Прилози

Музеј Срема у Сремској Митровици и формално је затражио од Метрополитен музеја у Њујорку да му врати експонат који је тамо већ изложен иако у Митровици још није ни научно обрађен, ни ваљано инвентарисан. Реч је о сребрној копчи, пронађеној седамдесетих година током истраживања античког Сирмијума, тј. његовог дела на мачванској обали Саве. Копча је затечена у једном гробу из времена сеобе народа. Данашњи директор Музеја Срема Никола Стокановић истиче да се сребрној копчи тек лане ушло у траг.
Сребрна копча украдена је раних осамдесетих година из Археолошког института у Београду, а истрага која је кратко вођена није дала резултате. Три и по деценије касније, када је овај случај готово заборављен, археолог светског гласа, сада покојни, Атила Киш јавио је Археолошком институту у Београду да је сребрна копча из Мачванске Митровице уврштена у репрезентативни каталог њујоршког Метрополитен музеја.
Народни музеј у Београду одмах је упутио њујоршком музеју примедбу у вези са копчом, али му није стигао никакав одговор. Пошто Музеј Срема, како за „Политику“ каже Никола Стокановић, полаже право на поседовање овог изузетног експоната, предузео је кораке за враћање копче у Сремску Митровицу.

Иако ће разговори о промени Устава Босне и Херцеговине почети крајем јануара идуће године, већ сада је јасно да ће лидери шест водећих странка за преговарачки сто сести с прилично различитим ставовима. Наиме, најутицајније српске и хрватске партије начелно су сагласне да БиХ треба уредити као заједницу три федералне јединице, док шефови водећих бошњачких странка инсистирају да се она регионализује.
Председници Странке демократске акције и Странке за БиХ, Сулејман Тихић и Харис Силајџић, желе да БиХ буде подељена на најмање пет региона, који би се заснивали на економским, географским, саобраћајним, историјским, културним и другим критеријумима. Иако ове партије одбацују етнички критеријум, према њиховом предлогу регионализације Бошњаци би били већина у три (сарајевској – која би обухватала романијски плато и половину Подриња, средњобосанској и североисточној), Срби би доминирали у северозападном, а Хрвати у херцеговачком региону. Које би били надлежности региона, СДА и Странка за БиХ нису обелоданиле, али су се изјасниле за „јачање државних органа власти”.

Прође и фамозни 10. децембар, Косово није једнострано прогласило независност, а када ће, не знамо. А који мој и да проглашавају када су већ толико независни да независнији не могу бити. Ни Тајван није званично признат (ко га призна, Кина му одмах ј... матер, знају Македонци, они се зезнули), па постоји као независна држава и те како. Шта би са турским делом Кипра? Званично није држава, али ако се неки необавештени туриста зај... и пређе из грчког дела острва у турски, мале су му шансе да се врати у Лимасол или Никозију. Био сам у Палестини, земљи која не постоји. Тамо је Витлејем, црква Христовог рођења. И гле чуда! Чувају је палестински војници. Непостојећа држава има своју војску?!
Кад улазите у Шпанију а идете у Барселону, на улазној табли не пише: Добро дошли у Шпанију, већ: Добро дошли у Каталонију! Каталонија има независност до отцепљења, и ако на летовању или у Барселони носите Реалов дрес, имате све шансе да добијете батине.
Какву то независност тражи Косово (Метохију – српску реч, више нико и не помиње)?
Негде 2001. путовао сам кући из Цириха. И на аеродрому, нормално, штанд ЈАТ-а. Близу њега, слични по величини, штандови Ерприштине и Косовоерлајнса. Ја фотографисао да људи не мисле да сам лажов и објавио у франкфуртским „Вестима“, јер домаћи медији не би о томе зуцнули по цену живота и смрти

Влатко Војновић, из Аризоне, један од учесника недавно одржаног семинара о медијима у дијаспори, прешао је дуг пут од заробљеника у Горажду током босанског рата, преко исељења са породицом у Феникс, до оснивача и власника новина „Тhе Serbian Тimes”. Пошто се Војновић бави сликарством и ради као ветеринарски инспектор у једној компанији, послове издавања новина препустио је сину Виктору.
„The Serbian Times” су народне новине за све узрасте и извештавају о дешавањима у Србији, Републици Српској, али и о Србима у свету. Има дописнике са свих континената, професионалце, али и оне који пишу из љубави.
– Највећи терет подноси мој син који завршава комплетне новине, лист се штампа на ћирилици, јер ми желимо да будемо присутни за генерацију која расте у Америци, да не заборави српски језик, али и на латиници и на енглеском језику како бисмо помогли да српски емигранти лакше науче језик – прича Влатко.
Војновић каже да се лист финансира од реклама, али да је почетак био знатно тежи, првих осам месеци излазио је о трошку породице. Тираж је око пет хиљада примерака и дели се бесплатно по Фениксу где живи колонија од око 15.000 Срба, али и у још неким градовима Америке.

Карцином плућа је најчешћи малигни тумор, јер се годишње у свету открије код око 1,5 милиона људи, а статистика говори да од ове болести умре више особа него од три следећа најчешћа карцинома заједно: дебелог црева, дојке и простате. Међутим, доцент др Драган Суботић, грудни хирург и начелник Првог хируршког одељења Института за плућне болести Клиничког центра Србије, каже да ови подаци не би требало да наведу на погрешан закључак да за оболеле од карцинома плућа нема лека, нарочито ако је могуће урадити операцију. – Лечење овог обољења је мултидисциплинарно, а успех лечења зависи од тога колико је болест узнапредовала у моменту откривања. Утврђено је, према светским статистикама, да и до 40 одсто оперисаних болесника, рачунајући све стадијуме заједно, живи пет година дуже после операције – истакао је др Суботић.
Када је реч о узрасту оболелих, основна разлика у односу на стање од пре 20 година јесте повећање броја пацијената млађег узраста, између 40. и 50. године живота. Највећа новина на епидемиолошком плану је изненађујући пораст учесталости карцинома плућа код жена, а овај тренд је највише изражен у најразвијенијим земљама.

Прослављени српски кошаркаш Жељко Ребрача (35) објавио је крај играчке каријере.
Центар "Памесе" и некадашњи репрезентативац Југославије и Србије и Црне Горе, који је у периоду 90-тих година стекао статус једног од најбољих центара Европе, није повезао своју одлуку са здравственим проблемима које је имао претходних недеља.
"Од маја сам се припремао на повратак и долазак у Валенсију. Међутим, почели су проблеми са ситнијим повредама који су ми дозвољавали да учиним само један мали корак напред, али сам се онда враћао два корака уназад… Нисам више видео начин да помогнем екипи. Због тога сам одлучио да завршим каријеру", рекао је Ребрача новинарима у Валенсији.
Шпански медији пренели су крајем новембра информацију да је Ребрача на утакмици АЦБ лиге против "Гранаде" на кратко изгубио свест у првој четвртини, због чега је изнесен са терена и одведен у болницу.
Ребрача је дан касније демантовао писање шпанских новина, наводећи да је почео са тренинзима и припремама за повратак на терен у договору са својим кардиологом.

Патолог и судски вештак др Жељко Каран изјавио је да се због зверстава и мучења још многи злочини у БиХ настоје прикрити, док је међу најгоре навео ритуалне злочине које су починили муџахедини на подручију Озрена, као и злочине почињене на подручју Мркоњић Града и Херцеговине.
"Имали смо доста лешева на којима су били трагови мучења и, наравно, ритуално одсецање глава што је и најчешћи начин убијања у овим случајевима", рекао је Каран у интервјуу за бањалучки "Фокус".
Он је навео да је на локалитету Гостовићи био логор са 64 заробљеника који су погубљени тако што су мучени, измрцварени и свима је глава одсечена, додајући да то све има документовано са фотографијама које то потврђују.
"Доказа би било више да се на озренском подручју не заташкавају злочини и стално измештају гробнице, али уверен сам да ће све жртве муџахедина, како на Озрену, тако и у другим деловима БиХ, бити пронађене", рекао је Каран.

Шеф одељења за Србију и Црну Гору у Генералном директорату за проширење у Европској комисији Тереза Собјески недавно је у Подгорици истакла да је „корупција општепроширена и представља веома озбиљан проблем, а државна управа и даље слаба и неефикасна” и практично прозвала министарства економије и финансија и ресорне министре Бранимира Гвозденовића и Игора Лукшића, Управу за спречавање прања новца, на чијем је челу Предраг Митровић, комисију за хартије од вредности и за јавне набавке, којима руководе Зоран Ђикановић и Марко Лазаревић.
Након тога је врховни државни тужилац Весна Меденица наредила детаљну контролу свих купопродајних уговора који се односе на промет некретнина у Црној Гори.
„Наложила сам преиспитивање рада свих агенција које се баве прометом некретнина, њихових власника, прибављање свих уговора о промету непокретности, идентификовање сачинилаца и проверавање порекла новца који је уложен за куповину некретнина, а тиме и банковне рачуне уговарача, као и да ли су измирене све обавезе према држави“, рекла је Меденица.

Нови власник Југословенског речног бродарства није „последњи Мохиканац” који је одлучио да у називу своје фирме задржи име непостојеће државе. Напротив, успомену на Југославију у имену чува око 300 предузећа у Србији. На интернет-претраживачу Агенције за привредне регистре налази се 289 фирми које у називу имају придев „југословенски” или почињу са „југо”. Обрисе старе домовине још је могуће наћи у готово свим гранама привреде, од саобраћаја, преко хемијске индустрије, до грађевинарства и текстила. Велики број ових предузећа данас је на издисају, нека су у стечајном поступку, док мањи број њих још може успешно да послује под окриљем старе славе.
Подељена су мишљења о томе да ли су овакве компаније на тржишту повлашћеније или им је печат југословенства у називу само непријатан жиг од кога партнери из иностранства зазиру.
Нови власници Југословенског речног бродарства: кипарска „Тамоза трејдинг” и сингапурски „Даксим петролеум” сматрају да је ЈРБ велики бренд на Дунаву и да нема потребе за променом имена. Овом куповином су, кажу, добили и бренд за који сви знају и у Аустрији, Немачкој, Мађарској, а њима, као бизнисменима, не смета назив југословенски. Чак ће, по молби синдиката, задржати и грб.

Кад истроше све мотиве за међуетничко вређање, посланици у македонском парламенту, Македонци и Албанци, у причу уводе Србију и њене политичаре. На последњој скупштинској расправи поводом захтева опозиције за смену заменика министра полиције Рефета Елмазија призивани су војводе и четници, комуњаре, Тадић, Милошевић и Шешељ. У тим прозивкама предњаче посланици албанских партија. На поменутој седници, Абдуљади Вејсели, лидер Партије демократског просперитета, која је члан владине коалиције, опозицију је оптужио за сарадњу са српским државним врхом, тврдећи да „на тај начин желе да дестабилизују Македонију и да индиректно спрече планирану независност Косова”.
Узвративши на овакве инсинуације, лидер опозиционе Либерално-демократске партије Андреј Жерновски је, обраћајући се посланику ВМРО НП Валентини Божиновској, рекао да је, покрај Георгиевског и Груевског, добила и трећег војводу, војводу Мандуха Тачија. То је био повод за жучну расправу и неумерене оптужбе и вређања, због којих је седница у више наврата прекидана.