Чланови Удружења и поштоваоци Миланковића у суботу 13. децембра посетиће његов гроб и родну кућу у Даљу код Осијека.
Биографија Милутина Миланковића
Велики научник рођен је 28. маја 1879. године, у Даљу код Осјека, у тадашњој Аустро-Угарској, као шесто колено породице Миланковић, која се у познатој сеоби под водством Арсенија Чарнојевића доселила са Косова.
На Технолошком институту у Бечу 1902. године дипломирао је грађевину, а 1904. стекао докторат као први Србин - доктор техничких наука.
Као грађевински инжењер имао је шест званично признатих патената, тридесетак срачунатих и изведених објеката, а на 25 објеката у Југославији, Аустрији, Италији, Мађарској и Румунији су примењена његова грађевинска решења.
За време веома кратке инжењерске праксе у грађевинарству пројектовао је, или је учествовао у пројекту десет хидроцентрала.
Том струком бавио се у Бечу, до јесени 1909 , када му је понуђена катедра примењене математике на Београдском универзитету (рационална механика, механика небеских тела, теоријска физика).
Ношен дубоким патриотизмом, Миланковић те године напушта удобан живот, успешан и финансијски веома уносан посао грађевинског инжињера у Бечу и долази у Београд.
То је значило прекретницу у његовом раду јер је одлучио да се сконцентрише на фундаментална истраживања. Већ 1912. његова интересовања су се усмерила ка проучавању соларне климе и планетарним температурама.
На основу својих научних истраживања, у која је унео велики математички таленат и познавање закона физике и астрономије, развио је астрономску теорију климатских промена на Земљи којом је разјаснио тајну настанка ледених доба на нашој планети.
У својој 63. години, сублимирао је свој целокупни рад на математичкој теорији климе и 1941. године написао капитално дело Канон осунчавања земље.
Иако је остао веран својој земљи, показавши да се и у Београду могу стварати велика научна достигнућа, његов допринос науци више су умели да препознају и цене у свету.
Његово име носе кратери на Месецу и Марсу, као и једно небеско тело.
Награда Европског геофизичког друштва за достигнућа у области климатологије и метеорологије, која се додељује од 1993. године, такође носи Миланковићево име, а НАСА га је сврстала у петнаест најзначајних научника света.
Умро је 12. децембра 1958. године и сахрањен је у Даљу.
РТС