Посебно је наложено, рекла је она, да се из Централног регистра Привредног суда прибаве подаци за регистроване компаније чији су власници страни држављани.
Меденица је обелоданила да су управо због тога недавно потписани споразуми о сарадњи са тужиоцима из Русије и Украјине како би се могла проверити страна улагања њихових грађана на територији Црне Горе.
Нико у Црној Гори не негира да корупција постоји и да се пере огроман новац.
Тако је Управа за спречавање прања новца саопштила да је главна кочница у њеном раду постојећи закон. Зато из Управе истичу да предложеном изменом овог правног акта очекују да им се омогући да, осим класичног финансијског обавештајног рада, врше инспекцијски надзор над агенцијама за промет некретнина и контролу компанија које послују у Црној Гори.
Нико није покушао да демантује ни наводе из најновијег извештаја Европске комисије која је упозорила да је неодговарајуће праћење финансијских трансакција, некретнина и страних инвестиција, а, пре свега, проблем представљају високе суме новца које у Црну Гору долазе из Русије.
О каквим се „инвестицијама“ ради, сведоче подаци да је, мимо сваке контроле, током ове године у Црну Гору кроз директна улагања, према подацима Централне банке, ушло 708,1 милион евра, или чак 140 одсто више него прошле године. ЦБЦГ истиче да „странци најчешће улажу у црногорске некретнине, на које се односи 57 одсто укупног прилива“.
„Сваки трећи евро страног капитала уложен је у домаћа предузећа и банке, док је остатак прилива директних инвестиција реализован у форми унутаркомпанијског дуга”, наводе из ЦБЦГ. „Одлив страних директних инвестиција за три тромесечја износио је 370,6 милиона евра.“
И у овом облику највише новца је отишло у некретнине – 276 милиона, док се 48,5 милиона односи на повлачење удела страног капитала у домаћим банкама и предузећима, а 44,6 милиона на инвестирање црногорских компанија у иностранству.
Улазак инокапитала и изношење евра из Црне Горе и даље су без ваљане контроле надлежних институција, а посебно без адекватне наплате пореза на екстрапрофит.
Ђорђе Брујић