Месо, млеко и њихове прерађевине су најчешће једине ставке на списку, када је потребно повећати унос протеина. Нутриционисти наглашавају да је то потпуно погрешно, јер постоје бројне намирнице биљног порекла које обилују тим материјама.
Протеини су важан део људске исхране и стручњаци све чешће подсећају да око 15 одсто дневног уноса хране треба да чине намирнице богате беланчевинастим материјама. Истовремено, са свих страна стижу вести да је по здравље веома штетно јести велике количине меса, а занемаривати свеже воће и поврће.
Како онда, питају се многи, балансирати своју исхрану да протеина буде довољно, али да то не буде храна која ће нарушити здравље.
Веома лако, узвраћају дијетолози и наводе кикирики, грашак, авокадо, кокос, цвеклу, овас и интегрални пиринач као само неке од одличних, биљних извора беланчевина.
Свеж или смрзнут грашак је богат влакнима, витаминима К и Ц, минералима. Око пет одсто његове масе чине високовредне протеинске материје. Ипак, како би тело било снабдевено свим аминокиселинама током дана, требало би унети и нешто сира или неке друге протеинске намирнице.
Ресвератрол, антиоксидант који штити срце, а има га у црном вину, такође се у приличним количинама налази и у кикирикију. Путер од кикирикија садржи чак 28 одсто беланчевина, а ту су и важне мононезасићене масноће које на исти начин штите срце од кардиоваскуларних болести.