Прилози

Ал Каида је учествовала у рату у БиХ од 1992. до 1995. године и на том подручју је, заправо, и обликована као модерна терористичка организација.
Ово тврди Џон Шиндлер, професор Америчког морнаричког колеџа и аутор књиге о тероризму, у интервјуу за "Врлд Магазин", наводећи да је чланове Ал Каиде у БиХ позвала тадашња власт и да су у БиХ имали кампове за обуку, преносе данашње Независне новине. У својој књизи Шиндлер је написао да је рат у БиХ можда једини конфликт савременог доба који је погрешно представљен у свијету.
"Људи на Западу, посебно у САД, су имали прилику да виде застрашујуће слике из БиХ, али нико није имао прилике да провери шта се заиста дешава. Резултат свега тога јесте погрешно представљање рата како од стране медија, тако и од стране политичара", казао је Шиндлер.
Он је истакао да је владајућа СДА, "која се доста удварала западним медијима" била пажљиво упакована као носилац секуларизма, мултикултурализма и прогресивних демократских вредности и "наивни новинари са Запада" су прихватали чак и оне тврдње које су за њих саме биле упитне. Западни медији, додао је, нису извјештавали о томе да су се злочини дешавали на свим странама. Иако су и Хрвати и Срби протеривани из својих домова, казао је Шиндлер, једино муслиманске жртве и избеглице биле су вредне ударних вијести и новинских наслова.

Изјаве адмирала Давора Домазета Лоше на суђењу хашким оптуженицима, хрватским генералима Рахиму Адемију и Мирку Норцу за ратне злочине у Медачком џепу 1993, да се канадски војници нису сукобили с хрватским и да су можда они побили 26 српских цивила, изазвале су негативне реакције у канадским медијима који подсећају да је у тој акцији учествовао и садашњи премијер Косова Агим Чеку који се извукао одговорности за тада почињене злочине.
Командант канадског батаљона Џим Калвин у саставу Унпрофора оценио је за лист „Отава ситизен” изјаве адмирала Домазета као покушај прекрајања историје, поново тврдећи да су његови људи тачно знали где се налазе хрватске снаге када је битка почела и да су знали на кога пуцају, исто као што су и Хрвати тачно знали где су Канађани.
Борба код Медачког џепа у Канади је деведесетих година сматрана највећом битком коју је канадска војска водила од Корејског рата педесетих година прошлог века, па су припадници батаљона добили укупно 800 одликовања.
По писању тамошњих медија, канадске снаге имале су у том сукобу четири рањена борца, а тврдиле су да су убиле 26 Хрвата.
Одбор канадског парламента 1998. је спровео истрагу о окршају, а 2002. тадашњи генерални гувернер Канаде Едријен Кларксон одликовала је Други батаљон канадске лаке пешадије за ванредно служење канадских снага у време сукоба под директном ватром.

Рeкa Кoлубaрa пo други пут je прeусмeрeнa у нoвo кoритo, дa би oтпoчeлa eксплoaтaциja угљa нa нoвoм кoпу кojи ћe сe звaти Вeлики Црљeни.
У тaj пoсao Eлeктрoприврeдa Србиje улoжилa je дeсeт милиoнa eврa.
Рeкa Кoлубaрa тeчe нoвим кoритoм измeђу Врeoцa и Вeликих Црљeнa, кoд Лaзaрeвцa у дужини oд 4,6 килoмeтaрa. У близини 'плaвoг мoстa' у Врeoцимa грaђeвинским мaшинaмa уклoњeн je чeп нa уливнoм дeлу из стaрoг у нoвo кoритo, a прeтхoднo je испуњeнo и нoвo вeштaчкo jeзeрo пoвршинe 12 хeктaрa кaкo би сe ублaжилa силинa вoдe.
Нoвo кoритo грaђeнo je три гoдинe, a глaвни прojeкaт урaдиo je Институт 'Jaрoслaв Чeрни' из Бeoгрaдa, a извoдjaч рaдoвa билa je бeoгрaдскa 'Хидрoтeхникa-хидрoeнeргeтикa'.
Кoритo рeкe Кoлубaрe измeштeнo je кaкo би у 2008. гoдини мoгao дa будe oтвoрeн нoви пoвршински кoп Вeлики Црљeни нajвeћeг угљeнoкoпa у зeмљи, кojи Србиjи гoдишњe oбзбeђуje пoлoвину укупнo прoизвeдeнe eлeктричнe eнeргиje.
Кoлубaрa сaдa тeчe дeлoм oдлaгaлиштa нeкaдaшњeг Истoчнoг пoљa 'Тaмнaвe', нa кojeм je oкoнчaнa eкспoaтaциja угљa, збoг чeгa je нoвo кoритo oблoжeнo спeциjaлним нeпрoпустивим мaтeриjaлoм, a oвo je трeћe измeштaњe тoкa тe рeкe збoг пoтрeбa Рудaрскoг бaсeнa 'Кoлубaрa'.
Oвaкaв пoдухвaт први пут je примeњeн у Србиjи, a прeдстaвљa jeдинствeнo рeшeњe и у Eврoпи, oцeнa je 'Кoлубaриних' стручњaкa, кojи ћe у нaрeдних гoдину дaнa прaтити тeхничкe пoкaзaтeљe стeпeнa прoпустљивoсти кoритa и прилaгoђaвaњa рeкe нa нoвo кoритo.
РТС

Указана ми је велика част да вас гњавим у угледној „Политици“.
Писао сам и раније колумне у „Дуги“, НИН-у, у „Бре“ (док нису цркле новине напрасно). Те сарадње су трајале обично док нешто не зaс..., или претерам, или уредници покушају да ублаже оно што сам рекао. Покушаћу да не упрскам, а да останем свој.
Дешава се често да у песмама предвидим неке ствари. На пример, много пре серије ратова на овим просторима објавио сам:

У случају грађанског рата
Бежите авионима Јата

Једино нисам погодио компанију. Бежало се чиме се стигло.
Не бих био претерано срећан да се песма коју вам овог пута нудим на увид обистини. Искрено се надам да грешим, мада би то обрадовало ове што канде, Луковиће и остале... Накотило се тих г... много у последње време. Све што је српско то им је страно.
Њих ће ова песма обрадовати:

Наше сунце прерано је зашло
сваког јутра најављују кишу
не схватамо шта нас је то снашло
победници историју пишу.

Свакодневно пада бројно стање
Србе данас много лакше броје,
а већ сутра биће нас још мање
победници историју кроје.

Већ се звери злобно церекају,
скупљају се чопори хијена
не морају дуго да чекају,
Србија је скоро убијена.

Порушени наши споменици,
вагабунди с конопца и коца
који себе зову победници
од зле мајке и још горег оца.

Деца ће се одрећи предака,
уче оно што званично важи,
тешко да ће између редака
препознати победничке лажи.

Било једно непослушно племе
било једном и нема га више
српско име прогутаће време
Србија је престала да дише.

Борисав Ђорђевић

Документа у вези с НАТО бомбардовање Радио-телевизије Србије 1999. године, са којих је наређењем министра одбране Драгана Шутановца скинута ознака војне тајне, објављени су данас на интернет сајту Министарства одбране (www.mod.gov.yu).
Ознака тајности са тих докумената скинута је после захтева групе невладиних организација које тврде да је постојало упозорење НАТО-а да ће бомбардовати зграду РТС-а 23. априла 1999. године.
У нападу НАТО авијације на зграду РТС-а погинуло је 16 радника те куће.
На сајту је објављено писмо Жанке Стојановић, мајке једног од погинулих, која од Шутановца тражи да се, ако постоје, објаве документа у којима се наводно доказује да је НАТО обавестио државне органе СРЈ да ће бомбардовати РТС.
Ознака војне тајне скинута је са докумената који се односе на преписку Министарства одбране и Окружног суда за време суђења бившем директору РТС-а Драгољубу Милановићу.
Захтев суда да се одговори да ли је НАТО обавестио државне органе о предстојећем бомбардовању телевизије прослеђен је Сектору за цивилну одбрану, што је такође објављено.
Бета

Злочин почињен над припадницима ЈНА у „тузланској колони” 15. маја 1992. године пуни странице сарајевске штампе. Не инсистира се на одговорности оних који су злочин починили, већ на „доказивању невиности” Илије Јуришића који се налази у београдском затвору. Званични органи, невладине организације и појединци не чекају званичан став правосудних органа о случају Јуришић па се кренуло у кампању у његову одбрану. На тај начин жели се прогласити неоправдано оптуженим не само Јуришић већ и неколико личности из Тузле који су се у време злочина налазили на кључним позицијама и тиме преузели одговорност за безбедан одлазак припадника ЈНА у мају 1992.
На листи потенцијалних криваца су тадашњи градоначелник Селим Бешлагић, командант ТО Енвер Делибеговић, његов сарадник Фарук Прцић, командант полиције Мехмед Бајрић, командант муслиманских паравојних формација Мухамед Бркић... Њихова имена „вртела” су се у Хагу, а затим је читав предмет враћен правосудним органима БиХ.
То што је, према српским изворима, приликом напуштања града убијено близу 100 припадника ЈНА, што је за 80 њих потврдила и ДНК анализа, а знатно већи број рањен и заробљен, нико се од „прозваних” не осећа кривим, па ни Бешлагић који је пружио гаранције потпуковнику ЈНА Мили Дубајићу да његова јединица град може безбедно напустити.

Јелена Јанковић и Ана Ивановић именоване су за националне амбасадорке Уницефа у Србији, а свечана церемонија инаугурације треће и пете тенисерке света одржаће се у Београду по њиховом доласку у земљу, саопштено је јуче из Београдске канцеларије Уницефа. Као амбасадорке Уницефа, Јелена и Ана искористиће своје име и славу да се укључе у промовисање права деце и младих у Србији и на тај начин дати свој допринос побољшању услова у којима деца и млади живе, као и позитивним променама које се дешавају у Србији. У саопштењу Уницефа истиче се да су Јеленино поље интересовања адолесценти и млади, па ће њен рад ће бити усмерен на промовисање њихових права, док ће Ана Ивановић радити у области образовања и заштите деце.
Јелена и Ана придружиле су се раније успостављеним националним амбасадорима Уницефа – Саши Ђорђевићу, прослављеном кошаркашу националне и интернационалне репутације који је именован 2005. године, и Емиру Кустурици, светски познатом и признатом режисеру који се Уницефу придружио 2002. године – у промовисању дечјих права, подстицању друштвених промена и доношењу националних стратегија које су у складу са Конвенцијом о правима детета.
Уницефови амбасадори су познате јавне личности из света спорта, филма, музике и позоришта са јаким интегритетом, које су спремне да учине све што је у њиховој моћи да јавно говоре о проблемима деце и младих, да помогну да се мењају политике и стратегије за децу, и да прикупљају средства за програме Уницефа.
К. Ђ.

У Кооперативном онлајн библиографском систему и сервису Народне и универзитетске библиотеке Босне и Херцеговине у Сарајеву сва дела српских и хрватских аутора који живе и раде - или су живели и радили у БиХ, каталогизују се као књиге босанскохерцеговачке књижевности написане на босанском језику.
- Одреднице босанскохерцеговачка књижевности и босански језик не уписују се само у картице нових књига, него се и старе картице преправљају. Тако су, поред осталих, чак 54 књиге Иве Андрића који је писао екавицом, прекаталогизацијом подведене под босански језик. Истоветну судбину доживели су Петар Кочић и други српски, али и хрватски писци који спадају у класике - изјавио је за „Политику” Ранко Рисојевић, књижевник и директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.
Наш саговорник у свему овоме види и политичку позадину, тесно повезану са настојањем сарајевске Народне и универзитетске библиотеке да добије статус установе од националног значаја.
- Оваквим поступцима ова установа покушава да постане носилац политике изградње босанске нације и босанског језика. Због тога би српски и хрватски представници у заједничким органима БиХ морали да се успротиве покушајима да Народна и универзитетска библиотека БиХ добије статус установе од националног значаја - каже Рисојевић, и додаје да га чуди што се о овом питању није изјаснила Народна библиотека Србије.
Здравко Кордић, донедавно председник Друштва хрватских писаца Херцег Босне из Мостара, за „Политику” је рекао да је затечен поступком Народне и универзитетске библиотеке БиХ.

Легендарни српски кошаркаш Владе Дивац опростиће се званично од активног играња кошарке на манифестацијама које ће се од 21. до 23. септембра одржати у Београду и родном Пријепољу, што ће истовремено бити прилика за покретање хуманитарне акције „Можеш и ти”, за чију ће реализацију бити задужена новооснована фондација „Дивац”.
Дивац је на јучерашњој конференцији за новинаре у „Медија центру” потврдио да ће његов званични опроштај од играчке каријере бити одржан у присуству око 20 НБА звезда и више од 200 јавних личности из земље и иностранства. Истакавши да ће у наредном периоду имати више времена да се посвети хуманитарном раду, кроз акције Фондације на чијем је челу његова супруга Снежана Дивац, Владе је рекао да ће нова хуманитарна акција започети у септембру и трајати наредна четири месеца под слоганом „Можеш и ти”.
– Циљ је да сви заједно прикупимо средстава за куповину и адаптацију напуштених сеоских домаћинстава, ради трајног збрињавања расељених и избеглих људи који живе у камповима широм Србије – указао је Дивац.

После радног лета, дође и тај дан да се иде у школу. Нажалост, нисам ја у питању, јер, прија ми сећање на сву ту гужву из детињства. Реч је о мојој деци, која су већ отишла за Мадрид, са мојим родитељима. Прикључићу им се сутра, пошто имам два важна састанка у Београду у вези са Хуманитарном организацијом „Дивац” (ХОД).
Састанци су били позитивни и поучни (човек стварно учи док је жив). Све више људи се упознаје са пројектом ХОД-а, тако да је то лакше и за моју супругу Снежану, која се ангажовала, не 100 одсто, већ и више од тога (свака јој част). Пошто је она главна за организацију и веома је важно да буде у Београду, ја морам за Мадрид, да бих испратио децу у нову школску годину.
Моје спремање за пут је врло лежерно, јер сам навикао да путујем скоро сваки дан, тако да знам шта је најбитније: пасош и карте. Све остало ћу натенане, јер ипак морам да испратим тенис из Њујорка. Игра Ноле и добро му иде – води 2:0 и при крају је да се пласира у четвртфинале. Чим се заврши тенис, пакујем се. Ипак, меч се продужава, Аргентинац добија један сет. Али, пошто је публика изнервирала Нолета, сигуран сам да ће Монако бити поражен у четвртом сету и да ћу имати довољно времена да се спакујем и да се одморим неколико сати, пре него што пођем на пут. Авион полази у 6.10. Волим јутарње летове, јер је мања гужва и лепо се спава у авиону.