Здрав живот

Обична пилула против болова изгледа да лечи све, тврде професори Универзитета Оксфорд. Аспирин у знатној мери смањује ризик од великог броја канцера и срчаних обољења, показује њихово ново истраживање на око 25.000 људи.
Ко дневно узима 75 милиграма овог лека има за петину мање шансе од других да оболи од рака, пренели су британски медији. Аспирин смањује шансе за добијање рака у просеку за  25 одсто, посебно је умањен ризик од канцера црева, простате, једњака и плућа. За десет одсто умањује могућност фаталног исхода од било које друге болести.
Вођа истраживачког тима професор Питер Ротвел саветује здравим људима између 45 и 50 година, када се и повећава ризик од добијања многих болести, да свакодневно у наредних 25 година узимају аспирин.
Изгледа да што дуже узимате аспирин, већа је корист, додаје Ротвел.
Препоручена доза је за четвртину мања од стандардног аспирина од 300 милиграма. За ефикасност лека није битно да се та доза повећава већ да се лек узима током дугог временског периода.
Испитивани пацијенти углавном су Британци који су праћени годинама. Терапија овим леком која је трајала између четири и осам година штитила је у следећих 20 година.

Много је разлога да једемо кестен, подсећају нутриционисти. Ароматични плодови са чврстом опном тамносмеђе боје одличан су извор минерала, витамина и влакана, а уз то имају мање калорија и масноћа него друго орашасто воће.
Прва асоцијација на помен орашастих плодова уместо ораха, лешника или бадема, малобројној брупи искрених љубитеља је кестен. Печен, куван, као пире, у тортама, колачима и егзотичним преливима за јела са месом само су неки од „облика" које то ароматично воће може имати.
Иако се мирис печеног кестена који се шири кућом најчешће доводи у везу са зимским празницима, у прелепом укусу може се уживати током целе године.
Одличан укус прате подједнако добра својства која су се показала као веома корисна за здравље. Од осталих орашастих плодова разликује се нижим нивоом масти, и једини садржи витамин Ц.
Дијетолози наглашавају да је, за разлику од плодова ораха, леске и букве, којима је основни састојак масно уље, главни саставни део кестена скроб, којег у сировом семену има око 44 одсто.
Због високог садржаја скроба, од кестена може да се добије брашно које се, само или помешано са брашном житарица, користи и за прављење хлеба и пецива.

Одличан савезник имуног система, пред налетом вируса, могле би да буду и печурке. Редовно их једите и имунитет ће вам бити оснажен, истичу амерички стручњаци после истраживања, у којем је утврђено да печурке подстичу лучење посебне врсте протеина.
Резултати истраживања групе америчких научника показали су да кључ борбе против вируса, можда, лежи у печуркама. Уколико су редовно на трпези, имуни систем јача, па вируси и разне инфекције немају много прилике да се развију, истичу стручњаци.
Посно, ароматично месо, како неки описују шумске организме са шеширићем, подстиче лучење протеина цитокина, који готово да имају хормонско дејство и играју важну улогу у заштити тела од вирусних инфекција и тумора, објављено је у специјализованом часопису The Journal of Nutrition.
Истраживање, спроведено на Универзизету „Туфтс" у Масачусетсу, осмишљено је тако да испита реакцију имуног система на унос печурака са белим шеширом.
Дијетолог Гелен Кардвел задовољан је резултатима и истиче да је утврђено да печурке подстичу природни имунитет, прву линију одбране тела, да се бори против вируса.
„Додатна истраживања, која ће проверити закључке, већ су у току, а биће изведена и на вирусу грипа", истакао је Кардвел.

Чува очи, косу и кожу чини лепшим, топи масне наслаге, благотворно делује на нервни систем, убрзава зарастање рана, регулише рад црева, а при том је веома укусан било да је у јелу, салати или зимници. Купус је зими неизбежан, а стручњаци саветују да што чешће буде на трпези у свежем стању.
Релативно јефтино поврће не баш претерано привлачног изгледа које је веома заступљено у српској кухињи мало ко види као савезника у борби за боље здравље. Ипак, бројни светски стручњаци потврђују да је купус прави чудотворац када је реч о констипацији, стомачним чиревима, главобољи, срчаним обољењима, проблемима са вишком килограма, нечистом кожом...
Купус је дикотиледона (скривеносеменица чије се семе састоји од два котиледона), двогодишња зељаста биљка. Користи се у свим крајевима света.
На Балкану домаћице чешће купују такозване беле врсте, али визуелно интересантније црвене главице незаобилазне су у зимници.
Салата од ситно сецканих светлозелених листова, некада уз додатак рендане шаргарепе и уситњене паприке, супа, чорба, сарма, пита, подварак, рибанац, само су неки од облика у којима купус доспева на трпезе.

Ланци ресторана у САД почели су да смањују калоријску вредност својих оброка, јер их за неколико месеци очекује обавеза да истакну калоријску вредност апсолутно свега што на јеловнику нуде потрошачима. На основу новог закона о здравственој заштити, од наредне године сви ланци ресторана мораће да на своје јеловнике ставе нутритивне податке о сваком појединачном јелу. Већи ланци су већ почели да стављају нутритивне податке о јелима које нуде на својим сајтовима или у брошурама, али они и даље нису на дохват руке потрошачима, који немају времена да трагају за њима.
Кувари у П.Ф. Чанг Чајна бистроу покушавају да направе здравије оброке које су назвали Бистро 500, док је ланац сендвичарница Сабвеј својим потрошачима истакао калоријску вредност сваке намирнице, па они сами могу да се одлуче колико ће калорија имати њихов сендвич.
Ланац ресторана Дерден сизонс 52, који се често налази на мети критика да нуди праве "калоријске бомбе", понудио је муштеријама јеловник у коме сваки од понудјених оброка има 475 калорија или мање.
Епелби годинама нуди онима који пазе на линију "Мршаву Маргариту" која има само 100 калорија и низ других јела са мање од 550 калорија.
ИХОП је, пак, понудио муштеријама оброке "Једоставно и фит" који имају испод 600 калорија.

Све се зна: ко их је некада носио, зашто, који стилови су данас најтраженији, како их одржавати лепим као да су „јуче урађене”. Једина је непознаница како их уклонити безболно када једног дана постану непожељне
У Старом Риму тетовирани су били само криминалци и робови и тако означени и издвојени од других за цео свој век, док су, рецимо, тахићанске тетоваже носиле поруке о животу, односно битним моментима онога на чијем телу су утиснуте. Многе је тату-декорација коштала и живота – али буквално. „Исцртаним” Маорима летеле су главе. Ловци на главе продавали су их племству које је њима украшавало дворове. У Кини и Јапану су јакузе и тријаде биле прекривене „обучене” у тетоваже, а после смрти, кожу су им излагали и продавали, такође као украс.
Америка је била мало забавнија у експлоатисању тетоважа па су се осликани људи прво појавили у циркусу где су се публици само због тога представљали као атракција.
Свако на свој начин
Занимљиво је и то да су британски монаси у 16. веку тетовирали Христово распеће на леђима да би избегли бичевање, а из истих побуда су и код нас, тврде упућени, неки криминалци усликавали Титов потпис на доњем делу леђа како би избегли батинања у полицијским станицама.

Неке особе имају проблем са вишком килограма, захваљујући осетљивијем чулу мириса, наводе стручњаци после прелиминарних испитивања. Интензивнији мирис хране, највероватније нагони такве особе да наставе да једу, чак и када су у потпуности сите.
Истраживачи са Универзитета у Портсмуту, објавили су прелиминарне доказе, који иду у правцу откривања разлога због чега неке особе имају проблем да остану витке.
Само у Великој Британији четвртина одраслог становништва пати од гојазности и лекари страхују да ће та појава у будућности бити чешћа.
Иако је извесно да су превелики унос хране и недовољно бављење физичком активношћу главни разлози, научници већ дуго покушавају да пронађу додатне узроке који леже у самом корену настанка епидемије гојазности.
Утврђено је већ, да је део мозга задужен за чуло мириса у константној вези са центром за исхрану.
Доктор Лоренцо Стафорд, један од водећих стручњака на пројекту Универзитета у Портсмуту, нада се да ће студија подстаћи велики број истраживања у тој области, која би могла да помогну особама, које имају проблем са телесном тежином.

Захваљујући високом садржају омега-3 масних киселина корисних за срце и крвне судове, али и очи, кожу и имунитет, рибље уље приближава се врху топ-листе еликсира. Ипак, упркос увреженом мишљењу, рибље уље изгледа нема очекивани утицај на побољшање менталних функција.
Листа корисних својстава рибљег уља је прилично дугачка. Нутриционисти најчешће помињу благотворан утицај на срце и крвне судове јер је реч о моћном борцу против повишеног холестерола.
Такође, бројни докази указују на то да је рибље уље веома корисно у случајевима лошег имунитета, инфекција, оштећења макуле (дела мрежњаче), кожних проблема као псоријазе и појаве акни, али и депресије и анксиозности. Већина поменутих корисних својстава рибљег уља приписује се омега-3 есенцијалним масним киселинама. Неке врсте рибе садрже већу количину тих корисних материја, а највеће количине забележене су код скуше, пастрмке, харинге, туне, лососа.

Ако недељно препешачите бар десетак километара, смањићете ризик да у старости оболите од деменције за чак 50 одсто, показали су резултати истраживања који је спровео Медицински факултет Универзитета Питсбург.
Резултати најновијих истраживања америчких научника откривају да шетња од десетак километара недељно штити величину и функцију мозга који, за узврат, успева да сачува меморију особа у дубокој старости.
„Волумен мозга се са годинама смањује, долази до неке врсте његовог 'скупљања' што за последицу изазива проблеме у памћењу", објаснио је у студији професор Кирк И. Ериксон, неуролог са Медицинског факултета Универзитета Питсбург.
„Наши резултати би требало да омогуће дефинисање добро промишљених физичких вежби за старе особе као обећавајући приступ превенцији обољевања од деменције и Алцхајмерове болести."
Студија, чије је најзанимљивије делове пренео часопис Сајенс, објављена је ових дана у стручној публикацији Неуролоџи, званичном часопису Америчке академије за неурологију.

Неке намирнице треба јести у комбинацији са другима да би корист од њих била максимална. Како тврди др Elaine Magee, аутор књиге „Синергија хране", није у питању само мањи помак, већ  исхрана „у пару" резултира вишеструким побољшањем здравља.
ВИШЕ ЕНЕРГИЈЕ: Грашак и љуте папричице
Жене пате од мањка енергије јер се хране намирницама у којима нема довољно гвожђа. А уз повећан унос гвожђа потребно је јесте и намирнице које ће „обрадити" гвожђе.
- Гвожђе из биљака људски организам тешко апсорбује. Да не би пропало то што једете само грашак и спаћан, на мени уврстите и љутих папричица - поручује нутрициониста Heather Mangieri. Витамин Ц је као кључ који омогућава да крвна зрнца дођу до гвожђа. Зато кад год сте у прилици поспите мало љуте паприке или је додајте у јело.
БОЉИ ВИД: Спанаћ и авокадо
Спанаћ је ризница витамина А и лутеина - који су феноменални за очување вида. Зато ваш избор треба да буду салата од спанаћа и авокадо преливом.
- Авокадо додатно обезбеђује квалитетне масноће за апсорбцију ових витамина. Он је заиста изузетно корисна намирница - каже др Хопе Баркоукис, професор нутриционизма на Универзитету у Кливланду.