утичу на очување лепоте, здравља и младалачког изгледа. Ова воћка обилује витаминима А, Б, Ц и Е, минералима попут натријума, фосфора, калцијума, калијума, гвожђа, магнезијума и флора, и воћним киселинама - јабуковом, винском и лимунском. Грожђе садржи доста полифенола, због којих је и ушло на велика врата у свет козметике. Полифеноли штите кожу од штетних утицаја знатно успоравајући природни процес старења, а у комбинацији с осталим састојцима помажу свим типовима коже. Осим тога подстичу прокрвљеност, чувају природну еластичност и влажност коже, и чине је нежном, здравом и свежом.
Пилинг
Свака нега коже почиње одстрањивањем шминке, масноће и прљавштине са површине коже, да би деловање маске било максимално. Пре наношења маске обавезно урадите природни пилинг. Направите га од масе која је отпала приликом цеђења сока. Ставите је у газу и са њом кружно трљајте по површини коже. Други начин је да поквасите лице и руке соком од грожђа, а потом руке прислоните на мекиње и добро истрљајте кожу. Оперите млаком водом, обришите и нанесите неку од маски.

Ниске дозе аспирина, какве се узимају да би се смањио ризик од срчаног удара и шлога, такође могу да смање и ризик од рака дебелог црева, поручују британски лекари. Питер Ротвел и његове колеге из Болнице Џон Ретклиф у Оксфорду, су установили да се конзумирањем аспирина смањује ризик од колоректалног канцера за четвртину, а смрт од те болести за трећину, преноси Ројтерс.
Оксфордски стручњаци су до тог закључка дошли проучивши резултате четири велике студије, којима је укупно било обухваћено 14.000 особа. Половина њих је свакодневно узимала мале дозе аспирина као превенцију срчаних обољења. Такве мање дозе аспирина се обично сматрају много безбеднијим за коришћење од великих, које код неких људи могу да изазову крварење у желуцу и цревима. Током око осамнаест година, код 2,8 одсто учесника поменутих студија се појавио рак дебелог црева. При том је код оних који су узимали мале дозе аспирина, ризик да добију рак дебелог црева током готово 20 година био смањен за 24 одсто, а да умру од те врсте рака за 35 одсто.

Иако постоје научне потврде да је хомеопатија у неким случајевима ефикасна колико и савремене медицинске методе, противници сматрају да домети у лечењу могу бити исти као код примене плацеба. Ипак, све је више присталица хомеопатског начина лечења.
Док присталице алтернативне медицине којих је све више тврде да су успеси хомеопатије недвосмислено доказани, заговорници традиционалне медицине сматрају да су хомеопате шарлатани и да ефикасност таквог лечења може у најбољем случају да се пореди са дометима лечења плацебом.
Спорна тема број један је деловање хомеопатских раствора, наводи немачки државни радио „Дојче веле".
Што је раствор разређенији, или како хомеопате кажу, потенциранији, требало би јаче и да делује.
Волфганг Вале, лекар и специјалиста за ухо грло и нос из Падерборна, сматра да је то смешно.
„Ако неко средство разредим до те мере да више нема ниједног молекула, како онда дејство може бити појачано? Молекул кога нема, не може да делује", истакао је Вале.

Горушица или регургитација често се јавља као последица болести органа за варење, једњака или лошег функционисања мишићног отвора који повезује једњак са желуцем. Горушица се повремено јавља и услед неправилне исхране, "лоше хране", дугог неправилног седења или из неких других разлога.
Савети
Навешћемо савете стручњака који су проучавали ову појаву.
1. Лекове против честе појаве горушице треба узимати искључиво по препоруци лекара а никако самоиницијативно или по препоруци нестручних особа.
2. Правилна исхрана смањује ризик од настанка болести, али и лакше лечење у одмаклој фази болести једњака и органа за варење.
3. Најбоље је исхрану распоредити на пет или више мањих оброка у току дана. Оваким начином исхране желудац се пуни само делимично, тако да се смањују услови за његово "препуњавање".
4. Размак између оброка, ужине или напитака не сме бити дужи од три сата.
5. Јаке зачине у припреми хране треба избегавати. У јаке зачине спадају: бели лук, црни лук, бибер, алева паприка, парадајз, паприка. У јако зачињену храну спадају месне прерађевине: нарезак, кобасица, салама, паштета, гулаш, сува сланина...

Употребом електричних млинова, због масовне производње, данас се уништавају најквалитетнији састојци хлеба, услед чега касније могу настати и многе болести, пре свега, дијабетес, срчана обољења, висок ниво триглицерида и холестерола ...

Научници претпостављају да је човек првобитно конзумирао житарице. Временом је, потапајући их у воду, почео да их меље и пече, правећи производе од њих. Квасац се у почетку није користио за прављење хлеба. Међутим, први подаци о употреби квасца и различитог брашна за хлеб постоје још у старом веку, код Египћана.
У време изгона Јевреја из Египта жене су услед недостатка времена и квасца, хлеб правиле само од брашна и воде. Због немогућности да се пече, развијан је попут палачинке и сушен на сунцу, на сапима коња и камиле. Звао се мацес и јели су га Јевреји током празника Пасха или Песах, у зависности од подручја изговора. У Риму су још од 168. године пре нове ере, постојале државне пекаре. У европским градовима се у деветом веку појављују пекарски еснафи. Градским статутима су били прописани квалитет, тежина и цена хлеба и пекари који нису поштовали ову одлуку најстроже су кажњавани. Почетком новог века квалитет хлеба се значајно побољшава у северној Италији, у Паризу у седамнаестом веку, а у Бечу се током осамнаестог века почиње са производњом финог пецива.

Моћни састојци који се налазе у кори и месу плавог патлиџана веома су корисни савезници у борби коју сваког дана водимо за здравље. Резултати истраживања потврђују да нема сумње да је реч о поврћу које би требало да је што чешће у нашим тањирима.

Право богатство у облику мноштва влакана и никако занемарљиве количине витамина Б1 и Б6, као и калијума налази се у плавом патлиџану.

Одличан је извор и бакра, магнезијума, мангана, фосфора, ниацина и фолне киселине.

Све поменуте високовредне материје и многе друге којих у тамноплавим плодовима има у мањим количинама плави патлиџан сврставају међу поврће које би требало да се на трпези налази што чешће.

Насунин, моћни антиоксидант из коре патлиџана, веома је ефикасан у спречавању оксидативне дегенерације липида. Управо због тога патлиџан је веома успешан у борби против холестерола, што је потврђено резултатима више научних студија и истраживања.

Ипак, научници се још не усуђују да сам екстракт поменуте супстанце користе у исте сврхе јер се у неколико истраживања показао као неадекватан. Најављена су нова испитивања која би требало да реше ту недоумицу.

Иако многима није привлачно као свеже воће, суво воће има својих предности. Оно представља изузетан извор енергије, које телу, наравно, никад није довољно.

Суво воће може да се подели у две групе – меснато воће и суво воће. Уколико је унутрашњи део сочан као и спољашњи када је воће у својој пуној зрелости, такво воће се ставља у групу меснатог и свежег. Са друге стране, суво воће се одликује унутрашњим и спољашњим делом који су "без воде" и нису сочни, као и својим спољашњим изгледом, који је "истањен и сабијен".

После бројних истраживања, откривено је да се суво воће одликује карактеристикама које могу позитивно да утичу на здравље људи. Осим тога, изузетно је богато хранљивим материјама и представља добар енергетски извор. Једном речју, суво воће представља природу у малом.

Значај сувог воћа

Како би свака особа одржала добро здравље, неопходно је придржавати се одређених правила која укључују здраву исхрану, редовоно бављење физичким активностима и редован и продуктиван сексуални живот. Суво воће у себи садржи прилично велике количине битних хранљивих супстанци, и то у адекватним количинама.

Мање масне ђаконије од кукурузног брашна и гриза могу знатно да побољшају здравље, тврде нутриционисти. Захваљујући високом садржају влакана таква храна подстиче рад црева, док кукурузне мекиње просто „топе“ триглицериде! То, наравно, не важи уколико претерамо са висококалоричним додацима.

Приче о хлебу направљеном од целог зрна најчешће потпуно неправедно заобиђу векнице од кукурузног брашна.

Нутриционисти подсећају да ђаконије од кукуруза, то јест брашно и гриз од тих жутих зрна на више начина могу да побољшају наше здравље.

Резултати једне студије коју су спровели стручњаци Државног универзитета у Илиноису показали су да је код мушкараца који су имали претежно нискокалоричну исхрану и свакодневно уносили 20 грама (што је мање од једне кафене кашичице) кукурузних мекиња после шест недеља забележен пад нивоа триглицерида од чак 13 одсто.

На тај начин, пошто је реч о масноћама у крви, смањен је ризик од појаве разних болести срца.

У контролној групи где су учесници узимали исту количину пшеничних мекиња није било побољшања.

Како ораси могу да нам помогну да не "пукнемо" под стресом? Већ је доказано да помажу у смањењу холестерола, а сад се показало да у стресним ситуацијама помажу при смањењу крвног притиска.

Истраживање проведено на људима који су три седмице

јели орахе, а иначе имају висок ниво лошег холестерола, показало је да у стресним ситуацијама имају нижи крвни притисак него обично.

Током студије учесници су замољени да одрже троминутни говор или ставе једну ногу у хладну воду, обе ситуације познате су као узроци стреса.

"Они који су три седмице јели орахе имали су нижи крвни притисак него други учесници истраживања", рекла је професорка Шела Вест са Државног универзитета Пен.

"Ово је прва студија која је показала да ораси снижавају крвни притисак током стресне ситуације", додала је.

Ораси би некима могли да спасу и живот јер претерани биолошки одговор на стресну ситуацију, уочен код одређених особа, повећава ризик за развој срчаних болести.