Има још оних који недвосмислено тврде да је држава која је пропала њиховој компанији у аманет оставила углед и звучно име. Један од њих је и „Јат ервејз”, који се у време братства и јединства звао „Југословенски авио-транспорт”.
– И у то доба су га путници звали само ЈАТ. Сумњам да га је неко називао пуним именом. Зато смо и задржали ту скраћеницу, која је постала бренд сама за себе. Било је некаквих иницијатива да се у имену авио-превозника нађе придев „српски”, али оне никада нису потекле из компаније. Увек су такве замисли стизале са Интернета и од појединих путника. Нама није мана то што име фирме асоцира на Југославију – казала је Мирјана Драговић, задужена за односе са јавношћу у овој компанији.
И словеначке ЈУБ боје, које послују у нашој земљи, скраћеница су од некадашњег предузећа „Југословенске уљане боје”. Према речима Владимира Милетића, директора ове компаније у Србији, фирма је настала још у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
– Управо због препознатљивости скраћенице одлучили смо да она постане и званични назив компаније. Искуство из праксе показује да 90 одсто наших клијената и не зна шта значи наша скраћеница. Често нам се дешава да нас странци прекрсте и у „џаб” – казао је Милетић и додао да у пракси најчешће има предрасуда када се сусретне са предузећима која у свом називу имају придев „југословенски”. Увек помисли да су у стечају, да имају гомилу финансијских проблема и да дишу на шкрге.
Међутим, за неке странце који су од двехиљадите године све више окренути Истоку Европе, придев „југословенски”, може значити нешто што је старо. Опет, одредница „српски”, може их асоцирати на нерешена политичка питања.
Сличног је мишљења Живота Вито де Лука, менаџер пројекта „Међународне организације за миграције”. Он сматра да ваља из назива избацити „југо” предзнак, јер се неки странци, када га чују, помало зачуде.
– Тада сам у прилици да браним нашу администрацију и објашњавам процедуру везану за промену имена фирме и компликације око уписа у привредне регистре. Уверавам их да се све то мења, јер је везаност за некадашњу Југославију ван памети. Уосталом, наши репрезентативци и аутомобили већ имају скраћеницу СРБ, а то нешто говори. Надам се  да ће онај „репић” ЈУ нестати – каже де Лука.
Борислав Миљановић, генерални директор Агенције за односе с јавношћу „Мекен Ериксон” каже да „није битно да ли се фирма зове ’Југо’, ’Термо’ или ’Мита’”.
– Странцима је важније да оне добро послују, да су успешне. Али, жиг Југославије је очито важан за оне који гаје носталгију према бившој домовини – истиче Миљановић.
Постоји ли, дакле, носталгија у бизнису? Око 300 српских фирми очигледно сматра да је носталгија, са „југо” предзнаком, важан део пословне стратегије.
С. Богдановић
А. Николић