Здрав живот

Месо, млеко и њихове прерађевине су најчешће једине ставке на списку, када је потребно повећати унос протеина. Нутриционисти наглашавају да је то потпуно погрешно, јер постоје бројне намирнице биљног порекла које обилују тим материјама.
Протеини су важан део људске исхране и стручњаци све чешће подсећају да око 15 одсто дневног уноса хране треба да чине намирнице богате беланчевинастим материјама. Истовремено, са свих страна стижу вести да је по здравље веома штетно јести велике количине меса, а занемаривати свеже воће и поврће.
Како онда, питају се многи, балансирати своју исхрану да протеина буде довољно, али да то не буде храна која ће нарушити здравље.
Веома лако, узвраћају дијетолози и наводе кикирики, грашак, авокадо, кокос, цвеклу, овас и интегрални пиринач као само неке од одличних, биљних извора беланчевина.
Свеж или смрзнут грашак је богат влакнима, витаминима К и Ц, минералима. Око пет одсто његове масе чине високовредне протеинске материје. Ипак, како би тело било снабдевено свим аминокиселинама током дана, требало би унети и нешто сира или неке друге протеинске намирнице.
Ресвератрол, антиоксидант који штити срце, а има га у црном вину, такође се у приличним количинама налази и у кикирикију. Путер од кикирикија садржи чак 28 одсто беланчевина, а ту су и важне мононезасићене масноће које на исти начин штите срце од кардиоваскуларних болести.

Осим минерала и витамина који се природно налазе у храни, многи људи узимају и суплементе, а предозирање овим елементима може да има непријатне последице по здравље.
Велике количине калцијума и витамина Д су међу најозлоглашенијима. Препоручена доза калцијума је свега 1.000 милиграма, а горња граница уношења од 2.000 до 2.500 милиграма.
Пошто се калцијум налази у већини намирница, млечним производима, поморанџи и у броколију, углавном би њихово свакодневни уношење било сасвим довољан. Међутим, уз суплементе ствара се вишак калцијума који даље изазива компликације са бубрезима, затвор и иритираност црева.
Када је реч о витамину Д, препоручује се свега од 600 до 800 интернационалних јединица дневно, а горњи лимит је 4.000. Истовремено, туњевина, лосос и друге врсте рибе обилују овим витамином, па је уз њихову редовну конзумацију, узимање суплемената вишак.
Предозирање већином витамина није опасно по здравље, нарочито Б и Ц, јер су растворљиви у води и тело их лако избацује. Витамини на бази масноћа Д, А, Е и К су сасвим друга прича, јер их тело нагомилава. Превише витамина Д тако може да оштети зглобове и мишиће, али и срце.

Састојци
    * 4 кромпира
    * 1 главица црног лука
    * 1 шоља брашна
    * 1/2 кашичице оригана
    * 1 кашичица прашка за пециво
    * бибер, суви зачин и со по укусу
Начин припреме
Кромпир и лук изрендати и помешати са брашном, ориганом, сољу, бибером и прашком за пециво. Обликовати ћуфте и пржити их на врелом уљу.
Време за припрему: 30 минута
Весна Ђокић, Крстарица

Једно алкохолно пиће дневно може да помогне у превенцији болести срца. Истраживање које је трајало 30 година показало је да особе које пију једно алкохолно пиће дневно имају 14-25% мање шанси да оболе од срца него особе које уопште не консумирају алкохол.
Објашњење је да умерено уношење алкохола повећава ниво "доброг" (HDL) холестерола. Међутим, то не треба да буде разлог да људи почну да пију.
Научници са Универзитета у Калгарију (University of Calgary, Canada) анализирали су 84 истраживачка рада у периоду од 1980. до 2009. године и пронашли да је ризик од настанка смртног исхода мањи код особа које конзумирају 2,5-14,9 г алкохола дневно него код особа које не пију алкохолна пића. Особе које редовно умерено конзумирају алкохолна пића имају до 25% мање шансе да развију неко срчано обољење. Међутим, конзумација веће количине алкохола повећава ризик од настанка шлога, високог крвног притиска, цирозе јетре и неких облика рака.
Уколико особа не конзумира алкохол, ови резултати нису разлог да почне да пије. Слични резултати могу да се постигну физичком активношћу и здравом избалансираном исхраном.

Чак и после оброка, већ за 20 минута вам крче црева? Да бисте избегли непријатно пробадање и неконтролисану потребу да опет једете, презалогајите следећи пут банану. Ово јужно воће је пребогато здравим влакнима и  угљеним хидратима који покрећу метаболизам и дају осећај ситости. Ових пет рецепата које вам предлажемо су довољни да на брзину утолите глад.
СЛАДОЛЕД ОД БАНАНЕ
Очистите и заледите у замрзивачу једну малу банану. После двадесетак минута измиксујте је у блендеру са три кашике нископроцентног млека. Када добијете хомогену масу, поспите је кашичицом ораха.
БАНАНА САЛСА
Ово је изванредан начин да направите укусан оброк: 2 банане, 2 кашике млевеног црног лука, кашичица млевеног бибера, смеђи шећер и со по укус. Овај прелив премажите преко рибе, свињетине или друге врсте меса коју припремате.
ПЕЧЕНЕ БАНАНЕ
Исеците на кришке банану, затим их поређајте у плех обложен папиром за печење. Попрскајте комадиће кашичицом смеђег шећера и пеците у рерни 2, 3 минута. Када банане извадите из рерне, поспите их циметом. За екстра ужитак можете додати и неколико капи рума.

Да је доручак најважнији оброк у току дана, одавно је познато. Међутим, научници су утврдили да између прескакања јутарњег оброка и кардиоваскуларних болести постоји веза. Особе које избегавају да једу пре девет часова често имају повишен лош холестерол и склоније су гојазности.
Учестало прескакање доручка може негативно да утиче на кардиоваскуларни систем и има као последицу појаву лошег холестерола, показали су резултати аустралијског истраживања објављеног у америчком научном часопису AJCN (American Journal of Clinical Nutrition).
Требало је да испитаници одговоре колико оброка дневно имају, при чему је прескакање доручка дефинисано као неконзумирање хране између шест и девет часова ујутру.
Нутриционисти који су спровели истраживање установили су да су појединци који су се изјаснили да не једу ујутру имају шири струк, повишен инсулин и лош холестерол.
Ради се, како су истакли стручњаци, о томе да је мозак, након осам сати сна, у стању хипогликемије (пад шећера у крви) тако да су му, за поновно покретање, потребни угљени хидрати. Те материје су присутне, пре свега, у хлебу и житарицама, па је зато добро да доручак буде богатији таквим намирницама.

Присутност одређене беланчевине, у великој концентрацији, може да укаже да ли ће се злоћудни тумор проширити у року од две године – ново је научно откриће до кога су дошли амерички и кинески научници. Откриће је веома важно за дијагностику и лечење пацијената код којих је рак у првом или другом стадијуму.
Студија је објављена у часопису „Журнал оф клиникал инвестигејшн” и базирана је на истраживању пацијената из азијских држава где су хепатитис Б и рак јетре релативно чести.
Светска здравствена организација процењује да је у Азији рак јетре – изазван хепатитисом Б – један од три водећа узрока смрти код мушкараца, а главни узрок смрти жена, преноси Глас Америке.
Од две милијарде људи у свету који су заражени вирусом хепатитиса Б код четвртине долази до развоја рака јетре а висок проценат њих не може бити излечено, већ болест има фатални исход.
Научници у Хонгконгу су проучавали узорке ћелија рака јетре и открили да неке ћелије садрже високе концентрације једне варијанте беланчевине – карбоксипептидазе-Е (CPE).
Истовремено, и научници америчког Националног института за здравље и развитак деце, у близини Вашингтона, проучавали су везу ових беланчевина и канцерогених ћелија.

Одрастање многих малишана, највише захваљујући компјутерским играма и друштвеним мрежама, претворило се у дуготрајно седење испред рачунара. Неправилан положај доводи до болова у леђима, врату и раменима на које се жали све већи број младих.

Све више младих има проблема са боловима у леђима, врату и раменима због дуготрајног седења испред рачунара, пре свега преносивих, показали су резултати истраживања групе научника са Универзитета у Бостону. То се дешава будући да, како су истакли научници, све више деце играјући компјутерске игре и посећујући друштвене сајтове заправо одраста пред екраном рачунара.Резултати истраживања показали су да више од 50 одсто студената већ пати од болова који могу да се доведу у везу са коришћењем рачунара, пренели су француски медији.
Сваки седми студент изјавио је да болове осећа већ после једног сата проведеног испред рачунара. Главни узрок тих болова је, како сматрају стручњаци, то што корисници рачунара, пре свега преносивих, не заузимају правилан положај током рада на рачунару.

Празилук је врста лука, двогодишња зељаста биљка, висока и до 80 центиметара. Луковица је дугуљаста, исте ширине као и стабло, са дугуљастим листовима. Луковица и део стабла су бели, а други део стабла и листови зелене боје. Празилук потиче из Јужне Европе и Западне Азије и карактеристичан је по специфичном јаком мирису који је појединим људима непријатан.
Празилук спада у поврће и неправедно се користи само повремено у исхрани као додатак салатама или јелима, а може се користити и као главни састојак многих јела (куван или пржен). Захваљујући пластеницима и томе што се може чувати уземљен или у песку, на трпези се може наћи већим делом године.
Празилук није погодан за чување у замрзивачу, мада се у фрижидеру (незамрзнут) може чувати седам до десет дана.
Лековити састојци
Празилук садржи доста воде (86%) а мало калорија, тако да је погодан за дијеталну исхрану, као диуретик и за чишћење организма, али садржи и корисне састојке:

Замор, поспаност, лоша концентрација, болови у леђима, главобоља само су неки од симптома „компјутерског вида“, синдрома савременог друштва, поремећаја чији је основни узрок вишечасовно седење за рачунаром.
Савремено доба, нове технологије, донели су многе зависности, као што је рад за рачунаром. Вишечасовно седење за компјутером као последицу има замор, главобољу, бол у леђима, а у последње време све чешће и синдром „компјутерског вида".
Око 90 одсто људи, посебно деце, пати од овог синдрома.
Синдром „компјутерског" вида је стање ока које настаје када се три или више сати ради за рачунаром или електронским терминалом.
Стеван Цветанић је 40-годишњак који има проблеме са очима. Због посла који ради у Центру за планирање проводи око седам сати за компјутером.
„Приметио сам у последње време после дужег рада испред рачунара одређене симптоме, тј. проблеме, пецкање у очима, као песак да имам у очима, благо црвенило, понекад чак после дужег времена и благи бол у унутрашњости ока", каже Цветанић.
Синдром се нарочито код млађе популације манифестује разним симптомима - замором и поспаношћу.