– Музеј Срема не располаже никаквим посебним средствима којима би натерао Американце да врате експонат, али верујем да је наш адут управо велики углед Метрополитен музеја, углед који не укључује нелегално поседовање експоната. На нашу срећу, копча је описана у публикацији „Сирмијум“, у броју 4, штампаној још у време нестанка експоната. То је довољно да се Американцима докаже да је експонат украден и да су погрешили приликом његовог откупа. Не мења ствар то што је прошло толико година – истиче Стокановић.
Археолог Павле Јовановић, који је учествовао у истраживањима Сирмијума, у време када је пронађена сребрна копча, за наш лист каже:
– Нажалост, ја је нисам видео, јер је заједно са другим експонатима из гробова у Мачванској Митровици однесена у Археолошки институт на чишћење и научну обраду. Памтим да је изазвала велико узбуђење оних који су је држали у рукама, јер је реч о примерку ретког античког накита изузетног квалитета. Одмах по проналажењу однесена је у Археолошки институт у Београду, а, колико се сећам, њен нестанак у оно време није изазвао неке бурније реакције. Музеј Срема није ни обрађивао копчу, нити је инвентарисао. Све што имамо од ње јесте стручни рад Славенке Ерцеговић-Павловић, објављен у четвртом броју едиције „Сирмијум“.
Славенка Ерцеговић-Павловић у поменутој публикацији наводи да је сребрна копча из прве половине шестог века, уз напомену да је припадала Источним Готима или Гепидима. Овакав накит израђивале су касноантичке златарске радионице у панонским урбаним центрима у петом столећу, по наруџбинама купаца из источногерманског владајућег слоја.
Драгорад Драгичевић