Карцином плућа је најчешћи малигни тумор, јер се годишње у свету открије код око 1,5 милиона људи, а статистика говори да од ове болести умре више особа него од три следећа најчешћа карцинома заједно: дебелог црева, дојке и простате. Међутим, доцент др Драган Суботић, грудни хирург и начелник Првог хируршког одељења Института за плућне болести Клиничког центра Србије, каже да ови подаци не би требало да наведу на погрешан закључак да за оболеле од карцинома плућа нема лека, нарочито ако је могуће урадити операцију. – Лечење овог обољења је мултидисциплинарно, а успех лечења зависи од тога колико је болест узнапредовала у моменту откривања. Утврђено је, према светским статистикама, да и до 40 одсто оперисаних болесника, рачунајући све стадијуме заједно, живи пет година дуже после операције – истакао је др Суботић.
Када је реч о узрасту оболелих, основна разлика у односу на стање од пре 20 година јесте повећање броја пацијената млађег узраста, између 40. и 50. године живота. Највећа новина на епидемиолошком плану је изненађујући пораст учесталости карцинома плућа код жена, а овај тренд је највише изражен у најразвијенијим земљама.
– Код жена је смртност од карцинома плућа шестоструко увећана између 1990. године и 1997. године и то се приписује повећању броја жена које пуше. Тачно је да од карцинома плућа најчешће оболевају пушачи и да је у Европи активно пушење узрок рака плућа код 85 одсто мушкараца и 70 одсто жена које оболе од ове болести. Међутим, важно је истаћи значајан пораст оболевања међу непушачима, јер и пасивно пушење, односно присуство у просторији са дуванским димом, представља фактор ризика за настанак карцинома плућа. Чак код четвртине непушача који оболе од карцинома плућа узрок је пасивно пушење. Утврђено је да жене пушача имају 30 одсто веће шансе да оболе од рака него жене непушача. Ако се изузме пасивно пушење, сви остали могући узроци рака плућа (професионалне ноксе, јонизујуће зрачење, тешки метали) представљају узрок смрти само код 10 одсто умрлих од ове болести – нагласио је наш саговорник.
Највећу новину на плану селекције болесника за операцију последњих неколико година представља могућност врло прецизне процене укупног ризика настанка постоперативних компликација, укључујући и смртни исход.
– Хируршко лечење пружа највеће шансе за дужину преживљавања која директно зависи од тога у којем је стадијуму болест откривена. Уколико у моменту операције не постоје метастазе у лимфним жлездама, од 70 до 80 одсто оперисаних преживи пет година и дуже. Последњих година доста се очекује од такозване циљане терапије, односно терапије малим, високо селективним молекулима који обављају инхибицију једне биохемијске реакције на нивоу једне врсте ћелијских рецептора. Прва искуства са овим видом лечења имају и наши онколози. За сада су лекови из ове групе регистровани само као друга линија терапије у случају обнављања болести после операције, хемио или зрачне терапије. И ми грудни хирурзи доста очекујемо од ове врсте терапије, нарочито у случају рецидива болести после операције који се веома тешко лече – закључио је наш саговорник.
Данијела Давидов-Кесар
Ауторска права Радио Оаза 2026