– Почели смо пре пет година када су многи у Америци некоректно писали о Србима. Хтео сам да некако реагујем на многе телевизијске и новинарске извештаје који су се могли чути или прочитати у Америци о нама. Ја сам био заробљен у Горажду тачно две године и два дана. У Америци живим већ 12 година и то искуство ми говори да смо ми Срби један врло квалитетан народ. Имамо карактер, религију која се разликује од других и врло смо добри радници. У Фениксу имамо две цркве, али ја нисам видео Србина да је дошао и обратио се за хуманитарну помоћ. Сви умеју сами да зараде, врло смо марљиви радници и ја сам поносан што је тако – каже наш саговорник који је због свог брзо стеченог угледа многима омогућио да нађу посао и да им, како су му говорили, заувек промени живот.
У расејању има око 500 новина са тиражем од 300.000 примерака, а професионалних новинара је нешто више од хиљаду, што значи да на једне новине у просеку дођу по два новинара.
Највећи проблем је њихова међусобна неповезаност, па је и на скупу највише било речи о потреби да се бројне новине, радио и телевизијске станице умреже, да се оснује интернет портал који би био берза информација и са којег би могли да размењују информативне садржаје.
– Потребно је – каже Богдан Рикман из Хрватске – да се на једном званичном сајту објављује све значајно што се појави у српским медијима, од Канбере до Мичигена, да се не губимо преко разних веб-адреса, већ да на једном месту имамо све што се тиче Срба у Румунији, Хрватској, Аустралији...
Министар за дијаспору Милица Чубрило обећала је помоћ државе и за шест месеци заказала следећи сусрет посредством видео-линка, док су учесници похвалили домете свог првог окупљања истичући да је то први озбиљни корак на путу веће повезаности информисаности прво самих медија, а потом и више од два милиона потенцијалних читалаца.
– Највећи проблем медија у дијаспори су кадрови. Имамо много часописа, радио и телевизијских станица, али не бих рекао да имамо и новинарство у дијаспори. У 99 одсто свих наших медија раде аматери и то нам је највећи проблем, а без квалитетних новинара не можете да правите квалитетне новине – каже Небојша Милосављевић, главни уредник „Чиоде” из Торонта.
„Чиоде” су месечник који се бави различитим темама из живота Срба из Торонта, Милосављевић каже да је један од ретких који има и дописнике из Србије и за кога пишу професионалци.
Технологија напредује, све је више оних који траже и налазе нове видове комуникације, каква је интернет на пример, око 20 одсто Срба у дијаспори информише се путем интернета, па је некадашњи Београђанин Александар Вуксановић смислио интернет портал „Semanarioserbio” и то на шпанском језику како би информисао Шпанце о Србији. Интересантне текстове о везама Шпанаца и Срба, као, на пример, наклоност каталонских интелектуалаца према српском питању шаљу му и Шпанци.
– Не постоји ниједан медиј, осим бивше Радио Југославије, данас Радио Србија, који има и програм на шпанском језику. Проблеми су велики, на првом месту финансијски. Сви ми радимо из великог ентузијазма – каже Вуксановић.
Драгољуб Стевановић