Прилози

Oргaнизaциja Aмнeсти интeрнeшнeл упoзoрилa je дa злoчини пoчињeни нa Кoсoву тoкoм 90-их гoдинa нe смejу oстaти нeкaжњeни и пoзвaлa влaсти Кoсoвa дa oбjaвe штa je прaвoсуђe учинилo нa кaжњaвaњу рaтних и eтнички мoтивисaних злoчинa.
'Нa стoтинe случajeвa рaтних злoчинa, злoчинa прoтив чoвeчнoсти [укључуjући и силoвaњa и oтмицe], кao и других мeђуeтничких злoчинa oстaлo je нeрeшeнo сeдaм гoдинa нaкoн штo су УН пoчeлe сa нaпoримa дa изгрaдe кoсoвски прaвoсудни систeм', oцeнилa je у сaoпштeњу тa oргaнизaциja зa зaштиту људских прaвa.
'Нa стoтинe прeдмeтa зaтвoрeнo je збoг дoкaзa кojи нису блaгoврeмeнo и eфикaснo прикупљeни', a рoђaци oтeтих лицa извeстили су дa су их чeстo, бeз рeзултaтa, сaслушaвaли мeђунaрoдни пoлицajци и истрaжитeљи нeупућeни у прeдмeтe, oцeниo je истрaжитeљ AИ нa Кoсoву Сиaн Џoнс.
У сaoпштeњу издaтoм пoвoдoм нajнoвиjeг извeштaja AИ, нaвoди сe дa су сe aктивисти тe oргaнизaциje нa Кoсoву у нoвeмбру и дeцeмбру увeрили дa судски прoцeси и дaљe кaснe збoг мaњкa мeђунaрoдних судиja и тужилaцa, гoмилaњa oптужницa и изoстaнкa eфикaснe зaштитe свeдoкa и пoдршкe жртвaмa.

На Косову живе бели медведи, електричне рибе, харинге и јапански црвендаћи, у шумама расту амерички јасен и канадска топола, а туриста коме ове чари „Албанских Алпа” нису довољне може да ужива у „византијско-косоварским” грађевинама или „еклектичким црквама римско-византијско-готско-албанског стила” које доказују да „ови утицаји нису ослабили карактер и одлике материјалне и духовне културе аутохтоног илиро-албанског становништва”.
Задивљен чудима туристичке понуде Косова, посетилац интернет странице http://www.visitkosova.org/ тешко ће приметити да од свих угрожених врста нема само једне – Срба.
Вршилац дужности директора одељења за туризам при Министарству за трговину и индустрију у Приштини Хисен Сабојева каже да није видео овај сајт, али да су могући „технички пропусти”.
„Постоји један тим стручњака који ради са свим тим подацима који се пласирају у јавност. То су углавном доктори наука и стручни људи, одавде из Приштине. Верујем да ако нека грешка и постоји то није ништа политичко, већ су то само технички пропусти”, рекао је Сабојева за КиМ радио из Чаглавице.

Aкaдeмик Мaтиja Бeћкoвић je у Свeтoсaвскoj бeсeди кoнстaтoвao je дa je кoсoвскo питaњe сувишe судбинскo дa би билo сaмo днeвнo и пoлитичкo - нajскупљa српскa рeч нa свeтскoj бeрзи дoстиглa je, у oвe дaнe, нajвeћу цeну, тoликo je пoскупeлa дa нaм зa њу нудe цeлу Eврoпу.
Свeти Сaвa je симбoл стрaдaњa српскoг нaрoдa, и њeгoвo пoсмртнo мучeништвo трaje дo нaших дaнa... Прeшao je пут oд врaчaрскe лoмaчe дo гaсних кoмoрa, eлeктричних стoлицa и мaсoвних грoбницa, рeкao je Бeћкoвић.
Зaтo je дaнaс живљи и вeћи нo штo je икaдa биo и нaд oним стo сe дaнaс дoгaђa нa Кoсoву и сa Кoсoвoм, лeбди лик Свeтoг Сaвe, укaзao je Бeћкoвић нa aкaдeмиjи, кojу трaдициoнaлнo, нa Сaвиндaн, oргaнизуje Министaрствo прoсвeтe Србиje.
'Истинa, Кoсoвo, тa Бoгу и људимa нajдрaгoцeниja српскa зeмљa, и рaниje je oдвajaнo oд Србиje, прoглaшaвaнo je нeзaвисним и jeднoстрaнo признaвaнo, aли увeк зa врeмe oкупaциje и тa нeзaвиснoст и тaквo признaњe трajaли су кoликo и oкупaциja. Чeму сe oндa чудити aкo сaмo глeдaмo вeчнo пoнaвљaњe истoгa', кoнстaтoвao je пeсник.

Широм Србије јуче је организовано традиционално богојављењско пливање до часног крста, а пливачи, најбољи међу најсрчанијима, који су први стизали до реликвије, за награду су добијали златнике, златне крстиће и друге вредне поклоне. Ово симболично сећање на крштење Исуса Христа у реци Јордану, у Београду је одржано на Савском језеру на Ади Циганлији и у Земуну. У надметању на Ади, где је присуствовало 15 хиљада гледалаца, победио је Марко Томашевић, припадник жандармерије, који је и прошле године понео титулу носиоца часног крста.
– У води је било око четири степена, али боље је када је она мало хладнија, па је мања температурна разлика – казао је Томашевић, а његова сестра каже да је младић пливао под температуром.
Први пут ове године, такмичарима који су у хладном Савском језеру пливали симболичних 33 метра, што је и број Христових година живота, придружили су се и суграђани. У ограђеном базену, више десетина њих учествовало је у саборном пливању, извештава новинарка „Политике” Јелена Беоковић.

Премијер Косова Хашим Тачи одбио је данас да се извини српском народу за злочине почињене током рата 1999. године, током кога је он био један од вођа Ослободилачке војске Косова (ОВК).
На конференцији за новинаре у Медија центру у Чаглавици, упитан да ли се осећа одговорним за злочине почињене над Србима и да ли ће се извинити на почетку свог мандата, Тачи је рекао да је „веома поносан на своју прошлост и прошлост свог народа који је заједно са НАТО дошао до циља”.
„Ми треба да се окренемо будућности, а не прошлости”, рекао је он и додао да „сви знају ко коме треба да се извини”.
Говорећи о намерама Владе Косова, Тачи је рекао да ће она гарантовати права свим заједницама онако како је то предвиђено Ахтисаријевим планом.
Косовски премијер најавио је да ће врло брзо бити отворена канцеларија за заједнице при кабинету премијера, како би се свим заједницама обезбедио једнак приступ властима.
Тачи је позвао све прогнане и расељене особе да се врате, наводећи да ће им влада гарантовати безбедност.

Употреба нових технологија у филму треба да буде у служби буђења осећања и појачавања емоција, истакао је редитељ Емир Кустурица у разговору са младим ауторима који учествују у такмичарском програму Кустендорф фестивала на Мокрој гори.
„То је у данашње време изгледа тешко постићи, јер уз сву силу модерне технике, сведоци смо да гомила филмова не приказује заправо ништа”, указао је Кустурица.
Он је подсетио на почетак фестивала, чији је оснивач, са симболичном сахраном комерцијалног хита „Умри мушки”.
„То је била концептуална идеја, са циљем да покаже профил овог фестивала. Има начина да се одбранимо од холивудске доминације, а један од главних је традиција”, рекао је он.
Кустурица је истакао да је Србија земља у којој су снимали Живојин Павловић, Саша Петровић, Пуриша Ђорђевић, Душан Макавејев.

Сви су јуче хтели да разговарају са Слободанком Тасић, девојчицом која је написала писмо председнику Србије о животу на Косову, а он га прочитао у свом обраћању члановима Савета безбедности. Док је прексиноћ слушала на телевизији оно што је срочила пре неколико дана, каже, осетила је велику трему, али је била пресрећна што су у далеком Њујорку, посредством камера и широм планете, милиони људи могли да чују о чему размишља.
Слободанка има 15 година, иде у први разред Економске школе у Коретишту, иначе живи у селу Бостане (напомиње и заселак Чуљковци, па да не изоставимо) у општини Ново Брдо. У кући су и њен деда, брат Слободан, тетка и мама. Мама Убавка је учитељица па јој је Слободанка показала писмо чим га је написала, да јој можда предложи да напише још нешто, али примедби није било. Очигледно се и председнику допало када га је дописао у свој говор, али, како се сетила да писмо пошаље у Председништво, чак у Београд

Жива легенда српске књижевности за децу Љубивоје Ршумовић, који је у једном дану овенчан наградом „Политикиног забавника” и „Националне канцеларије за дечију књижевност”, изјавио је Танјугу да је књига „Три чвора на трепавици”, која му је донела оба признања, „морала да буде написана да се одужим мајци, њој је посвећена и крилатом детињству”.
Ршумовић је казао да је ова књига намењена свим узрастима иако је овенчана наградама за најбољу дечију књигу написану у 2007. години и да се она по свом концепту може упоредити са филмовима Емира Кустурице „Шећаш ли се Доли Бел” или „Отац на службеном путу” који су такође аутобиографска дела о одрастању.
„Сваки уметник, без обзира у коме медијуму ствара, дужан је за живота да остави траг од свом детињству јер Фројд је записао да је ' детињство отац човекове личности'“, казао је Ршумовић, који је ове године прославио пола века књижевног стварања и тим поводом је објавио награђено дело као ауторско издање.
Писац коме је у част јубилеја Удружење књижевика Србије дало награду за животно дело, веома се обрадовао награди „Политикиног забавника” јер је до сада никада није добио иако она постоји 29 година.

Неспоразуми око имовине Митрополије црногорско-приморске, за коју такозвана црногорска црква верује да је отета Црној Гори и укњижена као имовина Српске православне цркве, прераста у озбиљан политички спор, па ће то бити „велики испит за домаће правосуђе“, изјавио је посланик Демократске партије социјалиста и председник Одбора за безбедност Скупштине Црне Горе Драган Кујовић.
Ова изјава, као и лавина реаговања заговорника цркве Мираша Дедеића, уследила је након што је патријарх московски и целе Русије Алексије Други позвао државне власти Црне Горе да обезбеде заштиту верника Српске православне цркве од противправног деловања расколничких снага.
„За ефикасно супротстављање расколима важан је пре свега солидаран став помесних православних цркава према том злу. Зато Руска православна црква безусловно осуђује деловање расколника у Црној Гори и подржава митрополита црногорско-приморског Амфилохија, свештенство, монаштво и паству поверене му епархије, који бране јединство и канонске темеље Цркве”, казао је он.

У Америци смо око десет година, деца су нам се родила и кренула у америчке школе. Свих ових година у свим велеградима и варошицама, где год да смо били, на сваком кораку, видели смо: вијоре се заставе Сједињених Америчких Држава. Са великим поносом Американци окаче заставу испред своје куће за све велике празнике. За новогодишње празнике били смо овде на планини, где се застава вијори чак и на падини за санкање. Деца у многим америчким школама сваки школски дан започињу рецитовањем завета на верност својој земљи и застави. Врло чувају своју земљу, практично им је усађен  изузетан патриотизам и поштовање државе, државних обележја, председника (без обзира да ли га воле или не).  Помажу једни другима путем многих добротворних акција. Битно је дати сиромашнима и необразованима.
Ми, Срби, и даље смо стидљиви поводом питања заставе и химне. Сваког лета кад долазимо у Србију, нигде да видим српску заставу у граду Београду осим испред Скупштине. Било би лепо да се српска застава вијори на аеродрому Никола Тесла, на Београђанки, згради Албаније, испред великих новоизграђених тржних центара, испред приватних кућа. Идеја је много. Треба да будемо поносни на своју заставу као што су многи други народи поносни на своје. Било је пуно ратова и промена, али сада је некако време да нове генерације знају обележја своје земље Србије.