Хрватска демократска заједница БиХ и Хрватска демократска заједница 1990, сагласни су њихови лидери Драган Човић и Божо Љубић, захтевају да федералне јединице буду устројене првенствено на етничком критеријуму. То ће рећи да би Срби требало да буду већина у једној, Бошњаци у другој, а Хрвати у трећој федералној јединици, које би имале законодавну, извршну и судску власт. Љубић, осим тога, тражи да Сарајево, као главни град БиХ, буде дистрикт. Он, осим тога, не крије да ће Хрвати тражити измену садашње унутрашње дејтонске границе између Републике Српске и Федерације БиХ. Ово се посебно односи на Посавину, где Хрвати рачунају да у њихову федералну јединицу уђу Босански Брод и Шамац, места у којима су до рата они били релативна већина. Хрвати, сем тога, инсистирају да федералне јединице не морају да имају територијални континуитет.
За странке из Републике Српске, Дејтонски споразум је основа и мера за будуће уставно преуређење БиХ. Председник Савеза независних социјалдемократа и премијер Српске Милорад Додик одбацује регионализацију, јер она, поновио је више пута, „није везана за државно уређење, нега за економске сфере”. Подсећајући да је његова странка прва предложила федерализацију БиХ, Додик је за наш лист рекао да никакве уставне промене које би угрозиле територијалну целовитост и политички оквир Републике Српске не долазе у обзир.
Лидер Партије демократског прогреса Младен Иванић нам је рекао: „Разговори о промени Устава БиХ неће бити лагани и нереално је очекивати да се тај посао заврши преко ноћи. ПДП стоји на позицији да будуће федералне јединице морају да задрже уставну позицију коју имају ентитети.” У вези с најавом ХДЗ 1990. да би хрватској федералној јединици требало да припадну неке општине у којима су до рата били већина, Иванић је приметио: „Занимљиво је да хрватски политичари до сада нису поменули могућност да Бошњацима ’врате’ Мостар, Столац и друга места у којима је до рата бошњачки народ био релативна већина”.
Б. Марић