Јуче и данас

Врховни поглавар Римокатоличке цркве Бенедикт Шеснаести изазвао је контроверзу и праву лавину незадовољства лезбијске и геј популације, као и транссексуалаца, након што је јавности представљена његова празнична посланица централној ватиканској администрацији, познатијој као Курија. Како објављује британски „Гардијан”, папа је у понедељак изјавио да је спасавање човечанства од хомосексуалног понашања исто тако значајно као спасавање тропских шума и оценио је понашање изван традиционалних хетеросексуалних веза као „уништавање Божјег дела”.
У празничном обраћању Курији, понтифекс је, између осталог, истакао да Римокатоличка црква прави разлику између мушкараца и жена као људских бића, и затражио је и од верника да „послушају језик стварања”. Папа је рекао и да је улога цркве да „заштити човека од самоуништења” и да је неопходна „нека врста екологије човека”. „Тропске шуме заслужују нашу заштиту. Али човек, као Божје створење, не заслужује ништа мање”, изјавио је Бенедикт Шеснаести, а преноси британски „Телеграф”. Критиковани су, такође, и транссексуалци. Папа је тако изјавио да „нису људи ти који одлучују ко је мушкарац, а ко жена, него да је то право једино и искључиво Бога”.

Слава је породични празник по коме су Срби јединствени, не само у православном свету. Чин слављења одабраног свеца, једном годишње, надилази сва остала црквена и државна празновања. Очување иконе и славског обреда, за многе породице у Србији јесте знак очувања националне традиције, али и очувања породице.
Слава није гозба, него је: плам славске свеће, поред иконе светитеља; постојаност светачког лика, насликаног, урамљеног; ту је можда из претходних векова, можда је од јуче, али ће опстати све док је домаћин чува и потомак наслеђује.
Из цркве поручују да није богоугодно бити расипник, халапљивац и испијач алкохола, јер слава није пир, није место оговарања и пословних договора, није опрост греха за минулу годину, као што и није доказ домаћиновог угледа то да ли ће позвати десет или триста гостију.
Данас славе министарства, странке, предузећа, болнице, клубови, удружења, банке... Свечар или слављеник, домаћин, верује да ће својим чином, припремом и дочеком гостију, доживети осећај хармоније, склада и душевног мира. Ако се то догоди, слава је успела.
Драгомир Антонић, етнолог и признати познавалац славских обичаја, каже да су последњих деценија измене у слављењу незнатне, да свако троши онолико колико може и да ће васпитана младеж сигурно наставити обичаје, примити икону од оца...

Цар Стефан Душан Немањић био је први и последњи цар у историји Срба.
По лику и делу остао је упамћен под надимком - Силни.
Оправдано!
Стварно је био - Силни.
Шта рећи о владару који је за непуних двадесет и нешто година (1331-1355) издигао српску државу до мере велике и поштоване силе у Европи. Његова моћ се огледала и у томе да је сам подигао прву српску патријаршиу и сам себе прогласио царем.
Можда због тог чина, истина, није успео да уђе у ред светаца, али ће засигурно у српским главама остати упамћен!
Недавно, у Школи лепог понашања, историчар Душан Миловановић одржао је предавање о Цару Душану, и изнео неке историјске чињенице које су познате само стручној јавности, али она шира и знатижељнија остала је, до овог предавања, а сада и текста тих "пикантерија".
У разговору за "Сведок" Душан Миловановић каже:
- На Хиландару је 1347. године боравио Цар Душан Силни. Склањајући се од куге, повео је са собом своју жену, дете и своју свиту. Вођен мишљу да је Света Гора једино тле које молитвом може да се "одбрани" од куге, одлучио је да тамо борави неко време. И стварно, у то време док је куга харала Балканом, Света Гора је била једино место до којег та опака болест није могла да допре.

Свети великомученик Георгије, односно Свети Ђорђе (на иконама најчешће приказан како „убија аждаху“) већ готово месец дана је тема о којој се изјашњавају житељи Новог Сада. Према одлуци локалне власти, грађани ће одлучити да ли ће се Ђурђиц (16. новембар) после „двогодишње традиције“ и надаље празновати као градска слава.
„Питање да ли град Нови Сад треба да има славу и који дан ће се обележавати као слава града излаже се на јавну расправу у трајању од 90 дана, почев од 24. новембра 2008. до 23. фебруара 2009”, каже се у одлуци Градског већа.
У одлуци се истиче да се „јавна расправа одржава сваког радног дана од 9 до 14 часова у просторијама месних заједница у Новом Саду и још 16 насељених места у општини Нови Сад, а заинтересована правна и физичка лица могу у току трајања јавне расправе да дају писане примедбе“.
Осим личног достављања мишљења, став о овом питању могуће је проследити и посредством званичног сајта Новог Сада и бесплатним позивом на телефон 0800–021–021, а градски Контакт центар и самоиницијативно анкетира грађане.
Градско веће је задужило Градску управу за опште послове да му након јавне расправе сачини и достави извештај.

Први пут у Србији отворена изложба "Војвода Петар Бојовић живот и победе", посвећена српском војсковођи у ослободилачким ратовима од 1876. до 1918. године.
У Народном музеју у Чачку, отворена је изложба посвећена обележавању 150 година од рођења војводе Петра Бојовића.
Изложбом се прославља и шест векова од првог писаног помена имена града Чачка.
Изложено је око 200 експоната, фотографија, ордења, признања, повеља, писама, војводине дипломе и војничке униформе. Изложба прати период од рођења војводе Бојовића 1858. године у селу Мишевићи код Нове Вароши, па до смрти 1945. године у Београду.
Аутор изложбе историчар Народног музеја у Чачку Радивоје Бојовић рекао је да се изложба о војводи Бојовићу, први пут организује у Србији, а и 90 одсто материјала је први пут изложено.
Бојовић је изложбу припремао од 1984. године када је од војводиних потомака добио прве предмете из његове заоставштине.

Домаћег рокенрола не би било да на почетку није био Никола Караклајић. Увео је рокенрол у наш медијски завичај. Иза њега остаје највеће освајање шездесетих: „Музички аутомат”, „Састанак у девет и пет” и „Вече уз радио” на Радио Београду, „Џубокс” као први музички месечник, не Југославије већ Европе, и „Концерт за млади луди свет”, прва светска ТВ емисија за коју су снимани посебни филмови, баш за сваку песму. То ће се осам година касније назвати видео спот.
Његово место и све заслуге тек ће морати да буду процењене, али су свакако много значајније него што стоји у званичној верзији.
Диск-џокеји били су ти чаробњаци који су нас преводили преко огромног звезданог моста, од стварности ка сну. Они су се кретали у галаксијама, међу Ленонима, Џегерима, Диланима, Адамоима и Хендриксима, командовали незнаним метеорима, стално осећали њихов сјај, а нама се обраћали, један на један, разумљивим језиком. Они с оне, а ми с ове стране старог радио-апарата.

У Лазаревцу је поводом 94. годишњице Колубарске битке, једне од највећих и најзначајнијих битака војске Краљевине Србије у Првом светском рату, одржана централна манифестација. 
Највећа савезничка победа
Колубарска или Сувоборска битка једна је од највећих и најзначајнијих битака војске Краљевине Србије и Аустро-Угарске у Првом светском рату.
Битка је трајала 30 дана, на фронту од 200 километара, а окончана је успешном противофанзивом српских снага под командом генерала Живојина Мишића, против бројније и немерљиво боље опремљене аустроугарске војске, када је цео свет очекивао вести о капитулацији Србије.
У Колубарској бици погинуло је 22.000 војника Србије и 27.216 непријатељских војника и подофицира, као и 1.080 официра балканске војске Аустро-Угарске монархије.
Колубарска битка није само највећа савезничка победа већ је и уџбенички пример вештог стратегијског деловања малобројније и слабије опремљене оружане силе, која је из дефанзиве успела да ток борби преусмери у брзу и изненадну офанзивну акцију.
Изузетне заслуге за победу имао је генерал Живојин Мишић, унапређен после битке у чин војводе. Његова Прва армија је између 29. новембра и 2. децембра 1914. (стари календар) извршила одлучујући пробој на Сувобору.

У плејади српских хероина које су учествовале у ослободилачким ратовима у првој половини прошлог века једно од најсветлијих места припада, свакако, Јелени Шаулић Бојовић – учитељици, неустрашивој комиткињи и војвоткињи, учесници Топличког устанка 1917. године, која се потом истакла у пружању отпора аустроугарском окупатору у дурмиторском крају. Успомена на храброст ове жене у њеном завичају живи до данашњих дана.
Рођена је 1896. године, у селу Јунча До, подно Дурмитора, као најмлађа од петоро деце свештеника Перка Шаулића, а одрасла у Медвеђи, где се њен отац преселио с породицом, због – како је остало забележено – несугласица са црногорским књажевским двором.
Према казивању публицисте Ђорђија Остојића из Пљеваља, који се годинама посебно бави истраживањем добровољачког покрета, Јелена се одликовала необичном бистрином ума и најлепшим врлинама, па је у рекордно кратком року завршила учитељску школу. Међутим, уместо подучавања ђака, прихватила се пушке и са оцем Перком придружила устаничким четама Косте Војиновића на Радан планини, дабрани српску нејач Топлице и Јабланице од терора бугарског окупатора.
– Као борац Гајтанског одреда била је неустрашива и надасве вешта у руковању оружјем, а посебно је као бомбаш била страх и трепет за непријатеље. Њено јунаштво и подвизи соколили су добровољце да издрже, а народу тог дела Србије уливали су веру да је могућ отпор бугарском окупатору – каже за „Политику” Ђорђије Остојић.

Српска православна црква и њени верници славе празник светог Андреја Првозваног, првог следбеника и првог апостола Христовог, који је страдао на крсту због оданости новозаветној вери.
Светог Андреја Првозваног као свог заштитника прославља и дом Карађорђевића. Тим поводм престолонаследник Александар посетио је Његову светост патријарха Павла, који се опоравља на Војно-медицинској академији.
Слава Карађорђевића од Првог српског устанка
Породица Карађорђевић овај празник обележава од времена Првог српског устанка, а увео га је вожд Карађорђе који је до тада славио светог Климента.
Карађорђе се заветовао светом Андреју 1806. године, после ослобођења Београда од турске власти.

Дaнас се обележава 50.година од смрти великана науке Милутина Миланковића, познатог српског геофизичара, климатолога, астронома и аутора најпрецизнијег астрономског календара на свету. Миланковић одлуком НАСЕ у петнаест најзначајних научника света. 
Грађевински факултет у Београду обележава 50. годишњицу од смрти великана науке 20. века, грађевинског инжењера, доктора техничких наука, академика, професора Београдског универзитета и потпредседника Српске академије наука и уметности.
Милутин Миланковић је творац нове методологије у климатологији, аутор најпрецизнијег астрономског календара и неимар многих значајних грађевинских објеката у свету и Србији. Математички је објаснио настанак ледених доба. Оснивач је катедре за небеску механику на Београдском универзитету.
Скуп на Грађевинском факултету у Београду организује Удружење грађана које носи име нашег славног научника.
О Миланковићу ће говорити академик Милева Првановић, професори Драгослав Шумарац, Зоран Стевановић, Александар Трифони и доктор Велибор Шотра.
На скупу ће бити приказани инсерти из ТВ серије о Милутину Миланковићу, чије је снимање у току.