Здрав живот

Кестен је калијумом, фосфором, калцијумом, магнезијумом, витаминима А, Ц и Б12. У односу на остале орашасте плодове има мање масти, више скроба и једини садржи витамин Ц.
Кестен је врло укусна и здрава намирница, идеална за јесење дане. Црвенкасто-смеђи плодови глатке површине сазревају у октобру. Печено кестење продавало се на улицама Рима још у 16. веку. Стари Кинези и антички народи кестен су углавном сушили и млели у брашно, а затим користили за прављење хлеба.
Међу мештанима Корзике и даље има оних који никада нису јели хлеб од житарица, већ искључиво од кестена и зову га "дрвени хлеб". Пре доласка кукуруза у Европу, качамак се правио искључиво од кестеновог брашна.
Јестиви плод богат је калијумом, фосфором, калцијумом, магнезијумом, витаминима А, Ц и Б12. У односу на остале орашасте плодове има мање масти, више скроба (44%) и једини садржи витамин Ц. Лако се вари и зато се препоручује посебно старијим особама и деци, бубрежним и кардиоваскуларним болесницима. Печени кестен има више калорија, протеина, масти, витамина и угљених хидрата а кувани кестен више минерала.

Напитак справљен од осушених зелених листова може да истопи масне наслаге и убрза процес мршављења, али и смањи ниво холестерола, што је нарочито важно у превенцији дијабетеса и болести срца. Реч је и о јаком антиоксиданту, а стручњаци дају предност зеленом чају припремљеном на традиционалан начин.
Бројне стручњаке у свету већ годинама интригирају благотворна својства зеленог чаја.
Резултати разних истраживања потврђују да напитак справљен од осушених зелених листова може да смањи ниво холестерола, истопи масне наслаге и тако убрза процес мршављења, у превенцији дијабетеса, деменције и можданог удара игра важну улогу.
Највише пажње привлачи сврставање зеленог чаја међу природне производе који чувају организам од болести срца и рака.
Ипак, осим лабораторијских открића, још нема потврда о позитивном утицају тог напитка на здравље људи добијених на већем узорку. Неколико студија, спроведених на већем броју испитаника, било је фокусирано на дејство које зелени чај има на болести срца и рак.
Резултати нису тако лоши, али као главну замерку досадашњих истраживања стручњаци истичу чињеницу да су извођена на Истоку где је зелени чај део свакодневне исхране, као и риба и соја.

Упркос томе што се често препоручује избегавање свињетине у исхрани због вишка масти, мексички стручњаци тврде да то месо није штетно, јер не само да садржи протеине већ и витамин Б, цинк, селен, гвожђе, фосфор и калијум. Ипак, као најбољи избор препоручује се бут, а важан је и начин припреме.
Много се говорило о високом степену масноће у свињском месу што је проузроковало страх људи да га користе у исхрани али, мексички стручњаци су показали супротно.
Свињско месо не само да садржи протеине, витамине и минерале већ може да буде мање засићено мастима и од пилећег, тврде мексички стручњаци чије су налазе објавиле локалне новине у Мексику.
Богато протеинима и основним аминокиселинама, месо свиње у већини случајева је прави извор цинка, витамина Б6 и Б12, селена, фосфора, рибофлавина, као и гвожђа неопходног организму у борби против анемије.
Свињско месо је богато и калијумом који игра велику улогу у задржавању воде у организму, одржавању нормалног крвног притиска и правилног срчаног ритма.

Особе које редовно вежбају имају мањи ризик за прехладу, саопштили су амерички научници са Апалачиан државног Универзитета после праћења 1.000 испитаника. У просеку су телесно активне особе имале двоструко мање изгледе за прехладу, а и оне које су се разболеле су имале знатно блаже симптоме, преноси BBC.
Истраживачи у часопису "British Journal of Sports Medicine" објашњавају како телесне вежбе позитивно утичу на функцију имунолошког система и тако смањују ризик за инфекције. Према њиховим речима, за постизање оваквог ефекта није било нужно интензивно вежбање, јер се процењује да просечна одрасла особа годишње има две до пет прехлада.
У студији је утврђено да је чешћа конзумација воћа такође повезана са мањим изгледима за прехладу.
Танјуг

Мушкарци који проводе превише времена у разговору преко мобилног телефона могу да се суоче са слабом покретљивошћу својих сперматозоида и са ризиком по плодност, јавила је данас италијанска новинска агенција Анса. Студија која је изведена на старом римском универзитету "La Sapienca" и у болници "Санта Марија Горети" у Латини, јужно од италијанске престонице, показала је да постоји повезаност  између дугог коришћења мобилног телефона и погоршања покретљивости сперматозоида.
Председница италијанског Друштва андрологије и сексуалне медицине (СИАМС) Андреа Ленци објаснила је да изгледа да радио таласи мобилних телефона доводе до слабе  покретњивости сперматозоида њихових корисника.
"Резултати (студије) су, међутим прелиминарни и ми и проверавамо дејство и других фактора. Људи који дуго разговорају преко својих мобилних телефона, често су под већим стресом или пуше и пију више (од осталих), што може да утиче на квалитет њихових сперматозоида", навела је Ленци.

Рибље уље је добро за срце, али изгледа да не побољшава менталне функције, поручују британски стручњаци из лондонске школе за хигијену и тропску медицину.
Бројне раније студије су указивале да особе које конзумирају више рибљег уља боље ментално функционишу и да су под мањим ризиком од деменције, преноси Ројтерс.
Британско истраживање је обављено на 748 мушкараца и жена у седамдесетим годинама, од којих нико пре његовог почетка није патио од деменције или имао неки други ментални поремећај.
Испитаници су током две године конзумирали 200мг 200mg EPA i 300mg DHA масне киселине (два главна састојка омега-3 масних киселина из рибљег уља) или су добијали плацебо капсуле у којима је било и маслиново уље. Током тог периода није било никаквих промена когнитивних функција код представника било једне било друге групе, показали су тестови који су обављени на почетку и на крају истраживања.
Вођа истраживања Алан Дангор напомиње да је ово највећа и најдужа студија која се бавила односом уношења омега-3 масних киселина и менталних функција старијих људи.

Неправедно оптужен као „антиурбано“ поврће, празилук је, према речима нутрициониста, право благо које би требало што чешће имати на трпези. Одличан је „борац“ против масноћа и шећера у крви, повишеног притиска, а захваљујући влакнима нормализује пробаву.
Специфична комбинација састојака високе нутритивне вредности празилук чине веома важним делом добро избалансиране исхране, подсећају стручњаци.
Једна од најважнијих способност тог поврћа је регулација нивоа шећера у крви. За то су највише заслужни витамини Ц и Б6, фолна киселина, гвожђе и манган којих у том поврћу има у изобиљу.
Наведене високовредне материје не успоравају апсорпцију шећера из система органа за варење. На тај начин утичу на нормализацију метаболизма шећера, а тиме и његовог нивоа у крви.
Такође, резултати више истраживања показали су да је редован унос празилука, нарочито у свежем облику, утицао на пораст нивоа такозваног доброг холестерола, док је лоше масноће у крви просто „протеривао".
Одржавање таквог баланса у организму је од велике важности при превенцији појаве или напредовања стварања масних наслага по зидовима крвних судова. То даље смањује ризик од развоја атеросклерозе и других обољења срца и крвних судова.

Крушке куване на пари, масаже биљним препаратима, чај од ђумбира са лимуном и трљање тела новчићем само су неке од традиционалних метода лечења грипа којима старије особе радије прибегавају него да се вакцинишу, показују резултати истраживања групе научника са Универзитета у Хонгконгу.
Они су овом студијом желели да открију разлоге због којих је у многима земљама немогуће достићи жељених 75 одсто покривености вакцином против сезонског грипа коју препоручује Светска здравствена организација.
Научници су открили да се особе које одбијају да се вакцинишу често ослањају на старе, „бапске” начине лечења, као и на добре хигијенске навике.
Анализирани су подаци из девет земаља разних култура, здравствених служби и система вакцинације – Индонезије, Кине, Бразила, Нигерије, Грчке, Турске, Јужне Кореје, Велике Британије и Канаде.
Испитивањем особа старијих од 65 година установили су да се две трећине њих редовно вакцинише, и то највише у Канади (93 одсто), а најмање у Нигерији (31 одсто). Вакцинишу се углавном особе које у грипу виде озбиљну опасност и код којих је ова болест раније изазвала компликације.

Изненађујуће је колики број људи, нарочито деце, мање-више редовно "грицка" нокте и заноктице.
Ова навика изгледа ружно када се посматра са стране, али је од тога много горе то што особа која често гризе нокте угрожава своје здравље, и то на више начина.
Поред грицкања ноктију, поједина деца често имају сличну навику - сисање палца или неког другог прста.
Узроци грицкања ноктију или изговори за то могу бити: стрес, нервоза, фрустрације, кожне болести (свраб), психичка напетост, досада, али пре свега стечена непотребна навика.
Последице
Без обзира на то колико често и темељно прали руке и одржавали њихову хигијену, испод ноктију се увек налази велики број разних гљивица, бактерија и вируса. Грицкањем ноктију велики број бактерија уносимо у свој организам. Доказано је да особе које често гризу своје нокте имају здравствених проблема са грлом и дисајним органима, а нарочито са органима за варење.
Грицкање ноктију нарочито је штетно по здравље деце, јер то не само да им угрожава тренутно здравље већ може да има негативне последице по каснији развој.
Грицкањем ноктију могу да настану озбиљна оштећења ноктију и веома болне упале заноктица (гљивичне или бактеријске).
Грицкањем ноктију стварају се ружни и неправилно заобљени нокти, што може да изазове додатне психичке проблеме: пад самопоуздања и стид од друштвене околине.

Губитка памћења највише се боје старији од 55 година. Срећом, на располагању нам је доказано ефикасан начин који смањује шансе за појаву деменције и поправља тренутно стање ума.
Милиони болују од Алцхајмерове болести, па не чуди да је тржиште пуно средстава који имају чудесно деловање на очување памћења. Али, нема чврстих доказа да већина њих уопште делује.
Заправо, доказано је да непобитно само једна навика чува памћење – вежбање. "Физичке активности у правилу имају боље деловање него било које друге активности", рекао је психолог Кирк Ериксон са Универзитета Питсбург.
Презнојите ли се вежбајући, учинићете више за свежину свог ума него да сте решавали укрштенице. А не морате чак ни посебно напорно да вежбате. Довољно је да ходате 10 километара недељно и спречићете пропадање памћења узроковано старењем, показује истраживање професора Ериксона објављено у магазину Неурологy.
"До побољшања памћења долази чим људи почну да вежбати, а ако наставе са вежбањем, могу да успоре или спрече старењем узрокован губитак памћења", објаснио је професор Ериксон.
Наиме, 13 година тестирања 300 старијих особа показало је да су они који су седмично ходали девет до 14 километара имали упола мањи губитак памћења него они који нису.